1. Bog koji osvaja
- Opasna molitva!
"A šestog meseca, Bog pošalje anđela Gavrila u galilejski grad Nazaret devojci po imenu Marija. Ona je bila isprošena za čoveka koji se zvao Josif, poreklom iz loze cara Davida. Došavši k njoj, rekao je: 'Raduj se, ti kojoj je iskazana milost! Gospod je s tobom!'
Marija se smete na te reči i poče da razmišlja: kakav je ovo pozdrav? Anđeo nastavi: 'Ne boj se, Marija, jer si našla milost pred Bogom. I evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime Isus. On će biti silan i zvaće ga Sin Svevišnjega. Njemu će Gospod predati tron njegovoga praoca Davida. On će doveka vladati nad potomstvom Jakovljevim i njegovom Carstvu neće biti kraja.'
Marija upita anđela: 'Po čemu ću to znati, kad još nisam udata?'
Anđeo joj odgovori: 'Duh Sveti će sići na tebe i sila Svevišnjeg će te oseniti. Zato će to dete biti sveto i zvaće se Sin Božiji. A evo i tvoja rođaka Jelisaveta nosi sina u svojoj starosti. Ona je već u šestom mesecu, a zovu je nerotkinjom. Bogu ništa nije nemoguće.'
Marija reče: 'Evo služiteljke Gospodnje, neka mi bude kako si rekao.' Anđeo tada ode od nje". (Lk. 1,26-38)
Houp i Majkl su glavni likovi nekad popularne TV serije "Tridesete". Ona je hrišćanka, a on Jevrejin. U jednoj od epizoda su se posvađali.
Houp ga je napala: "Ma, šta se petljaš s tim praznikom, s tom Hanukom? Zar ti stvarno veruješ kako je šačica Jevreja porazila silnu vojsku samo zato što je držala lampe, iz kojih navodno čudotvorno nije nestalo ulja!?"
Majkl joj je uzvratio: "Ma nemoj! A vaš Božić kao ima više smisla? Ti stvarno veruješ da se jednoj seljančici, jednoj tinejdžerki objavio anđeo? Zamisli samo: Ostaće trudna bez seksualnog odnosa; odjahaće do Vitlejema i noću će se poroditi u štali. A beba koju je rodila bi trebala da bude Spasitelj sveta?!"
Stvarno je ova priča hrišćanstva neverovatna. Teško da može da je proguta neko ko ne veruje u očima nevidljivu stvarnost; u Boga koji se objavljuje svetu. Pomenuti TV likovi su dokaz da hrišćanstvo zahteva ključnu promenu pogleda na svet.
Čak i oni koji veruju u Isusovu istoričnost imaju problema da poveruju u priču o njegovom rođenju. Ali, vera nije nešto što mi sami stvaramo spojem biblijskih saznanja, snagom volje i emotivnim žarom. Vera ne dolazi od nas. Ona je Božiji dar. Vera nije naš intelektualni pristanak. Ona je nešto što se doživljava samo u zagrljaju Boga koji nas osvaja.
Mi hrišćanstvo shvatamo kao nešto što činimo za Gospoda. Tako je i Marija, Isusova majka shvatila svoj poziv.
Moramo poput nje da čujemo Reč od Boga. Ta Reč je predivna vest da je Bog željan da usadi Hrista u nas - baš kao i u Mariju. Moramo da se predamo neizvesnoj budućnosti u kojoj nas Bog poziva u svoje delo u svetu - baš kao i Mariju.
Hrišćanstvo je putovanje. Bog od nas zahteva sve naše - um, osećanja, volju - celu našu osobu. Marija može da nam u tome bude savetnik i duhovni vođa.
Marija - primer važno nevažnog
Marija je devojka sa sela, verovatno nepismena i unapred određenog života. Poput svake druge imovine i ona je trebalo da bude predmet dogovora njenog oca i budućeg muža. Tadašnji brakovi su se ugovarali na toj relaciji, posebno kada je reč o mirazu. Udala bi se, rađala decu dok bi mogla i verovatno skončala u svojim tridesetim. Kao i sve druge žene bila je nevažna u verskom smislu. Marija je bila suviše mlada za kulturu koja je cenila starost; bila je žena u društvu apsolutne vladavine muškaraca; siromašni deo seoske sredine; i bez dece, tada jedinog statusnog simbola žene. Drugim rečima, pripadala je najslabijem delu društva. Zato siromašni i slabi širom sveta nalaze prijatelja u njoj. Ona je jedna od njih jer razume pritisak neispunjenih potreba.
Bog ju je takvu i tada odabrao. Osim svoje nevinosti nije imala ništa drugo - poreklo, ugled. Bila je jednostavna jevrejska devojka koja je u najboljem slučaju čekala dan svog venčanja.
Ali, njena vera je stremila ka većem, vera koja je svim siromašnim dala novo dostojanstvo. Naime, ako je Bog mogao da upotrebi nju - zašto ne bi mogao da upotrebi i mene? Ako je ona mogla da rodi Hrista telesno, zašto ja ne bih mogao da ga rodim duhovno?
Kada Bog stupa na scenu
Dogodilo se. U Marijin svet, u dom njenih roditelja, ušao je nebeski vesnik. Anđeo Gavrilo se pojavio remeteći uobičajenu tišinu svojom nebeskom prisutnošću. "Raduj se, ti kojoj je iskazana milost! Gospod je s tobom!" Ovde je prisutna igra reči "raduj se" i "milost". Obe imaju koren u pojmu "haris" (grč. milost, blagodat). Gavrilo joj donosi blagodat Gospodnju. Ona nije nikakav predmet, već prisustvo živog Boga. Drugim rečima, anđeo joj kaže: "Dobro jutro, Marija! Gospod te je odabrao. Donosim ti i Njega i njegov dar!"
Primetimo Marijinu reakciju na osećajnom i intelektualnom nivou: "Marija se smete (osećanja) na te reči i poče da razmišlja (intelekt): kakav je ovo pozdrav?" (st. 29) Ona je u isto vreme i preplašena i ljubopitljiva. Znala je da stoji u Božijem prisustvu.
Svi su naši kapaciteti pod stanjem uzbune kada sretnemo Boga. Ta blizina menja naše nivoe svesnog i nesvesnog. Neki unutrašnji prekidači se uključuju. Ja sam svestan kada Duh Sveti deluje u meni i oko mene. Kada Bog govori onda je došlo vreme slušanja. Verovatno su tada i anđeli oko nas.
Susret sa duhovnim svetom se dešava na nekoliko dimenzija. Osećanja nam se pokrenu, um nam radi neuobičajeno brzo. Bog u duhovnom iskustvu pokreće celu osobu. Možda sve započinje na jednom nivou - uzbuđenjem srca ili prosvetljenjem uma - ali cilj je da se sve sile našeg bića okrenu Gospodu. Neka nas ne obeshrabre naša ograničenja (ili ometanja drugih) - kada nam se pomute osećanja, kada nam se razum zbuni ili volja koleba. Bog može da nam se približi jednim od ovih puteva, kao u Marijinom slučaju, ali cilj mu je da sve u nama dovede u stanje poslušnosti.
Kod mene se sve prvo dešava na nivou razuma, zatim na nivou volje, a na kraju slede i prigodna osećanja. Možda je kod vas drugačiji redosled. Marijina osećanja su prva pokrenuta a onda joj je i razum prosvetljen. Ipak, morala je da se odluči. Čin volje otkriva šta joj je u srcu. Šta to Bog želi od nje? Da li i ona želi to isto?
Primetimo kako je Gavrilo uverava: "Ne boj se". Zašto joj to govori? Zato što i jeste preplašena! Kako i ne bi. Nebesko biće ulazi u život seljančice o čijem životu odlučuju drugi - roditelji, muž i socijalna očekivanja sela Nazaret. Ako Božiji poslanici uđu u našu životnu svakodnevicu, to svakako nije iz zabave. To su događaji koji nas pokreću iz temelja; talasi večnosti koji nas podižu iz životnih dolina i nose u dubine Božije prisutnosti.
Marija - ona koja nosi Boga
Bog se umešao u Marijin život. S pravom se preplašila jer je Gavrilo imao poziv za nju. Zapravo, zvučao je kao da je sve već dogovoreno: "I evo (anđeoski sleng za gotovu stvar), zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime Isus".
Veoma je važno ono što se sada dešava. Gavrilo joj daje petoslojno proroštvo (možda i u obliku pesme) o budućnosti tog deteta. "Njemu će Gospod predati tron njegovoga praoca Davida". Ovo je mesijansko obećanje. Marija je izabrana da u sebi ponese dugo najavljivanog i očekivanog Mesiju, vladara beskonačne vladavine. Samo proroštvo uopšte ne stavlja naglasak na nju - kao onu koja će da začne, nosi i rodi - već na onoga koji treba da se rodi. Isus je taj koji će da ispuni sva Božija obećanja. Marijina uloga u tome je u drugom planu.
Kada je jezuitski misionar Mateo Riči (Matteo Ricci) u XVI veku otišao u Kinu, poneo je sa sobom umetnička dela koja prikazuju ovu priču. Hteo je da ovu istinu što bolje dočara ljudima koji je nikada nisu čuli. Kinezi su lako usvojili predstavu slika Deve Marije sa detetom u naručju. Ali, nastalo je zgražanje i panika kada je pokušao da im objasni slikama raspeća da će Bogodete jednom da odraste i postrada. Uporno su se vraćali obožavanju Deve i deteta, mnogo više nego raspetom Bogu.
Ovo je naše večito iskušenje. Ipak, Isus se utelovio da bi umro na krstu, da bi potom vaskrsnuo i jednom se zauvek vratio. Mariju treba da uzdižemo zbog njenog dela u drami utelovljenja, ali ne i da je slavimo. Isus je glavni lik a ne ona.
Marija - trinitarni teolog
Primetimo kako Marija odgovara. Prosto čujemo kako njen mladalački glas podrhtava. Ipak, ona započinje razgovor sa Gavrilom. Tinejdžerka razgovara sa jednim od najmoćnijih bića kosmosa! Priznaćemo da je to prilično smelo. Bog voli iskrena pitanja: "Po čemu ću to znati, kad još nisam udata?" (Marija jeste bila sa sela i bez škole, ali ne i toliko glupa da nije znala kako se bebe rađaju. Porodice su tada živele na okupu i bilo je malo privatnosti za intimnost).
Gavrilo joj odgovara: "Duh Sveti će sići na tebe i sila Svevišnjeg će te oseniti. Zato će to dete biti sveto i zvaće se Sin Božiji".
Ovde imamo jasno trinitarno učenje - učenje o Svetoj Trojici. Zato gledam na Mariju i kao na prvog teologa ove neopisive istine. Ta teologija će tek da se piše, ali se sada izgovara pravo u njeno telo. Bog Otac (onostrani, transcendentni) šalje svog posrednika da bi Bog Duh Sveti (ovostrani, imanentni) učinio to delo - Boga Sina (utelovljenog, inkarnisanog) usadio u Marijinu utrobu. Zamislimo se nad ovim. Neznatni devojčurak nosi u sebi Svetu Trojicu. Reč Očeva je došla ka njoj; sila Duha je sišla na nju; prisustvo Sina je ušlo u nju.
I mi smo poput Marije stvoreni za Boga. Čujmo Očev glas; doživimo silu Duha; primimo Hristovo oblikovanje u sebe. U tome je naše istinsko dostojanstvo. Mi smo otkupljeni ljudi sa jasnim sudbinskim odredištem. Marija je ovde primer svih budućih sledbenika njenog sina. Prva je primila Božije otkrivenje kao trojično zajedništvo ljubavi.
Ovo je najpodesniji način Božijeg dolaska. Naime, samo žene rađaju; deca nastaju iz spajanja polova; a Spasitelj je trebao da se rodi kao muškarac. Začeo se bez greha - celoviti Bog i celoviti čovek u jednoj ličnosti. Emanuilo - Bog sa nama! Veliki Bog nam je došao i kratko boravio s nama. Filip Jansi (Philip Yancey) piše:
"Bog koji grmi, svevladar neba, na svu našu zemaljsku vojnu silu gleda kao na pešake na šahovskoj tabli. Takav Bog se rodio u jednom palestinskom selu kao plačljiva beba. Plakao je i balavio, bez snage da govori i sam se hrani. Majka tinejdžerka mu je bila utočište ljubavi za sve potrebe".
Marija - duhovni primer
Šta će da odgovori na sve ovo? Ako kaže da, proroštva će se ostvariti. Ako kaže ne, Bog će da ispoštuje slobodu njene volje i moraće da traži dalje. Moramo Marijinoj odluci da damo valjanuvrednost. Hoće li da pozajmi svoje telo i Bogu bude ovozemaljska majka? Anđeo blagovesnik, donosilac Gospodnje ponude, čekao je da vidi hoće li Marija da preda sebe na oltaru vere. Ne znamo koliko je trajala pauza između stihova 37. i 38. To ostavljam vama i vašoj imaginaciji. Da li je odgovorila odmah ili je Gavrilo neko vreme morao da vrti palčevima?
Postoji molitva koju od srca preporučujem. Ona se kod Marije svodi samo na par reči: "Da, hoću Gospode". Kada osetim kako mi je srce hladno, kako se joguni, molim se ovim rečima iznova i iznova. Ponavljam je sve dok ne osetim Božiji osmeh koji se vraća na mene. U tom smislu Marija nam je svima duhovni primer. Ona nas uči kako da se molimo: "Evo služiteljke Gospodnje, neka mi bude kako si rekao." Istina, moja molitva nije tako raskošna, jer kažem: "Tu sam, Gospode, čini u meni, kroz mene i uprkos meni!" Istočni crkveni otac, Kavasila, to ovako sažima:
"Čim ju je Bog obavestio o svojim naumima, uverivši je da će pozajmiti njeno telo da bi postala njegova majka, Marija je voljno i od srca pristala na to". Marijin pristanak je okončao misiju anđela blagovesnika. Začeće je učinjeno i nebesko biće je otišlo. Revolucija Marijinog "da" i danas potresa svet. Evo kako o tome razmišlja pisac Fredrik Bučner (Frederick Buechner):
"Bilo da se rodio 4. ili 6. god., u Vitlejemu ili u Nazaretu; bilo da je njegovom rođenju prisustvovalo mnoštvo nebeskih bića, pevajući mu himne slave, ili se to desilo samo u prisustvu Marije i njenog muža - smer ljudske istorije se promenio... Umetnost, muzika, literatura; zapadna kultura i čovek zapada sa svim svojim razumevanjem i sebe i sveta oko sebe - sve to bi bilo neostvarivo bez tog rođenja - gde god, kad god i kako god da se odigralo. Jer, jedna nadmoćna istina stoji preko svega toga: za mnoge milione ljudi koji su se od tada rodili, Isusovo rođenje je omogućilo ne samo novo razumevanje života, već i sam novi život".
Šta je tvoj odgovor? Koliko ti je još znakova potrebno da bi verovao? Na koji način te Otac poziva da doneseš Hrista ovom svetu? Hoćeš li poput Marije da kažeš "da" i ostaviš sve ostalo Gospodu?
Hvala ti, draga Marijo, što si otvorila put i za Isusa i za nas. Blagosiljamo te i poštujemo, majko Gospodnja.
Pitanja za razmišljanje
1. Zašto je nekim ljudima tako teško da veruju u Božićnu priču?
2. Vera zahteva "Boga koji se meša u naš život". Šta to znači za tebe?
3. Koji utisci o Mariji su ti najjači?
4. Duhovna stvarnost nas dotiče na nekoliko nivoa. Da li su tvoja iskustva vere najviše delovala na tvoju volju, osećanja ili razum?
5. Govorimo o "oblikovanju Hrista u nama". Kako se to dešava?
6. Na koji način se menja naš stav ako se svakodnevno molimo kao Marija - "... neka mi bude kako si rekao"?
7. Na koji način te Bog poziva da "rodiš" Hrista ovom svetu?
