Pitanje oko talenat i spasenja
Subject: Da li je greh misliti?
Date: Tuesday, September 22, 2009 10:47
Pre otprilike 13 godina dospeo sam na Krit pun ljubavi prema Bogu i poverenju u njega . I molio sam Bogu od srca . Mom sinu sam porucio da je Isus Hrist i najveca istina koju treba da zna i prihvati a mnogi su utvrdili svoju veru u Hrista zahvaljujuci meni .
Znam da dobro ne pociva u meni ali postoji zelja ka dobru . . Tako nekako ide i citat Svetog Apostola Pavla . Vise puta u zivotu i postojano je tako jos uvek da sam na samoj ivici egzistencije , cak i fizickog postojanja ali me ne neka sila pomogne , koliko i davljeniku , toliko da me izvuce iz vode sa glavom na pesku i ostavi . .
Znam da trebam biti zahvalan i za toliko , i za zdravlje koje me sluzi jos uvek i za sina koji je jedan od najboljih studenata na Masinskom fakultetu ali bojim se da sam veru u Boga ja licno izgubio.
Ako otvorite : '' Poslanicu Titu '' , shvatit cete da sam upao medju vukove . Vas test od 10 Bozijih zapovesti , iskren da budem , nisam ispunio ni u jedinoj tacki ali ovi ovde su premasili sva moja neocekivanja .
Mene su roditelji ucili ljudskim vrlinama i na samu pomisao da neispostujem to , tukli su me . . Ja sam im zahvalan zbog toga ali i sami zivite u ovome svetu i vidite da je najveca vrlina zapravo imati (posedovati novac , kapital )a ljudske vrline su smesne i nekorisne .
Nisam toliko pao da ne umem vise prepoznati sta je zaista vrlina . Ljubav prema bliznjem jos uvek postoji ali samo prema onome koga identifikujem da je iskren , posten , dobar na kraju krajeva kao covek ili bar da ima iskrenu zelju da postane dobrim .
Medjutim , nazalost , vecina ljudi , pogotovo Kricani , su sve ono sto ne treba biti i licno ja sam preziveo strasna ponizenja , neiskrenosti , spletke i sve ono sto zivot cini ruznim , izuzetno teskim i razocaravajucim .
Tesko je voleti nekoga ko ti gura glavu u vodu ! Tesko je shvatiti nekoga ko ima veoma mnogo a zavlaci ruku u moj djep i uzima mi poslednji novcic bez grize savesti a namenio sam ga sebi za hleb . Kako razumeti lopova koji vice zamnom - drzte lopova .
Daleko od toga da ja to ne razumem . Svako razmislja iz svoje perspektive . Zato je tesko lazovu dokazati da se s lazju nesluzim i tako dalje ....
U medjuvremenu sam postao autorom jednog romana a treba mi se objaviti i drugi .
U sustini je tema , sama svrha zivota , smisao i Bog iako je psiho - triler . To je vise iz razloga da zainteresujem citaoca i prenesem mu ideju koja zapravo objasnjava da zlo postoji iz razloga da bi se prepoznalo dobro .
Mozda gresim i mozda se Bog naljutio na mene ali zar mi nije od Boga dato da koristim razum da bih razmisljao i kao veoma vazno , zar mi dar pisanja nije dar od Boga ?
Imam jos jedno pitanje na koje trazim odgovor !
Da li mislite da je jedino u Hristu spas ?
Sreo sam mnoge ljude diljem sveta koji nisu Hriscani , cak i ne znaju da postoji Hriscanstvo ( za sta nisu krivi ) ali su izuzetni kao ljudi pa sam uveren da zasluzuju vecni zivot pre od mnogih koji se deklariraju kao Hriscani a jesu samo kada se u svetkovinama treba dobro jesti i piti !
Pozdrav !
Poštovani,
hvala vam na javljanju, na podeljenim mislima i upućenim pitanjima, pokušaću vam dati neke odgovore.
(1.)
Ako ja dobro razumem vaše pitanje, vi pitate: "Da li je intelektualno (umno) stvaralaštvo greh?" Konkretno, u vašem slučaju: pisanje, tj. literarno stvaralaštvo.
Da bi razumeli čovekov intelekt, u svetlu Svetog pisma, moramo krenuti od samog početka. Od samog stvaranja čoveka. Bog je stvorio čoveka prema svom vlastitom liku i jedno od najviših obeležja božanske sličnosti u čoveku je njegova mogućnost da misli - da ima izrazite umne sposobnosti, koje ga izdvajaju od svih drugih stvorenih bića, samo čovek ima ono što Biblija naziva "shvatanje" (Ps. 32:9).
Postoji mnogo sličnosti između čoveka i životinja. No, životinje su stvorene da se ponašaju prema instinktu, dok ljudska bića imaju mogućnost inteligentnog izbora i stvaralačke kreativnosti.
Biblija o tome svedoči od samog početka čovekovog stvaranja. U Knjizi Postanja, u drugoj i trećoj glavi, vidimo Boga kako komunicira sa čovekom, oni međusobno razmenjuju misli i ideje.
Bog očekuje da čovek sarađuje sa Njime, svesno i inteligentno, u obrađivanju i čuvanju vrta u koji ga je On postavio i da se odluči - racionalno kao i moralno - između onoga što mu je dozvoljeno i onoga što mu je zabranjeno. Šta više, Bog poziva čoveka da da imena svim životinjama, slikovito tako predstavljajući čovekovu vlast nad njima koja mu je dana, ali ističe i njegovo shvatanje i razum, jer imena data životinja trebaju da "oslikaju" njihove karakteristike. (U hebrejskom jeziku, koji je veoma slikovit jezik, imena su usko povezana sa karakterom osobe.) Bog za prvoga čoveka stvara ženu, i on je odmah prepoznaje kao sebi ravnu, on vidi njezinu podesnost za svog životnog saputnika, i kao rezultat svega toga ovo spontano biva sročeno u prvu ljubavnu pesmu (poezija) koja je ikada napisana (1. Moj. 2:23-24).
Posle pada prvih ljudi u greh (1. Moj. 3) i sam čovekov razum trpi strašne posledice ovoga pada. Um čoveka zahvata "potpuna izopačenost", što znači da je svaki deo njegove ljudskosti do izvesne mere narušen. Čovekov um postaje "zamračen" (Ef. 4:18), i to bez izuzetaka: "Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju." (Rim. 3:23 RDK). To je postalo žalosno stanje svakog od nas.
Dalje, od doktrine o "potpunoj čovekovoj grešnosti" sada ćemo se okrenuti doktrini o "iskupljenju". Reč je o iskupljenju koje je Bog ostvario kroz smrt i uskrsnuće Isusa Hrista. Ovo je srž poruke evanđelja - Božje radosne vesti.
Evanđelje je poruka upućena grešnim umovima - ljudima. To je od Boga određeno sredstvo za otvaranje njihovih (duhovnih) očiju, prosvetljenje njihovih umova i spasavanju njih samih. Dakle, Reč (logos, Jn. 1:1-5) koja se propoveda (rhema, Rim. 10:17) je glavno sredstvo koje je Bog odredio da se donese spasenje grešnicima, i ono prvo počinje u umu grešnog čoveka, gde čini delo presvedočenja i poziva na odluku (Jn. 16:8-11).
Božje iskupljenje donosi sa sobom obnavljanje božanskog lika koji je bio nagrđen padom prvih ljudi u greh. To opet uključuje i um. Pavle je opisao obraćenike iz paganstva kao ljude koji su "obukli novoga (čoveka) koji se uvek obnavlja za stanje prave spoznaje prema slici, svoga Stvoritelja", (paraf. Kol. 3:10) i da se "obnavljaju duhom kojim misle" (Ef. 4:23). On ide i dalje, te kaže da "duhovan" čovek ima Svetog Duha koji u njemu živi i njime upravlja, i zbog toga on ima novu silu duhovnog razbora, na drugom mestu on ovo naziva "um Hristov" (1. Kor. 2:15-16).
Zaključak bi bio sledeći: čovek je od Boga stvoren sa velikim umnim kapacitetima, i da poput svog Stvoritelja i on u sebi nosi težnju i kapacitet da stvara. Dakle, ako je Bog čoveka tako stvorio, onda u tome nema ničeg lošeg i grešnog. Problem je, što je čovekov intelekt sa padom u greh postao "potamneo" (Ef. 4:18), i da jedino primanjem "Hristovog uma" on može biti ponovo "osvetljen" - probuđen za Boga.
To bi bilo ukratko, šta bi onako uopšteno mogli reći o čovekovom intelektu.
Vaša strepnja u vezi korišćenja vašeg dara pisanja, za koji smatrate da vam darovan od Boga je sasvim na mestu. Ako sebe smatrate hrišćaninom, tj. čovekom koji je doživeo Božje iskupljenje, onda to svakako znači da ne pripadate više sebi već Gospodu - svom Iskupitelju (1. Kor. 6:20; 1. Pet. 1:18-19). Dakle, Gospodu ćete morati dati završni račun toga šta i kako ste radili - živeli - u telu (2. Kor. 5:10), i šta ste uradili sa Njegovim darom koji vam je On poverio (Lk. 19:12-26), u vašem slučaju sa darom pisanja.
Pitanje Božjih darova, je lično pitanje sa svakoga od nas, jer svako od nas ima neke od Boga darovane talente. Ja vam tu ne mogu pomoći, jer moraćete vi sami sebe i svoja dela prosuditi kroz Božje kritičko svetlo, i proceniti da li ste "dobar" ili "loš" upravitelj Njegovih dobara? Da li su ideje (shvatanja, pogledi, filozofije) koje ljudima predstavljate kroz svoje romane zaista prijatne Bogu ili ne? Da li Ga proslavljaju ili ne? Ako vam je zaista stalo do toga da saznate šta Bog misli o vašim delima, ja verujem da će vam On i dati objavu o tome.
(2.)
Pitate: "Da li je jedino u Hristu spas?" Pošto se deklarišete kao hrišćanin, zbog toga moram priznati da je ovo vaše drugo pitanje za mene pomalo začuđujuće.
Mnogi pitaju i brinu se: "Šta će biti sa osobom koja nikad nije čula o Isusu Hristu? Hoće li ona biti osuđena na pakao?
Kao prvo, moramo priznati, da niko od nas ljudi nema celu objavu o tome kako će Bog postupati sa takvim ljudima. Bog nam nigde o tome ne govori do detalja, a to onda zasigurno znači da "nije naše o tome misliti ili suditi." Izvesne stvari su samo Bogu poznate. No, mi ipak možemo razumeti neke aspekte ovog pitanja...
Prvo: Bog je apsolutno pravedan. To znači da možemo imati puno pouzdanje u Njegov sud. Možemo biti sigurni, ma šta On uradio sa onima koji nikad nisu čuli o Isusu Hristu, da će to biti apsolutno pravedna presuda. Niko neće moći prigovoriti ili zameriti Bogu ni jednom rečju.
Drugo: Ni jedna osoba neće biti osuđena za odbijanje Isusa Hrista o kome nikad nije čula; umesto toga ona će biti osuđena za gaženje svog moralnog standarda, ma kako nizak ili visok on bio. U svakom delu sveta ljudi imaju određenu vrstu moralnog zakona, kojeg se pridržavaju ili ga pak svesno krše. Znanje iz antropologije to potvrđuje. Pavle to tako lepo objašnjava u poslanici Rimljanima: "Jer koji bez zakona sagrešiše, bez zakona će i izginuti; i koji u zakonu sagrešiše, po zakonu će se osuditi..." (Rim. 2:12-16 RDK).
Da, možda ćete reći: "... ali oni su tako 'dobri ljudi', Bog mora da im to uračuna". No, zaboravlja se da su ti "dobri ljudi" osim dobrih dela činili i grešna dela - nepravdu (Rim. 3:10). Ako su oni u svom životu prestupili samo jednu stavku svog moralnog zakona, biće proglašeni za krive (Jak. 2:10; Rim. 3:19-20). Jedan pisac je to lepo rekao: "Put u pakao je popločan od ljudi sa dobrim namerama."
Treće: Biblija ukazuje da svaki čovek koji dolazi na ovaj svet ima dovoljno informacija o tome da Bog postoji. Cela tvorevina svedoči o svome Stvoritelju. To je jasno rečeno, opet u Rimljanima: "Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio; jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora." (Rim. 1:19-20 RDK). Psalam 19, takođe potvrđuje ovu činjenicu, dok iz Mateja 7:7-11 i Jeremije 29:13 možemo zaključiti da će čoveku koji odgovori na ovo "pozivno svetlo" koje ima (tj. opštu objavu) i potraži Boga, da će mu Bog zasigurno dati šansu da čuje istinu o Hristu Isusu. Zar je Bogu nešto nemoguće?
Četvrto: Nema ni reči u Bibliji da čovek može biti spasen na neki drugi način, već jedino i samo po Isusu Hristu. To je kristalno jasno. Gospod je sam izjavio: "Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me" (Jn. 14:6). Isus je ovo izgovorio sa božanskim autoritetom. Zbog činjenice ko je On bio i zbog onoga što je učinio na krstu, očigledno je da nema drugog puta ka Bogu, osim ovog jednog jedinog. Samo je Isus okajao naše grehe. Isus je jedini most preko provalije koja nas razdvaja od Svetoga Boga. Apostol Petar nije ostavio mesta sumnji o postojanju nekog drugog načina spasenja: "Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti" (Dela 4:12).
Da zaključimo...
Dakle, u realnosti, ne radi se o tome da neki ljudi nisu čuli za Boga - Hrista. U stvari, problem je u tome da su oni odbacili i ono "malo" što su čuli, tj. što se kroz prirodu može saznati o Bogu. Biblija jasno kaže: "Ali ako ... potražiš Gospoda Boga svog, naći ćeš Ga, ako Ga potražiš svim srcem svojim i svom dušom svojom" (5. Moj. 4:29 RDK). Ovaj stih jasno govori, Bog sam daje garanciju da: svi koji istinski potraže Njega, naći će Ga. Ako neko istinski želi da upozna Boga, Bog će mu se objaviti.
Međutim, problem je da: "nema razumnoga, nema nikog ko traži Boga" (Rim. 3:11; Ps. 14:2-3). Ljudi odbacuju znanje (objavu) o Bogu koje se može sagledati kroz prirodu i koje je usađeno u njihovim srcima, i umesto toga se odlučuju da slave "boga" koga su sami stvorili, ili ga pak svojim "pomračenim" umom negiraju.
Vidite, nerazumno je diskutovati da li je fer da Bog pošalje u pakao nekog ko nikad nije imao priliku da čuje evanđelje o Hristu. Ljudi su odgovorni Bogu za ono što im je On već otkrio, a koliko je to ili šta je to, to zna samo Bog i oni sami. Jedno je sigurno, niko sebe neće moći opravdati ili se izgovoriti pred Bogom.
Ako verujete da se drugi ljudi mogu spasiti na neki drugi način a ne isključivo samo kroz Isusa Hrista, onda vi svakako ne verujete da je Isus stvarni (i jedini) Spasitelj (Mesija). Ovakvo razmišljanje automatski za sobom povlači mnoštvo drugih pitanja u vezi Hristove osobe i poslanja. Nastaje opasnost da se Hrist svede na nešto manje od onog što je On sam za sebe govorio i o čemu svedoči celo Sveto pismo.
Na kraju, dodao bi još i ovo, u vezi našeg testa, kojeg spominjete...
Čini mi se da niste shvatili suštinu našeg testa "10 zapovesti", ili pak niste pročitali stranicu koja sledi posle testa, pod naslovom "Božje rešenje".
Taj test niko nije prošao, nema tog čoveka koji se može pohvaliti da je održao svih 10 zapovesti. Božje zapovesti dokazuju našu grešnost pred Bogom (Rim. 3:23) i našu potrebu za Spasiteljem (Rim. 5:8; 1. Sol. 5:9; Dela 4:12). Isus Hrist je od Boga određen Spasitelj (Mesija), i On nas jedini može osloboditi od "zakonske kletve" (Gal. 3:13), jer sam nikada nije sagrešio (Jn. 8:46; 2. Kor. 5:21). Dakle, još jedan razlog zašto je spasenje samo u Isusu Hristu. O tome jasno govori stranica koja se otvori posle testa, a takođe i posebna stranica: "Jesi li, dovoljno dobar za nebo?"
Sa nadom da sam vam dao neke odgovore na vaše nedoumice.
Pozdravljam vas, i želim vam svako dobro.
P.S.
Što se tiče vašeg "pada", tj. "ohlađenja ljubavi" prema Bogu, sa time ćete se morati sami izboriti. Kada nam se to desi, tada nije Bog taj koji odlazi, već mi smo ti koji Ga izguramo napolje i zatvorimo mu vrata...
"Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom." (Otk. 3:20 RDK)
