Naslovna » Magazin » Arhiva » #9 » ....

TV i hrišćanin

David Holder

Biblija nas od svojih prvih stranica upozorava na to da pazimo šta gledamo. Eva je videla da je plod sa zabranjenog drveta poželjan i dobar za jelo (1. Moj. 3:6). Kasnije, Ahan svaljuje proklestvo na celu Izrailjsku vojsku, tako što mu se na pogled dopala sjajna odeća i zlato iz Jeriha (Is.N. 7:20-21). Dalje, čitamo o caru Davidu, kako se zagledao u prelepu ženu, koja se kupala. On počinje da se zanima za nju, šalje po nju i čini preljubu sa njom a kasnije zbog nje i naručuje ubistvo njenog muža (2. Sam. 11:2-4)

Isus je rekao, da je oko lampa telu (Mt. 7:23) i da treba da rasuđujemo nad našim okom, da li je zdravo ili pokvareno. Pavle, kada kaže "Oči vašeg srca" (Ef. 1:18), uči nas da su naše oči i naše srce uzajamno povezani (Vidi Pri. 23:26).

Jovan upozorava da ono što se nalazi u ovom svetu jeste požuda očiju (1. Jn. 2:16). Ovu veliku prastaru istinu je Jov znao, tako on kaže "da je učinio savez (dogovor) sa svojim očima da neće nikad požudno gledati na devicu tj. devojku." (Jov 31:1) Sam Isus se nadovezuje na Jovovu odluku i u Matej 5:27-28, govori o grehu preljube učinjenom samo pogledom - požudnim gledanjem.

Trebalo bi da se ozbiljno zabrinemo u vezi s tim šta je Isus govorio: "Ako ti je desno oko tvoje uzrok spoticanja, iskopaj ga i baci daleko od sebe, jer ti je bolje da ugine jedan od udova tvojih , nego li celo telo tvoje da bude bačeno u gejenu." (Mt. 5:29 LB) Dakle, ovo je veoma, veoma ozbiljno upozorenje za svakoga od nas.

ŠTA TO GLEDAŠ?

Već sam naveo neke primere, koji potvrđuju koliko na nas snažno deluje ono šta gledamo. Da li ste se ikad zapitali: Šta ja to gledam na TV, koliko puno vremena gledam TV ili da li mogu bez TV-a? Da li je ovo šta gledam ugodno Gospodu, te bi i On sam sa mnom to pogledao...?

Prva stvar, koju bi trebali razumeti u vezi s našim gledanjem TV-a je ta, da nas to vodi u postepeno i neprimetno "gubljenje osećajnosti", tj. "otupljuje naša osećanja" ili najkraće rečeno čini nas bezosećajnim osobama. Bezosećajnost, znači, biti manje ili potpuno tup na određena osećanja.

Dok smo moja žena, Suzana ja i vodili svoj mali restoran, ona je bila ta, koja je pravila vruće sendviče. Ona je to radila tako, što bi ih okretala i uzimala golom rukom. Ja to nisam mogao raditi tako, jer za mene je držanje tek skinutog vrućeg sendviča sa grila bilo veoma bolno. Međutim, za Suzanu to nije bio problem, jer je ona ovaj posao radila veoma dugo i svoje šake svakodnevno izlagala visokoj temperaturi. Sve to je prouzrokovalo, da koža njenih ruku postane gruba, tvrda, a ona sama da postane bezosećajna na izvestan nivo bola.

Slično se događa i sa nama u duhovnom smislu. Kada jednom greh počne da raste u našem srcu, mi postajemo sve manje osetljivi na taj greh. Šta više, vremenom počnemo i da ga prećutno odobravamo a na kraju i da ga javno praktikujemo. Predugo čuvanje greha u našem srcu, dovelo nas je do toga, da smo postali bezosećajni - tupi za ispravno duhovno rasuđivanje.

Dakle, može se desiti, da naš greh otupi u nama osećaj razlikovanja dobra i zla i tako prekine proces posvećenja u našem životu i natera Duha Svetog da se udalji od nas.

Moguće, da je baš sa i kod cara Davida bilo tako. On je sebi uzeo mnoge žene i inoče (1. Sam. 25:42-44; 2. Sam. 3:2-5; 2. Sam. 5:13) Zakon je izrailjskim carevima branio ovakvu praksu (5. Moj. 17:14-17). David nije poslušao ovu zapovest. Imati puno žena u to vreme je bila stvar prestiža, moći i bogatstva. Nije znao, da će usled imanja i menjanja mnogih žena otupeti u razlučivanju dobra i zla. Kasnije, bez većeg razmišljanja kuje zaveru o ubistvu Urije, ne bi li prelepa Vitsaveja bila samo njegova, jer videći je kako se kupa, posmatra je samo kao još jednu ženu, koju mora imati u svome krevetu.

Proces otupljivanja osećajnosti je veoma polagan, neprimetan i moćan. To je prefinjeni mehanizam odluka i želja. On je veoma prisutan u našoj svakodnevici i deluje na nas uglavnom kroz to ŠTA GLEDAMO.

Kroz reklame na TV-u, u novinama, kroz bilborde kraj puteva, oglase... Ljudima se sugeriše: kako da se oblače, šta da jedu, šta da kupuju, kako da se ponašaju... Razne firme troše milione dolara u svojim reklamnim kampanjama. Oni se trude, da na jedinstven način predstave svoj proizvod, tako da kada reklamu vidimo i poželimo da taj proizvod kupimo. Razlog, što se neke reklame vrte iznova i iznova, jeste upravo taj da se kod gledalaca stvori tupa osećajnost, koja jedino zna da kaže: "Ja to želim da imam, to je tako poželjno, što da ne uživam i ja u tome..."

Da, tako to funkcioniše u reklamnoj propagandi, ali postoje oko nas i mnoge druge "propagandne aktivnosti" koje se vode veoma neprimetno. To je kulturuološka propaganda, koja čini da mi malo po malo počinjemo da odobravamo stavove i filozofiju ovoga sveta - naše sredine. Krajnji rezultat toga jeste da naši strandardi svetosti počinju da budu sve niži i niži. Poslednji stadij je da postanemo potpuno bezosećajni i da nismo više kadri da razlikujemo sveto od nesvetog.

Ovo je veoma ozbiljna stvar! Ovo je veoma veliko upozorenje svakom hrišćaninu, da se dobro zamisli nad svojim stavovima i da razmisli na šta svakodnevno izlaže svoje oči i puni svoj um. Da li je TV jedina hrana za tvoj um?

Hrišćani bi trebalo da imaju jasan stav o svim pitanjima i svim stvarima, pa i o gledanju TV-a. Danas je to postalo sasvim normalno, da se čovek udobno zavali u svoju fotelju, uključi TV i počne bez razmišljanja da upija sve što mu se servira preko ekrana.

John Stott u svojoj knjizi "Između dva sveta" (Between Two Worlds) navodi činjenice i efekte gledanja TV-a. Naravno, on priznaje da čovek ima i mnoge koristi od TV-a, i ja mislim isto tako. TV nam omogućava da vidimo i čujemo stvari i mesta, koje inače nikad ne bi mogli. Ali, TV donosi mnoge potencijalne opasnosti u naš dom, jer, TV čini da naši osećaji postanu umrtvljeni - tupi. TV stvara "novu ljudsku rasu", čoveka tupih osećanja, nesposobnog da zdravo emocionalno reaguje na određene okolnosti i događanja.

ŠTETNI EFEKTI GLEDANJA TV-a

1. TV čini da postanemo fizički i intelektualno lenji.

On nam nudi zabavu na lak način, i to u našoj sobi, na dodir dugmeta. Zašto ići negde, zašto uopšte izlaziti napolje ili raditi nešto drugo? Zašto čitati knjigu, kada bez napora mogu uživati u zvucima i slikama moga TV-a.

2. TV čini da izgubimo svoju intelektualnu oštrinu i kritičnost - prosuđivanje.

Ovo od nas čini te, koji uzimaju "zdravo za gotovo" sve što im se nudi . Kasnije prestajemo da budemo aktivni i kreativni učesnici u životu, već postajemo puki izvršioci naredbi i nemi posmatrači.

3. TV čini da postanemo emocionalno tupi.

Česte slike jada, rata, ubistava i nesreća preko TV-a utiču da se, mi kao gledaoci sve više navikavamo na nešto takvo kao normalno, tj. hladno prihvatamo. Naša granica emocionalnog reagovanja biva pomerana sve niže i niže, sve dok ne kažemo: "To nije ništa", "Sve je to zabava" ili "nije me briga".

Stott kaže, da se ne čudi kada vidi crkve pune ljudi, koji uopšte nisu zabrinuti, niti pokazuju zanimanje za svog bližnjeg. Hrišćani su danas postali "ljudi tvrdog srca". TV je uništio njihov emocionalni mehanizam i oni nisu više sposobni da normalno reaguju na svet oko sebe.

4. TV čini da postanemo duševno zbunjeni.

TV serije i filmovi uglavnom prikazuju, jedan nestvaran, izmišljen svet ili život. Mi nesvesno počinjemo da priželjkujemo da naš život bude poput onog na filmu. Međutim, život nije filmska fantazija.

5. TV doprinosi gubitku osećaja za moralnost.

To ne znači da ćemo odmah posle odgledanih seksualnih nastranosti, nasilja ili ponašanja prezentovanih nam na TV ekranu i mi činiti takve stvari. Ono što će se nama dogoditi posle izvesnog vremena navikavanja sebe u gledanju ovakvih scena, biće izjave tipa: "Pa, to je danas normalno, svi to rade". Određeni gresi za nas više neće biti tako strašni.

Događa se to, da "odbrambeni sistem" u našoj svesti, kroz konstantno gledanje istih ili sličnih scena, biva oslabljen i probijen, te naš moralni standard biva umanjen.

Zaključak iz svega ovoga jeste taj, da TV od nas čini ljude: lenje, intelektualno nekritične, bezosećajne, duševno zbunjene i bez pravih i čvrstih moralnih vrednosti.

Činjenica je, da TV ima veliki uticaj na naše živote. Mnogi hrišćani ne shvataju da sati provedeni ispred TV mogu loše uticati na njihov duhovni život. Verujem, da upravo ovde leži jedan od razloga što su danas crkve pune svetovnih hrišćana. Zaista, teško je postati i ostati svet a u isto vreme biti onaj, koji pohotno upija zvuke, slike, ideje sveta sa TV ekrana.

BIRAJ ŠTA ĆEŠ GLEDATI

Ne želim da me pogrešno shvatite. Ne savetujem vam ja, kako treba da izbacite TV iz svoga stana ili da ga razbijete. NE. Ali opet, za neke bi možda to bilo jedino rešenje (Mt. 18:8-9). Ono šta želim reći je: Božja volja za svakoga od nas jeste da kontrolišemo - biramo šta ćemo gledati i koliko puno ćemo gledati. Ovo je neophodno ako želimo da našu svest, um zaštitimo od destruktivnog TV napada na naš duhovni život. Potrebno je da se držimo tri stvari.

1. Razviti samodisciplinu gledanja.

U onom trenutku kada pomislimo da naša deca ili mi smo kadri da kontrolišemo šta ćemo gledati i koliko na TV - tada smo već u opasnosti, da zbog svoje samouverenosti podlegnemo iskušenju. Treba uvek da smo budni tj. svesni svojih postupaka i izbora. Apostol Pavle kaže: "Tako dakle ko misli da stoji, neka pazi da ne padne!" (1. Kor. 10:12 LB)

Većina od nas trebala bi da se ozbiljno zamisli i ispita svoje navike, da se iskreno i duboko zagleda u svoj život i da napravi promene tamo gde su nužne.

Mnogi od nas, možda, treba da razviju samokontrolu šta će i koliko gledati na TV-u. Na taj način ćemo sebe zaštititi. U poslanici Kološanima čitamo: "Ljubite ono što je gore, a ne ono što je na zemlji." (Kol. 3:2 LB) Ako imamo ovakvu motivaciju i želju, lako ćemo postati sam svoj "cenzor".

Budimo poput pobožnog Jova i napravimo savez sa svojim očima (Jov 31:1). Odreknimo se gledanja svake vulgarnosti, nasilja, nemorala... Shvatimo, da ono čime punimo naše umove, to duboko utiče na nas, to nas može izgraditi ili razoriti. Zakonitost setve i žetve je ovde i te kako prisutna (Gal. 6:7-8).

2. Razvij naviku obožavanja Boga

Ova navika će učiniti da Boga uvek imamo u našim mislima. Kroz obožavanje (slavljenje) Njega mi možemo bolje razumeti, videti i čuti Njegovu volju za naš život. Kroz obožavanje mi Ga uzdižemo kao Gospodara nad našim životom a On nam dozvoljava da možemo razumeti delić Njegove slave,svetosti, milosti... Zdrava vizija i poimanje Božje veličine je preko potrebna stvar za uspešnu odbranu od zlog (sotone), koji dominira ovim svetom.

Isaija je imao viziju svetosti Božje i ona je bila, strašna za njega, ali davala mu je jednu novu motivaciju da služi Bogu (Isa. 6:1-8).

Pogrešno razmišljamo ako mislimo, da nam nije potrebno naše lično vreme (tihi čas) kada ćemo Ga obožavati, a da u isto vreme budemo jaki i sposobni da se odupremo iskušenjima i đavoljim napadima. Ti možeš biti jak jedino u Gospodu, jedino tako si kadar pobediti zlog (Ef. 6:10).

3. Navika čitanja Reči Božje

Takođe, potrebno je da naš um "natopimo" Rečju Božjom i da dozvolimo toj Reči da oblikuje naše razmišljanje, ponašanje, ceo život. Psalmista stoga kaže: "U srce svoje tvoju reč zatvorih, da ti ne grešim." (Ps. 119:11 LB)

Ako bi trebalo da biramo između gledanja TV-a ili čitanja Biblije, uvek bi trebalo da se odlučimo, da naše vreme provedemo nad Biblijom. Sveto pismo je Bogom nadahnuto, moćno i delotvorno (2. Tim. 3:16-17). Pismo nam otkriva ko smo i kakvi smo, ali i kakvi treba da budemo (Jev. 4:12). Ako se za svoje nečitanje Biblije izgovaraš s tim da si "previše zauzet - savetujem sledeće: Razmisli o tome, koliko samo sediš ispred TV ekrana - uprkos svoj toj "prezauzetosti". Za ovu jeftinu zabavu mi uvek nađemo vremena.

Ukoliko si takva osoba, da ne možeš da propustiš ni jednu epizodu svoje omiljene serije, ili svoj dan smatraš nepotpunim bez više sati gledanja TV-a, ili tvoj TV mora biti non-stop uključen, tek toliko da mu čuješ glas, ili ne možeš da se makneš iz stana dok je TV uključen... Onda se zamisli nad svojim postupcima, jer ti kao hrišćanin imaš veoma ozbiljan problem, priznao to ili ne ti si TV ovisnik, ti si nesrećan ako ne primiš svoj dnevni TV fiks (dozu).

U našem nastojanju da postanemo sveti narod Božji a da to i ostanemo presudna uloga pripada dilemi, da li ćemo pobediti u naporu da odlučimo ŠTA GLEDAMO. Poput Jova, i mi moramo napraviti savez sa svojim očima (Jov 31:1) i fokusirati naše misli na prave, večne vrednosti (Fil. 4:8).

Deo iz propovedi. David Holder, TV and Making a Covenant With Our Eyes.
"Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost."
- Priče 28:13

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 275
Ukupno: 2337639
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/009/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.