3. Marijin muž: Primer dobrog čoveka
- Anđeo sprečava razvod.
"A evo kako se Isus Hristos rodio: Njegova majka, Marija bila je verena za Josifa. Međutim, pre nego što su postali supružnici, ispostavi se da je ona zatrudnela po Svetome Duhu. Njen muž Josif, koji je bio pravedan čovek, ne želeći da je javno izvrgne sramoti, naumi da potajno raskine veridbu.
Tek što je on to naumio, kad gle, anđeo Gospodnji ukaza mu se u snu i reče mu: "Josife, sine Davidov, ne boj se da uzmeš Mariju za ženu. Dete koje je u njoj začeto, delo je Svetoga Duha. Ona će roditi sina a ti ćeš mu dati ime Isus, jer će on spasiti svoj narod od njihovih grehova. Sve se ovo dogodilo da se ispuni ono što je Gospod rekao po proroku: 'Evo, začeće devica i rodiće sina, i daće mu ime Emanuil' - što u prevodu znači 'Bog je s nama'.
Kada se Josif probudio, učinio je ono što mu je anđeo Gospodnji zapovedio: uzeo je Mariju za ženu, ali kao supružnici nisu živeli, sve dok ona nije rodila sina. Josif mu dade ime Isus". (Mt. 1,18-25)
Jedan od junaka hit filma "Park iz doba Jure" je paleontolog Alen Grant (Allen Grant). Opsednut je proučavanjem dinosaurusa. Iznenada mu se pruža prilika da licem u lice upozna žive nemani te daleke praistorije. Od šoka je pao na zemlju. Jedno je čeprkati po prašini, nagađati po ostacima kostiju i fosila, a drugo sresti dinosaurusa. O, to je bilo nešto sasvim, sasvim drugačije!
Očekujem da na sličan način budem zapanjen kada jednom sretnem Isusa. Crkvi je trebalo mnogo vremena i truda da objasni rečima, da opiše puninu i značaj onoga što je Isus bio.
Dobro je ako u tome počnemo od Mateja. Naime, Isus je imao poseban početak: Sveti Duh i Deva Marija. Njegova posebna misija: Spasti narod od greha. Njegovo opunomoćenje: Onaj koji ispunjava Pismo. Njegovo posebno ime: Isus, što znači Jehova spasava; i Emanuilo, što znači Bog je s nama zauvek.
Isus je utelovljeni Bog. U njemu je Bog došao na zemlju i hodao među nama. "Inkarnacija", tj. utelovljenje je jedno od osnovnih učenja hrišćanske Crkve. Bog je na sebe uzeo potpuno čoveštvo u Isusu a da pri tome nije prestao da bude Bog, niti je okrnjio svoje božanstvo. Drugim rečima, u jevrejskom dečaku koji se pod imenom Isus rodio u prvom veku, Bog je na sebe uzeo pol, etničko poreklo i sve odlike jednog ljudskog tela i sve posebnosti jedne ličnosti.
Isus je rođen kao dečak, kao muško dete. Šta da je Spasitelj rođen od Marije bio žensko? Ali, to se i dogodilo, jer utelovljenje u sebe uključuje i majku i sina, i Mariju i Isusa. Utelovljenje daje čast i dostojanstvo celokupnom čoveštvu, i muškarcima i ženama. Da je Isus rođen kao devojčica to bi nas muškarce sasvim ostavilo po strani.
Ali, tu je i Josif, Marijin muž. Ukoliko o Božićnoj drami razmišljamo na pomenuti način, Josif je nepotreban lik. Dato mu je tek nekoliko stihova. Nije "rodio" Isusa na isti način kako je njega "rodio" njegov otac Jakov. Naime, Isus se začeo u Marijinoj utrobi božanskom silom Duha Svetog. I Josif i Marija, premda Isusovi roditelji, nisu ga kao takvog stvorili. Isus potiče od Boga.
Ovo je neobično važno. Utelovljenje daje vrednost čoveštvu, ali Isus nije nastao ljudskom oplodnjom. Čemu nas to uči? Da je naša sklonost bahaćenju unapred srezana. Nema mesta za bilo kakvo samohvalisanje. Isus nije neko s kim bilo ko od ljudi može da se pohvali. On nije zadnja karika savršenstva evolucije ljudskog bića. On je Bog među nama.
Nezgoda (st. 18-19)
Matej započinje svoju priču detaljnim rodoslovljem, što nas odmah dovodi do nekih važnih pitanja. Naime, u liniji "očinskog rađanja" dugoj 1.800 god., taj se refren odjednom menja: "Jakov "rodi" (Vuk) Josifa koji je bio muž Marije koja je rodila Isusa zvanog Hristos" (Mt. 1,16). Pitanje je: Da li je Josif Isusov otac ili nije?
Evanđelist pobuđuje našu radoznalost. Zastao je u nabrajanju da bi nam dao objašnjenje: "A evo kako se Isus Hristos rodio...". Onda nam u st. 18 daje reč o Mariji a u st. 19 o Josifu, da bi se ponovo vratio temi.
Pre nego bilo šta drugo kažemo, važno je da naglasimo svadbene rituale koje su imali Jevreji onog doba.
Venčanja nisu bilo jednodnevni događaji. Beše to dosta složen običaj koji se dešavao na tri nivoa.
Prvo, roditelji su međusobno obećavali i dogovarali venčanje svoje sasvim male dece. Kasnije, kada bi dečak napunio barem trinaest, a devojčica najmanje dvanaest godina, priredili bi formalnu veridbu. To je druga faza.
Verdiba se obavljala u domu mladinog oca. Blisko-istočni običaji su nalagali iscrpna cenkanja dvaju porodica oko mnogih detalja bračnog dogovora, a posebno oko visine miraza (miraz je bio svojevrsno osiguranje za slučaj razvoda). Dakle, u periodu veridbe mladi par je formalno postajao i bračni par. Zato se svako odustajanje posle veridbe smatralo razvodom.
Devojka bi nakon veridbe ostajala najmanje godina dana u očevom domu, pre zvaničnog venčanja i predanja bračnim odnosima. Dakle, venčanje i polno spajanje su tek treća faza.
Zanimljiv je sledeći običaj. Ukoliko bi u verenik umro pre dana venčanja, mlada jevrejska žena bi dobijala status udovice device. Znam da nam ovo zvuči više nego neobično, ali ne i Jevrejima u prvom veku.
Dakle, Marija i Josif su bili u bračnom procesu. Primetimo kako je evanđelist Matej precizan. Jasno nam kaže da je mladi par između druge i treće faze - posle veridbe a pre braka. Josif je zakonski već Marijin muž, iako je nije upoznao na intiman način.
"Njegova majka, Marija bila je verena za Josifa. Međutim, pre nego što su postali supružnici..." (st. 19, moj naglasak). Bog strateški planira vreme. Marija je Josifova žena ali je još nevina.
Matej nam, za razliku od Luke ne daje priču o Marijinom susretu s anđelom. Ali nam indirektno kaže isto: "... ispostavi se da je ona zatrudnela po Svetome Duhu".
Još neudata verenica da bude trudna! O, to nije dobro. Istina, dete je začeto od Duha Svetog. Ali - ko će u to da poveruje? Marija je u nevolji.
Znate, kada Bog nekoga odabira, to ne znači i obaveznu zaštitu ugleda. Vremenom otkrivamo stvari koje ne možemo da objasnimo. Imati posla s Bogom nije uvek sigurna stvar.
U svemu ovome, nije Marijin ugled na probi već njen karakter. Bog se umešao u živote dvoje mladih ljudi i kao da ne namerava da pomogne i reši nastale probleme. Nije tako. Marija će da nauči kako da veruje Bogu u najvažnijem životnom odnosu. Bog koji deluje u njenom životu deluje i u životu njenog verenika Josifa.
Vrline koje su danas malo poznate
Ovde bih hteo da zastanem u našem proučavanju i naglasim vrlinu predbračne čistoće. To je nešto čega danas nema i što se izlaže ruglu. Najbolja priprema za brak je čuvanje tog istog braka. Kako? Tako što smo duboko uvereni koliko vredimo i odbijamo sve manje od toga. Skoro polovina sklopljenih brakova danas propada. Ali, ne zbog manjka intimnosti već zbog manjka hrišćanskog karaktera. Sve se više živi u tzv. "probnim brakovima", a to dovodi i do "probnih razvoda". Evo nekih poražavajućih brojeva:
Od 100 parova koji žive zajedno mimo braka:
- 40 prekine vezu pre braka
- 60 stupa u brak, a od njih 45 se razvodi pre desete godine braka, što čini 75% neuspeha
- samo je 15 parova zajedno i posle 10 godina braka, a vremenom će još neki od njih da se razvedu.
Koliko god seksualni nemoral bio opšte popularan danas, on je protiv učenja crkve o moralu. Taj nemoral iskorišćava ljude umesto da ih vrednuje. Ljudi nisu za probu. Ne smemo da se igramo poverenja i predanja. Bilo da si tinejdžer, mlada ili zrela osoba, treba da znaš da je čestitost uvek vezana za samopoštovanje, poštovanje partnera i poštovanje svih puteva koje je Bog odredio za naše srce i naše telo. Ukoliko niste čedni po ovom pitanju, tražite oproštenje od Boga a onda se predajte njegovim putevima mudrosti. Verujte, to je dobro za vas. To čuva vaše srce. Verujte Gospodu u vezi svih svojih romantičnih i intimnih potreba. Ne zaboravite da je svaka polna, telesna vezanost ujedno i vezanost srca, duša, osoba. Trajna veza je bračna veza kada zauvek dajemo deo svog srca drugome.
Ne možemo da delimo sebe. Ako ne težite seksualnoj kontroli pre braka, kako možete da garantujete da ćete biti verni u braku? Jednom s lanca pušteni apetiti za polnom raznovrsnosti ne vežu se tako lako u braku. Zajednički život nije zamena za legalni, ozakonjeni i u crkvi blagosloveni brak.
Mnoge žene u zajedničkom životu vide prvi korak prema braku. "Ako budem živela sa njim" - razmišljaju one - "možda će da me zavoli i oženi me". Pogrešno! Nedavno sam imao duhovna savetovanja sa ženom koja je tako sanjala o braku ali je bila odbačena na kraju. Dugo smo pričali o samopoštovanju i o tome kako ne vredi praviti rasprodaju samog sebe.
Muškarci se na zajednički život odlučuju iz potreba koje su drugačije od ženskih potreba. Mnogi od njih misle: "Super! Uživanje bez odgovornosti! Biću s njom dok ne nađem bolju priliku". Društvo danas ismejava standarde crkve i samo retki biraju duhovnu mudrost. Njima se nigde ne aplaudira. Danas je polno čista osoba posebna vrsta hrišćanskog mučenika. Posebno mislim na samce. Iskažimo im dobrodošlicu i ohrabrenje u svojim porodicama.
Josifov izbor
Devetnaesti stih nam govori o Josifu. Primetimo da se zbog veridbe on već smatra njenim mužom. Jako me zanima njegov stav, njegovo ubeđenje u svemu ovome. Josif je pravedan čovek, poslušan Božijem zakonu. Zakon je nalagao kaznu kamenovanjem za svaku prevaru onih koji su bili u vereničkom statusu. Setimo se žene koju su zbog preljube hteli da kamenuju. Kako je stvar bila jasna, Josif je doneo odluku - Ne želi javni skandal, ne trebaju mu ponižavanja. Razvešće se tiho. Odreći će se i miraza koji je već dao.
Neka sve ostane Mariji i njenom ocu.
Josifa je ovakva odluka koštala. Porodica mu je godinama odvajala za njegov brak. Ipak, on je pun milosti i voli Mariju više od novca. U njemu nema besa i osvetničke gorčine, samo tuge i razočarenja zbog raspršenih snova o budućnosti.
Kakav je to čovek? Poslušan zapisanoj Božijoj volji, ali ipak obasut milošću i dobrotom. Rađe bi da on izgubi i tako zaštiti ono što je ostalo od Marijinog ugleda. Josif je moralan čovek ali ne i fanatično strog. U isto vreme je i jak i nežan. O, koliko je samo ovaj spoj potreban muškarcima našeg doba! Potrebni su nam oni koji su poslušni Božijoj pisanoj Reči koja se tumači u crkvi, ljudi koji su u isto vreme obzirni prema drugima.
Bog se umešao i sada svi pate. Marija je na zlom glasu. Josif povlači dobre poteze na osnovu nedovoljnih dokaza. Roditelji su razočarani. Miraz je izgubljen. Nazaret bruji od ogovaranja. Pokrenuti su legalni mehanizmi neizbežnog razvoda braka.
Mnogo drame je u ovih nekoliko redova evanđeliste Mateja. Idilični planovi dvoje dobrih seoskih mladih ljudi - Marije i Josifa - pali su u vodu. Nema izlaska iz ovog haosa. Osim... Osim ako Bog sam ne prokrči put napred. Najzad, nije li on sam svima naneo bol?
Bog se javlja (st. 20-21)
Josif nije samo ljubazan čovek već i strpljiv. Odlučio je da ipak prespava donetu odluku. I te noći nešto se dogodilo - Bog se javio.
Kako se Bog javio? Crkva kroz istoriju trojako objašnjava sva bogojavljanja. Prvo, postoji sveopšta objava. Bog se svima objavio kroz prirodu i savest. Svako može u lepoti sveta oko sebe i kroz glas svoje savesti da sazna nešto o Bogu.
Drugo, postoji posebna objava. To je sve ono što saznajemo o Bogu kroz njegovu zapisanu Reč, kroz sve ono što je uradio kroz Jevreje i Isusa. Dakle, sveopšta objava nam otkriva nešto od Boga, a posebna nešto o Bogu.
Treće, postoji lična objava, ili da kažemo specijalno otkrivenje. To je učenje o Bogu kroz direktnija javljanja - kroz snove, vizije, kroz govore, proroke, uslišene molitve, čuda, pa i kroz anđele. Bog koji je tamo, u prirodi; Bog koji je tamo, u istoriji, postaje nam blizak toliko da ga osećamo i čujemo.
Dakle, u sveopštoj objavi on nam kaže - Moj svet; u posebnoj objavi govori - Moj narod; a u ličnoj objavi nam kaže - Hej ti!
Anđeo Gospodnji uverava Josifa da je dete koje Marija nosi delo Duha Svetoga. Josif se nije bojao da prihvati ovu objavu. Prihvatio je Mariju, prisvojio dete i dao mu pravo da ponese ime svoje porodične loze. Tako je i ovaj dečak postao sin Davidov.
Providnost je sada našla dva saradnika. Bogu nije problem da saopšti svoje namere, ali nije mu nimalo lako da nađe one koji će tu volju da sprovedu.
Primetimo da Bog Mariji i Josifu ne govori u isto vreme. Kao da je taj vremenski razmak nezgodan. Bog im se ne obraća na isti način. To je zato što bračnim parovima treba strpljenje i poštovanje za posebnosti duhovnih puteva kojim se kreću. Zar nema svako od nas poseban otisak prstiju? Šta tek da kažemo o kosmosu različitosti među polovima.
Moja žena Lori i ja imamo različite puteve odnosa s Bogom. Ja moram sve prvo da proučim a ona intuitivno zna šta je šta. Ja bih u avanture, a ona voli stabilnost i izvesnost. Ona sreće Boga u ljudima a ja ga oduševljeno nalazim u Svetom pismu i knjigama. Ona svoju veru peva na sav glas u horu, a ja svoju propovedam s propovedaonice. Ja težim istini, a ona saosećanju. Zajedno činimo pristojno ljudsko biće.
Dakle, primer kako Bog postupa s Marijom a kako s Josifom, pokazuje mi sledeće: Ne vredi da svog supružnika, ili bilo koga drugog, guram u svoje kalupe. Verujmo Bogu. On zna kako će s ljudima drugačijim od nas. On ima puteve do njihovih ličnosti. Strpimo se poput Marije. Oslonimo se na Boga koji jedini može da promeni ljudska srca. Recimo, ne odustajte od dolazaka u crkvu ukoliko vaš supružnik ne želi da dođe. Vi dođite. Ne dozvolite da vaš duhovni život bude talac bilo čijeg odbijanja. Bračni zavet nigde ne kaže da neko od supružnika ima pravo na ulogu Boga u životu onog drugog.
Opasno je ako mislimo da je naš doživljaj Boga moralno vredniji od doživljaja drugih. Nije tako. Marija je objašnjavala Josifu da je dete koje nosi začeto od Duha, ali to njemu nije imalo smisla. Josif je sebe stavio u moralno superiorniji položaj. Najzad, nije li on taj koji u braku treba da "misli glavom". Zato je jedino Bog mogao da ga razuveri.
Bog leči slomljeno
Zamislimo samo Josifovu ushićenost kada je dotrčao verenici s rečima - "Marija, neću da se razvedem od tebe. Sada shvatam. Znaš, sinoć kad sam zaspao... Zato sam odlučio. Znam da mogu da sve prekinem, ali neka nam Gospod pomogne"!
Josif je legao s jednom slikom svoje budućnosti a ustao je s drugom. U teoriji se ovo zove promenom paradigme. Isti čovek se probudio u istom životu istih problema, ali sa radikalno novim uvidom u sve to. Zamandaljena vrata su sada širom otvorena. Razvoda neće biti jer je Bog rekao svoje. O, nema više straha, poverenje se vratilo i pogled na sutra izbistrio. Ispred dvoje mladih ljudi je predivno Božije obećanje - U Isusu, njihovom sinu, Bog će jednom i zauvek da reši problem greha. Slomiće okove koji sve ljude tako okrutno drže u ropstvu.
Ime Isus tada beše sasvim uobičajeno, kao i mnoga naša današnja imena. Značilo je "Jahova spasava". Bog koji je izlečio slomljeni odnos Marije i Josifa, u Isusu će da izleči grehom slomljeni odnos između sebe i čovečanstva. Evo kako je neko uporedio neke alternative sa Božijim rešenjem:
"Da je naša najveća potreba informacija, Bog bi nam poslao učitelja; da nam fali kakva tehnologija, Bog bi nam poslao naučnika; kada bi naša ključna potreba bila u novcu, Bog bi nam poslao ekonomistu; da nam fali još zabave, Bog bi nam poslao zabavljače. Ali, naša najveća potreba je bila oproštenje, pa nam je Bog zato poslao Spasitelja".
Sviđa mi se Josif. Čovek sela, zanatlija, raduje se braku. Bio je pravednik, veran i poslušan onome što je razumeo iz Pisma. Imao je saosećanje za potrebe drugih. Do toga mu je više stalo nego do svog materijalnog gubitka. Bio je strpljiv, voljan da čuje glas jutra mudrijeg od večeri, spreman da promeni odluku. Bio je otvoren za neopisiv doživljaj sa istim onim Bogom koji je nadahnuo svoju Reč. Josif je dovoljno hrabar da oženi ženu oblaćenu klevetama, da kao svog prihvati tuđeg sina. On je čovek koji sluša Boga usprkos svih nesporazuma koji će ga zbog toga zadesiti.
Josif je primer redefinisanog muškaraca. On živi u svetu u kome je muško nasilno, sebično, bezkarakterno. Njegova snaga nije u tim lažnim vrednostima mačizma. Josif je jak jer je poslušan vođstvu božanskog proviđenja. On vlada svojom seksualnošću. Njegov brak je u partnerstvu s Bogom.
Tekst proroka Isaije (st. 22-23)
Stihovi 22-23 su veoma važan citat iz knjige proroka Isaije. Josif je osetio veliko olakšanje u jasnim rečima Svetog pisma.
Šta je njihovo značenje? Pa, zamislimo da smo na Josifovom mestu. Kako možemo da znamo da je san koji smo sanjali od Boga?
Prvi test je stav poštovanja. Anđeo je glasnik koji ne govori o sebi i za sebe.
Drugi test je u samoj poruci. Anđeo Josifu govori o Bogu, o Duhu Svetom, o grehu i Hristovom delu spasenja. Primetimo da je poslednji deo anđeoske poruke citat Psalma 130,8: "... jer će on spasiti svoj narod od njihovih grehova". To je dobar znak. Anđeo koji bi omalovažavao pitanje greha ne bi bio Božiji anđeo. Anđeli rasvetljavaju istine i ne bave se tzv. "većim otkrivenjima" (pokret Nju Ejdž (Novo doba) prezire ovakav pristup).
Recimo da vam neko kaže da mu se obratio anđeo. Da li bi pomislili da je ta osoba poludela? Dešavaju li se takve stvari?
Evo kako valja da postupite. Poslušajte pažljivo poruku i još pažljivije proverite da li se slaže sa Svetim pismom i crkvenim doktrinama. Posmatrajte šta ta objava donosi životu dotične osobe. Šta je plod?
Božiji anđeli govore jezikom Pisma jer je pismo Božiji jezik. Ukoliko anđeo zvuči kao psihoterapeut ili nekakav šou voditelj, najverovatnije da i nije poslan od Boga.
U izvornom kontekstu prorokove reči se ne tiču samog devičanskog začeća. Naime, reč je o obećanju datom jevrejskom caru pod vojnom opsadom. Pre nego što trudnica rodi dete, Bog će ukloniti neprijatelje. Dete će poneti simbolično ime - Emanuilo - kao trajni podsetnik na Božiju prisutnost u teškim vremenima.
Dakle, Matej u svoj izveštaj o Isusovom rođenju umeće baš ove reči. Verujem da je to uradio s dobrim razlozima. Naime, i Matej i Luka pišu o devičanskom zečeću bez poznavanja spisa jedan drugog. Obojica su sledila određeni oblik pisanja. Pomenuti istorijski kontekst Isaijinih reči ne iscrpljuje do kraja njihovo značenje. Te se reči shvataju tek u punini Isusovog dela. Crkva ima nadahnuto prosvetljenje da vidi ono što se ranije nije videlo.
To nam govori sledeće: proučavanje Pisma nas otvara da čujemo i ono očekivano i ono neočekivano od Boga. Naša životna iskustva treba da nas vode ka Pismu. Na isti način je i Pismo mrtvo bez živih doživljaja vere. Sva verska iskustva bez dijaloga sa Biblijom su opasna i zavodljiva. Ovo dvoje valja da držimo zajedno, baš kako je i sam Matej to uradio.
Božiji savršeni pristup (st. 24-25)
Tako je Josif oženio svoju već trudnu verenicu. Venčali su se pod baldahinom. Josif ju je poveo u svoj dom, "ali kao supružnici nisu živeli, sve dok ona nije rodila sina" (vidi st. 24).
Već sam rekao da mi se Josif sviđa. Pogrešio sam - ja mu se zapravo divim. Nije lako biti uhvaćen u tok Božijih planova. To zahteva dodatnu samokontrolu i samoodricanje koje se na zahteva od drugih. Josif je hrabar i poslušan Pismu. Stvarno je izuzetan čovek.
Na kraju ove priče ne zaboravimo glavni cilj Matejevog pisanja. On nam opisuje kako je Isus uz dobrodošlicu prihvaćen u Davidovu lozu. Josif je dao ime rođenom detetu i tako ga pravno usvojio. (Anđeo mu je zapovedio: "... a ti ćeš mu dati ime Isus". Tako je i bilo: "Josif mu dade ime Isus") Isus je po začeću bio Božiji, a po usvajanju Davidov zakonski sin.
Na snagu je stupilo mesijansko ovlašćenje. Božiji plan, raspored događanja i načini delovanja su savršeni. Teški su ali savršeni.
Pitanja za razmišljanje
1. Na koji način se svadbeni i bračni običaji Marijine kulture razlikuju od naših običaja?
2. "Nije uvek bezbedno imati posla s Bogom". Gde ovo pravilo vidimo u Marijinom slučaju? Gde to vidimo u našem životu?
3. Kako bi opisao Josifovu ulogu u Božićnoj priči?
4. Koje razloge autor navodi kao dokaz štetnosti "probnog braka"?
5. Šta nam Matejev izveštaj govori o Josifovom karakteru?
