7. Pogrešno i ispravno

Oswald J. Smith

Ima mnogo toga što ljudi čine da bi otišli u nebo. Svuda je izobilje lažnih temelja. Čemu se nadamo?

Zašto se nadamo da će nam Bog dozvoliti da uđemo u nebo? Na kakvom tlu stojimo? To su pitanja na koja moramo da odgovorimo, i ona su od najveće važnosti. Prvo ćemo pogledati pogrešne, a zatim ispravne odgovore.

POGREŠNO

1. Hrišćanska religija

Prvi pogrešan temelj koji bih hteo da pomenem je hrišćanska religija. Šta je religija? To je nešto što čovek čini. Kad govorimo o nekom "religioznom čoveku", onda mislimo na nekoga ko je kršten, ko ide u crkvu, uzima pričest, daje milostinju, i tako dalje. O takvoj osobi se govori kao o "dobrom religioznom čoveku".

Reč "religija" je upotrebljena svega pet puta u Novom zavetu, četiri puta u lošem smislu, a jedanput u vezi s vernikovim dobrim delima, ali nikada kao srodna po značenju sa spasenjem ili duhovnošću. Takozvana "hrišćanska religija", osim Hrista, nema veću silu od budizma ili islama. Pa ipak, baš u ovaj sistem, "hrišćansku religiju", milioni - katolika, pravoslavaca, protestanata i koptika - se uzdaju za svoje spasenje.

Da li znaš da je moguće biti obraćen, a ne biti i obnovljen? Ja zaista verujem da desetine hiljada onih koji su bili obraćeni nikada neće otići u nebo, zato što nisu bili nanovo rođeni. Oni su bili obraćeni od nekih oblika greha, obraćeni od sumnjanja i nezainteresovanosti, a u mnogim slučajevima obraćeni nekoj denominaciji, ali ne i Bogu; obraćeni crkvi i religioznom ugledu, ali nisu nanovo rođeni, nisu obnovljeni. I ne zaboravi da "ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija" (Jovan 3:3).

Pundita Ramabai, zapažena hrišćanska ličnost u Indiji je bila upravo takva. Ona sama priča o tome. Obrativši se od hinduizma i drugih lažnih sistema religija hrišćanstvu, bila je krštena i postala član crkve, te je osam godina živela najprimernijim životom.

Ali Pundita Ramabai nije bila hrišćanka. Ona sama kaže da nikada nije doživela nanovo rođenje. Nije poznavala Hrista kao svog ličnog Spasitelja. Ona je prihvatila hrišćanstvo, ali nije prihvatila Hrista.

No, došlo je vreme u njenom životu kada je po prvi put videla sebe kao izgubljenu grešnicu, kojoj treba Spasitelj, i tada je došlo do velike promene. Otada je sve bilo drukčije. Upoznala je samog Hrista. Bila je nanovo rođena; ne tek samo obraćena, nego obnovljena Svetim Duhom. Evo svedočanstva njenim rečima:

"Mislila sam da je pokajanje od greha i tvrda odluka da ga ostavim bilo neophodno za oproštenje; da je obred krštenja bio način obnovljenja; i da su moji gresi bili zaista oprani kada sam bila krštena u ime Hristovo. Takve i druge ideje u tom smislu, koje su slične hinduističkom načinu religiozne misli, su me privukle. Posle osam godina, od vremena kada sam se krstila, shvatila sam da sam našla hrišćansku religiju, ali da nisam našla i Hrista, koji je Život. Trebao mije Hristos, a ne religija."

Prijatelju, kako je sa tobom? Da li si i ti bio obraćen, a ne i obnovljen? Da li poznaješ Hrista kao svog ličnog Spasitelja? Ako Ga ne poznaješ, opominjem te da nikada nećeš ući u nebo. "Valja vam se nanovo roditi."


2. Članstvo u crkvi

Sledeći pogrešni temelj je crkveno članstvo. Da li si znao da ne možeš da se priključiš Crkvi? Dozvoli mi da to objasnim. Pretpostavimo da hoćeš da se priključiš kraljevskoj porodici, zar misliš da bi to učinilo da krv engleske Kraljice poteče tvojim venama? Naravno da ne bi! Postoji samo jedan način na koji bi to moglo da se ostvari. Trebalo bi da se rodiš u toj porodici. Isto tako je i sa Crkvom. Ja ovde ne mislim na pravoslavnu, katoličku ili protestantsku crkvu; ne, niti pak mislim na neku naročitu denominaciju, nego na jedinu pravu Crkvu, na veliku nevidljivu Crkvu Božiju, na Telo Hristovo.

Bog je postavio Crkvu kao veliku porodicu, Božiju porodicu, i niko ne može da se priključi toj porodici; on mora da bude rođen u njoj. Čovek ne može da ima Božiji život koji pulsira u njegovom srcu jednostavno time što se priključio crkvi, kao što ni kraljevska krv ne može da teče njegovim venama, ako se prethodno nije rodio u kraljevskoj porodici.

Prijatelju, da li si ikada bio rođen u Božijoj porodici? Da li si član prave Hristove Crkve? Da li si se nanovo rodio? Ili si samo dozvolio da tvoje ime bude stavljeno na spisak neke lokalne crkve? Crkveno članstvo nikada ne može da spase. Nigde na svetu ne postoji crkva koja bi imala silu da spase. To samo Hristos može. Dakle, "ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija" (Jovan 3:3).

U nebu neće biti ni baptista, ni pentekostalaca, ni metodista. Niti će pak tamo biti slobodne braće, adventista, evanđeoskih hrišćana, luterana, rimokatolika ili pravoslavaca. Sve etikete koje su ljudi stvorili, ostaće napolju, i samo će oni koji su oprani krvlju Hristovom, oni koji imaju večni život, biti primljeni. Pitanje nije u tome:

Da li sam ja član neke crkve? nego: Da li pripadam Gospodu Isusu Hristu? Da li je moje ime zapisano u Jagnjetovoj Knjizi Života? Da li sam grešnik spasen Božijom milošću?


3. Isposništvo

Sledeći lažni temelj je isposništvo. Pošto ljudi donekle shvate težinu greha, oni odluče da od sada vode život stalnog samoodricanja i dela vrednih hvale, i takvim trudom spase sami sebe, postaju isposnici.

Njihova teorija se sastoji u tome da je nemoguće biti spasen zbog mnogih iskušenja kojima je čovečanstvo podložno. Shodno tome, povlačeći se iz sveta, osoba živi odvojeno u pećini ili manastiru, podnoseći razne vrste telesnih lišavanja da bi zaradila spasenje. Mnogi idu na hodočašća ili hadžiluke, na razna takozvana, sveta mesta.

Tako je činio i dobro poznati "Čika Vlas" koga je opevao poznati ruski pesnik Nekrasof, koji je ranije bio užasni grešnik, kao i mnogi drugi u Staroj Rusiji. Oni su se kajali i danju i noću, gorko plakali, i na različite načine mučili sebe - odričući se sveta, u postu i neprestanoj molitvi. Pa ipak, uprkos svom njihovom trudu, ostali su nezadovoljni, plašili su se smrti, a u mnogim slučajevima su čeznuli da se vrate u svet. Našli su da je samospasenje nemoguće.

Biblija jasno i glasno podvlači da je Hristos umro za naše grehe i pribavio potpuno i savršeno spasenje. Ona kaže da nas naša dela ne mogu spasti. Apostol Pavle piše onima koji su se trudili da svojim delima dođu do savršenstva: "Zašto dozvoljavate da vam se određuju propisi - kao da živite u ovom svetu: ne dohvati, niti okusi, niti dotiči, što sve upotrebom propada - shodno ljudskim zapovestima i naukama?" (Kološanima 2:20-23).


4. Krštenje

Dalje, lažni temelj je krštenje. Ja verujem u krštenje vodom svim svojim srcem, ali ne verujem da je krštenje potrebno za spasenje.

Ako se ti nalaziš u takvom položaju, onda si zaboravio da je Pavle rekao: "Mene, uostalom, Hristos nije poslao da krštavam, nego da propovedam evanđelje" (1. Korinćanima 1:17). Zar mislite da bi Pavle otišao i ostavio svoj rad upola dovršenim da je krštenje neophodno za spasenje? Pretpostavimo da obraćenik umre pre nego što ga neko krsti, šta bi onda bilo?

Sećate li se da razbojnik na krstu nije bio kršten. A ako postoji jedan izuzetak, onda je i on dovoljan.

Zar bilo ko može da se usudi da kaže da niko od Kvekera, ili članova Vojske spasa nisu spaseni; da niko od njih neće biti u nebu? Oni ne krštavaju i ne uzimaju Večeru Gospodnju. Isus je praštao bez krštenja (Marko 2:5; Luka 7:48). Krštenje za oproštenje greha je jevrejsko. Pavle to nijednom nije zapovedio.

"Ali," ti objašnjavaš, "u katekizmu odgovor na pitanje, 'Ko ti je dao ime?' jeste, 'oni koji su me krstili; čime sam postao član Hrista i dete Božije, i naslednik carstva nebeskog.'" Da, ali da li znaš da ti citiraš nešto što su dali ljudi koji mogu da pogreše, i da to nije Božija Reč? To je nešto sasvim pogrešno. Ti možeš biti kršten i primljen u članstvo crkve, pa ipak da budeš dete đavola, pošto obredi i ceremonije nemaju nikakve veze sa spasenjem.

"Ko poveruje i krsti se - biće spasen, a ko ne poveruje - biće osuđen" (Marko 16:16). Važno je da se veruje evanđelje. Bez verovanja, krštenje je besmisleno. Zapazi da Isus nije rekao: "Ko nije kršten - biće osuđen," nego "ko ne poveruje". Vera je apsolutno neophodna za spasenje; ali nigde u Svetom pismu ne stoji da je krštenje neophodno (1. Korinćanima 1:17; Dela 20:21). Krštenje nikada ne ide ispred vere. Ako prethodi veri, onda postaje krštenje nevernih.

"Ako se ko ne rodi vodom i Duhom" (Jovan 3:5). Voda ovde, kao i na drugim mestima, kada se pominje u vezi sa duhovnim rođenjem, označava "Reč Božiju". (Efescima 5:26; 1. Petrova 1:23)

U Božijoj Reči imamo jedan slučaj koji zauvek rešava pitanje krštenja u vezi sa spasenjem, naime, obraćenje Kornelija i njegovog doma. O tome čitamo u Delima 10:43-48 i 11:14-17. Ovi stihovi nam govore daje Sveti Duh došao na njih, da su govorili jezicima, da su verovali, da im je dao pokajanje za život i da su bili spaseni. Pa ipak, oni su tek posle svega toga bili kršteni.

Pretpostavimo da nastaviš u svom grehu pošto si bio kršten, da li si još uvek spasen? Zar te spasenje ne oslobađa, ne menja i ne čini novim stvorenjem? "Ti ćeš mu dati ime Isus, jer će on spasti narod svoj od grehova njihovih" (Matej 1:21). Zapazite da ne piše "u gresima njihovim" nego "od grehova njihovih". Ako nisi spasen od svojih greha, onda uopšte nisi ni spasen. Može li krštenje to da učini?

I konačno - i ovo je neoborivi dokaz - smatrati krštenje uslovom za spasenje protivi se celom Pavlovom učenju o blagodati Božijoj. Mnogo puta nam je kroz ceo Novi zavet rečeno da je vera jedini uslov za spasenje - i to mnoštvo nepogrešivih dokaza ne može tek tako da se stavi na stranu. Hiljade su doživele nanovo rođenje samo kada su im pokazani citati kao što su sledeći, i ništa više:

A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime. (Jovan 1:12)

I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin čovečiji, da svaki - ko veruje - ima u njemu život večni. Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život. Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom. Ko veruje u njega - tome se ne sudi; a ko ne veruje - već je osuđen, što nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg. Ko veruje u Sina ima večni život; a ko je neposlušan Sinu neće videti života, nego gnev Božiji ostaje na njemu. (Jovan 3:14-18 i 36)

Zaista, zaista, kažem vam: ko sluša moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima večni život i ne dolazi pred sud, nego je prešao iz smrti u život. (Jovan 5:24)

Zaista, zaista, kažem vam, ko veruje ima večni život. (Jovan 6:47)

Za njega svedoče svi proroci, da će njegovim imenom dobiti oproštaj grehova svako ko veruje u njega. (Dela 10:43)

Njime se opravdava svako ko veruje. (Dela 13:39)

Oni pak rekoše: poveruj (pouzdaj se) u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen i ti i tvoj dom. (Dela 16:31)

Ja se, naime, ne stidim evanđelja, jer je ono sila Božija na spasenje svakome ko u njega veruje... (Rimljanima 1:16)

A znamo da sve što zakon govori - govori onima koji su pod zakonom, da se svaka usta zapuše i da sav svet bude kriv pred Bogom. Jer delima zakona niko se neće opravdati pred njim; posredstvom zakona dolazi samo poznanje greha. A sad se bez sudelovanja zakona javila pravednost od Boga, posvedočena od zakona i proroka, naime, pravednost Božija koja verom u Isusa Hrista dolazi za sve koji veruju. Jer nema razlike; svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije, te se opravdavaju za badava - njegovom blagodaću - na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu, koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja - njegovom krvlju - koja se verom usvaja, da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opraštao grehe učinjene u prošlosti, da bi svoju pravednost pokazao u sadašnje vreme, da bude sam pravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa. (Rimljanima 3:19-26)

Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava u pravednost. (Rimljanima 4:5)

Ali znajući da se čovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Isusa Hrista, poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista a ne delima zakona, jer na osnovu dela zakona niko neće biti opravdan. (Galatima2:16)

Jer ste posredstvom vere blagodaću (milošću) spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali. (Efescima 2:8-9)

... i našao se u njemu, nemajući svoje pravednosti koja potiče od zakona, nego pravednost do koje se dolazi verom u Hrista, pravednost od Boga na osnovu vere. (Filiplzanima 3:9)

A sad se bez sudelovanja zakona javila pravednost od Boga, posvedočena od zakona i proroka, naime, pravednost Božija koja verom u Isusa Hrista dolazi za sve koji veruju. Jer nema razlike; svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije, te se opravdavaju za badava - njegovom blagodaću (milošću) - na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu, koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja - njegovom krvlju - koja se verom usvaja, da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opraštao grehe učinjene u prošlosti, da bi svoju pravednost pokazao u sadašnje vreme, da bude sam pravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa. (Rimljanima 3:19-26)

Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava u pravednost. (Rimljanima 4:5)

Ali znajući da se čovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Isusa Hrista, poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista a ne delima zakona, jer na osnovu dela zakona niko neće biti opravdan. (Galatima2:16)

Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali. (Efescima 2:8-9)

... i našao se u njemu, nemajući svoje pravednosti koja potiče od zakona, nego pravednost do koje se dolazi verom u Hrista, pravednost od Boga na osnovu vere. (Filipljanima 3:9)

Ako je krštenje neophodno za spasenje, onda je sve ono što piše u Jovanovom evanđelju o spasenju, i pored toga što je to sam Hristos rekao, krajnje netačno.

Spasenje je ili po delima, ili po blagodati, nije i po jednom i po drugom. Pavle nam o tome sasvim jasno govori naročito u poslanicama Rimljanima i Galatima. On je pisao da bi uverljivo dokazao da je spasenje po blagodati, "i to nije od vas, - Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali" (Efescima 2:8-9). Dakle, sve ono što čovek može da čini, bilo da je to držanje zakona, bilo da je krštenje ili ma šta drugo, jesu dela! A Isus je nazvao krštenje delom "pravednosti" (Matej 3:15). O, ta dela, dela, dela! Ma čoveče, Hristos je već sve učinio na Golgoti! Prestani da činiš i pouzdaj se u Njega.


5. Posredovanje

Zatim, pogrešni temelj posredovanja. Pod posredovanjem ja podrazumevam štovanje Device Marije i svetaca, u čije se posredovanje mnogi uzdaju. Radi se o sledećem: Ja sam veliki grešnik i zbog toga nikako ne mogu da spasem samoga sebe, ali zato imam posrednike u nebu, čije zasluge i zastupanje za mene mogu da mi otvore vrata Božijeg Carstva. Oni će se moliti za mene i njihove molitve će uticati na Hrista. Tako mnogi grešnici koji neće da se odvoje od svojih greha, zavise od nečije protekcije kod Boga.

Međutim, ni Devica Marija, ni sveci ne mogu ništa da učine za grešnog čoveka. Spasenje nisu ostvarili ni Devica Marija, ni sveci, nego Hristos, i samo kroz Njega možemo da imamo pristup do Boga, pošto "nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom danog ljudima, u kom treba da nađemo spasenje." (Dela 4:12) "Jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hristos" (1. Timoteju 2:5). Jedan, zapazite, ne dva, a taj jedan nije ni Devica Marija, niti pak neki svetac, nego sam Gospod Isus Hristos.

Ako će jedan dobro poznati advokat da te brani, zašto bi se obraćao drugima koji su manje sposobni? Naš nebeski Advokat, naš jedini Posrednik, kao što Sveto pismo kaže, jeste Gospod Isus Hristos. Ako je On dovoljan, a Bog kaže da jeste, zašto se okretati drugima?

Prijatelju, ne bi trebalo da se plašiš da ideš Njemu sa svojim grehom. On svakoga prima. On je prijatelj grešnika (Isus pak odgovori i reče im: lekar nije potreban zdravima nego bolesnima; nisam došao da pozovem pravednike nego grešnike na pokajanje" (Luka 5:31,32).). Ali ako navaljuješ da ideš drugima, i nećeš da ostaviš svoje grehe, to ti ništa neće pomoći, jer niko drugi ne može ni najmanje da ti pomogne.


6. Držanje zapovesti

Jedan od najpopularnijih lažnih temelja je držanje zapovesti. Da li je to i tvoja nada? Pa, pretpostavimo i da ti uspe da ih sve održiš, tvoje iskustvo bi ipak bilo samo negativno. Spasenje se ne sastoji samo od mnogih "nemoj". Ne radi se o "čini" ili "ne čini", nego o "učinjeno je". Ne što ti "činiš", nego što je Hristos "učinio". Njegovo se delo računa, a ne tvoje.

Na primer imamo čoveka kome je ostalo još nekoliko minuta života. On vapi: "Šta da radim da bih se spasao?" "Drži zapovesti," ti mu odgovaraš. "Drži zapovesti!" uzvikuje čovek na samrti. "Paja nemam vremena ni da počnem da ih držim. Ja umirem." Da, tačno, sasvim je tako! Na samrti čovek čak ne može ni da počne da drži zapovesti.

Ako je držanje zakona čovekova jedina nada na spasenje, onda je on već osuđen, pošto Isus sasvim jasno kaže: "Niko od vas ne izvršava zakon" (Jovan 7:19). A, ako misliš da ga ti držiš, onda pažljivo čitaj Mateja 5:27-28 i 22:34-40. (Čuli ste daje rečeno: Ne čini preljube. A ja vam kažem da svaki koji gleda ženu s tim daje poželi, već je učinio preljubu s n"om u srcu svome. (Matej 5:27,28) A kad su fariseji čuli daje ućutkao sadukeje, skupiše se zajedno, i upita jedan od njih, zakonik, kušajući ga: učitelju, koja je najveća zapovest u zakonu? A on mu reče: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom mišlju svojom. Ovo je najveća i prva zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. O ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci." (Matej 22:34-40)

A sada čitaj Deset zapovesti.

("Tada reče Bog sve ove riječi govoreći: Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga. Nemoj imati drugih Bogova uza me. .

Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga koljena, onijeh koji mrze na mene; a činim milost na tisućama onijeh koji me ljube i čuvaju zapovijesti moje. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud.

Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga. Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj. Ne ubij.

Ne čini preljube. Ne kradi.

Ne svjedoči lažno na bližnjega svojega.

Ne poželi kuće bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega.")


No pretpostavimo da i držiš deset zapovesti, to ti ipak neće dati život - večni život. Ti ne uzimaš Božije ime uzalud. Ne ubijaš, ne kradeš, ne činiš preljubu. Mogao bi da držiš sve zapovesti, uključujući i držanje jevrejskog sabata, ali ipak zapostavljaš Isusa Hrista i Njegovu otkupljujuću smrt. Bog ne obećava večni život jednostavno zato što ne činiš određene stvari. Ne, prijatelju moj, držanje zapovesti nikada neće dati život. Čuj: "Da je, naime, dan zakon koji je u stanju da oživi, onda bi pravednost stvarno bila od zakona" (Galatima 3:21).


7. Molitve za mrtve

Sledeći lažni temelj su molitve za mrtve. "Ako se ne spasem u ovom životu, za mene još uvek postoji nada. Mogu da dobijem spasenje posle smrti." To je verovanje mnogih koji tvrde da su hrišćani, u današnjim tradicionalnim crkvama. Kako očekuju da će se spasti posle smrti? "O," kažu oni, "crkva će se moliti za spasenje naših duša."

Takva osnova spasenja je protiv svakog zdravog razuma, a isto tako i protiv svake pravednosti, jer oslanjajući se na tako nešto, grešnik slobodno uživa u grehu, verujući da će ga crkva posle smrti izmoliti od propasti. Kada je bogataš koji se našao u paklu čeznuo da mu se olakšaju muke, rečeno mu je da se između njega i Lazara nalazi velika provalija, koja je utvrđena, tako da ni on ni Lazar, nisu mogli da je pređu. Dakle, bežanje je nemoguće (Luka 16:19-26). Nijedna crkva nije mogla da ga izmoli odande.

Bog prima svakog grešnika koji se iskreno pokaje, i opravdava ga samo na osnovu vere u prolivenu krv Gospoda Isusa Hrista, te mu tako daje dar večnog života. Dakle, umesto da nastavljaš da živiš u grehu u ovom životu, nadajući se da će se neko moliti za tebe posle tvoje smrti i tako te izvući iz čistilišta, bolje je da se pokaješ sada i primiš Isusa Hrista za svog Spasitelja dok si još uvek ovde. "Evo sad je najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja" (2. Korinćanima 6:2).


8. Činim najbolje što mogu

Možda je tvoj lažni temelj, činjenje najboljeg što možeš. Dozvoli mi da ti postavim pitanje: "Da li si nekada propustio, makar jednom, da učiniš najbolje što si mogao?" Priznaješ daje bilo prilika kada si mogao da učiniš bolje. Onda si, na osnovu svog sopstvenog priznanja izgubljen, jer ako je "činjenje najboljeg što možeš" osnova na kojoj temeljiš svoje spasenje, onda moraš da propadneš, pošto savršeno dobro znaš da još niko nije živeo po svetlosti koju je imao i u svemu dao najbolje od sebe. Dakle, tlo na kome stojiš je propalo.


9. Popravljanje

Konačno, imamo pogrešni temelj popravljanja. Ljudi govore o tome kako će "okrenuti novi list", što je apsolutno bezumno. Dečak u školi napravi mrlju od mastila u svesci, te odmah okrene nov, čist, beli list. Učiteljica priđe da pogleda njegov rad; novi list divno izgleda. No ona želi da vidi kako je ranije radio; i okrećući prethodne stranice, gle čuda! Užasna mrlja od mastila. Lepoje, prijatelju moj, "okrenuti novi list, ali šta ćemo sa starima?

"Kakva ti je prošlost?" pita neko. "Pa zar ti nemaš mrlja greha u svom životu, i zar se ne bojiš da Bog okrene prethodne stranice tvoga života?" Kako da ne, "svi su zgrešili". Pa ipak, ja se ne bojim. "3ašto?" pitaš me. Dozvoli mi da ti ispričam o Martinu Luteru.

Priča ovako ide: Došao jednom đavo Luteru sa velikom rolnom papira u ruci, koja je bila ispisana sa obe strane.

- Šta je to? - pitao je Luter.

- Ovo je, - rekao je satana, - spisak tvojih grehova. Luter je pažljivo pročitao dokumenat i našao da je đavolov odgovor tačan, nažalost do u najmanje detalje. U stvari, i gresi koje je već odavno bio zaboravio bili su zabeleženi, te je morao da prizna daje kriv.

- Pa, - odgovorio je Luter, posle nekog vremena, - da li je to sve?

- Nije, - uzviknuo je klevetnik, - nikako! Ima još jedan spisak.

- Hajde, - rekao je Luter, - donesi ga.

Za nekoliko trenutaka đavo se vratio sa drugim spiskom koji je bio sličan prvom. I veliki reformator je ponovo morao da prizna da je kriv.

- Da li je to sve? - pitao je Luter.

- Nije, ima još jedan, - odgovorio je satana.

-
Hajde, donesi i njega, - zapovedio je Luter. Uskoro se đavo vratio sa trećim spiskom koji je Luter pažljivo pregledao.

- Jeste, - priznao je, - to su sve moji gresi. Ja sam ih sve do jednoga počinio. Ima li još nekih?

- Nema, - odgovorio je satana, - to je sve.

Luter je ćutke pružio ruku i dohvatio pero sa stola, a zatim, zamočivši ga u crveno mastilo pobedonosno napisao preko svakog spiska sledeće reči: "Krv Sina njegova Isusa Hrista čisti nas od svakoga greha" (1. Jovanova 1:7).

Sa razočaranim pogledom i besom koji mu se ogledao na licu, đavo se okrenuo i otišao.

Dakle, prijatelju moj, i ja sam zgrešio, i ja sam kriv kao i Luter. Ali, hvala Bogu, pre mnogo godina primio sam Isusa Hrista za svog Spasitelja i On me je oprao od svih greha. Sada, i ja mogu da napišem preko stranica moga jadnog, bezvrednog života, te iste divne reči. Moji gresi su izbrisani, i slava Bogu, oni nikada više neće biti prizvani u sećanje protiv mene. Bog me vidi u svome Sinu, zaodenutog u besprekornu pravednost Isusa Hrista; svi moji gresi su pod Njegovom krvlju.

Popravljanje nije obnova. Mogao bi da obojiš stari seoski bunar i da ga učiniš najlepšim u celoj okolini, ali ako mu voda ne valja, nikakvo poboljšanje spolja neće učiniti da mu voda bude čista. Nevolja je iznutra, i nije ništa drugo nego stari obojeni licemer. Moraćeš da siđeš u njega sve do samog dna i nađeš otrov koji zagađuje vodu. On se mora očistiti iznutra. Tako je i duboko u čovečijem srcu, toj septičkoj jami greha, i nikakvo spoljašnje popravljanje ili ulepšavanje neće nikada, nimalo uticati na njega. Nevolja je u srcu.

Zakon i obrazovanje mogu da iziđu nakraj sa nekim oblicima greha gde se on ispoljava, kao što su neuzdržljivost, krađa, ubistvo i slično. Takvi određeni oblici zla mogu da se uklone, te svet, kao i stari obojeni bunar, počne da izgleda kao da se menja nabolje. Ali za sam greh - za to načelo greha - nema apsolutno ničega drugog što bi moglo da ga ukloni, osim krvi Isusove. Unutrašnjost čaše i zdele mora da se očisti. Pođimo do srži bolesti i primenimo krv koja isceljuje.

Ništa neće izgladiti greha,
Ništa drugo do krv Isusova!
Ništa dobro što učinih ja,
Ništa drugo do krv Isusova!


Nijedan hirurg neće staviti samo flaster preko inficirane rane - radi izgleda. Ako poznaje svoj posao, on zna da mora da zareže nožem i otvori ranu, da je očisti da bi valjano zarasla. Teško čoveku koji zapostavlja rak greha, te putem popravljanja i poboljšavanja traži da dođe do iscelenja!

Jovan Banjan

Jedan od najizrazitijih primera popravljanja je iskustvo Jovana Banjana. Evo priznanja iskazanog njegovim rečima:

"Uzeo sam Bibliju i počeo da je čitam s velikim zadovoljstvom. Zatim sam preduzeo korake da se popravim kako u rečima, tako i u životu, te sam počeo da držim zapovesti da bih tako stigao u nebo. Mislio sam da sam time bio ugodan Bogu isto koliko i bilo koji drugi čovek u Engleskoj.

"Tako sam činio godinu dana. Za sve to vreme moji susedi su mislili da sam veoma pobožan, preobražen i religiozan čovek. Veoma su se čudili zbog tako velike i slavne promene u mome životu i ponašanju. I zaista, tako je i bilo, ali ja još nisam poznavao ni Hrista, ni milost, ni veru, ni nadu;

jer, kao što sam otada već dobro uvideo, da sam u to vreme umro, našao bih se u zaista najžalosnijem stanju.

"No moji susedi su bili zaprepašćeni time; mojim velikim obraćenjem od svetogrđa ka nečemu što je ličilo na moralan život. Sada su počeli da me hvale, preporučuju i lepo govore o meni, kako preda mnom, tako i mom odsustvu. Sada sam, kako su govorili, postao pobožan.

"Ali, avaj! Kada sam razumeo da su to bile njihove reči i njihovi utisci o meni, to me je veoma obradovalo, jer iako još nisam bio ništa drugo do jadni obojeni licemer, ipak sam voleo da se o meni govori kao o nekome ko je pobožan. Bio sam ponosan na svoju pobožnost, te sam činio sve da bi ljudi videli ili lepo govorili o meni."

Dakle, Jovan Banjan nije bio spasen ličnom reformacijom. Reformacija neće ni tebe, prijatelju, spasti.

Ovo su neki od lažnih temelja spasenja. Da li si i ti na nekom od njih? Stojiš li na živom pesku ili se uzdaš u Isusa Hrista, Vekovnu Stenu, za spasenje svoje duše? Neka te niko ne prevari. Spasenje je samo kroz Hrista. Sve ostalo je uzaludno. Čovekov način ništa ne pomaže.

ISPRAVNO

Pošto smo razmotrili ono što je lažno, pogledajmo sada ono što je ispravno.

Jednog nezaboravnog dana, pre četiri hiljade godina, mogla su se videti dva umorna putnika kako se penju na planinu Moriju - otac i sin, Avraam i Isaak.

- Eto ognja i drva, a gde je jagnje za žrtvu? - pitao je sin.

- Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu - odgovorio je Duhom nadahnuti otac.

Žrtvenik je bio sagrađen i Isaak je položen na njega. Avraam, uzimajući nož i s podignutom rukom spremnom da ga zarije u srce svome sinu, iznenada je začuo glas odgore:

"Avrame! Avrame! ... ne diži ruke svoje na dijete... I Avram podigavši oči svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u česti rogovima; i otišavši Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mjesto sina svojega" (1. Mojsijeva 22:11-13).

"Mjesto sina svojega." Više stotina godina kasnije, Bog je sam pribavio Jagnje, svog ljubljenog Sina, da umre umesto grešnog i krivog čoveka. Ali dok je Isus visio na krstu nije se čuo glas sa neba, zato što je podnosio kaznu za grešnike. I tako je umro. Isus Hristos, zamena za tebe i za mene.

Hristos, Sin Božiji,
Grešnikovu kaznu uze;
Na krstu viseći,
On za mene umre.


To je, dakle, osnova spasenja. Hristovo delo je jedini pravi temelj, a svaki ostali je živi pesak. Odatle sledi da spasenje nije "po delima". Hristos je učinio to delo pre skoro dve hiljade godina.


1. Priroda Njegovog dela

Ako Golgota bilo šta uči, onda uči o zameni. Takav je plan i nepogrešivo objašnjenje Avraamove žrtve kada je prineo ovna, koga je, kao što nam je rečeno, prineo "mjesto sina svojega" Isaaka. To je ono na šta je Sveti Duh mislio kada je rekao preko proroka: "I Gospod pusti na nj(ega) bezakonje svijeh nas." (Isaija 53:6) Bog je uzeo tvoj i moj greh i stavio ga na svoga Sina, Isusa Hrista, koji ga je poneo na sebi i umro umesto nas.

Došao je veliki dan otkupa. Prvosveštenik dovodi jarca usred ogromnog skupa ljudi. Položivši svoje ruke na jarca, on nad njim priznaje grehe naroda. Zatim jedan čovek odvodi jarca u pustinju. Upravo kao što je jarac ispaštao izrailjske grehove i poneo ih na sebi, tako je i Jagnje Božije ponelo naše grehe i našu krivicu na sebi. Zbog toga je o Njemu pisano: "Evo jagnje Božije koje uklanja greh sveta" (Jovan 1:29).

Tog strašnog časa, kada je tama pokrivala Golgotu, i onoga trenutka kada se iz grudi Gospoda Isusa Hrista oteo taj nezaboravni uzvik: "Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi?" - tada je i ta nečista stvar, koja se zove tvoj i moj greh, bila stavljena na Njega. To je bilo toliko užasno da je čak i sam Bog morao da okrene glavu od njega - Isus je bio prinuđen da ga sam ponese.

On vide moje palo stanje,
I znaše moju kob;
On kaznu moju ponese;
Kojoj ja bejah rob.



2. Svedovoljnost Njegovog dela

"Svršeno je!" odjeknule su reči nad Golgotom pred kraj Njegovog ogromnog zadatka (Jovan 19:30). Kako je to bio divan i pobedonosan uzvik! Delo čovekovog otkupljenja je završeno, u potpunosti konačno ostvareno. Ništa više nije moglo da se učini. Spasenje je pribavljeno.

Zar Otac nije sasvim zadovoljen? Jeste! Isus je ispunio svaki zahtev zakona. "Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija" (2. Korinćanima 5:21). Da li čovek poštuje Boga time što pokušava da doda još nešto tom svršenom delu? On ne može ništa više da učini, osim da primi i da se osloni na ono što je već bilo učinjeno.

Da učiniš ni veliko ni malo,
O grešniče, ti ne možeš nigda -
Isus Hristos sve je učinio,
Jednom davno, svršeno za svagda!



3. Pobuda Njegovog dela

Ali šta Ga je navelo da podnese toliku žrtvu? Šta drugo do ljubav? "Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici" (Rimljanima 5:8). Da lije ljubav uzrok otkupa, ili je otkup uzrok ljubavi? Ljubav je uzrok otkupa. Božije veliko srce, koje je puno bezgranične ljubavi i samilosti, duboko je osećalo za čoveka u njegovom izgubljenom stanju, tako da je On, po vlastitoj volji, dao Isusa Hrista, svog jedinorođenog Sina, da umre. O, kakve li divne ljubavi! Ko može da dospe do njenih granica!? Pomisli samo da je Bog, veliki, svemogući Bog, toliko ljubio da je dao svoga Sina!

Bog ljubi grešnika, ali mrzi njegov greh. Nije istina da nas On voli kada smo dobri, a mrzi kada ne valjamo, kao što neki roditelji uče svoju decu. On nas uvek podjednako voli, isto kao što i majka voli svoje dete kada ima male boginje, a istovremeno mrzi bolest koja je odvaja od deteta.

Ti nisi molio Boga da te ljubi. Ljubav ti je besplatno data. To je bila Njegova inicijativa. O, brate moj i sestro moja, razmisli o tome! - Bog te ljubi! Bez obzira ko si i bez obzira šta si učinio - Bog te ljubi! Možda si najgnusniji grešnik na svetu, najbedniji jadnik koji je ikada živeo, pa ipak - Bog te ljubi! Kako bi mogao da potceniš takvu ljubav, koja se ni sa čim drugim ne može uporediti?


4. Opseg Njegovog dela

Njegovo delo je sveobuhvatno. On kaže: "Onoga koji ide k meni neću izbaciti" (Jovan 6:37). "Ko god" su reči koje On mnogo puta upotrebljava da bi nam pokazao daje Njegovo delo sveobuhvatno. I te velike reči "ko god" podrazumevaju upravo. tebe. Kad god naiđeš na te reči, zameni ih svojim imenom. Učini to nečim ličnim. Imaš pravo da kažeš:

On za mene mučen bi,
Na krstu ga proboh ja,
Ispi čašu žalosti,
Umre za me u mukama.


Da, najopakiji među opakima kao i najbolji; najprevejaniji grešnici, kao i dobri i moralni mogu to da kažu. Niko nije otišao isuviše daleko, niko nije pao isuviše duboko. Gospod Isus može da spase najgore koji bi se mogli naći. Ti nisi isuviše veliki grešnik da On ne bi mogao da te spase. Da, On može da spase čak i tebe.

U stvari, grešnik je jedini taj koji može da Mu priđe i primi spasenje. "Hristos Isus dođe na svet da spase grešnike." (1. Timoteju 1:15) Sam Isus je rekao: "Ne dođoh da pozovem pravedne nego grešne." (Marko 2:17) Ako ostaješ pri svome, da si već dovoljno dobar, onda ti On uopšte ne treba. Ali ako si jadan, kriv, izgubljen i propao grešnik, bez sopstvene praved-nosti, onda si osoba za koju je On došao.

O, prijatelju, dozvoli mi da te usrdno zamolim, u ime moga Spasitelja, da zauzmeš svoje mesto sada, upravo ovog momenta, kao izgubljeni i krivi grešnik, da položiš pravo na onoga koji je Spasitelj grešnika. Osloni se na Njegovo delo za tebe, a ne na svoje za Njega. Priznaj da nemaš ništa što bi mogao da prineseš, da nemaš nikakvih svojih zasluga, te se osloni na ono što je On učinio za tebe na golgotskom krstu. Stani čvrsto na tu Stenu - Isusa Hrista, jer samo Njegova pravednost, samo Njegovo delo, mora da bude osnova tvoga spasenja.

Sada sam vam ukazao na ono što je pogrešno i na ono što je ispravno. "Svjedočim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi život" (5. Mojsijeva 30:19). Izaberi, kaže Bog. Odluka se mora doneti, i ti sam moraš da je doneseš. Dakle, izaberi i izaberi Hrista. "Pouzdaj se u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen." Hoćeš li učiniti to? Učini to, i učini to - upravo SADA.

"Moderna fizika nas neminovno vodi k Bogu, a ne od Njega. Ni jedan utemeljitelj ateizma nije bio prirodo-naučnik. Svi su oni bili osrednji filozofi."
- Arthur S. Eddington

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 605
Ukupno: 2450016
Generisano za: 0.012''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/spasenje/007.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.