• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Kada se govori o sektama onda treba uvek napraviti razliku između pojedinca i sistema verovanja. Mi smo veoma skloni da ljude veoma brzo etiketiramo, tj. žigošemo ih. Među bilo kojom grupom vernika, ovih ili onih, no, svuda postoje dobri i moralni ljudi koji iskreno traže Boga, a koji često i ne znaju sve detalje o religioznom sistemu kojem su se priklonili.

Pojedini "vernici" u svojim verskim stavovima su takvi kakvi su, jer ih je sistem takvima stvorio. No, čim počnu kritički razmišljati i preispitivati stvari, desiće se da će sebe distancirati od tog sistema. Dakle, religiozni sistem je taj koji treba biti prosuđivan, i to je lekcija koju nas Isus na tako mnogo mesta uči u evanđeljima. Isus je kontantno bio u konfliktu ne sa vernicima zvanim "fariseji i zakonici", već sa religioznim sistemom koji je stajao iza umova ovih ljudi (2. Kor. 10:3-5, Ef. 6:12), a koji je na pogrešan način predstavljao Boga ljudima (npr. Mt. 23:13-15, Mt. 23:23, Mk. 7:6, Lk. 11:42-44, Mk. 7:1-5, Lk. 6:37-42).

Prvo, definišimo reč "sekta", da bi smo razumeli o čemu govorimo ili šta pod time mislimo:

sekta (lat. secta od sequi sledovati, pratiti načela).
Manja verska stranka ili manje udruženje koje se odvojilo od neke veće, vladajuće verske stranke; jeres.

sektaš (lat. secta).
Pristalica neke sekte; onaj koji je sklon da zastranjuje i da se odvaja od grupe (npr. književne, političe itd.) kojoj pripada.

sektaštvo (lat. secta).
Stvaranje sekti, podvojenost u nekoj široj zajednici; zatvorenost i otuđenost od širokih masa.

Dakle, reč "sekta" uopšte ne mora za nužno da ima neku "crnu konotaciju", kako se to obično danas predstavlja.

Dalje, prema Internet vokabularu (vokabular.org) o reči "adventisti" saznajemo sledeće:

adventisti (lat. adventus = dolazak).
Sledbenici verske sekte koju je osnovao u Americi Viljam Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, u Vojvodini i Sremu, gde ih zovu subotarima.

Pošto Isus nije došao 1843. godine, Miler je novom računicom postavio datum na 1844. godinu. Naravno, ni ovaj put Isus nije došao (Mt. 24:36!), a Milerov pokret dobija ime "adventisti", tj. "oni koji čekaju 'dolazak'". Danas unutar adventizma postoji više frakcija, koje se međusobno dosta razlikuju. Valja naglasiti da pored osnivača Vilijama Milera, "ugaoni kamen" ovog pokreta jeste žena po imenu Elena Vajt (Ellen G. White). Vajtova je tzv. "duh proroštva" ovog pokreta i njeni spisi se drže skoro u istoj ravni sa Svetim pismo, tj. "oni su malo svetlo koja otkriva veliko svetlo" - sveća koja nam je potrebna da bi se obasjalo Sunce?! :-) Dakle, Biblija se bez spisa Vajtove ne može ispravno razumeti. Celokupno učenje i praksa adventizma gravitira oko spisa Elene Vajt (vidi "Od subote do Isusa").

Ako se želi razumeti adventizam, onda treba poći do samog njegovog početka, do njegovih osnivača. Sam pokret od početka prate brojne kontroverze a koje su prisutne i dan danas. (Ukratko toliko... Za više informacija pretražite Internet, gde postoji obilje stranica koje govore o adventizmu...)

Da li su doktrinalna verovanja adventizma jeretička?

Kada se radi o ovom religioznom pokretu onda tu postoje mnoge specifičnosti, ali i problemi koji izdvajaju ovu grupu i čine je različitom od istorijskog hrišćanstva.

Iako (uglavnom) propovedaju spasenje po milosti oni tome dodaju i važnost "ličnog posvećenja" - perfekcionizam koji se postiže kroz držanje Mojsijevog zakona. Pored ovoga, tu su i druga pitanja i problemi u pogledu razumevanja Hristove prirode, čovekove duše, o ishrani, o paklu, o držanju subote, o "istražnom sudu"... a naravno, i oko same ličnosti i dela Elene Vajt, koja u "velikom svetlu Božje Reči" može biti okarakterisana jedino kao lažni prorok.

Da li su adventisti sekta?

Tradicionalni adventizam u svome stavu prema drugim grupama u hrišćanskom religioznom telu ima izričito negativan i isključujući stav. Naime, ovaj religiozni sistem uči da jedino njegovi pripadnici su Božji "verni ostatak" ili "pravednici", dok svi drugi (van njega) su obmanuti, zavedeni ili pripadaju antihristu. Na ovakav stav slepe isključivosti: "mi smo oni jedini i oni pravi", svaki će sociolog reći da je to jasna odlika sekte.

Hrišćanske tradicionalne crkve (pravoslavna i katolička) ih smatraju za jeretičku grupu, za sektu. Dok među protestantima se stavovi razilaze. Postoje oni (liberalni) koji u njihovim teološkim doktrinama ne vide neko "veliko zlo" i smatraju adventizam za jednu od struja unutar-hrišćanskog pokreta. No, među evanđeoskim hrišćanima na njih se gleda kao na sektu sa kultskim karakteristikama, koja širi i veruje u jeres, jer adventizam predstavlja jasno zbunjujuću devijaciju od novozavetnog hrišćanstva.

SIONSKA TRUBA kao sajt koji promoviše evanđeoska verovanja, ne savetuje niti predlaže bilo kome da svoju hrišćansku duhovnost pokušava izgraditi priključenjem adventistima, jer za to postoje daleko bolji izbori...

Vaše drugo pitanje je: Šta je to Wicca?

Reč "Wicca" na staro-engleskom znači "šaman". A šta znači reč "šaman"? Ako opet potražimo pomoć rečnika tamo ćemo pročitati:

šaman (sskr. schama)
Najniža klasa budističkih sveštenika kod Tatara, Mongolaca i dr., koji su ujedno i lekari, čarobnjaci i prizivači duhova. (vokabular.org)

Dakle, "šaman" je čarobnjak-vrač, gatar, vidar, sveštenik nekog božanstva, onaj koji baca čini ili ih skida, koji komunicira sa svetom duhova, tj. mrtvima. Iz ovog tumačenja zvučnog i tajanstvenog imena "Wicca", već je jasno o čemu se tu radi.

Wicca je neo-poganska religija koja danas raste u svojoj popularnosti, i može se reći da je to jedna od važnijih struja unutar Nju Ejdž filozofije. Postoje mnoge Internet stranice i knjige koje tvrde kako samo oni da uče i imaju "pravu Wiccu", no istina je, da o ovome uopšte ne postoji konsenzus među sledbenicima Wicce: Šta je tačno verovanje i praksa njihove religije. Razlog za to je, da je Wicca mlada religija koja se prakticira tek oko pedesetak godina. Wicca je sistem verovanja koji nastao negde između 1940-1950 godina a konstruisao ga je Britanac Gerald Gardner. Gardner je pozajmio verovanja i praksu iz različitih paganskih tradicija, kultova i sekti, i tako načinio "novu religiju" za "novo doba" i modernog čoveka. Budući da je Gardner objavio nekoliko knjiga koje iznose njegov sistem bogoštovlja, iz toga su iznikli mnogi ogranci i varijacije Wicce.

Najpoznatiji simbol Wicce je pentagram, često okružen krugom, kad se naziva pentakl, a vrh zvezde je okrenut prema gore. Prema najčešćem tumačenju, pet vrhova pentagrama simbolizira pet elemenata (zemlja, vazduh, voda, vatra i duh - akaša) ili čoveka uronjenog u celinu postojanja.

Neki Wiccanci su politeisti, imaju više od jednog božanstva, dok drugi štuju dva uravnotežena polarna božanstva, božicu i boga; božica je imanentna postojeća sila i poreklo svega stvorenoga na Zemlji, prirode i samog života. Dok je bog poznat kao "Rogato božanstvo". (Po njima on potiče od drevnog keltskog boga "Kernunosa". No, sa hrišćanske tačke gledišta jasno je da se ovde radi Sotoni.) Neke druge Wicca tradicije obožavaju isključivo božicu; najpoznatija je "Dijanička Wicca". (Najverovatnije da se radi o "vaskrsnuću Dijane Efeske", vidi Dela 19.)

Neki drugi Wiccanci su više za obožavanje prirode, koju nazvaju Gea, po grčkoj boginji Zemlje. Drugi su izabrali da načine spoj paganstva i hrišćanstva, tako što veruju u neke hrišćanske doktrine, dok opet neki drugi u potpunosti odbacuju hrišćanstvo, jer je ono veoma nazadno.

Većina sledbenika Wicce veruju u reinkarnaciju - duše čoveka - čovek se posle svoje smrti ponovo rađanja u nekom drugom i novom životu.

Većina Wiccanaca žestoko će poreći da je Sotona deo njihovog verovanja, navodeći pri tome glavne doktrinarne razlike između sebe i sotonista. Wiccanci uopšte, će zagovarati moralne relativnosti. Wiccanac ima jedan zakon ili pravilo, koje se zove Rede: "Čini šta hoćeš i ne naudi nikome." Na prvi pogled, Rede se čini kao ne preteći i poželjan, jer možete činiti šta god želite, sve dok niko zbog toga ne strada. Takođe, Wiccanci veruju da svako učinjeno delo može nositi dalekosežne posledice. Oni artikulišu ovaj princip u svom trostrukom zakonu, koji kaže: "Sve dobro koje jedna osoba čini drugoj, vraća se trostruko u ovom životu, ali i zlo se takođe vraća trostruko."

Jedan od glavnih faktora koji pridonosi brzom širenju Wicce je korišćenje uroka i magije (okultnih veština). Znatiželjni i mističari, kao i oni koji tragaju za nekim duhovnim iskustvom, najviše žele uroniti u "stare misterije" i steći moć da kroz magijske obrede manipulišu stvarima i ljudima. Svi Wiccanci ne praktikuju vračanje, ali oni koji to čine tvrde da je vračanje za njih ono isto što je i za hrišćane molitva. Prema Wiccancima ne postoji razlika između ova dva, jer oni jednostavno koriste svoje umove za kontrolu stvari, ili pozivaju svoje omiljene božanstvo da interveniše u njihovu korist, dok hrišćani pozivaju svemogućeg, sveprisutnog Boga Biblije da lečiti ljude i da deluje u njihovim životima. Budući da Rede zabranjuje Wiccancima povređivanje drugih a trostruki zakon navodi posledice (kletvu) za Rede prestupnike, tako Wicca veštice i veštci koji praktikuju magiju, vole sebe da nazivaju "prirode veštice" ili "bela veštica", i tako se dodatno distanciraju od "onih crnih" i sotonista (vidi "Da li je okultizam štetan?").

Takođe, ključ popularnosti i brzog širenja Wicce su njeni stavovi, koje se propagiraju kao zdrav odgovor za duhovne potrebe savremenog čoveka - visoka ekološka svest i povezanost čoveka sa prirodnom celinom, štovanje svih oblika života, uravnotežen odnos muškog i ženskog načela, prihvatanje telesnosti i seksualnosti kao svetih, svest o cikličnosti prirodnih procesa, čiji je čovek deo, i naravno: praktično osveštavanje čoveka kao mikrokosmosa, u kojem priroda može evoluirati i doseći svoj kreativniji i savršeniji izražaj - i do nivoa božanstva.

Wicca je u osnovi religija koja govori svojim pristalicama da gledaju svoj posao i žive u miru sa svojim susedima i okolinom. Promoviše se uspešno (indirektno) preko medijske mašinerije, tipa: Hari Poter, popularnog TV serijala "Čari" (eng. Charmed), itd... U propagiranju svoje religije Wiccanci žele uvek istaći paralele (sličnosti) između njih i hrišćanstva radi sticanja većeg kredibiliteta, ali ono šta Biblija ima da kaže ovoj novoj religiji ne ide im ni malo u prilog!

Naravno, reč "wicca" se ne spominje nigde u Bibliji, ali o njihovim verovanjima i praksi Biblija ima što-šta puno reći:

- Sama suština Wicce jeste idolopoklonstvo.

U Rimljanima 1:25 Pavle kaže: "Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca... " Da li je stvoreno veće od svoga Stvoritelja? U Isaiji 40:12-26, Bog daje jasnu sliku o tome koliko je On veći od onoga šta je stvorio. Dakle, ako se klanjamo stvorenju a ne Stvoritelju, vi mi "prežemo konje iza kočije", i krivi smo za greh idolopoklonstva.

- Wicca donosi lažnu nadu.

Jevrejima 9:27 kaže: "I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud." Ovde Biblija jasno kaže smo dobili samo jednu šansu u životu, i to je to. Posle smrti ne postoji neka "druga šansa". Ako mi ne prihvatimo Božji dar - Isusa Hrista - u našem sadašnjem životu, On će nam suditi kao onima koji ne žele da borave u Njegovoj prisutnosti, i bićemo poslati u pakao.

- Wicca donosi razočaranje.

U Marku 7:8 se kaže: "Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske." Bog je Bog, i treba da se sve Božje Reči drže iznad ljudskih. Mi trebamo za sebe doneti odluku: Šta je naš autoritet po pitanjima vere? Božja Reč ili ljudska reč? Pismo ili tradicija? Da li ćemo pristati uz Boga i Njegovu Reč i usvojiti Božji svetonazor ili nećemo?

Da bi se upoznao Bog potrebno je puno discipline i samoodricanja (Lk. 14:27). Dok Wicca je sladunjava religija koja se temelji na ljudskim lažima i požudama. Religija koja veoma romantično i poželjno izgleda, koja se predstavlja dobronamerna i obećava instant rešenja. No, na žalost moderan mentalno lenji i lakoveran čovek se predaje njenim šupljim doktrinama.

- Wicca svoje sledbenike dovodi pod Božju osudu - pod proklestvo.

Peta Mojsijeva 18:10-14, izriče ozbiljnu opomenu:

"Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svog ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Drži se sasvim Gospoda Boga svog. Jer ti narodi koje ćeš naslediti, slušaju gatare i vračare; a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj. "

Wicca je u suštini idolopoklonička religija i okultna veština, a svaka vrsta okultne prakse je gadan greh pred Bogom Biblije. Bog to mrzi, gadi se toga, u Njegovim očima to je "gad" - gnusoba. Zašto? Zato što je pokušaj da se iskoreni ljudska ovisnost o Bogu i da je to nastojanje da se "bude bogom", da se ima moć manipulisati stvarima.

(Vidi još stihova koji izriču Božju osudu na račun okultne prakse Wicce: 2. Moj. 22:18, 3. Moj. 19:26, 3. Moj. 19:31, 3. Moj. 20:6, 3. Moj. 20:27, 2. Car. 21:6, Isa. 8:19-20, Isa. 44:25, Isa. 47:12-14, Otk. 9:21, Otk. 21:8, Otk. 22:15.)

Wicca magija, veštičarenje, neo-paganska religija ili kako god da sve to nazovemo, nije ništa više negoli još jedna laž Sotone, neprijatelja naših duša, koji "ide okolo kao lav koji riče tražeći koga da proždere" (1. Pet. 5:8). I koji kroz Wiccu ispunjava svoju težnju da ga čovek obožava kao svoga "rogatog boga"...

Pozdrav i svako dobro.