• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

- Ekspozicija Mateja 2:1-12

"Kad se Isus rodio u Vitlejemu, u Judeji, za vreme kralja Iroda, dođoše neki mudraci sa istoka u Jerusalim i upitaše: "Gde je novorođeni car Judeja? Videli smo njegovu zvezdu kako izlazi pa smo došli da mu se poklonimo." (Mt. 2:1-2 SSP)

Zapazimo sledeće: mesto gde se Sin Božji rodio na ovome svetu, bilo je jedno malo selo, selo zvano Vitlejem. Stoga je sasvim prirodno da su mudraci očekivali da je "car Judeja" rođen u palati, u velikom gradu, u Jerusalimu; međutim Gospodu je bilo draže, da sve ono što je povezano sa imenom Isusa Hrista ima pečat poniznosti, tako da i najsiromašniji i najponizniji ljudi mogu znati da Hrist nije došao u obličju princa, već kao običan čovek, ne kao neko najveći na zemlji, već kao jedan od njih - najobičniji. Tako je Isus bio rođen od deve Marije i položen u jasle, a mesto Njegovog rođenja bilo je Vitlejem, dobro poznato kao "kuća hleba", jer tu se nalazio nebeski Hleb za naše duše.

Beba Isus je rođena u "vreme kralja Iroda" (Lk. 1:5). Poslednja iskra nezavisnosti Judeje se polako gasila. Irod, stranac, predao je svoju zemlju u ruke rimskoj imperiji. Zar o tome ne govori staro Jakovljevo proroštvo: "Skiptar se neće odvojiti od Jude, ni palica zapovesti od nogu njegovih, dok ne dođe odmor..." (1. Moj. 49:10 LB) Zbog toga evanđelista naglašava na činjenicu, da je Isus rođen "za vreme kralja Iroda."

Takođe, moramo razumeti, da ponižavajuće okolnosti u kojima se rodio Spasitelj ipak veličanstvene i pune sjaja. Mudraci, verovatno iz Persije su bili filosofi i teolozi, oni su svojoj dalekoj zemlji čuli o Njegovoj dolazećoj slavi; i zvezda ih je vodila do Njegovih nogu. "Dođoše neki mudraci sa istoka". Oni su pretpostavili da je rođenje Hristovo poznato Jevrejima i da će to biti normalna tema za razgovor, zbog toga su se oni uputili u Jerusalim, gde su pitali: "Gde je novorođeni car Judeja?" Kada je srce probuđeno da ljubi Hrista, ono često sanja (zamišlja) da svako ima sličan interes za Njega, ali to često ne bude tako! Ovaj svet je mrtav i hladan prema Hristu, ljudi se čude kada ih mi pitamo "Gde je On?" "Videli smo njegovu zvezdu kako izlazi pa smo došli da mu se poklonimo."

"Kad je kralj Irod to čuo, veoma se uznemiri - a s njim i sav Jerusalim." (Mt. 2:3 SSP)

Mudraci su sa sobom doneli najbolju vest koja se ikad mogla čuti, a opet ona je najviše zabrinula ljude. Da li te evanđelje zabrinjava, prijatelju? Onda, se plašim da si ti poput Iroda. Kada ono što je dobrobit za sve ljude postane problem za tebe to je znak bolesti srca. Takvo srce je kao bolestan stomak koji dobru hranu pretvara u otrov. Predpostavljam da je "sav Jerusalim" bio uznemiren zajedno sa Irodom zbog toga, jer je znao da je Irod čovek koji neće prezati od prolivanja krvi, da bi ostao na vlasti.

"Pa okupi sve prvosveštenike i učitelje zakona i upita ih gde Hristos treba da se rodi. "U Vitlejemu, u Judeji", rekoše mu oni, "jer je prorok ovako napisao: 'A ti Vitlejeme, u zemlji Judinoj, nipošto nisi najmanji među judejskim kneževinama, jer će iz tebe izaći vladar koji će biti pastir moga naroda Izraela.'" (Mt. 2:4-6 SSP)

Sada vidimo i razumemo zašto je Irod bio uznemiren, i nije mu bila dobra ta vest. Prvosveštenici i učitelji zakona su bili okupljeni na Irodovu zapovest i izjavili su da prema proroštvima, Hrist treba da se rodi u Vitlejemu.

"Tada Irod tajno pozva k sebi mudrace i od njih sazna tačno vreme kad se zvezda pojavila. Onda ih posla u Vitlejem, rekavši: "Idite i pomno se raspitajte o detetu. A kad ga nađete, javite mi, da i ja odem da mu se poklonim." (Mt. 2:7-8 SSP)

Irod je svoj krvavi plan sakrivao u pretvaranju, u lažnoj pobožnosti. Nema goreg greha na ovome svetu, nego kada čovek svoje zločine sakriva ispod plašta religije. Čuvajmo sebe da ne načinimo slično zlo.

"Oni poslušaše kralja i odoše. A zvezda koju su videli kako izlazi išla je pred njima dok nije stala iznad mesta gde je bilo dete. Kad su videli zvezdu, veoma se obradovaše." (Mt. 2:9-10 SSP)

Da li primećujemo činjenicu, da je zvezda izlazila. To znači da su neko vreme mudraci putovali bez ovog znaka. Ponekad, na kratko vreme Božja prisutnost se povlači iz Božjeg naroda. Onda je to vreme kada treba da hodamo po veri, a ne po gledanju, kao što su hodali ovi mudraci. Ali, kad se svetlo tj. zvezda vratila kako li su se radovali, bilo im je drago da je opet vide. Kao kada se posle mračne oluje pojavi vedro nebo, tako je i nama dragocena Božja prisutnost posle teških vremena.

"Uđoše u kuću i ugledaše dete sa njegovom majkom Marijom pa padoše ničice i pokloniše mu se." (Mt. 2:11 SSP)

Stari reformatori crkve su znali reći: "Ovo je kost koja se zabola u grlo Rimu (Vatikanu), i oni je ne mogu ni izvaditi, niti progutati, jer evanđelista ne kaže 'videli su Mariju sa njenim detetom', i ne kaže oni su 'oni su pali ničice i poklonili joj se'". Ako bi igde trebalo tražiti dokaze za obožavanje Marije, onda bi morali postojati baš tu, u trenutku kada se dete rodilo i kada je bilo zavisno od svoje majke. Zato mudraci nisu rekli "Ave Marija!" Ne, ovi mudraci nisu bili sveštenici iz Rima a da su bili, možda bi to i rekli.

"Onda otvoriše svoje kovčege i prineše mu darove: zlato, tamjan i smirnu." (Mt. 2:11 SSP)

Dali su mu ono najbolje što su imali. Pravi poklon za jednog kralja. Doneli su mu bogatstvo svoje istočne zemlje: zlato, tamjan i smirnu. Slično tome, kada mi dolazimo pred Hrista, treba da Mu prinesemo najdragoceniji i najbolji imetak u svom životu.

"A pošto su u snu bili upozoreni da se ne vraćaju Irodu, oni se drugim putem vratiše u svoju zemlju." (Mt. 2:12 SSP)