Naslovna » Magazin » Arhiva » #5 » ....

Pobedonosna molitva

Charles G. Finney
"Mnogo može
delotvorna molitva pravednika."
(Jak. 5:16 EČ)

Ljudi padaju pod uticaj Sv. Duha, kada im se pokaže istina Božja. Ruka Božja (Sv. Duh) biva pokrenuta molitvom. Nije reč o tome, da li molitva treba ili može da promeni Božje namere, već da molitvom izdejstvujemo u nama promenu, koja bi omogućila Bogu, da On kroz nas deluje.

Molitva je sastavni deo lanca bezbrojnih razloga koji vode ka probuđenju a isto tako ona je i važna karika propovedanja istine (evangelizacije). Mnogi su, istina revno propovedali Evanđelje, da bi pokrenuli ljude obraćenju, ali su se premalo molili. Radili su, razgovarali sa pojedincima, delili traktate, ali sve to sa malo uspeha, jer im je nedostajala pobedonosna molitva.

ŠTA PODRAZUMEVAMO POD
OZBILJNOM ILI POBEDONOSNOM MOLITVOM?

Pobedonosnoj ili molitvi punoj ozbiljnosti uspeva da pokrene ruku Božju!

1. Mora se moliti za jednu određenu stvar.

Govorim o molitvi u samoći. Mnogi se ljudi zatvaraju u sobu, ujutro, u podne ili uveče, da bi se molili i mole se za stvari koje im onoga časa padnu na pamet. Za kratko vreme nakon molitve, zaboravljaju šta su zapravo molili. To nije molitva koja može nešto isposlovati. Svi primeri delotvorne molitve o kojima se u Bibliji govori i u kojima je kroz molitvu dobiven blagoslov, odnosili su se na jednu određenu stvar.

2. Saglasna sa voljom Božjom.

Da bi molitva postala delotvorna, mora biti u saglasnosti sa Božjom voljom. Molitva za stvari koje su u suprotnosti sa voljom Božjom, je kušanje Boga. Bog je na tri načina otkrio svoju volju nama.

a) Obećanja.

Obećanja zapisana u Bibliji odnose se na stvari koje će On dati ili učiniti; ili na stvari opšte vrste, kao na primer: "I sve što zatražite u molitvi verujući, primićete." (Mt. 21:22 EČ)

b) Okolnosti.

Bog otkriva svoju volju na razne načine i okolnosti. Onima koji su prosvetljeni Svetim Duhom, jasno pokazuje, da ima nameru da im da ovaj ili onaj blagoslov.

c) Sveti Duh.

Decu Božju podučava Sveti Duh. Ponekad se nađemo u situaciji, za koju u Svetom pismu ne nalazimo naročito razjašnjenje a koju nam ni naše okolnosti ne, objašnjavaju. Stoga ne znamo za šta treba da molimo. Tada izričito važi: "Isto tako i Duh pomaže našoj slabosti jer mi ne znamo za šta treba da se molimo - kako priliči, ali sam Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati. A onaj što ispituje srca zna šta je smeranje Duha, pošto se po Božjoj volji moli za svete." (Rim. 8:26-27 EČ). On pomaže deci Božjoj, da odgovarajućom molitvom udovolje volji Božjoj. Onaj koji ispituje srce, zna šta je misao Duha, jer se on odgovarajućom molitvom moli Bogu za svete. Ako dakle deca Božja nađu, bilo u Reči ili okolnostima izričite naznake da znaju da se za njih trebaju moliti, tada moraju još više nastojati da izvrše zapovest Božju. Dakle,: "Ispunite se Duhom!" (Ef. 5:18). Sveti Duh će tada upraviti vaše misli na stvari koje su po volji Božjoj, da ih zastupate i tražite u molitvi.

3. Predanje volji Božjoj.

Da bi naša molitva bila delotvorna, moramo se moliti sa predanjem volji Božjoj, ali ne da zamenimo predanost sa ravnodušnošću (pasivnošću).

Slično tome, predanost se u molitvi zamenjuje sa opštim pouzdanjem u Boga, da će Bog učiniti već ono šta je pravo. Ja pod predanošću razumem: Sporazum sa voljom Božjom. Evo jedan Biblijski primer: Kada je Davidovo dete bilo bolesno, on je bio vrlo žalostan; pa kad je dete čak i umrlo, sluge nisu imale odvažnosti da mu to saopšte. Međutim, kada je David to saznao, naredio je kao obično da mu donesu jelo. On se predao volji Božjoj. Dok je dete živelo, nije znao nameru Božju; postio je i molio se misleći: "Ko zna, moguće je da mi se Bog smiluje i ostavi dete u životu." On je mislio da o njegovoj molitvi ovisi, da li će dete umreti ili ostati. Čim je Bog svoju volju obelodanio poklonio se kao svetac i izgleda da se ne samo povinovao volji Božjoj, već da je pri tome našao duboki mir, rekavši: "Ići ću k njemu, ali se on neće povratiti k meni." To je bila prava opasnost. David je stvar pravilno prosudio. Dok Bog svoju volju nije otkrio, on nije znao drugo ništa, već da isceljenje njegova deteta zavisi od njegove molitve, ali čim je Božja namera postala jasna, on joj se prepustio. Međutim, prepustiti se pre nego što nam volja Božja postane jasna, bez molitve je iskušenje. Ko zna, da mnogi događaji ne ovise baš od načina na kakav se molite? Tako na primer, možda spasenje jednog neobraćenog prijatelja ili rođaka zavisi od ustrajnosti vaše molitve, kojom se za dotičnog molite!?

4. Moliti sa žarom.

Ako li neko traži li blagoslov, tada će njegova želja za blagoslovom biti isto toliko velika kao traženi blagoslov. Kada je Isus molio za neku stvar, tražio je to sa takvim duševnim žarom, da je to bilo slično borbi. Ako je naše iskanje, ovoga ili onoga, vrlo živahno, ako je dobronamerno, ako nije protivno nameri, ni volji Božjoj, tada možemo biti sigurni, da će biti ispunjeno i to iz sledećih razloga:

a) Zbog velike dobrote Božje.

Ako je stvar poželjna i ako je ljubav Božja zastupa, tada Njegova će dobrota dozvoliti da se naša želja ispuni.

b) Zbog naše velike želje.

Ako osetimo veliku želju za onim šta je Bogu ugodno, tada znajmo da je tu želju u nama prouzrokovao Sveti Duh koji nas nagoni da tako molimo, da bi nas Bog uslišao. Jakovljevo pouzdanje, kada je pun duševnog žara vikao: "Neću te pustiti dok me ne blagosloviš!" (1. Moj. 32:26) bilo je po Božjem srcu. On je zastupao njegovu molbu. Slično je bilo i sa Mojsijem, kada mu Bog reče: "Gle tako prkošljiv narod, pusti da iskalim moju ljutnju na njima i da ih uništim, ali od tebe ću učiniti narod velik." (2. Moj. 32:7-14) Šta je učinio Mojsije? Da li je pristao na to da Bog da ostvari ovaj predlog? Ne, on je mislio kako bi u tom slučaju Egipćani trijumfovali. Zašto oni da kažu: "Na nesreću ih je izveo?" Izgledalo je, kao da je pao Bogu u naručje, da zadrži Njegove ruke, koje su već bile podignute za uništenje, da otkloni udarac namenjen narodu. Da li mu je tu nešto Bog pokazao, zašto se umešao? Naprotiv, tako neodložnu molitvu nije Bog mogao odbiti i tako je Mojsije izvojevao pobedu. Još i danas se deca Božja mogu vinuti ka takvom pouzdanju, ako to Božja slava zahteva.

5. Čisti motivi.

Da bi molitva bila delotvorna mora proizilaziti iz čistih motiva. Ne sme biti sebična, mora služiti Bogu na čast. Mnoge molitve proizilaze iz sebičnosti. Žene obično mole za obraćenje svojih muževa, misleći: "Bilo bi mi mnogo ugodnije živeti sa njim, išao bi sa mnom u crkvu." To, što bi se supružnikovim obraćenjem Gospod proslavio, i što muževljevi gresi ne bi više ružili Boga, to je tek sporedna želja. Veliko je iskušenje moliti se iz sebičnih razloga, a ne na slavu Božju. Stoga mnoge molitve ne budu uslišene.

6. U Duhu Svetom.

Da bi molitva postala delujuća, mora biti potpomognuta Duhom Svetim. Za tako nešto smo nesposobni, kao i za bilo koje drugo sveto delo. Samo Sveti Duh može potpomoći našu veru koja je potrebna u molitvi do pobede.

7. Ustrajna molitva (neprestana).

Ustrajna molitva postiže svoj cilj. Način kako treba da mole, da bi izvojevali pobedu većina hrišćana nauče tek nakon mnogih molitava. Obično ih pritiska takva želja za nekim blagoslovom, da dok rade svoj posao, neprekidno mole i uzdišu Bogu za njihovu stvar, kao mati što nad bolesnim detetom uzdiše kao da će joj srce pući, ali ipak radi svoj svakodnevni posao. Ako se hrišćanin nađe u takvom stanju, njegove molitve biće uslišane. Dokle god molitva ne postane prava borba sa Bogom, teško da će doneti pobedu. Apostol Pavle to naziva duševnim radom. (Rim. 15:30, Fil. 1:27). Kada se Isus molio u Getsemanskom vrtu, sa Njegovog lica kapao je krvav znoj.

Isusova ljubav prema grešnicima bila je tako velika, da je bio voljan ne samo položiti svoj život kao žrtvu, već i ispiti čašu gneva Božjega. Bio je voljan, da se kao "veliki sveštenik" sa velikom vikom i suzama se za duše bori, (Jev. 5:7) tako da o Njemu stoji zapisano: "S muke duše svoje nasitiće oči svoje" (Isa. 53:11 LB). Stav onih koji su zabrinuti za duhovno stanje odnosno spasenje svojih bližnjih treba biti kao kod Pavla, koji je mogao reći: "Da je u svom srcu imao neprekidnu veliku bol i žalost i želeo je biti sužanj Hristov za svoju braću" (Rim. 9:1-3), ili kao kod Psalmiste (Ps. 119:136 LB) "Potoke suza oči moje liju što se zakon tvoj ne čuva"; i kao kod proroka Jeremije (Jer. 4:19 LB) "Jaoh utrobe moje! Utrobe moje! I u srcu boli. Bije srce u meni, ne mogu ćutati, jer ti čuješ, dušo moja, glas od trube, viku bojnu!" Ista misao se nalazi i u Jer. 9:1, Jer. 13:17, takođe i u Isa. 22:4. Čitamo i o Modroheju, koji je razdro svoje haljine, kada je čuo da je njegov narod u opasnosti (Jest. 4:1) obukao vreću i posuo se pepelom, izašao i glasno jadikovao. Zašto vernici danas, kada promatraju jadno stanje ljudi koji idu u susret večnom prokletstvu, zadržavaju svoje suze i ne daju u molitvi oduška svom bolu?

8. Mnogo, snažno i često.

Ako hoćete nešto da postignete, morate moliti mnogo, često i snažno. Priča se, da su posle smrti Apostola Jakova da su videli, da su njegova kolena bila žuljevita kao u kamile. To je rešenje tajne, zašto su prvi propovednici imali toliko uspeha. Imali su žuljeve na kolenima!

9. Moliti u Isusovo ime.

Isplati se moliti u ime Isusovo. Ne možete prići Bogu u svojstvu svog vlastitog imena. Ne možete se moliti zbog zasluga, ali možete doći u to ime, u koje nikada nećete biti odbijeni. Šta znači upotrebiti ime jednog čoveka? Ako u banci pokažete ček koji je potpisalo izvesno ovlašćeno lice, primićete od banke vaš novac isto tako sigurno kao da ga je sam vlasnik čeka podigao. Usudite se dakle, da upotrebite ime Gospoda Isusa. Kada molite u ime Isusa, to znači da ćete biti uslišeni isto kao sam Isus, da ćete primiti te iste stvari koje je primio Božji ljubljeni Sin. Njegovo ime je sila, kada ga izustite.

10. Recite, zbogom grehu.

Ne možete u molitvi biti uslišeni, ako se ne rastanete od svih vaših grehova. Ne samo da ih morate dovesti u sećanje i zbog njih učiniti pokajanje, već ih od srca i za svagda isključiti, te živeti u Bogu, novim i svetim životom.

11. Moliti sa verom.

Morate se moliti sa verom. Morate sačekati dok ne budete primljeni. U biblijskim primerima vidimo da je uvek bilo ovakvog isčekivanja. Ako je neka stvar u Reči Božjoj obećana, i vi se za istu molite, bez da sačekate uslišenje, tada Boga činite lažom. Ako Bog na nešto jasno pokazuje, da je to Njegova volja, tada treba to da prihvatimo kao poziv i sa puno poverenja moliti za dotični blagoslov. I ako vas Duh Božji vodi - tera (nalaže) da za nešto molite, tek tada imate osnova da sačekate uslišenje.

Zašto Bog traži tako vruću molitvu? Da bi se kroz istu najuže povezali Hrist i zajednica (crkva). Samo tako Hrist u zajednicu izliva svoju ljubav, kojom je prepuno Njegovo vlastito srce. Prema tome vernici postaju slični svom Učitelju, puni sažaljenja prema grešnicima i to ne mogu sakrivati u svom srcu. To je slučaj kod onih slugu Božjih, čije propovedi imaju uspeha kod vernika i nevernika. Oni imaju sažaljenja prema grešnicima, te takvu želju da ih vide spašene. O tome svedoči svaka njihova reč, dobivamo utisak da kroz njih govori sam Hrist. Reči teku sa njihovih usana, kao da dolaze pravo iz Hristovog srca.

Molitveni rad dece Božje koja obiluju Božjom ljubavlju, obrazuje čudnovatu vezu, kako međusobno tako i s neobraćenima. Neobraćeni jako leže na srcu tih koji se za njih zauzimaju kod Boga. Oni ih ljube nežnom ljubavlju, kao što je Pavle lepo izrazio rečima: "Dečice moja." (Gal. 4:19). Njegovo srce bilo je puno nežne ljubavi - "Dečice moja koju ponovo rađam", jer su pošla nazad od istina evanđelja. To je kod njega prouzrokovalo bol kao roditelja, kada im dete ode stramputicom. "Koju ponovo rađam s mukom, dok obličje Hristovo i nadanje slave ne pobedi." Zapazio sam koliku ljubav imaju ljudi ispunjeni Duhom molitve prema novo obraćenima u vreme probuđenja. Znam da je to neshvatljivo za ljude koji to nisu lično iskusili, ali kada se neko u molitvi borio za neku dušu, ona mu je postala tako skupocena, kao majčino dete u mukama rođeno.

Progonjeni reformator John Knox je imao takvu molitvenu silu da je Škotska kraljica rekla, da se više boji njegove molitve, nego svih evropskih vojski (vojnih sila). Šta je sledilo, pokazalo se da je imala pravo. Jedne noći kada se molio sa svojim prijateljem, pred Bogom. Iznenada je rekao: "Oslobođenje je tu!". Nije znao šta se dogodilo, samo je znao da je Bog uslišao njegovu molitvu. Sledeća vest je javila, da je kraljica te noći umrla.

Sličan slučaj ispričao mi je jedan propovednik. U nekom gradu već godinama nije došlo do duhovnog probuđenja. Zajednica je bila duhovno obamrla. Skoro svi mladi ljudi bili su neobraćeni. U jednoj gradskoj četvrti živeo je stari verni kovač, koji je mucao tako da je bila muka slušati ga. Jedno do podne pade mu na um stanje zajednice i stanje nepokajanih grešnika, što ga je veoma dirnulo. Istovremeno ga je spopao takav strah za sve njih, da je ostavio posao i preostali deo dana proveo u molitvi. Sledeće nedelje je otišao propovedniku i molio ga, da zakaže sastanak vernika. Posle kraćeg nećkanja, on je pristao, ali je istovremeno izrazio zabrinutost da niko neće doći. U dogovoreno veče, skupilo se toliko ljudi, da nije bilo dovoljno mesta. Neko vreme je vladala velika tišina, dok odjednom jedan od prisutnih, sa suzama nije izrazio želju, da se zajednica za njega moli. Drugi su isto zahtevali i konačno se dogodilo, da su ljudi iz svih delova grada bili duboko presvedočeni o svojoj grešnosti i posvedočili su da su doživeli probuđenje svoga duha baš u onom trenutku kada se stari kovač molio u svojoj radionici. Tako je stari mutavi čovek postao razlog ovog blagoslova.

Mnoge molitve bivaju izgubljene. Mnogi hrišćani nikada ne postignu pobedu, zato što ne ustraju u želji za izvesnim blagoslovom koji osećaju i ne ustraju dok ne postignu ono za čime čeznu. Ova želja je bila potaknuta Svetim Duhom, te je u molitvi trebalo ustrajati i time, što su svoju pažnju upravili na druge stvari, ugušili su Duha.

Propovednici koji nemaju duha molitve, neće mnogo postići. Obično se dešava, da blagoslov za njih svojom vrućom molitvom izmoli drugi. Ipak, najviše uspeha će imati oni propovednici koji sami znaju, kako moliti da budu uslišeni. I pored toga duh molitve treba da imaju ne samo dušebrižnici, već i zajednica bi trebalo da bude spojena s njima, jer je zapisano: "Za to sve hoću da me dom Izrailjev moli, da bi mu to učinio."

Charles G. Finney je rođen Americi 1792. a umro je 1875. godine. Obraćenje je doživeo dok je radio kao advokat u New Yorku. Čitajući Bibliju on je postao svestan svoje velike grešnosti. Opterećen bremenom greha odlazio je u šumu da moli i ispoveda svoje prestupe Bogu, ne bili mu Bog oprostio i spasio ga. Na ovim molitvama on je doživeo snažno izliće Sv. Duha, koje je potpuno promenilo njegov život. Nakon ovog događaja, počeo je da javno propoveda Evanđelje, njegove reči su imale takvu težinu i snagu da su ljude bukvalno terale da padaju na kolena i da u pokajanju traže Boga i Njegovo spasenje. Crkveni istoričari za Finney-a kažu da je bio prorok Božji svog vremena, poslat Crkvi da joj prenese poruku probuđenja i obnove. Bog je kroz Finney-a snažno i oštro govorio uspavanoj crkvi. Bog je doslovno "drobio" mlake - religiozne hrišćane kroz propovedi ovog čoveka. Rezultat toga je bilo veliko probuđenje Crkve širom zemlje i veliki broj spašenih u naciji.
Tagged: molitva|
"Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju, i opravdaće se za badava blagodaću Njegovom, otkupom Isusa Hrista."
- Rimljanima 3:23-24

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 522
Ukupno: 2382182
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/005/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.