Pitanje o životinjama
Subject: Pitanje o zivotinjama
Date: Sunday, October 23, 2011 00:24
Interesuje me sta se desava sa zivotinjama posle smrti? Da li oni stvarno umiru ili je isto kao kod ljudi,zaspu u duboki san do sudnjeg dana? Molim vas ako mozete da mi odgovorite na ova pitanja,hvala
Biblija ne daje nikakvo objašnjenje šta se dešava sa životinjama pošto umru, i ne daje odgovor na pitanje: da li će umrle životinje biti u nebu, tj. biti "vaskrsnute" posle "Sudnjeg dana", ako je to to što imate na umu(?).
Dakle, pošto Biblija ne daje nikakav odgovor na vaša pitanja, na njih je potrebno odgovoriti kroz filozofski pristup, a što je pomalo nezahvalan posao.
Biblija jasno ističe činjenicu da čovek poseduje jedinstveni materijalni i nematerijalni deo svog bića (Dela 20:10; 1. Sol. 5:23; Jev. 4:12; 2. Kor. 5:8), no, takva stvar se nigde ne kaže i o životinjama. Glavni faktor koji razdvaja čoveka od životinje jeste posedovanje razuma. I čovek i životinje imaju ista čula i imaju svest o svojoj sredini, ali samo čovek je u stanju da misli racionalno - da koristi logiku. Čovek je u stanju da analizira podatke iz svoje sredine, dok životinje mogu samo da ih opažaju, te instinktivno ili naučeno da se prema njima ponašaju. Životinje su vrlo ograničene u svom izražavanju, dok čovek to može bogato učiniti koristeći ideje i pojmove.
Zašto je važno shvatiti sve ovo? To ilustruje fundamentalnu razliku između čoveka i životinje, i ukazuje na fizički fenomen percepcije i postojanja nematerijalnog kod čoveka - na um (ili dušu). Ni jedan naučnik do sada nije uspeo da otkrije bilo kakvu vezu između fizičkog mozga i nematerijalne misli. Postoje naznake da je mozak aktivan u procesu razmišljanja ili govora, no, odrediti tačno mesto gde se "rađaju misli" to nije moguće, jer nauka može da proučava samo fizičke fenomene, ali ne i one nematerijalne suštine. Nematerijalne supstance su izvan opsega nauke. Životinje se tako mogu objasniti u čisto materijalnom smislu, dok čovek ne može, s obzirom da poseduju um, a ne samo mozak koji prima informacije iz svoje okoline.
Logika nam nameće, dakle, sledeći zaključak: ako čovek poseduje nematerijalni um (osobenost), tada taj deo čoveka može da postoji nezavisno od fizičkog tela i može biti u stanju da preživi smrt tela. S druge strane, ako životinja umre onda ništa od nje nije ostalo, nema njene osobenosti koja bi preživela smrt tela. Kada "duh života" napusti telo životinje, ona prestaje da bude živo biće, i iza nje ne ostaje nikakav nematerijalni deo. Dakle, čini se da, osim ako ne postoji šta drugo nematerijalno kod životinja, da ove činjenice ukazuju na to da kada životinja umre onda je to njen i konačni kraj postojanja (da ona ne ide u nebo).
U Bibliji postoji naznaka da možemo verovati da će biti životinja na Novoj Zemlji (Isa. 65:17; Isa. 65:25), koja će biti večni dom onima koji su spaseni (Otk. 21:1). Ovo će biti novo fizičko mesto gde će u novim fizičkim telima živeti ljudi koji su vaskrsnuti (1. Kor. 15), a da bi u potpunosti mogli uživati u materijalnim zadovoljstvima Nove Zemlje (Isa. 65:21-22). Ako ne postoji nematerijalni deo (um - duša) što može biti ponovo uneseno novo materijalno (vaskrsnulo telo), onoga (bića) što je pre umrlo, onda to ne može biti ni vaskrsnuto, a to je slučaj sa životinjama. Možemo onda samo zaključiti, da će u Novom svetu biti stvorene i nove životinje. Na kraju, sve ono što volite i raduje vas u vezi vašeg kućnog ljubimca se nalazi u beskonačno savršenom obliku samoga Boga, i On će biti sve što vam treba i sve što ste ikada tražili - potpuno ispunjenje i zadovoljenje.
U knjizi Propovednika, postoji deo koji se uzima kao dokaz da između čoveka i životinja nema razlike, ili da posle smrti oni odlaze na različita mesta.
"Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je Bog pokazao da vide da su kao stoka. Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah. Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, a duh stoke da ide dole pod zemlju?" (Prop. 3:18-21 RDK)
Međutim, sve što mudri Solomon u ovom odeljku kaže je to da i čovek i životinje imaju slične sudbine, oboje umiru i oboje napušta "duh života", a kada umru u prah se vraćaju - telo mi se raspada. Razmišljajući o svemu tome, Solomon zaključuje, tj. priznaje da on nije u stanju da odgonetne šta se sa kojim dešava posle smrti, jer to nije u njegovoj moći - to je nešto iznad njegovog shvatanja i razumevanja (Prop. 3:21) - sakriveno je.
Biblija jasno iznosi da postoji velika razlika između čoveka i životinja. Bog je stvorio životinje tako što je izgovorio Reč (1. Moj. 1:24-25), dok čoveka On je izvajao i u njega udahnuo svoj "dah života" (1. Moj. 2:7). Bog je čoveka stvorio po svome obličju (1. Moj. 1:26-27), dok životinje nisu stvorene na taj način. Biti stvoren po obličju Božijem znači da je čovek sličan Bogu, da je sposoban za duhovnost, za stvaranje i kreativnost, sa intelektom, emocijama i voljom i da čovek poseduje aspekt večnosti - što znači da njegova osobenost nastavlja da postoji i posle smrti fizičkog tela.
Treba još dodati da duše umrlih ljudi ne spavaju, a što je vaše mišljenje, već da su one naprotiv u veoma budnom i svesnom stanju. Na ovu činjenicu Isus je jasno ukazao kroz priču o Lazaru i bogatašu (Lk. 16:19-31), ali o ovome svedoče i drugi stihovi u Pismu (Mt. 13:41-42; Mt. 8:12; Mt. 13:50; 2. Kor. 5:8; Fil. 1:23; Otk. 6:9-10). No, o ovoj temi možete čitati više na stranicama "Duša živa" i "O paklu").
Pozdrav i svako dobro.
