• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Crkve koje se orijentišu na evangelizaciju naglašavaju značaj molitve, posebno molitve za izgubljene. Poslednjih godina, eksperti koji se bave rastom crkve, kao što su to Charles Chaney i Peter Wagner naglašavaju neophodnost molitve u evangelizaciji i rastu crkve. Ispravni metodi su važni, ali oni ne mogu zameniti molitvu. Sila Svetog Duha mora udahnuti život principima i metodima. Kirk Hedaway piše: "Zajednice koje rastu nisu samo orijentisane na evangleizaciju i svedočenje. One polažu veliku važnost na molitvu." Thom Rainer kaže da dinamična crkva mora prvo postati "molitveni dom", i posle toga posvećuje celo poglavlje u svojoj knjizi "Džinovsko porobuđenje" molitvi čitave zajednice. Ken Hemphill piše da "gorivo za svaki rast predstavlja moćna molitva". Hemphill ne govori o tipičnim crkvenim molitvama: "Provodimo više vremena moleći se da na ne nebo odu sveti koji su na samrti a spremni su da umru, nego što se molimo da grešnici ne odu u pakao. U naše molitve unosimo malo strasti i kao da nismo sigurni da su one zaista važne."

MOLITE SE ZA SILU

Kada bi danas Sveti Duh napustio vašu crkvu, da li bi iko to primetio? Da li se išta dešava u vašoj zajednici a da ne proizilazi iz ljudskog truda? Premalo je hrišćana i premalo je hrišćanskih crkava koje karakteriše pomazanje Svetog Duha. Mnogi članovi crkava su poput onih koje Pavle opisuje "imaju obličje pobožnosti, ali su se odrekli njene sile" (2. Timotiju 3:5). Ukoliko ne poriču usnama silu Svetog Duha, onda je poriču svojim životima. Na raspolaganju su nam najbolji materijali, mediji i metodi, ali nam nedostaje duhovna sila. Hrišćani iz vremena apostola nisu imali pogodnosti koje mi danas imamo; nisu imali čak ni Novi Zavet. A opet su naglavačke okrenuli Rimsko carstvo. Kakav uticaj ima vaša crkva na ljude oko vas? Ne možemo evangelizirati bez Božije sile. Za koje stvari su se molili učenici. R. A. Pergam, metodistički pastor, ovako odgovara na to pitanje: "Verujem da su se na dan Pedestnice, učenici molili ne samo za sebe, već i za sav narod u Jerusalimu koji je odbacio Isusa. Mnogi od onih koji su odbacili Isusa bili su im prijatelji, poznanici i poslovni saradnici. Učenici su imali jedan cilj dok su posredovali u molitvi za Jerusalim. Želeli su da ljudi poveruju u njihovog vaskrslog Gospoda. Kada se Sveti Duh spustio na one koji su se molili, verujem da su toliko bili ispunjeni Božijom ljubavlju da su se još vatrenije molili za ljude koje su znali".

MOLITE SE DA VIDITE REZULTATE

Prvi hrišćani su se silovito molili. Veći deo naše savremene molitve je ili bez svrhe ili sebičan. Većina molitvi u crkvama je toliko uopštena da one gube smisao. Većina naših ličnih molitvi predstavlja listu želja koje bi voleli da nam Bog ispuni. U Delima 4:24-30 članovi jerusalimske crkve nude nam sasvim drugačiju molitvu. Molili su se da im Bog omogući da hrabro propovedaju i da čine čuda u Isusovo ime. Šta se događalo kada su propovedali na ovaj način? "A kada se pomoliše Bogu zatrese se mesto na kom su bili okupljeni, te se svi ispuniše Duhom Svetim, i propovedahu slobodno reč Božiju" (Dela 4:31). Obratite pažnju kao se stvari kreću uzlaznom linijom: molitva, sila i na kraju javno istupanje. Ukoliko se molimo kao što su se oni molili, dobićemo silu kao što su i oni dobili pa ćemo moći da propovedamo kao što su oni propovedali.

MOLITVA I DUHOVNO OBNOVLJENJE

U svojoj knjizi "Beskrajna linija sjaja", profesor Earle Cairns ističe da je svako veliko probuđenje, počevsi sa Velikim probuđenjem iz 1726. pa sve do danas počinjalo u organizovanim molitvenim grupama. On jednostavno kaže: "Molitva je na prvom mestu kod probuđenja". Dr. A. T. Pierson je jednom rekao: "Nikada nije bilo duhovnog probuđenja u bilo kojoj zemlji ili na bilo kom mestu a da nije započelo u zajedničkoj molitvi."

Bog će i u vašoj crkvi činiti velike stvari ukoliko se vi i ostali budete molili. Charles Haddon Spurgeon je bio jedan od velikih pastora-evangelizatora svoga vremena. Hiljade ljudi je spašeno u njegovoj crkvi u Londonu, poznatoj pod imenom Metropoliten Šator sastanka. Jednom prilikom petorica studenata je otišlo u London da čuju Spurgeona kako poučava. Dok su čekali da se vrata otvore, prišao im je jedan čovek i upitao ih: "Gospodo, želite li da vidite grejni sistem crkve?" Studente nisu baš mnogo zanimali bojleri, ali nisu želeli da uvrede čoveka, te su se složili da pođu u razgledanje. Njihov vodič ih je poveo niz stepenice i prošaputao otvarajući vrata: "Evo našeg aparata za zagrevanje". Studenti su, na svoje veliko iznenađenje, ugledali sedam stotina ljudi pognutih u molitvi kako traže od Boga da blagoslovi službu koja samo što nije počela. Lagano zatvorivši vrata, vodič se predstavio - bio je to sam Charles Haddon Spurgeon. Uz takvu podršku u molitvi nije ni čudu da je toliko ljudi došlo Hristu u Metropoliten Šatoru sastanka.

STUDIJA SLUČAJA

Srednja posećenost Hevron baptističke crkve u Dakuli u Džordžiji, porasla je od stotinu na preko tri hiljade. Šta je bio odlučujući faktor rasta ove crkve? U intervjuu za časopis "Crkve koje rastu", pastor Larry Wynn je izjavio: "Prekretnicu je predstavljao početak molitvene službe.

Osnova pokreta za rast ove crkve predstavljala je molitvena služba koju su započeli vernici pre 18 godina. Na početku svoje službe osećao sam se neuspešnim i obeshrabrenim. Stvari se nisu odvijale dovoljno brzo.

Posetio sam jednog vernika koga nisam baš dobro poznavao i rekao mu: "Džejms, ja u stvari ne znam zašto sam ovde." Pogledao me je u oči i rekao: "Ja znam zašto si ovde. Obeshrabren si. Crkva ne raste onako kako ti želiš." Složio sam se i rekao mu: "Ovo je dobra crkva, u njoj su dobri ljudi i ima puno neostvarenog potencijala". Odgovor ovog vernika me je zaprepastio. "Znam, i ja tako mislim", rekao je. "Pre oko šest meseci, Gospod mi je naložio da se molim za ovu crkvu. Počeo sam da ustajem sat vremena ranije svakoga jutra i da se molim za tebe kao pastora, i da Bog da našoj crkvi viziju. Pre 30 dana, osetio sam mir u srcu i znao sam da će nam Bog dati viziju i da će naša crkva biti izuzetna. Stvarno verujem da Bog želi da pridobijemo Dakulu za Hrista." Imajući u vidu da je u čitavom gradu u to vreme živelo samo 1800 ljudi, to je izgledalo kao ostvarljiv cilj. Onda je Džejms rekao: "Verujem da Bog želi da evangeliziramo i Severoistočnu Džordžiju". "Ali kako?", pitao sam. Njegov odgovor je glasio: "Molitvom." Potom je predložio: "Zašto ne pozoveš nekoliko ljudi da dođu da se četvrtkom uveče molimo za crkvu?" Otpočeli su molitveni sastanci. Molitva je bila i još uvek jeste kamen temeljac u rastu Hevron baptističke crkve."