Naslovna » Magazin » Arhiva » #9 » ....

Hanuka - Praznik svetla

Vlatko Dir

Svake godine, već evo skoro dve hiljade i dvesta godina za redom, Jevreji širom sveta proslavljaju Hanuku, praznik svetla. Ona pada 25. dana meseca Kisleva po njihovom kalendaru, po Gregorijanskom može biti bilo kada u decembru. Ovo je jedan od najveselijih praznika kada porodice provode vreme u zabavi i uz za tu prigodu naročito pripremljena jela, deleći poklone jedni drugima.

Jedan od običaja vezan uz ovaj praznik je i paljenje sveća, po jedna svakog dana praznika, na svećnjaku naročito oblikovanom za tu priliku, koji se sastoji od devet grana i zove se 'hanukija'. Odatle dolazi - praznik svetla. Jedna od grana je viša od drugih i služi da upali druge i to je 'šamaš' ili na našem - sluga.

Sve ovo je u čast uspomene na čudesnu pobedu nad neprijateljem, koji je kada nije mogao da ih istrebi fizički, krenuo da ih uništi rušeći temelje njihove vere.

Dve suprotstavljene vizije

Tokom poznog perioda Drugog hrama Jevreji su živeli pod Grcima, čija je kultura postepeno počela da dominira svim oblastima tada poznatog sveta. Proces helenizacije Mediterana i zemalja Bliskog istoka se intenzivirao posle osvajačkih pohoda Aleksandra Velikog. Grčka merila vrednosti, filozofija i način života širili su se svuda velikom brzinom.

Jevreji su helenizaciju u odnosu na sopstveni identitet, doživljavali kao napad koji je pretio da ih uništi. Ostajući verni Tori i svom načinu života navukli su na sebe gnev Antioha IV Epifana, grčko-sirijskog vladara, koji je helenizaciju sprovodio milom ili silom.

Želeći da uništi Judaizam, Antioh je 167 p.n.e. izdao proglas, kojim je između ostalog zabranio tri, za Jevreje ključne zapovesti: subotu, svetkovanje mladine i obrezanje. Umesto obožavanja Boga Avrama, Isaka i Jakova uveo je grčko mnogoboštvo.

Subota ili 'šabat' u svesti Jevreja označava da je Bog tvorac sveta i njegov održavatelj i da je Njegova Tora osnova shvatanja i vrednovanja. Svetkovanje mladine ili 'roš hodeš' (ustanovljenje prvog dana u mesecu zasnovanog na izjavi svedoka, koji su videli mlad Mesec) određuje početak biblijskih praznika. Bez njih bi zavladao haos, jer niko ne bi znao kada oni počinju. Obrezanje ili 'brit mila' je znak zaveta sa Svemogućim. Sve tri zapovesti su stajale u osnovi kulturnog integriteta Jevreja i kao takve u suprotnosti sa univerzalizmom Grka.

Kao vrhunac svega, Antioh je sebe proglasio bogom i uz ime dodao pridev - Epifan. Epifanos na grčkom znači bogo-objavljenje ili bog, koji se manifestovao. Svi koji se nisu klanjali njemu i njegovim bogovima su bili pogubljeni.

Helenisti su podigli kip idola u hramu Božjem u Jerusalimu, prineli svinje na oltaru i počeli da ubijaju žene, koje su obrezivale svoju decu. Sveti spisi su bili spaljivani a proučavanje Tore stavljeno van zakona. Mnogi su se pokorili onome što im je naređeno, ali je bilo i mnogo onih koji su se tome usprotivili.

Ustanak Makabejaca

Ustanak je počeo iste godine predvođen starim sveštenikom Matatijom i petoricom njegovih sinova, od kojih je najpoznatiji Juda Makabej - na našem jeziku "Čekić". Uspešan rat koji su Makabejci poveli je posle tri godine gerilske borbe rezultirao oslobođenjem Jerusalima. Njihova pobeda nad daleko brojnijim, bolje naoružanim i veštijim protivnikom je izgledala kao čudo neviđeno! To je bilo kao kada bi danas neka majušna zemlja pobedila kombinovane armije najvećih svetskih sila!

Kada su se oslobodioci popeli na Sionsku goru, zatekli su tremove hrama zarasle u žbunje, opustošenu svetinju, spaljena vrata, oltar oskvrnjen, svešteničke odaje u ruševinama. Pred ovim prizorom hrabri ratnici su pocepali svoje haljine, posuli glave prahom i bacivši se licem ka zemlji zaplakali vapeći Bogu.

Čišćenje hrama je trajalo danima. Probrani sveštenici su izbacili iz svetinje sve što je bilo oskvrnjeno, opoganjeni oltar razgradili i postavili nov od netesanog kamenja, popravili sve što je bilo urušeno i osveštali tremove. Potom su uneli nove posude, menoru - sedmokraki svećnjak, kadioni oltar i sto za posvećene hlebove u svetinju.

Kada je sve bilo spremno za ponovno osvećenje hrama i prinošenje žrtava, otkrili su da nije bilo posvećenog ulja neophodnog za večno svetlo na svećnjaku, osim nešto malo u jednoj posudi, dovoljno tek za jedan dan. Da se nabavi nova količina bilo je potrebno da se ide u Galileju, što bi uzelo nekoliko dana. Željni da ponovo upostave hramsku službu upalili su kad na oltaru i žiške na menori, postavili zavese i tople hlebove u svetinji i time završili sve pripreme.

Rano ujutru, 25-og dana meseca Kisleva 148 p.n.e. su ustali i uz veliko slavlje prineli žrtve paljenice i žrtve za izbavljenje i zahvalnost na novom oltaru. Ovo se desilo na isti dan i istog datuma kada su neznabošci opoganili svetinju. Ukrasili su ulaz u hram zlatnim krunama i štitovima i obnovili svešteničke odaje. Uz pesme i zvuke harfi, frula i cimbala ljudi su se klanjali do zemlje blagosiljajući Gospoda koji im je dao uspeh. Radosna svetkovina je trajala punih osam dana i za to vreme Božjim čudom žišci na menori su neprestano goreli sve dok nije stiglo novo ulje.

Za uspomenu na ovu pobedu i čudo, koje se tamo desilo Juda Makabej je sa svojom braćom i strešinama Izraela odlučio, da se svake godine u isto vreme radosno praznuje posvećenje (na hebrejskom - hanuka) oltara u trajanju od osam dana.

Jevrejska baština

Veoma je interesantno da rabini napominju da je ovaj praznik bogate simbolike u stvari praznik koji obeležava potpuno ispunjenje Jeremijinog proroštva o izbavljenju iz vavilonskog ropstva i proroštava Ageja i Zaharije o pokajanju kao uslovu za povratak Božje prisutnosti u hram i ponovno uspostavljanje jevrejske državnosti. U tom smislu su i sagledavali čudo sa uljem kao znak, napominjući da je duhovnost pretežnija od 'sile' i 'kreposti', onako kako Reč Božija objašnjava viziju o dve masline i zlatnom ulju u Zah. 4:1-6, nasuprot činjenici da se radilo o čisto vojnoj pobedi.

To je prvi praznik iza Jom Kipura, dana 'nadoknade' koji je u celosti posvećen pokajanju i oproštenju greha a govori o rezultatima potpunog pokajanja - obnovljenju i napretku.

Svetlost je po jevrejskim verovanjima duboko povezana sa spasenjem a sam praznik je po predanju ustanovljen još od Adama, za uspomenu na njegovo osmodnevno pokajanje po padu u vrtu u Edenu, koje je Bog prihvatio.

Broj osam, svetkovina traje osam dana, predstavlja novo stvorenje, novi kvalitet koji prevazilazi staro, već postojeće. Odatle obrezanje osmog dana po rođenju.

Paljenje sveća dodajući po jednu svakog narednog dana predstavlja duhovni napredak, koji se odvija postepeno, itd.

Hanuka u Novom zavetu

U Novom zavetu se Hanuka pominje kao 'praznik osvećenja hrama', Jovan 10:22-23.

Posto se radi o porodičnom prazniku, koji se slavio u krugu porodice i nije zahtevao hodočašće u Jerusalim, činjenica da je Isus u to vreme bio u hramu ukazuje ne samo da ga je Isus slavio, već mu i pridavao izuzetno značenje.

U zemlji okupiranoj od Rimljana podsećanje na oslobođenje od Grka je pothranjivalo patriotska osećanja i želju za što skorijim dolaskom osloboditelja - Mesije. Zato su ga i opkolili i rekli mu dok je šetao Solomonovim tremom, "Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno..." očekujući da će ih On izbaviti od ropstva, Jovan 10:24.

Tema Hanuke su čuda, tako je i Isus govorio o čudima rekavši, "Ako ne činim dela svog Oca, ne verujte mi. A ako ih činim, verujte delima, ako meni ne verujete, da saznate i poznajete da je Otac u meni i ja u Ocu..." Jovan 10:37-38. U to vreme je iscelio slepog od rođenja poslavši ga da se umije u Siloamskoj banji, Jovan 9, što je bio znak da je On Mesija.

Isus Hrist je otelotvorenje Hanuke, praznika svetla. Rekao je, "Ja sam svetlo sveta; ko ide za mnom, neće hoditi po tami, nego će imati životnu svetlost..." Jovan 8:12. Štaviše, On je ta 'istinita svetlost, koja osvetljava svakog čoveka', Jovan 1:9. On je 'šamaš' - sluga koji začinje svetlo u srcima ljudi koje vodi ka poznanju Boga i spasenju, Marko 10:43-45.

Nadalje, svojim sledbenicima u propovedi na gori je rekao, "Vi ste svetlost sveta." Matej 5:14. Pavle dodaje: "živite kao deca svetlosti...", Efescima 5:8; "...svetlite...", Filipljanima 2:15!

Bog koji je stvorio svetlost, odvojio ju je od tame i nazvao je danom, 1. Mojsijeva 1:3-5. Verni su 'sinovi (i kćeri) svetlosti i sinovi (i kćeri) dana', 1. Solunjanima 5:5, pozvani da odbace 'mračna dela', uzmu 'na sebe svetlo oružje' i žive 'kao po danu', Rimljanima 13:12-13.

Pismo uči da su tela verujućih hram Duha Svetoga, "Zar ne znate da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama? ...Jer je hram Božiji svet, a to ste vi...", 1. Korinćanima 3:16-17. Takođe, "...Kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom? ...Kako se hram Božiji slaže sa idolima? Mi smo, naime hram Boga živoga, ...zato ...odvojte se, govori Gospod," 2. Korinćanima 6:14-18. Hram Božiji nije mesto neistinama, tami, neveri, nečistotama, idolopoklonstvu, ili žrtvama sa manom. Ako išta od ovoga uđe u svetinju, prioriteti vernih se menjaju, Bog prestaje da bude Bog i nešto drugo zauzima Njegovo pravedno mesto, koje Mu pripada u srcima ljudi. Samo odvojenje i ponovno osvećenje otvara vrata za povratak Božje prisutnosti.

Vaskrsenje se desilo u osvit osmoga dana, Matej 28:1-6.

Hanuka nagoveštava događaje, koji prethode kraju i ponovnom dolasku Mesije. Naime, Antioh Epifan predstavlja prasliku 'sina pogibli... koga će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svoga', 2. Solunjanima 2:3-10.

Istorijska je činjenica, da su rani hrišćani još dugo po Isusovoj smrti i vaskrsenju slavili Hanuku kao uspomenu na Hrista - Svetlo sveta.

Pouka za nas danas

Ovaj godišnji praznik je podsetnik da se svaki naraštaj suočava sa svojim, ponekad veoma sličnim izazovima. Ako mislimo da su se tamni oblaci nadvili nad verom i životima svetih ljudi i žena tek dve hiljade godina, setimo se istorije Božjeg naroda. Šta više, dovoljno je da se osvrnemo oko sebe.

Vreme u kome živimo je verovatno najinteresantnije od postanja sveta na ovamo. Verovatno i najopterećenije iskušenjima raznih tehnoloških i onih drugih šarenih laža, koje odvlače pažnju od stvarnog života i pravih vrednosti.

Preopterećenost ljudskim pravima a zanemarivanje odgovornosti; ideologije zasnovane na ljudskoj taštini a bez odgovora na to ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo; trka za zadovoljstvom po svaku cenu i nehaj za ono što će neumitno doći - sve ovo sistematski truje i umrtvljuje savesti ljudi odvodeći ih sve dalje od svake želje i brige za odnosom sa svojim Bogom i Tvorcem.

Danas kada lažne vrednosti nadiru sa svih strana preteći da nas odvoje od onoga što je najvrednije - od poznanja Boga i onoga koga je On poslao, dobro je podsetiti se da samo potpuno pokajanje i aktivno suprotstavljanje grehu dovodi do izbavljenja i napretka.

Kada prinesemo savršenu žrtvu, bez pravljenja kompromisa sa ovim svetom i grehom, sići ce oganj sa neba i potvrditi da je Bog sa nama, da smo Mu ugodni. Rimljanima 12:1-2; 3. Mojsijeva 9:22-24; 2. Korinćanima 6:14-18.

Kada učinimo najbolje što možemo, dajući sve od sebe i dotaknemo granice svojih mogućnosti, tada je vreme da se pokaže slava Gospodnje prisutnosti u i nad nama, tada je vreme za čuda, tada je vreme za napredak. "Od ovoga ću dana blagosloviti..." Agej 2:19.

"Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima." (Matej 5:16)

U Isusu Hristu praznik svetla traje neprestano.

Tagged: hanuka| svetlo|
"I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete."
- Jezekilj 36:26-27

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 874
Ukupno: 2503925
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/009/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.