8. Najveći dar ikad ponuđen
Stojimo pred kapijom Naina. Ulicama je išla povorka sa mrtvačkim sandukom u kome se nalazio leš mladića; jedinca žene udovice.
Iznenada, ožalošćeni su uznemireni, jer ih zaustavlja čovek koji im se žurno približava i maše rukama.
- Samo trenutak, pustite me mrtvacu, - uzviknuo je. - Ja ga mogu povratiti u život.
Povorka se zaustavlja, a oni koji nose kovčeg sa začuđenim izrazom na licu gledaju u čoveka koji se lakta kroz gužvu.
- Ovom čoveku je potrebno obrazovanje, - objašnjava nametljivac, slobodno se približavajući kovčegu u kome leži mrtvac. Iz svojih knjiga o nauci i filozofiji, on pokušava da uči mladog čoveka koji leži u mrtvačkom sanduku pored njegovih nogu.
No on uzalud gleda, tražeći znake života koji se vraća; nema nikakvog odziva. Obrazovanje nije uspelo. On zaboravlja da rađanje i život prethode obrazovanju, da čovek pre svega mora da bude živ da bi mogao da primi obrazovanje.
Malo posle, jedan drugi se približava, objavljujući da on ima tajnu života.
- Sve što je ovom čoveku potrebno, - najavljuje, - to su bolji životni uslovi. Kako možete da očekujete da ćete ostaviti nekakav utisak na njega, kada se nalazi u takvim nezdravim uslovima? - Pri tom im pokazuje đubre i prljavštinu na zemlji.
Zatim počinje da radi. Đubre je počišćeno, a divno cveće umetnički aranžirano oko kovčega. No i on uzalud traži znake života; čovek je još uvek samo leš. Ni socijalna služba nije uspela da ga povrati u život.
Iznenada se pojavljuje treći čovek i gurajući prethodnu dvojicu u stranu, uverava ih da će njemu uspeti da povrati mrtvaca u život.
- A sada, mladiću, - on počinje, - odluči se da živiš. Upotrebi snagu svoje volje. Trgni se. Možeš da ustaneš, samo ako hoćeš. - I tako ga poziva neko vreme.
- Hajde, mladi čoveče, - on nastavlja, pokušavajući sada da utiče na njegova osećanja, - promeni se, promeni se! Pogledaj u svoju jadnu, ožalošćenu majku koja je udovica. Makar samo radi nje, povrati se u život.
Ali nema nikakvog odziva. Pada u očajanje.
- Evo, potpiši ovo obećanje, - uzvikuje, držeći karticu pred njim. "Obećavam, neka mi Bog pomogne, da nikada više neću umreti."
Ali - on je mrtav, mrtav, mrtav! Ni reforma nije uspela da ga povrati u život.
Zatim dolazi do male pauze. Nekoliko trenutaka se niko ne miče. Konačno, veoma polako, kovčegu prilazi čuveni učitelj religije.
- Prijatelji, - uzvikuje - zar još ne znate šta ovom čoveku treba? Religija! Kroz poznavanje pet Mojsijevih knjiga i Talmuda on će se povratiti u život. - Zatim seda pored kovčega.
- A sada - objavljuje učitelj, - pokazaću ovom mladiću 613 tačaka zakona, i ako ih bude verno držao, ponovo će oživeti.
- Ali, - pita jedan od prisutnih - kako mrtvac može da ih drži kad čak ne može ni da čuje reči koje izgovarate?
- Ah, sinko, - uzvikuje učitelj religije - toga se nisam setio. - Zatim tužno odlazi, jer religija nije uspela da ga povrati u život.
Zatim iz gomile izlazi Čovek savršenog pouzdanja i držanja i upućuje se ka mestu neuspeha. Iznenadan tajac obuzima gomilu koja iščekuje, dok On za trenutak stoji pored kovčega.
Da li će ovaj uspeti? Da li On poznaje tajne života i smrti?
Zatim Čovek progovara. Njegov glas je miran, ali pun autoriteta.
- Mladiću, tebi govorim, ustani!
Ljudi znatiželjno prilaze bliže da vide. Ko je ovo? Ko je taj što kaže "Tebi govorim!"? Kakva se to sila krije u ovome koji izgovara te reči? Kakav je to Čovek?
Iznenada dobijaju odgovor na svoja pitanja. Očni kapci zadrhtaše, boja se vraća u obraze; srce opet počinje da kuca, i mladić ustaje na noge.
Šta se desilo? Isus je dao život. Čovek je bio mrtav, i pre svega i iznad svega, njemu je bio potreban život. Sin Božiji je to znao, pa mu ga je i dao.
Tako je i sa tobom, prijatelju, pošto si i ti mrtav - mrtav "zbog svojih prestupa i grehova." (Efescima 2:1) I tebi je potreban život. Ali život koji je tebi potreban, nije fizički život, nego duhovni. I taj život se nalazi u Hristu, i on je najveći dar koji je ikada bio ponuđen.
Živi mrtvaci
Niko nikada neće ući u nebo bez večnog života. Tamo ne može da boravi ništa drugo do Bogo-život. Onaj koji ima taj život biće primljen. Onaj koji ga nema, neće moći da Uđe.
To je bila svrha Hristovog dolaska. On je rekao: "Ja sam došao da imaju život" (Jovan 10:10).
Zašto je večni život neophodan? Zbog toga što su ljudi "mrtvi zbog svojih prestupa i grehova." Čovek je trojedino biće koje ima duh, dušu i telo. Šta je to umrlo kada je Adam pao u greh? Bog je rekao: "Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš" (1. Mojsijeva 2:17). Šta je umrlo? Da li je to bilo telo?
Svakako da nije - ne toga dana. On je fizički bio živ kao i do tada. Da li je to bila njegova duša - njegov razum, volja i osećanja? Nikako. On je još uvek mogao da razmišlja, planira i oseća. Dakle, mora da je to bio njegov duh. Sve do toga dana njegova zajednica sa Bogom nije bila narušena. Ali onoga časa kada je zgrešio, više nije bio u dodiru sa Bogom. Zbog toga je potrebno da čovekov duh oživi.
Ljudi bi mogli da izgledaju živi jednostavno zbog toga što su duša i telo još uvek aktivni. Ali gledajući na ljudsku vrstu, Bog deli ljude samo u dve grupe - oni koji su živi i oni koji su mrtvi.
Gledamo čoveka kako ide ulicom i kažemo: "Taj čovek je svakako živ." Šta pod tim podrazumevamo? Pa jednostavno daje on telesno živ. On poseduje fizički život. No njegov duh bi mogao da bude mrtav, i ako je njegov duh mrtav - ako nikada nije bio nanovo rođen - onda je u Božijim očima mrtav.
Posmatramo sposobnog biznismena kako radi u svojoj kancelariji i kažemo: "Eto čoveka koji je pun života!" Ali šta time želimo da kažemo? Jednostavno da je njegova duševna priroda živa. Njegov razum je brz, njegova osećanja su aktivna. No Bog ga sasvim drukčije gleda i prosuđuje; On kaže: "Taj čovek je mrtav." Vidiš, mi govorimo o prolaznom, a Bog o večnom.
Prisustvujemo pogrebu jednog hrišćanina i posmatramo njegove ostatke. Što se nas tiče, taj čovek je mrtav. Ali mi pri tom mislimo na njegovo telo. No Bog kaže: "On je živ." Vidiš, on je bio oživljen u svom duhu; primio je večni život, te je bio nanovo rođen. Dakle, i pored toga što je njegovo telo proglašeno mrtvim, on je ipak živ.
Određuje čovekovu sudbinu
Evo šta određuje čovekovu sudbinu. "Ko veruje u Sina ima večni život; a ko je neposlušan Sinu neće videti života, nego gnev Božiji ostaje na njemu" (Jovan 3:36). Na jednoj strani je život. Na drugoj strani: "gnev Božiji".
"Zaista, zaista, kažem vam: ko sluša moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima večni život i ne dolazi pred sud, nego je prešao iz smrti u život" (Jovan 5:24). I ovde imamo dve strane - život i osudu.
"Dajem im večni život, pa neće nikada propasti" (Jovan 10:28). Odbaciti dar života, znači propasti. Moraš se odlučiti. Čovek bira vlastitu sudbinu.
Da li ti, prijatelju, imaš večni život? Od odgovora na to pitanje zavisi tvoja večna radost ili tvoj jad.
Rođenje i život
Bez rođenja nema života. Prirodni ili telesni život dolazi na svet putem rođenja, a isto tako i duhovni. "Valja vam se nanovo roditi." (Jovan 3:7) Hristos mora da uđe u tvoje srce, i onoga trenutka kada se to desi, imaš život - Večni Život.
Prijatelju, hrišćanstvo nije nekakvo mrtvo, hladno verovanje. Hrišćanstvo je život; to je život Božiji u čovek- ovom srcu. To je ono što ga čini jedinstvenim.
Naši roditelji su nam dali prirodno rođenje, ali Bog daje duhovno rođenje, jer prirodno rođenje nije dovoljno. Roditi se jednom znači umreti dva puta, a roditi se dva puta znači umreti jedanput.
Samo putem duhovnog rođenja Bog postaje naš Otac. "Vaš otac je đavo i vi ste njegova deca," (Jovan 8:44) rekao je Isus. Bog je tvoj Stvoritelj, ali nije i tvoj Otac. Ne postoji sveopšte Božije očinstvo i sveopšte bratstvo ljudi. Ti nisi moj brat sve dok ne budeš rođen u porodici kojoj ja pripadam - Božijoj porodici; samo tada Bog može da bude tvoj Otac.
Korenita promena
Kada si nanovo rođen dolazi do korenite promene: "Ako je ko u Hristu - novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo" (2. Korinćanima 5:17). Ako nema ovakve promene, nema ni života. Kad Hristos uđe u čovekovo srce, onda sve postaje novo. Stvari koje si nekada voleo sada mrziš, a stvari koje si nekada mrzeo sada voliš.
Iz smrti u život
Biti nanovo rođen znači preći iz smrti u život. Ti ne ulaziš u duhovni svet kad umreš. Kad umreš ti samo prelaziš iz jednog stanja toga sveta u drugo. To je jedan isti svet. Prava promena nastupa pri obraćenju. Svi su ljudi rođeni u prirodnom svetu. Duhovni svet je jedan sasvim novi delokrug. Sav trud ka samopoboljšanju može da se svrši samo u delokrugu prirodnog. Mora doći do toga da život iz duhovnog sveta, koji ne pripada prirodnom svetu, uđe u srce i da te time prenese iz prirodnog u duhovni svet.
Ti ulaziš u Carstvo Božije dok si još ovde. Kad nastupi smrt, ti jednostavno ulaziš u drugi odeljak tog istog Carstva. Svaki živi čovek se nalazi u jednom, ili u drugom svetu. On se nalazi ili u carstvu tame ili u Carstvu svetlosti, ili u sataninom carstvu, ili u Božijem Carstvu. Kojem carstvu ti pripadaš?
Ja često razmišljam o žiru i dijamantu; žir je bez sjaja i neprivlačan, a dijamant svetluca lepotom svoga sjaja. Mnogi vernici su kao žir: bez sjaja i neprivlačni kao hrišćani, dok se mnogi nespaseni svetski ljudi ponose svojom moralnošću i hvališu kako su bolji od nekih članova crkve koje poznaju, a verovatno i jeste tako. Oni su poput dijamanta.
No hajde da ih posadimo u zemlju, i da se na isto mesto vratimo posle sedamdeset i pet godina. Šta ćemo naći? Tamo gde je posađen žir biće ogroman hrast, jak i prav, koji može da se usprotivi nepogodama koje navaljuju na njega. A sada kopaj tamo gde si zakopao dijamant, i gle, nema ničeg drugog osim istog dijamanta. U čemu je razlika? Jedan je u sebi nosio život, a drugi nije.
Tako je i sa prirodnim i duhovnim čovekom; jedan ima," život - Večni Život, a drugi je beživotan. Duhovni čovek ima u sebi Božiji život i živeće sa Njim u večnosti;
moralan čovek, iako je spolja privlačan, ipak je mrtav. On nema ono što je neophodno, to jest, nema život. Dakle, moralnost nije dovoljna; nema života. Nikodim je bio i moralan i religiozan, ali Isus mu je rekao: "Valja vam se nanovo roditi" (Jovan 3:7).
Pred sobom imamo dva buketa cveća. Iz daljine su oba podjednako lepa. Ali kada ih izbliza bolje zagledaš, razlika je ogromna. Jedan buket divno miriše. A drugi - ništa. Veštački je, imitacija pravog. Jedan je živ, drugi je mrtav. Jedan ima život, drugi je beživotan.
Isto je i sa tobom. Oponašanje, priznavanje i izgled ne važe. Izgledati kao hrišćanin ne znači da čovek jeste hrišćanin. Priznavati je jedna stvar; posedovati je druga. Veštačko spasenje nije spasenje. Nikakav obojeni licemer ne može da prođe. Da bi imao Božiju prirodu, ti moraš da poseduješ Božiji život.
Hrišćanstvo nije tek samo neki etički ili moralni sistem; to je usađivanje jednog novog života - Božijeg života u srce čoveka, putem delovanja Svetog Duha. Poslušnost onome što uči Beseda na gori, zajedno sa svim ostalim moralnim učenjem Biblije, nikada neće proizvesti život. "Ko ima Sina ima život; ko nema Sina Božijeg, nema života" (1. Jovanova 5:12).
Nova vrsta
Nanovo rođenje znači novu vrstu. "Što je rođeno od tela - telo je." (Jovan 3:6) Različite vrste ne mogu da se spare. Ljudi su to pokušali, ali im nije uspelo. Postigli su nove osobine, ali ne i nove vrste. To je jedan od nepromenljivih Božijih zakona. Životinja ostaje životinja. Riba se nikada nije promenila u pticu. Ali, "što je rođeno od Duha - duh je." (Jovan 3:6) Ovde sada imamo novu vrstu, i to je moguće samo onda kada su ljudi rođeni od Duha Božijeg. Oni tek onda primaju novi život.
Zašto se ponašaš na određeni način? Zašto grešiš? Zbog toga što si takav. Ti činiš ono što činiš zbog toga što si takav kakav si. Ako si u Adamu, činićeš ono što je i on činio. Ako si u Hristu, činićeš ono što On čini. Ja sam Smit zato što sam se rodio u porodici Smita. Ja ličim na svoga oca. Ja hodam kao moj otac. To nije zbog toga što to pokušavam, niti zbog toga što hoću da ga oponašam, nego jednostavno zato što sam Smit. Rođen sam u toj porodici.
Zašto psi laju, petlovi kukuriču, a mačke mauču? Nikada nisu išli na časove. Niko ih nije tome učio. To čine sasvim prirodno. Još nikada nisi čuo da pas mauče ili da mačka laje. Zašto? Pas laje zbog toga što je rođen u pasjoj porodici. Petao kukuriče iz istog razloga, a mačke mauču zato što su mačke. To su porodice kojima one pripadaju. One čine ono što čine zbog toga što su ono što jesu.
Da li si ikada posmatrao krave i konje zajedno na livadi? Kako krava ustaje? Ako si živeo na selu, onda znaš. Krava uvek ustaje prvo na zadnje noge. Ali još nikada nisi video konja daje ustao na zadnje noge. Konji ustaju na prednje noge. Odakle ta razlika? Jednostavno zbog toga što imaju drugu prirodu.
Naša priroda je da grešimo i sve dok ne primimo Božiji život u sebe, nastavićemo da grešimo. Naša priroda će se uvek pokazivati. Drukčije ne može da bude. Nanovo rođenje znači novu prirodu i mi nikada nećemo činiti drukčije sve dok se nanovo ne rodimo i ne primimo Božiji život. Odatle i neophodnost nanovog rođenja.
Da li si znao da samo Božiji život može da opstane u nebu? Prirodnom životu tamo nema mesta. Život koji je dat ribi omogućava joj da živi u vodi. Život ptice omogućava joj da živi u vazduhu. Život Božiji je jedini život koji je prikladan za nebo. Dakle, Isus nije proizvoljno rekao: "Valja vam se nanovo roditi." On je jednostavno objavio jednu činjenicu. Da bi čovek živeo u nebu, on mora da ima prirodu koja je prikladna za nebo.
Sadašnje iskustvo
To je sadašnje iskustvo. "Ko veruje u Sina IMA večni život." (Jovan 3:36) "Zaista, zaista, kažem vam: ko sluša moju reč i veruje onome koji me je poslao, IMA večni život i ne dolazi pred sud, nego je prešao iz smrti u život." (Jovan 5:24) "Ko ima Sina IMA život." (1. Jovanova 5:12) Hvala Bogu da i ti možeš da budeš spasen upravo SADA.
Rani metodistički propovednici su se zvali "sada" propovednici zato što su nudili spasenje sada. Spasenje nije nešto što se prima na samrti ili posle smrti; ono se prima sada. Ako ne budeš imao taj život pre nego što umreš, nikada ga nećeš ni imati. "Evo sad je najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja" (2. Korinćanima 6:2).
Trenutno iskustvo
Dalje, to je trenutno iskustvo. Mora da bude" takvo. Rođenje se uvek desi u jednom trenutku, pa je i duhovno rođenje bez izuzetka. Nije potrebno godinu dana da se neko rodi. Zato i imamo rođendane. Svi možemo da ukažemo na određeni dan kada smo se rodili. Isto tako i novo rođenje mora da bude presudno iskustvo. Moglo bi da protekne dosta vremena dok ne dođe do toga, ali kada se jednom desi, desi se u trenutku.
Ako ispitaš svaki pojedini slučaj obraćenja, videćeš da se svaki od njih desio u trenutku - tako je bilo sa 3.000 duša na dan Pentekosta, sa Pavlom na putu za Damask, sa tamničarem u Filipima - svi su se obratili u trenutku.
Kako bi drukčije i moglo da bude? Pretpostavimo da ti ponudim poklon. Postoji trenutak kada ga nemaš, da bi ga sledećeg trenutka već imao. Poklon je u trenutku prešao iz moje ruke u tvoju. Večni život je dar. Postoji trenutak kada ga nemaš, a zatim postoji trenutak kada ga imaš. Mora postojati jedan trenutak kada ga primaš. Drukčije ne može. Ne postoji slučaj postepenog obraćenja. Život se uvek prima u jednom trenutku.
Iskustvo za koje se zna
Zatim, to je iskustvo za koje se zna. "Ovo napisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da znate -da imate večni život" (1. Jovanova 5:13). Ne da biste se nadali ili nagađali nego da Z-N-A-T-E - da ZNATE.
Pre više godina kada sam bio misionar među Indijan- cima, radnica iz jedne od naših najpoznatijih denominacija je čula kako sam rekao da znam da sam spasen. Mislila je da dopuštam sebi veliku slobodu. "A zar vi ne znate da imate večni život?" pitao sam. "Svakako da ne znam," glasio je njen odgovor. "Ja to nikako ne mogu da znam do sudnjeg dana."
Pogledao sam je sa zaprepašćenjem. "I ipak ste došli ovamo kao misionarka da objavljujete evanđelje Indijancima; pozivaćete ih da postanu hrišćani, a vi sami ne znate da li jeste ili niste hrišćanka?"
Nije li čudno da znamo sve ostalo osim ovoga. Pretpostavimo da te pitam: "Da li si oženjen? Da li imaš decu? Da li si ručao?" Ti ne odgovaraš: "Mislim da jesam. Nadam se." Na ta pitanja odgovaraš određeno sa "da", ili sa "ne". A u vezi sa spasenjem, oklevaš.
Neuništiv
Konačno, taj život je neuništiv. Jednoga dana ćeš čuti daje Osvald Smit mrtav. Nemoj u to da veruješ. Tada ću biti življi nego ikad ranije, jer posedujem život koji je neuništiv.
Bog kaže da čovek koji ima večni život "ne umire... živeće doveka." (Jovan 6:50-51) Isus je rekao: "I svaki, koji živi i veruje u mene, neće umreti doveka." (Jovan 6:26) Biblija mnogo puta govori o životu večnom i večnom životu. Isus je "uništio smrt." (2. Timotiju 1:10)
Ljudi mogu da unište moje telo, ali ne mogu da me ubiju. Oni mogu da oštete kuću u kojoj živim, ali ja sam besmrtan. Odseci mi ruke ako hoćeš, ali ja sam još uvek živ. Odseci mi noge, ali ja još uvek živim. Skini mi glavu, šta si učinio? Uništio si mesto moga obitavališta, ali mene nisi dodirnuo.
Oslobodio si me zatvora. Sada mogu da idem i živim u novom svetu, životom slobode i radosti za koje nikada ranije nisam znao. Otvorio si moj kavez i pustio me napolje. Više ne moram da vučem za sobom svoje umorno, slabo i bolešljivo telo. Sada sam slobodan.
Moj tekst
"Bog nam je dao život večni i ovaj život je u njegovom Sinu. Ko ima Sina ima život; ko nema Sina Božijeg, nema života" (1. Jovanova 5:11-12).
"Bog nam je dao." Spasenje je dar. Ne možeš da ga zaradiš, ne možeš da radiš za njega, ne možeš da ga zaslužiš. U stvari, ne možeš da ga dobiješ ukoliko nisi voljan da ga primiš kao dar. "Dar Božiji je - večni život u Hristu Isusu, Gospodu našem" (Rimljanima 6:23). Moraš doći kao siromah. Moraš ga uzeti kao što bi primio i božićni poklon.
Da li je izgubljeni sin morao nešto da plati, ili da ponudi u zamenu za ljubaznost koju mu je otac ukazao? Da li je morao da plati za obuću, haljinu, prsten i ugojeno tele? Ne, svakako da nije! (Luka 15:11-24) Isto tako je i sa večnim životom.
"Bog nam je dao život večni." Pretpostavimo da ovo parče hartije predstavlja večni život. Slušaj sada: "Bog nam je dao život večni i ovaj život je u njegovom Sinu." Uzimam ovo parče hartije i stavljam ga u knjigu. I kao što je hartija u knjizi, tako je i večni život u Hristu. On nije u crkvi, nije u moralnosti, nije u religiji - u Hristu je. Dakle, ako ne dođeš Hristu, nikada ga nećeš dobiti, jer ga nigde ne možeš ni naći osim u Njemu.
A sada čuj sledeću izjavu: "Ko ima Sina ima život." Ako imam ovu knjigu, imam i parče hartije koje se nalazi u njoj. Ako hoću hartiju, moram da uzmem knjigu, jer se hartija nalazi u njoj. Bog je stavio večni život u svoga Sina, i sada kaže: "Ko ima Sina ima život." Dakle, ne moraš da brineš o večnom životu; samo bi trebalo da postaviš sebi jedno pitanje: Da li je Isus Hristos, Božiji Sin, moj Spasitelj? Ako imam Sina, imam život.
A sada zapazi poslednju stvar: "Ko nema Sina Božijeg, nema života." Života osim Hrista nema. Ako nemam Hrista, nemam života, a ako nemam života, onda sam izgubljen.
Zašto ćeš da propadneš? Isus na to daje odgovor: "Nećete da dođete k meni - da imate život" (Jovan 5:40). Ne kaže ne možete, nego nećete. Odatle sledi da ako hoćeš da imaš večni život, najveći dar koji ti je ikada ponuđen, onda moraš da dođeš Isusu. Moraš da Ga primiš za svog ličnog Spasitelja. Da li ćeš to učiniti? Učini to, i učini to upravo - SADA.
