• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Pre nekoliko dana iznenadio me je moj četiri i po godišnji sin (Matej) svojim veoma originalnim nastupom. Pred svojom večernjom molitvom, uzeo je svoj mobilni telefon.

Da se razumemo, mobilni telefon moga sina nije ništa drugo do običan komad drveta, koji svojim oblikom i dimenzijama veoma podseća na tu veoma znanu komunikacijsku spravu naše generacije. Na tom Matejevom komadiću drveta, je naslikan displej i tastatura sa brojevima.

Tako je moj sin na svom telefonu otipkao za mene neki nepoznat broj, zatim trenutak čekao da dobije vezu a onda je po toj dramatičnoj pauzi, izustio: "Halo, da li si to ti Isuse? Hvala ti, što sam danas mogao da se igram sa tatom. Takođe, zahvaljujem ti i za to, da smo imali šta da jedemo danas. I još ti zahvaljujem, što si Elišku ozdravio od kašlja. Amin." Onda se nasmejao, i opet pritisnuo dugme, ispružio svoju dečiju ruku k meni i rekao: "Ako želiš možeš i ti da telefoniraš svoju molitvu, moj mobilni je savršen."

U tom trenutku sam shvatio, da ta veza sa nebom, koju s vremena na vreme treba svaki od nas (bez obzira na to, da li smo vernici ili nismo - setite se samo svojih trenutaka straha i bolesti). Ova veza funkcioniše u bilo koje vreme i bez nekih potrebnih pomagala. Dovoljno je samo u svom srcu naći komadić čiste iskrenosti i ne stideti se otvoriti usta.

Usput, još ovo - to veče sam sa velikim zadovoljstvom na svojoj molitvi upotrebio drveni mobilni telefon moga sina...

1994. godine pred Božić u Rusiji u jedan domu za napuštenu decu došla je grupa hrišćana i prvi put deca su mogla da čuju o Bogu i Božiću. Deca su bila oduševljena Božićnim pričama iz Biblije, gutala su svaku reč. Na kraju su dobili bojice i papir sa zadatkom da sami nacrtaju "rođenje Isusovo" (štalica, jasle... kao što su videli na slikama).

Bio je tamo jedan dečak po imenu Miša (star 6 god.), koji je nacrtao svoj neobičan crtež i pokazao ga. On je nacrtao štalicu sa životinjama i jasle u kojoj su bile dve bebe. Učiteljice su bile iznenađene ovim crtežom i pitale Mišu, zašto je nacrtao dve bebe.

Mali Miša je objasnio: "Kada je Marija stavila bebu u jasle, Isus me je pogledao i pitao me da li ja imam gde da budem. Ja sam mu rekao da nemam ni mamu, ni tatu - nemam nikoga. Onda je Isus rekao da mogu da ostanem sa njime. Ali, ja sam rekao da ne mogu, jer nemam nikakav poklon da mu dam, kao što su mu donela tri kralja. Pošto je Isus ležao na slami u jaslama, i bila je zima, ponudio sam mu jedino što sam imao, pitao sam ga: "Ako dođem i legnem pored tebe da te zagrejem, da li će to biti dobar poklon za tebe". I Isus mi je kao: "Ako me zagreješ, to će biti najbolji poklon koji sam ikada od nekoga dobio". I tako sam ja ušao u jasle, a Isus me je pogleda i rekao da mogu tu sa Njim da ostanem zauvek."

Dok je Miša završavao svoju priču niz njegov obraz je padala velika suza... Ovo siroče je pronašlo nekoga ko ga nikada neće ostaviti...

Jedna petogodišnja devojčica je sa svojom bakom šetala kroz grad u božićnoj noći. Zaustavile su se ispred jedne crkve ispred koje je bila postavljena maketa Hristovog rođenja. Zaustavile su se ispred ove postavke i pažljivo je gledale. "Pogledaj, zar ovo nije divno, pogledaj sve te životinje, anđele, Mariju, Josifa i bebu Isusa." "Da, bako," rekla je unuka. "To je zaista lepo, samo me jedna stvar brine. Hoće li ta beba Isus ikada porasti... on je svake godine u ovoj crkvi iste veličine."

"Božić je dete moje, ljubav na delu, onakva kakvu je Bog pokazao nama. Najveći dar koji je On ikad dao čoveku je osoba Isusa Hrista, Njegov Sin, poslao ga je nama u ljudskom obličju, da bi mi znali kakav zaista jeste On Bog Otac! Svaki put kada mi ljubimo druge, svaki put kada mi dajemo drugima, tada je Božić..."

Pre hrišćanske religije, 25. decembar je bio paganski praznik. Pagani su znali da je ovo vreme (datum) kada noći prestaju da budu duge i da od ovog dana sunce izlazi više i ostaje duže na nebu, ova je pojava njima bila najava dolazećeg proleća - toplijih dana.

Stari Rimljani su na ovaj dan imali praznik zvani "Saturnalia" (17.-24. Dec.), u čast bogu Saturnu. Ovo je za njih bio praznik nade, mira, sreće i svakog dobra, jer su verovali da vladavina boga Sturna sve ovo donosi.

Imperator Aurelije (270-275 god.n.e.) je izdao zabranu slavljenja "Saturnalia" i 274 god. priglasio 25. Decembar za rođendan "nepobedivog sunca" (dies natalis solis invicti).