• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Onda reče svojim učenicima: 'Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj krst i ide za mnom. Jer, ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga; a ko izgubi svoj život radi mene, naći će ga...'" (Mt. 16:24-25 SSP)

Ako želimo biti u Kraljevstvu, moramo umreti samome sebi. No, mnogi od spašenih još nisu shvatili da su robovi. Žele još uvek živeti po svojoj volji, a to se ne može ostvariti.

Isus je rekao da je Kraljevstvo Božje poput trgovca biserima, koji je prodao sve da bi kupio skupocen biser.

Naravno, neki od nas misle da smo upravo mi taj skupoceni biser i da je Hrist morao dati sve da bi nas iskupio. Međutim, mislim da e jasno da je on taj skupoceni biser, a mi kupci koji tragaju za srećom, slavom, sigurnošću i večnošću.

No, kad nađemo Isusa, on zahteva sve što posedujemo. On nam, pored toga, pruža sreću, slavu, sigurnost, večnost. I kad uvidimo koliko vredi taj biser, onda se pitamo - pošto je?

"Veoma je skup!" - odgovori trgovac

"Koliko?"

"Ogromna svota!"

"Da li bi ga ja mogao kupiti?"

"Svakako! Svako može!"

"Ali, zar niste rekli da je jako skupo?"

"Da."

"Onda recite tačno - koliko?"

"On košta celo tvoje imanje."

Tada počinjemo razmišljati. Nakon razmišljanja, odlučujemo se:

"U redu! Kupujem taj biser!"

Prodavac tada vadi papir i olovku: "Dakle: recite - što posedujete."

"Imam u banci deset miliona."

"Dobro: deset miliona. Šta još?"

"Imam nešto novca ovde, u džepu."

"Koliko?"

"Tristodvadeset hiljada."

"Zapisaću. Šta još?"

"Ništa."

"Gde živite?"

"Imate li kuću?"

"Da"

I to je zapisao.

"Da li to znači da ću morati živeti u svojoj prikolici?"

"Aha! Znači, imate i prikolicu!"

Zabeležio je i nju.

"U čemu ću onda spavati? U kolima?"

"Tako? I kola posedujete?"

"Imam dvoja."

"Moramo sve to zapisati."

"Sada ste mi, zaista sve uzeli."

"Jeste li sami na ovom svetu?" - pita prodavac dalje.

"Nisam. Imam ženu i dvoje dece."

"Da, da. Uzimam i njih. Šta još?"

"Zaista više nemam ništa."

Tada će trgovac: "Skoro sam zaboravio! I vas samog moram zabeležiti... Sada pazite: Sve ove stvari vam dajem na korišćenje. No, one zapravo, više nisu vaše, već moje. I, ako mi šta zatreba, morate mi odmah predati, jer sam ja pravi vlasnik."

Kada smo propovedali ovu poruku o sleđenju Hrista, u Buenos Airesu, naše su zajednice bile spremne na poslušnost. (Kod nas je stopa inflacije toliko velika, da niko ne stavlja novac u banku. Ako neko ima novca, odmah kupuje nešto što ne gubi vrednost. Naši su stanovi naša ušteđevina.)

U crkvi nismo znali šta da radimo s tim nekretninama. Propovednici su o tome razgovarali i jedan je predložio da se stanovi prodaju, kako bi sagradili ogromnu crkvu usred grada. No, ostali se nisu složili, jer tu ideju nisu smatrali Božijom voljom.

Nakon šest meseci molitve, Gospod nam je pokazao šta da radimo. Sabrali smo narod i saopštili mu: "Vratićemo vam vaše nekretnine. Gospod nam je pokazao da ne želi prazne kuće,već da budete vi u njima, da ih čuvate. On želi, takođe, vaša kola i vas kao svoje vozače. Samo, nemojte zaboraviti da sve pripada njemu."

Sada su kod nas sve kuće otvorene. Kad dođu gosti u našu crkvu, ne pitamo: "Ko može ugostiti ovu braću?", već kažemo samo: "'Brate, uzmi ti naše goste u svoju kuću." Više ne pitamo, već naređujemo, jer kuća je već, predana Gospodu i ukućani su zahvalni Bogu što im dopušta da stanuju u njegovoj kući.

To je sasvim novi pristup, ali potpuno u skladu s činjenicom da smo robovi Kraljevstva.

Mi smo pogrešili u prošlosti, kad smo ljudima propovedali samo pola Evanđelja. Govorili smo im da mogu posedovati sve što Hrist poseduje. No, zaboravili smo im napomenuti da sve što oni imaju, postaje njegovo.

"Nisi ni hladan ni vruć. Ovako pošto si mlak - ni vruć ni hladan - ispljunuću te iz svojih usta." (Otk. 3:15-16 SSP).

Znate li šta to znači ? Oprostite mi upotrebu ovog primera. No, ona dolazi od samog Isusa: Koju hranu povraćamo? - Hranu, koju ne možemo svariti.

Ljudi koje je Hrist "izbacio iz svojih usta", su ljudi koje je nemoguće "svariti" u Isusu Hristu, jer - svariti znači - rastvoriti. To znači kraj, kraj života. Čovek je tada preoblikovan u samog Isusa Hrista i više se od njega ne može odeliti.

U Argentini imamo vrlo dobre goveđe odreske. Zamislimo da odrezak uđe u moj želudac i da probavni sokovi pokušavaju da ga rastvore.

Oni ga, najprije, pozdravljaju: "Dobro veče! Kako ste?"

"Odlično! Šta hoćete od mene? - pita odrezak.

"Došli smo da te rastvorimo, da te pretvorimo u Juana Ortiza."

No, šta ako odrezak kaže: "Oh, ne! Čekajte malo! Dovoljno je to što me je pojeo. Ne želim potpuno nestati. Ja sam u njegovom želucu, ali želim i dalje ostati odrezak. Ne želim nestati."

"Ali, mi te moramo rastvoriti i pretvoriti u Juana Ortiza."

"Ne. Ja želim ostati odrezak."

Tada nastaje borba. Ako probavni sokovi pobede, odrezak gubi svoju ličnost i slobodu. te postaje Ortizom. Pre nego sam ga pojeo, odrezak, je bio nepoznato govedo u planinama na koje niko nije obraćao pažnju. Međutim, sada, rastvoren, može napisati knjigu!

Ako pobedi odrezak, uskoro će biti izbačen iz želuca.

Tako je i sa Gospodom. Od nas zavisi, da li ćemo ostati s Njim ili ne. Da bismo ostali u Isusu, moramo izgubiti sve i postati kao Isus. Naš život postaje Njegov.

Isto je i sa našim vremenom: onih osam sati što spavamo, onih osam sati što radimo, te preostalih osam sati - svi postaju Hristovi.

Ponekad hrišćanin kaže samom sebi: "Završio sam svoj radni dan! Sada odlazim kući, istuširaću se, zatim malo gledati televizor i onda - spavanje. Da, znam da je večeras služba u crkvi, ali imam pravo na odmor."

Imaš pravo, gospodine robe? Ti nemaš ni na šta pravo! Isus Hrist te je iskupio i on je vlasnik čitavog tvog života. Njemu pripadaju svi naši sati. U Evanđelju po Luki čitamo o sluzi koji je orao. Pri tom nije razmišljao šta će kasnije jesti, već šta će pripremiti svome gospodaru.

"Riža i grah? Ne. To je jeo juče. Odrezak sa prženim krompirom? To, da!." Vernici obično ovako razmišljaju: "Mislim da ću ići u crkvu večeras. Ko propoveda, dragi?" "Rekao bih da propoveda taj i taj." "Ah, onda ću ostati kod kuće." Mi smo naopaki. Gospodari sede na klupama. Odnosimo se prema Isusu kao da je naš rob. Molimo: "Gospode, odlazim od kuće. Čuvaj je dok sam odsutan, da ne bi ko provalio. I, sačuvaj me od nesreće."

Šta očekujemo od Isusa da na to odgovori?: "Da, gospodine," ili: "Odmah, gospodine!" Sluge ne govore: "Gospodaru, učini ovo ili ono." Oni govore: "Gospodaru, šta želiš da činim?" Zadovoljstvo roba je da gospodar bude zadovoljan. Mi još uvek nismo počeli razmišljati o tome, kako da služimo Isusa. Kad ga slavimo, smatramo da je to kao kad sluga priređuje ručak svome gospodaru. Kad pevamo hvalospev, to mu je kao vino na stolu mislimo mi. Kad dajemo svoja sredstva, čini nam se da smo mu ponudili odličan desert.

Varamo se. Kažemo: "Hajde da skupimo dobrovoljan prilog za Gospoda. Ugradit ćemo centralno grejanje. No, Gospodu nije potrebno centralno grejanje. Ono je za nas. Često skupljamo novac "za Gospoda", kad je on ustvari za nas.

Što je pravi dar za Isusa Hrista? Naši životi. "Stoga vas, braćo, zakljinjem Božijim milosrđem da svoja tela prinesete na živu, svetu, Bogu ugodnu žrtvu, da to bude vaše duhovno služenje Bogu." (Rim. 12:1 SSP). To znači: ako dovedemo jednu dušu Hristu, on će reći: "To je dragoceniji dar za mene."

Isus je završio svoju priču ovako: "Tako i vi, kad izvršite sve što vam je naređeno, recite 'Bespomoćne smo sluge. Učinili smo samo što smo morali učiniti."