Naslovna » U Hristu » Knjige » Marija » ....

2. Opasne majke

Fil Treilkil
- Marijino proroštvo o prevratu Carstva!

"Tih dana, Marija se spremi i žurno ode u grad Judin. Ušla je u Zaharijinu kuću i pozdravila Jelisavetu. Kad je Jelisaveta čula Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi i Sveti Duh je ispuni, te ona uskliknu: 'O najblagoslovenija među ženama, blagosloven je plod utrobe tvoje. Čime sam to zaslužila da majka moga Gospoda dođe k meni? Jer, čim sam čula tvoj pozdrav, od radosti zaigra dete u mojoj utrobi. Blažena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj Gospod reče'.

Onda Marija reče: 'Veliča duša moja Gospoda, veseli se duh moj Bogu, mome Spasitelju, jer pogleda na poniznost svoje sluškinje. Evo, od sada će me svi naraštaji zvati blaženom; jer velika je dela Svesilni učinio po meni, sveto je ime njegovo! Milost je njegova nad onima koji ga štuju, od kolena do kolena. Moćna dela učini mišicom svojom, rastera uznosite što su puni sebe, zbaci vladare sa prestola i uzvisi ponižene, gladne nasiti dobrima, a bogate bez ičega otpusti. Pridiže Izrailja, slugu svoga, setivši se svoga milosrđa, kako reče praocima našim, Avramu i njegovom potomstvu doveka.'

Marija ostade sa Jelisavetom oko tri meseca, pa se vrati svojoj kući."
(Lk. 1,39-56)

Pred nama je priča o dve majke koje je Bog upotrebio za svoj ulazak u novi svet. Naime, Jovan Preteča i Isus po njima stupaju na istorijsku scenu. Božije Carstvo dolazi na zemlju. Novo doba otpočinje.

Ko bi pomislio da su njih dve deo ove drame! Dve seljanke, rođake. Jedna je prestara a druga premlada da rađa. U ovom odeljku ih srećemo u - kako to kažemo - ženskim pričama.

Kao muškarac, osećam se često puta neprijatno kada uđem u prostoriju u kojoj su samo žene. Čim kročim, njihov veseli razgovor zanemi, sve oči se okrenu k meni i kažu mi - "Šta ćeš sad pa ti ovde"?

Zato imam simpatije prema Zahariji. Svi znamo kako je ovaj stari sveštenik - jedina muška glava u kući - onemeo samog sebe. Šest meseci je morao da ćuti zbog svog greha neverstva. (Verujem da Bog kad - kad ućutka muškarce da bi se čuo glas žena).

Tako je jedini dijalog u ovoj priči, rekoh, ženska priča na Božiji način. Beše to duboko teološki i visoko politički razgovor mlade žene i žene sa iskustvom. Nevini sin starije će biti obezglavljen zbog obesne želje jedne plesačice. Bezgrešni sin mlađe će stradati na krstu za grehe celog sveta. Već se znala sudbina njihovih nerođenih sinova - dželatov panj i drveni krst. To su dve krvave šarke na kojima se pokreću vrata istorije, vrata koja iz starog vode u novo doba. Sve to ne beše najavljeno ni u Rimu - prestonici osvajača sveta; ni u Jerusalimu - srcu jevrejske vere, već u selu skoro zaboravljenog imena.

Primetimo kako Bog govori. Ne u centru, već po rubovima; ne na vrhu, već na dnu. Setimo se ovoga. Slavimo Boga u crkvi, meditirajmo nad Svetim pismom a onda idimo na rubove. Približimo se siromasima, bolesnima i neukima. U takvoj sredini čućemo Božiji glas (Garantujem vam da će to da nas izleči od dosađivanja!).


Jelisavetin proročki Blagoslov

Naglasili smo Marijinu poslušnost. Iskazala je dobrodošlicu Mesiji i dušom i telom. Sada ponovo pokazuje radikalnu poslušnost. Kreće žurno na sveto hodočašće da vidi Jelisavetu, svoju rođaku, o kojoj joj je Gavrilo prorokovao.

Ovo je korak vere. Marija se rado odaziva zajedništvu s Gospodom i predaje se zajedništvu s ljudima. Ako je apostol onaj koji je poslan - a jeste - onda ona nije samo prvi Isusov učenik, već i njegov prvi apostol. Tinejdžerka koja kreće u avanturu s Bogom.

Zamišljam Jelisavetu zauzetu poslovima svekodnevice, u času kada je začula Marijin glas. U istom trenu ju je dotakao talas božanske prisutnosti. U času joj je dato da sazna ono što nije znala. Iz nje je proključao proročki zanos i blagoslov nad pristiglom rođakom.

Proroštvo je jedna od sfera delovanja Duha Svetog u našem životu. Bog daje silu ljudima da govore u njegovo ime. To je posebna vrsta govora, sa neuobičajenom dozom autoriteta i direktnosti.

Upravo to se dešava ovde. Jelisaveta "kliče" svoje proroštvo, "povika ga zdravo" (Vuk). Duh Sveti čudesno znakom ulazi u živote običnih ljudi, prekida ih na upadljiv način.

Proroštva predskazuju događaje, ali i ispravljaju i prekorevaju ljude. Ipak, jedan od glavnih ciljeva ovog nadahnutog govora je da donese blagoslov i ohrabrenje osobi koja je poslušna Bogu. Čujmo Jelisavetino proroštvo: "O najblagoslovenija među ženama, blagosloven je plod utrobe tvoje". Niko "na oko" ne bi rekao da je Marija trudna. Kako to zna njena rođaka?

Proroci često dožive da slušaju sami sebe kako govore reči koje nisu planirali. To su trenutci kada se reči oblikuju onda kada se i izgovaraju. Jelisavetino znanje nije ljudsko. Ona nije sama došla do ovih zaključaka. Bog joj je progovorio!

Ona ne samo da zna da je Marija trudna, već zna da je to dete sam njen Gospod. "Čime sam to zaslužila da majka moga Gospoda dođe k meni"? Ona se već potčinjava nerođenom Hristu. Njen sin, Jovan - "od radosti zaigra dete u mojoj utrobi" (Lk. 1,44). U ovoj sceni svi - čak i nerođeni Preteča - priznaju Isusovo gospodstvo. Jelisaveta postaje drugi Gospodnji učenik. Ona završava svoje proroštvo blagoslovom Marijine delotvorne i poslušne vere - "Blažena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj Gospod reče".

Mnogo značajnih događaja je ispunjavalo dane Marijinog života. Mislim na one u sferi politike i moći, kako u jerusalimskom hramu, tako i u rimskom Senatu. Ali, Božija pažnja nije usmerena na ta mesta. On se brine za dve trudnice. Tako je uvek. Gospod traga za malim i neznatnim, za zaboravljenim i zapostavljenim.

Kako onda, pored ove i ovakve priče, crkva može da zapostavi žene? Kako može da se prema njima ophodi kako prema drugorazrednima, a one su odane saradnice Božijeg dela? Marija i Jelisaveta su bile prve učenice, apostolke i proročice.


Marijina proročka poezija

Čujmo ponovo Mariju. Ona odgovara pesmom. Na latinskom se ova predivna himna zove Magnifikat. (I danas nije neobično da nam proroštvo dođe kroz poseban jezik, često puta i otpevano. Ovo nam kazuje da je jezik važan Bogu, i po svojoj zvučnosti i po sadržaju koji prenosi).

U prvom delu svog slavopoja Marija veliča svoj susret s Bogom. Celo njeno biće je ustreptalo: "Veliča duša moja Gospoda, veseli se duh moj Bogu, mome Spasitelju".

Za nju je Bog bio i ostao Bog njenog naroda Izraela. Slušala je kako se u sinagogama govori o njemu. A sada je sve drugačije. Sada ona i Svetac Izraelov imaju zajednički posao. On je njen Spasitelj.

Ovakva su sveža iskustva vere. Zato mu pevamo i dok se vozimo. Jer, on više nije neki Bog tamo, negde. On je u nama i duboko je ličan. Marija peva: "jer velika je dela Svesilni učinio po meni, sveto je ime njegovo"!

Onda ova tinejdžerka peva sledeću istinu: Njen bliski Bog je onaj od koga sve drhti. "Milost je njegova nad onima koji ga štuju, od kolena do kolena". Ona je to doživela. Ova mlada devojka je nekako shvatila da su svi sveti, svi koji su se kroz vekove bojali Gospoda, u posebnom zajedništvu.

A onda, Marija koja slavi postaje Marija koja proriče za društvo. Ona najavljuje Božiji sud za sve koji drže mase u bedi, siromaštvu, bolesti i gladi. Pašće oholi - predskazuje ona - moćnici će se stropoštati sa svojih tronova. Bogati i obesni će izgubiti sve.

Šta bi Marija rekla danas kada bi zašla u naše domove i crkve? Mislim da bi osudila pritajeni rasizam naših srca. Pitala bi nas: Zašto je tako malo siromaha za našim stolovima, makar i da dajemo za njihove potrebe? Pitala bi nas da li nam trka i strka za većim i boljim zaista donosi mir? Pitala bi nas zašto tako malo novca koji dajemo ide za širenje imena Isusa Hrista po svetu.

O, Marija je drčna, opasna žena koja me pita gde bih voleo da budem kada Bog našu istoriju potrese iz temelja! Majka našeg Gospoda, Deva Marija, prečesto je oslikavana nežnim tonovima. Ne, Marija je radikalni prorok socijalnog života, društva čiji moćnici treba da stanu pred Onoga koji "pogleda na poniznost svoje sluškinje".

Prvi su metodisti nosili evanđelje najsiromašnijim ljudima tadašnje Engleske. Pa gde smo to danas zagubili svoju strast za evangelizacijom i misijom? Od kada smo se toliko poneli da smo zaboravili svoje korene? Kako smo se odomaćili u svetu podeljenih ljudi, u podelama u komšiluku, kod kuće? Kada su se naši propovednici od živih proroka pretvorili u pričalice sentimentalnog pijetizma?

Uzalud nam pokušaji da pripitomimo Mariju. Ona ostaje radikalni prorok, tinejdžerka koju ne možemo da zadržimo. Slobodna je i neukrotiva kao i Sin koga će da rodi. Kao protestantu, skoro mi je olakšanje da ne moram često da mislim na nju. Njeni standardi su visoki.

Prečesto u crkvi razdvajamo ono što je Bog spojio. Marija nam pruža celovitu sliku. Ona je duboko lična u svom evanđeoskom pijetetu svakodnevnog iskustva vere. Mogla bi da vam kaže i dan i čas kada je Hristu ukazala dobrodošlicu u svoj život. Njeni dijalozi sa anđelima su kontemplativni i otajstveni. Ona je prorok i harizmata pun Duha Svetoga. Ona je misionarka koja drugima govori o Hristu. Marija je radikalni prorok društva koja proziva silnike i tirane, upozoravajući ih na Božiji sud koji dolazi. Ona je mlada vernica koja rado prima blagoslov i savet od starije vernice, od Jelisavete. Marija živi život neizvesne izvesnosti, svesna da je i jedno i drugo pod Božijom providnosti.

Poslednja misao nam otkriva da je duhovni vatromet prošao. Dve žene, dve trudnice, ostaju pod istim krovom naredna tri meseca. Živele su i radile sve ono što ispunjava svakodnevicu jednog tadašnjeg sela u Judeji.


Ništa više neće biti isto

Suočavanje s Marijom može da bude opasno. Možemo da kažemo "da" nekoj rizičnoj avanturi, poput misijskog putovanja, ali nakon toga naš život mora da se promeni. Možda ćemo morati od sada odvažno da koristimo svoje duhovne darove. Možda ste pozvani da branite prava nerođenih, ili da delujete za dobro zapostavljenih i siromašnih. Kada nam Bog da makar i mali uvid u svoje Carstvo, to traži od nas radikalnu promenu života. Osetićete kako Hristov Duh u vama zahteva da se iskaže na mnoge načine.

Zato, pažljivo s Marijom kao i sa štapinom dinamita. Ona se sasvim predaje Božijim planovima. Ako i nas i naše crkve Bog preplavi na isti način, znajmo da više ništa i nikada ne može da bude isto.



Pitanja za razmišljanje

1. Zašto Marija nije samo Isusov prvi učenik, već i njegov prvi apostol?

2. Kako je Jelisaveta znala da Marija nosi Hrista?

3. U kom smislu je Marija opasna? Menja li to vaše mišljenje o njoj? Na koji način?

4. Zašto se njen slavopoj u drugom delu pretvara u radikalnu socijalnu poruku?

5. Poziva li vas Bog na neku sličnu "rizičnu avanturu"? Šta bi to moglo da bude?

"Onaj ko ne poznaje Pismo, ne pozanje ni Božju snagu ni Njegovu mudrost, nepoznavanje Pisma je nepoznavanje Hrista."
- Jeronim

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1788
Ukupno: 2602581
Generisano za: 0.015''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/thrailkill/002.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.