Od subote do Isusa
"Hristos nas je oslobodio za slobodu. Stojte, dakle, čvrsto i ne potčinjavajte se opet ropskom jarmu... Odvojili ste se od Hrista vi koji se zakonom opravdavate, otpali ste od blagodati. Jer mi pomoću Duha na osnovu vere očekujemo nadu da ćemo biti pravedni. Jer u Hristu Isusu niti što vredi obrezanje niti neobrezanje, nego vera koja se kroz ljubav pokazuje delotvorna... Uveren sam za vas u Gospodu da nećete ništa drugo misliti. A ko vas buni snosiće osudu, ma ko bio." (Gal. 5:1, Gal. 5:4-6, Gal. 5:10 EČ)
Mast u tiganju je cvrčala, dok je mama pržila jedno jaje za drugim. Zatim je nalila mleko za doručak. Izgledalo je da će taj dan biti jednak drugim danima u životu naše familije. Ja sam tada imao tek dve godine, ali su događaji koji su se zbili toga dana bili često spominjani i prepričavani tokom narednih godina.
Posle doručka, prema pričanju drugih, ja sam otišao iza kuće da se igram u pesku. Moj stariji brat Džek, koji je tada imao četiri godine, otišao je do gomile peska na obali reke. Tamo su se on i devojčica iz susedstva igrali gradeći tunele u pesku. Kasnije smo saznali da su dva druga dečaka istovremeno počela da se penju na istu gomilu peska. Tunel se urušio. Devojčica je uspela da se izvuče i dođe do vazduha, dok se Džek ugušio u pesku.
Roditelje je šokirala vest o bratovoj smrti. Tražeći nešto ili nekoga da ih uteši u njihovoj tuzi, okrenuli su se adventizmu, crkvi moga dede i bake. Od tada su spisi "proročice" adventista sedmoga dana Helene G. Vajt upravljali svim aktivnostima naše familije.
Verovalo se da je g-đa Vajt imala duh proroštva. Zato je moj otac njene spise držao na istom rangu sa Svetim pismom. Njene knjige trebale su se čitati i izvršavati doslovno. Video sam jednom na nekoj fotografiji čoveka koji je stajao pored niza knjiga koje je napisala g-đa Vajt i koje su dopirale više od rasta čoveka na slici.
Helena Vajt je počela sa pisanjem u presudnom trenutku u istoriji Adventista Sedmoga Dana. Jedan od ranijih vođa ovog kulta, Vilijam Miler, prorekao je da će se Isus vratiti na Zemlju 1843. godine. Pošto se to nije zbilo, mnogi sledbenici Milera bili su razočarani. Jedan od Milerovih sledbenika je izjavio,da je primio Božansko viđenje i da je video kako je Isus ušao u "nebesku Svetinju nad Svetinjama", da bi kompletirao delo očišćenja od greha i da zato nije došao na Zemlju pretskazanog datuma. Kasnije je Helena Vajt, koja je bila supruga starešine Adventista Sedmoga Dana, preuzela ovo gledište i lansirala svoje mnogobrojne spise, braneći doktrine Adventista Sedmoga Dana.
Mesec dana posle smrti moga brata, rodilo nam se u familiji žensko dete, Boni. Mene su roditelji upisali u osnovnu školu u režiji Adventista Sedmoga Dana, koju sam uspešno i završio.
Moje četiri sestre i ja nismo nikada smeli zaboraviti da je subotnji dan odmora započinjao zalaskom sunca u petak. Teško detetu u našoj kući koje do tada još ne bi bilo okupano i čije cipele ne bi bile očišćene. Često je jelovnik sadržavao "ćufte" bez mesa, jer je g-đa Vajt zastupala vegetarijanstvo. Ona je osuđivala i upotrebu kvasca i praška za pecivo, tako da su i majčini kolači bili spravljani prema ovim pravilima.
Subotnja škola i bogosluženje ispunjavala je naše subotnje popodne. Cela familija posvetila je mnoga subotnja popodneva za "pridobijanje ljudi za istinu". Išli bi tada od kuće do kuće sa adventističkom literaturom. Zalaskom sunca na nedeljni dan, subotnje zabrane postajale su nešto blaže. Ako smo morali nešto da kupimo, smeli smo da se odvezemo u grad, ali smo morali čekati u kolima na zalazak sunca pre nego što bi smeli zakoračiti u radnju.
Ceo moj socijalni život okretao se oko crkve. Helena Vajt nije odobravala ni sportske igre i takmičenja. Zato je na moje pitanje da li mogu ići da igram, ili makar samo da gledam košarku, očev odgovor uvek glasio NE. Ipak sam nekada potajno odlazio i gledao kako drugi igraju. Naša crkva je imala određene nazore i po pitanju literature, što je ograničavalo i moj izbor literature za čitanje.
Kada sam bio star 14 godina, čuo sam jednu propoved o Hristovom ponovnom dolasku, koja me je duboko dirnula. Suze su mi tekle niz obraze dok sam išao kući. Konačno sam skrenuo u jednu uličicu, kleknuo na svoja kolena i u plaču molio: "O, Bože, i ja želim da budem spreman kada se ti ponovo vratiš na Zemlju! Želim da pripadam samo tebi!
Još od malena, želeo sam da jednoga dana postanem propovednik ili misionar adventista. Sada je u mom srcu ta želja gorela još snažnije.
U petnaestoj godini života postao sam kolporter. Toga leta nas četvorica mladih posetili smo mnoge domove. Noću smo u šatorima, kampovali po šumama, a danju prodavali našu literaturu od vrata do vrata. Knjiga sa kojom bi započinjali razgovor sa ljudima pred njihovim vratima zvala se DOMAĆI LEKAR. Ja sam uvek nagovarao ljude da kupe i doktrinarne knjige, naročito one sa naslovom VELIKA BORBA i OZNAČENA BIBLIJA. Taj rad me je toliko oduševio, da sam se tome poslu vratio ponovo kada sam imao 17 godina. Ovoga puta krenuo sam sa prijateljima u krajeve naše zemlje gde je 98% stanovništva pripadalo mormonima. Žarko smo želeli i nastojali da sve ove preobratimo u adventiste.
U to vreme stiglo mi je pismo od kuće i vest da su moji roditelji počeli da slušaju neka lažna jeretička učenja. Duboko uznemiren time vratio sam se kući, nakon godine dana mog misionarskog poduhvata. Za mene je bilo neverovatno da bi moji roditelji mogli sumnjati u neispravnost "besprekornih i velikih doktrina adventizma".
Stigao sam kući u vreme kada je moj otac trebao da u našoj lokalnoj crkvi dokaže svoj stav i gledišta po pitanju doktrine o 2.300 dana. Ovo se odnosilo na Milerovo tumačenje biblijskih stihova zapisanih u knjizi proroka Danila (Dan. 8:14). Miler je smatrao da taj stih predskazuju Hristov povratak na Zemlju u 1843. godini. Moj otac je pisao na tabli, da dokaže kako je Miler bio u zabludi. Mati je sedela pored jednog vodećeg brata naše crkve. Neočekivano, primetila je pred ovim čovekom dokumenat u kojem je stajalo da je moj otac bio već isključen iz crkve. Ovo saslušavanje je bio samo prividan i nepošten sud, sa već donetom presudom. Uzrujana, mati je ustala u odbranu oca. "Izbrišite je iz spiska članova!" - bilo je naređeno službeniku crkve.
Duboko uvređen zbog ove nepravde prema mojim roditeljima, ustao sam i izašao napolje, čvrsto rešen da se nikada više ne vratim crkvi Adventista Sedmog Dana.
Ceo moj svet oko mene se iznenada srušio, kao onaj peščani tunel oko moga brata Džeka. I ako zabrinut i ljut, znao sam da me Bog nije izneverio. Nisam mogao sebe da prisilim i prisustvujem u nekoj drugoj crkvi na bogosluženje nedeljom.
Kasnije, pošto sam se zainteresovao za jednu devojku, posetio sam neko hrišćansko omladinsko letovalište i mnogo kasnije prisilio sebe da postanem, kako to adventisti kažu, "čuvar i držitelj nedelje". Polako sam počeo uviđati da sam ja, koji sam nastojao revnosno da preobratim one zbunjene, u stvari lično bio zbunjen po ovim pitanjima.
Celog mog života učili su me da će gresi čovečanstva biti natovareni na jarca krivca, ždrebom Azazelu (vidi 3. Moj. 16:5-10 i 3. Moj. 16:20-24) i da je to ustvari Sotona. Sada sam, eto, otkrio Božju poruku Svetog pisma iz Prve Petrove gde kaže: "Hristos sam iznese naše grehe na drvo - na krst - da za grehe umremo i za pravdu živimo; čijom se ranom isceliste." (1. Pet. 2:24)
Mučilo me je pitanje; da li je moguće da je Adventizam Sedmoga Dana jednostavno jedan ne biblijski, čak protiv biblijski kult i lažna nauka?
Molio sam mnogo i često ovako: "Bože, moje srce i razum je otvoren. Molim te objavi mi tvoju istinu!"
Ne dugo posle toga čuo sam jednu propoved, koja me je presvedočila da su učenja adventista o spavanju duše, o paklu, o suboti, spasenju i drugom, ne biblijska učenja. Učili su me da pri smrti duša čoveka pada u san. Učili su me da i duša spašenoga deteta Božjeg spava u grobu.
Sada sam uvideo koliko je ne biblijska ta nauka. Ništa mi nije moglo biti jasnije od reči Svetoga Pisma iz knjige Propovednika i iz Druge Korinćanima gde kaže: "I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu koji ga je dao... Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otići od tela i ići ka Gospodu". (Prop. 12:7, 2. Kor. 5:8)
Nikako nisam mogao naći načina da uskladim učenje adventista o anihilaciji, to jest potpunom uništenju zlih, sa Hristovim učenjem o večnim mukama i paklu. U Mateju 25:46 Isus kaže: "I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni."
U danima mog traganja za istinom počeo sam viđati divnu devojku po imenu Džin (Jean), koja je kasnije postala moja supruga. Zajedno smo produžili studije. Neka obližnja crkva oglasila je da treba propovednika. U želji da služim Bogu, prihvatio sam dužnost u toj crkvi. Tamo sam propovedao nedeljom, ali sam još uvek osećao neku krivicu zbog "kršenja subote", kako smo mi adventisti to nazivali.
Božji Sveti Duh mi je ukazao na nekoliko mesta u Svetom pismu, da bi me oslobodio od mog bremena na duši. Takvo jedno mesto je Galatima poslanica gde se kaže:
"Pa doznavši da se čovek NEĆE opravdati delima ZAKONA, nego SAMO VEROM U ISUSA HRISTA, i mi verovasmo Hrista Isusa, da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima Zakona, jer se delima Zakona NIKAKVO telo NEĆE opravdati." (Gal. 2:16)
U poslanici Rimljanima 14:5 stoji zapisano:
"Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki; svaki da bude uveren za svoju zamisao."
Konačno samo mogao mirne savesti i celim srcem služiti Bogu u prvi dan nedelje, dan spomena na uskrsenje našega Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista.
Tri godine kasnije, na evangelizacionom sastanku u školi, kada je evangelizator pozvao da izađu napred svi oni koji žele da se predaju Hristu, izašao sam i ja da posvetim svoj život Bogu. Okovi adventizma spali su konačno sa mene. Nova radost je zamenila staru odbojnost u mome životu.
Devet godina iza ovog, supruga i ja otputovali smo za Braziliju da radimo u okviru hrišćanske organizacije MLADI ZA HRISTA (Youth for Christ). Nakon osam godina provedenih na misijskom polju, zbog slabog zdravlja supruge, vratili smo se ponovo u domovinu, gde sam prihvatio dužnost pastora crkve u Portlandu, Oregon, SAD.
Neprekidno slavim Boga da me je izbavio iz lažne i pogrešne nauke Adventista Sedmoga Dana. Divno je biti slobodan od oblika i formi i moći služiti Bogu i slaviti srcem, onako kako to uči Njegova Reč i kako vodi Njegov Duh, Sveti Duh.
Moja iskrena poruka svima bez razlike je: Čitaj Sveto pismo! Veruj Bogu! Prihvati Božju poruku spasenja, prema Njegovim uslovima! I nikako drugačije!
- Don Philips
