• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Jovan je u svom evanđelju zapisao sedam čuda koje je Isus učinio. No, u sva četiri evanđelja možemo da nađemo opise oko 37 čuda Isusa Hrista. Zašto nam Jovan daje samo sedam posebnih izveštaja u čudima? U 20-toj glavi evanđelja po Jovanu, Jovan kaže da je on beležio određena Isusova čuda sa svrhom da ilustruje veliko Božje spasenje. On kaže, da ta čuda dokazuju da je Isus Hrist Sin Božji i da verujući u to ti možeš imati život:

Isus je pred svojim učenicima učinio još mnoga druga znamenja koja nisu zapisana u ovoj knjizi. Ali, ovo je zapisano da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da, verujući, imate život u njegovom imenu. (Jn. 20:30-31 SSP)

Iz ove izjave možemo zaključiti da čudo (znamenje) koje je Isus učinio je "Čudo sa porukom". Ono ima dublje značenje od pukog zadovoljenja fizičke potrebe čoveka. Isusova čuda jesu velike ilustracije, slike Njegove božanske želje i moći da susretne i ispuni naše duhovne potrebe. Ja verujem da je apostol Jovan zabeležio određena Isusova "znamenja" da bi mi imali predstavu o tome koliko je veliko i kakvo je spasenje Božije.

Tako na primer "znamenje" isceljenja službenikovog sina (Jn. 4:46-54) nam daje poruku o važnosti vere pri našem primanju - prihvatanju Božijeg spasenja. Biblija nam na mnogim stranicama tvrdi da vera je preko potrebna i neophodna da bi se imalo iskustvo Božjeg spasenja. Na primer, u Efescima 2:8 čitamo: "Jer, milošću ste spaseni, kroz veru..." (SSP) i u Rimljanima 10:9 se kaže: "Ako, dakle, svojim ustima priznaješ da je Isus Gospod i srcem veruješ da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen." (SSP) i naravno dobro poznati stih, Jovan 3:16 to opet potvrđuje: "Jer, Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina da niko ko u njega veruje ne propadne, nego da ima večni život." (SSP)

Mi znamo dakle, da se spasenje prima verom, ali ponekad je za nas od velike pomoći neka slika, ilustracija vere, koja bi nam pokazala: šta vera zaista jeste. I tako dok gledamo ovo Isusovo "znamenje", Kada On isceljuje sina kraljevog službenika, možemo videti ulogu vere i njenu aktivnost u našim životima.

Kada bolje pogledamo Jovanov zapis ovog čuda, uviđamo oca bolesnog deteta, koji je otkrio da verom u Isusa Hrista njegovi najveći životni problemi mogu biti rešeni.

MOGUĆNOST VERE (vidi: 46-47 stih)

Jedan čovek ima ozbiljan problem. Stih 46 nam govori da je u pitanju neki ugledan čovek "kraljev službenik", tj. čovek sa dvora. On je verovatno bio na nekom visokom položaju u zemlji. Manjak novca za ovog čoveka nije predstavljao problem. Takođe, imao je uticaj i poznanstva na visokim položajima. Ali, imao je i problem koji ni sav njegov novac, ni moć nisu mogli da reše. Njegov sin se nalazio "između života i smrti". U 47-mom stihu, zapazimo, kome se ovaj čovek sa svojim problemom obraća za pomoć?

Siguran sam da ovaj čovek nije štedeo svojih para ne bi li rešio zdravstveni problem svog sina. Mogu da zamislim kako u njegovu kuću dolaze najpoznatiji lekari, kako on kupuje najpoznatije i najskuplje lekove, ali uprkos tome on bespomoćno gleda kako se život njegovog sina polako gasi. Ova situacija je bila MOGUĆNOST ZA VERU!

Zapazite ovo pažljivo, bio je to problem i tragedija koja je dovela ovog čoveka Isusu. Bio je to umirući sin, koji ga je naveo da traži Spasitelja. Da ovaj čovek nije bio slomljen tugom, nikada ne bi saznao koliko je Božja milost zaista velika.

Tu je lekcija za nas koju moramo naučiti o problemima i tragedijama koje se pojavljuju i dolaze iznova i iznova u naše živote. Zapamtimo, da sve ono šta nas vuče ka Isusu za nas jeste blagoslov. To može da bude: smrt voljene osobe, rak, siromaštvo... Sve što te tera da tražiš Isusa je blagoslov.

Da ovom čoveku nije pretila opasnost da izgubi svog sina, on bi onda najverovatnije izgubio svoju dušu. Njegova nevolja je bila MOGUĆNOST ZA VERU!

Kada je ovaj čovek došao da traži Isusa i da mu da svoj problem umirućeg sina, Isus na prvom mestu nije bio zainteresovan za problem bolesnog deteta, već za jedan drugi problem koji je imao ovaj čovek - problem njegovog srca i života, bolesnog od greha. Isus je zahtevao od njega ne samo da mu preda svoje "breme" - bolesnog sina, već i svoje (grešno) srce.

PREPREKE ZA VERU

Temeljno čitanje našeg teksta, me ubeđuje da ovde nije reč o primeru čoveka sa velikom verom. Ja se ne slažem sa time da je ovaj čovek imao vere. Jer kad pažljivo gledamo na razgovor koji je ovaj čovek vodio sa Isusom, mi vidimo da je njegova vera bila "puna pukotina". On nije imao pravu - ispravnu veru.

Njegova iskrzana, nepotpuna vera je bila velika prepreka za primanje spasonosne, prave vere Božje.

Njegova vera, je bila vera iz "druge ruke"

Mnogi nemaju spasonosnu veru u Isusa Hrista, jer se zadovoljavaju verom iz druge ruke. Činjenica jeste, da niko neće stići do neba, na osnovu vere svoje majke i oca, ili vere propovednika, (sveštenika) u čiju crkvu ide, ili na osnovu bilo čije vere. Da bi postao spašena osoba, ti moraš lično staviti svoje poverenje u Isusa Hrista da On postane tvoj lični Spasitelj.

Čovek, kraljev službenik je doputovao iz Kafarnauma u Kanu, jer je čuo da je tu Isus. Do tada nije imamo lično iskustvo sa Isusom. Moguće, da je čuo da je Isus pretvorio vodu u vino, u Kani i s toga zaključio da je on osoba koja može izlečiti njegovog sina.

Njegova vera je "tražila znak"

U 47-mom stihu, vidimo da čovek dolazi k Isusu i moli ga. Piše "i zamoli ga" a doslovno ova reč znači da ga je "preklinjao da dođe" u Kafarnaum i da mu isceli sina. Sada, u 48-mom stihu zapazimo šta Gospod na to odgovara.

Drugim rečima Isus je ovom čoveku rekao sledeće: "Tebi ne treba znak, tebi treba Spasitelj. Tebi ne treba čudo, tebi treba Gospod."

Problem sa verom koja traži znakove jeste taj, da neko može verovati u mogućnost dešavanja čuda bez verovanja u osobu Isusa Hrista. Problem ovog čoveka je bio u tome, što se on više zanimao za MOĆ ISUSA HRISTA, nego za OSOBU ISUSA HRISTA. Njega je više zanimalo šta On može da uradi, od toga ko On zaista jeste.

Mnogi danas nemaju spasonosnu veru, jer čekaju da Bog učini nešto i dokaže im se. Oni odbijaju da prihvate Hristove Reči.

Kada je Isus visio na Golgotskom krstu prolivajući svoju krv, zato da moji i tvoji gresi budu oprošteni, gomila ljudi ispod krsta je vikala: "Druge je spasao, a sebe ne može da spase! On je car Izraela - neka siđe s krsta pa ćemo mu poverovati." (Mt. 27:42 SSP) Oni su i dalje obijali da poveruju u Njega od Boga poslatog Mesiju. Činjenica da je Isus trijumfalno pobedio smrt, pakao i grob... nekima jednostavno još uvek nije dovoljna da poveruju u Njega.

Vera iz druge ruke i vera koja traži znakove su prepreke da se ima prava spasonosna vera Božja. Spomenuo bih još jednu prepreku veri, koju je ovaj čovek imao.

Njegova vera je bila "egocentrična vera"

Ovaj čovek je bio na visokom položaju u društvu. On je bio čovek koga su drugi slušali, on je izdavao drugima naređenja, šta treba ili ne treba da rade (Vidi 49 stih). On je u svojoj glavi pre nego je došao do Isusa, već imao razvijenu ideju kako će mu to Isus pomoći. Možda je mislio da će Isus doći u njegovu kuću, položiti svoje ruke na bolesno dete, progovoriti neku reč i da će mu sin biti ozdravljen. Problem je bio u tome, što se Bog ne može staviti ni u moju, niti u tvoju kutiju. Bogu se ne može naređivati kako šta da uradi.

Službenik je rekao Isusu: "dođi..." a Isus mu na to kaže "idi..."

Neki ljudi ne poseduju spasonosnu, jer imaju egocentričnu veru. Oni ne poriču činjenicu ko Isus jeste, njihova jedina pogreška je što zahtevaju od Isusa da im prilazi i druži se sa njima po njihovim uslovima.

Razjasnimo ovo. Čovekova molba Isusu je bila ispravna. On je želeo dobro za svoje dete. Ali, Isus je bio prvenstveno zainteresovan za njegovo spasenje. Službenik je imao veru, ali neispravnu veru, pogrešnu. Isus je radio na tome da otkloni sve prepreke koje su ovome čoveku smetale da dobije pravu, spasonosnu veru.

U ovom zapisu drugog Isusovog čuda, u Galilejskom kraju, mi ne saznajemo samo o tome, kada vera ima mogućnost, niti samo o tome koje su prepreke pravoj veri, već i o delovanju vere.

DELOVANJE SPASONOSNE VERE

Želeo bi da ukratko opišem kako spasonosna vera deluje - kako radi na transakciji (prebacivanju) Božjeg spasenja u naš život. Da bi Božje spasenje postalo naše lično iskustvo potrebne su tri stvari:

Znati

U 50-tom stihu, čitamo da je Isus čoveku rekao "Idi", dodavši veoma važnu frazu, "tvoj sin će živeti." Kada je ova reč izašla sa Spasiteljevih usana, ušla u čovekove uši i bila položena u njegovo srce, tada je on znao da Isus može na bilo koji način da isceli njegovog sina.

Da bi čovek bio spašen, postoje neke stvari koje on mora znati. On mora znati:

1. Zašto je potrebno imati spasenje?
2. Kako se može spasiti?
3. Šta treba da učini da bi bio spašen?

Verovati

Pogledajmo 50-ti stih opet. Službenik, nije samo znao šta mu je Isus rekao, da će On uraditi. On je i verovao, " I čovek poverova u to što mu je Isus rekao i ode..."

Poslušati

Vidi 51-53 stih. Da bi neko bio spašen, on mora uraditi više od toga nego samo znati principe spasenja, on mora aktivno prihvatiti tu istinu za sebe, tj. poslušati je.

Na kraju zapamtimo ovo: ISUS MOŽE REŠITI NAŠE NAJVEĆE PROBLEME... KROZ NAŠU VERU U NJEGA.