3. Čovekova propast i Božije rešenje

Oswald J. Smith

Bila je noć! Još jedan dan je prošao i sve je bilo tiho. Ali šta to mari - u memljivoj tamnici gde je Varava

boravio uvek je bila noć i uvek je bilo hladno. Sunčeva svetlost je ipak s vremena na vreme uspevala da se probije kroz tamu koja je vladala ispod površine zemlje. No čak ni tada to nije moglo da se nazove svetlošću; bilo je samo malo manje tamno.

Pa ipak, bilo je drukčije, jer se te noći donosila presuda za ubicu koji je čekao izvršenje strašne kazne. To je za njega bila poslednja noć na zemlji, i on je to znao. Sa njegovom karijerom je završeno; on je počinio svoj poslednji zločin.

Šćućuren u najdubljem uglu tamnice, duboko je razmišljao. Još nekoliko časova i sve će biti svršeno. Da li će zaista biti tako? Ujutro će čuti korake stražara smrti dok se bude približavao hodnikom. Zatim će za trenutak zastati pred vratima tamnice. Veliki ključ će škljocnuti u bravi, reza će biti povučena i teška vrata će se polako otvoriti. Zatim će ga izvući napolje, odvesti na to sudbonosno mesto i prikovati na krst. I tamo će verovatno satima trpeti u najbolnijoj agoniji koju je rimska dovitljivost mogla da izmisli, izložen pogledima ravnodušnog prostog naroda, jer mora da plati kaznu za svoje prestupe.

Ujutro je čuo korake tamničara koji su se približavali hodnikom. Ključ je ušao u bravu. Reza je bila povučena, i sledećeg trenutka teška vrata su se otvorila. Varava je još uvek bio šćućuren u najtamnijem uglu kao i ranije. Dovde su se njegova razmišljanja od protekle noći obistinila.

- Varava, da li si čuo dobre vesti? - Bio je to stražarev jak i veseo glas.

- Kakve dobre vesti? - odazvao se osuđenik ogorčenim tonom. - Koliko znam, danas ću biti pogubljen, a ti si došao da me izvedeš da budem razapet za moje zločine. - Zatim se još više pribio uz hladni i vlažni zid.

- Da, ali ti još ne znaš, - odgovorio je stražar istim pobedonosnim tonom. - Slušaj Varava, neko je umro za tebe!

- Neko je umro za mene! Šta hoćeš da kažeš?

- Varava, hajde sa mnom i pokazaću ti.

Kroz vrata, duž hodnika pored mnogobrojnih ćelija, izišli su na ulicu, a zatim izvan zidina Jerusalima. Tamničar se probijao napred, vodeći ošamućenog zatvorenika. Konačno su se zaustavili.

- Vidiš li onaj krst? - upitao je tamničar i položio ruku na Varavino rame pokazujući prstom u pravcu obližnjeg brda.

Osuđenik je pogledao, ali pošto su mu se oči odvikle od dnevne svetlosti, trebalo mu je nekoliko trenutaka da shvati scenu koja se nalazila pred njim. Konačno je video i progovorio:

- Da, vidim. Tamo su tri krsta, zar ne?

- Da li vidiš onaj u sredini?

- Vidim.

- Varava, taj krst u sredini je bio istesan za tebe, i trebalo je da ovoga jutra ti umreš na njemu.

Svetlost je polako prodirala u njegov zamračeni um.

- Pa, to znači da taj čovek visi na njemu za mene, umesto mene!

- Da, Varava, umesto tebe. Zar ti nisam rekao daje neko umro umesto tebe?

- Zar je to moguće! Umesto mene, umire za mene; uzeo je moje mesto! Pa da, taj krst je napravljen za mene, trebalo je da ja sada visim na njemu. Pa ipak, On umire umesto mene. On je uzeo moje mesto. Ne mogu to da razumem. Ne znam zašto je to učinio. Ali učinio je, i šta mogu drugo nego da verujem. On zaista i stvarno umire za mene.

- Da, Varava, za tebe.

A i za tebe prijatelju grešniče. Isus Hristos Sin Božiji je visio tamo onoga dana i za tebe kao i za Varavu. On je uzeo tvoje mesto, umro je umesto tebe, postao je tvoja zamena, poneo je tvoje grehe, dao je svoj život da bi ti, jadan, izgubljeni i osuđeni grešnik, mogao da živiš. Kakvog li rešenja za čovekovu propast!

Božija Reč sadrži četiri istine koje predstavljaju čovekovu propast i Božije rešenje. Sada bih hteo da razmotriš te istine.


1. Svi ljudi su izgubljeni i na putu u propast, zato što su u Božijim očima grešnici

Celo čovečanstvo srlja niz liticu ka propasti. Božija Reč kaže: "Svi mi kao ovce zađosmo, svaki (od) nas se okrenu svojim putem" (Isaija 53:6). Zbog toga što su ljudi izgubljeni, Isus Hristos je došao da ih spase. Biblija kaže: "Jer je Sin čovečiji došao da potraži i spase ono što je propalo" (Luka 19:10).

Ljudi su izgubljeni zbog toga što su zgrešili protiv Boga. Ja sam zgrešio, ti si zgrešio, celo čovečanstvo je zgrešilo. Nema nikoga ko je živeo bezgrešnim životom. Biblija kaže: "Svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije" (Rimljanima 3:23). "Nema pravednoga - baš ni jednoga" (Rimljanima 3:10). Odatle sledi da su u Božijim očima svi grešnici.

Ti nisi grešnik zato što grešiš; ti grešiš zato što si grešnik. Sama tvoja priroda je grešna. Rođen si u grehu i u bezakonju si začet. Jabukovo drvo nije jabukovo drvo zata što rađa jabuke; ono rađa jabuke zato što je jabukovo drvo. Ti grešiš zato što si već grešnik. Počeo si da zalaziš sa pravog puta čim si stupio u doba odgovornosti, i još uvek zalaziš.

Šta je propast grešnika? "Da se za dan pogibli ostavlja (bezakonik), kad se pusti gnjev" (Jov 21:30). "Rasrdio si se na narode i ubio bezbožnika, ime si im satro dovijeka, zasvagda" (Psalam 9:5). "Vratiće se u pakao bezbožnici, svi narodi koji zaboravljaju Boga" (Psalam 9:17). U Psalmu 37 čitamo sledeće izjave: "Jer će se istrijebiti koji čine zlo, ... a bezbožnici ginu, ... bezakonika će nestati."

U Malahiji 4:1 čitamo: "Jer, gle, ide dan, koji gori kao peć, i svi će ponositi i svi koji rade bezbožno biti strnjika, i upaliće ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i neće im ostaviti ni korena ni grane." Pavle kaže: "...koji će biti kažnjeni večnom propašću" (2. Solunjanima 1:9). Konačno u Otkrivenju 20:15 čitamo: "I ko god se ne nađe upisan u knjizi života, bi bačen u vatreno jezero."

Dakle nema nade za one koji su izvan Hrista. Bezbožnici će izginuti. Svi oni čija imena nisu zapisana u knjizi života biće izgubljeni" i to zauvek izgubljeni. Zgrešili su protiv Boga i sada su osuđeni.

Prijatelju moj, da li ćeš i ti biti tamo? Da li ćeš i ti biti ubrojan među bezbožnike? Onda za tebe nema nade. Izgubljen si i na putu si u propast. Ti možda to ne veruješ sada, ali kasnije ćeš to doživeti. Dakle, nemoj da se igraš. Propast ti je sigurna. Ako nastaviš tako, nema nade. Osuđen si za celu večnost. Upravo si sada izgubljena duša koja srlja u propast, jer si zgrešio protiv Svemogućeg Boga. Ognjeno jezero je tvoja sudbina, druga smrt je tvoje odredište. Bićeš otpremljen u pakao zajedno sa svim onim narodima koji zaboravljaju Boga.

Kažeš mi da nisi veliki grešnik. U čemu je razlika? Ako si zgrešio, zgrešio si. Nikakav greh ne može da uđe u nebo. Jedan jedini prekršaj će te sprečiti da uđeš. Činjenica je da nemaš izgovora. Prekršio si Božije zakone. Prekršio si Njegove zapovesti. Zgrešio si protiv sopstvene savesti. Znaš savršeno dobro da nisi sposoban da se sretneš sa svetim Bogom.

Ako još nisi primio Gospoda Isusa Hrista za svog ličnog Spasitelja, onda si počinio najveći greh koji čovek može da počini, jer si prezreo Božiju ljubav i milost; odbio si Njegovo oproštenje; oglušio si se o Njegovog Sina; okrenuo si leđa Isusu Hristu. Dakle, prijatelju moj, nemaš nade.

Izgubljen si i na putu si u propast, zato što si grešnik u Božijim očima.


2. Svi ljudi su osuđeni na propast, a posle smrti sledi sud od koga se ne može pobeći

Biblija kaže: "Smrt je, naime plata za greh" (Rimljanima 6:23). "Koja duša zgriješi ona će poginuti" (Jezekilj 18:4). Dakle, ishod greha je smrt. Smrt je kazna. Kad govorim o smrti, ja ne mislim na telesnu smrt, nego na smrt duše. Ja ne govorim o prvoj smrti, nego o drugoj smrti. Ako si, prijatelju moj, bio rođen jedanput, onda ćeš umreti dva puta. Samo oni koji su rođeni dvaput, umreće jedanput. Šta bi moglo da bude gore od večne smrti? Da li si spreman da se suočiš sa njom? Zar te nije strah u srcu? Zar te pri pomisli na to ne podilazi jeza? Zar ne bi pobegao od toga kad bi mogao? Razmisli o tome - smrt, tvoja večna propast.

Biblija kaže: "Ljudima (je) određeno da jednom umru, a zatim sud" (Jevrejima 9:27). Užasna stvar u vezi sa telesnom smrću je činjenica da posle nje dolazi sud, a od suda se ne može pobeći. Dolazi dan kada će svaki čovek koji se nalazi izvan Hrista morati da se sretne sa Bogom. Sud je sasvim siguran. Pre ili kasnije mora doći do suda, i to do suda gde je sam Isus Hristos Vrhovni Sudija. On nam je danas predstavljen kao Spasitelj, ali, ako ljudi neće da Ga prime kao Spasitelja, moraće da Ga sretnu kao Sudiju. Bog je predao sav sud svome Sinu (Jovan5:22 28). Isus, koji je i sam postao čovek, biće Sudija ljudima.

Dovoljno je strašno da čovek bude izveden na sud pred zemaljskog sudiju, ali kako će tek biti pred Sudijom celog čovečanstva i sa znanjem da će presuda koju će On izreći biti poslednja? Neće biti podnošenja žalbe višem sudu. Njegov sud je najviši. Štaviše, Njegov sud će biti apsolutno pravedan, zato što On poznaje ljudska srca. Biće potpuno nepristrasan. Pred Njim niko neće moći da sakrije bilo šta. On zna sve što smo učinili, sve što smo izgovorili, i sve što smo pomislili. On zna i naše najskrivenije pobude.

Svi oni koji ne poznaju Hrista biće pozvani na odgovornost pred Njega. "Strašno je pasti u ruke Boga živoga" (Jevrejima 10:31). Trebalo bi da zadrhtimo i od same pomisli na to. Naša srca bi zbog toga trebalo da budu ispunjena strahom i brigom. Razmisli o tome da sve tvoje misli budu prikazane, ne samo pred tvojim prijateljima, nego pred celim svemirom. Razmisli o tome da nećeš imati ni odgovora, ni izgovora. Da li si spreman da se suočiš sa tim? Da li ćeš se naći u Božijem prisustvu nespasen? Zar želiš da Ga imaš kao svoga Sudiju?


3. Niko ne može da bude spasen svojim pravednim delima, niti pak crkva može da ga oslobodi od njegove propasti

Dozvoli mi, prijatelju, da ti sasvim otvoreno kažem da ne možeš biti spasen svojim pravednim delima. Sećaš se da se Pavle odvratio od pouzdanja u svoje dobro življenje, pošto je shvatio da ono ne može da ga spase. On je rekao: "Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali" (Efescima 2:8-9).

Čuješ li to? "Ne od dela." "Ne na osnovu dela koja smo mi učinili" (Titu 3:5). Ne što mi činimo, nego što je Bog učinio. Dela nikada ne mogu da spasu. Kad bi mogla, imao bi pravo da se hvališ. No Bog mora da primi svu slavu. "Spasenje je od Gospoda." Ti ne možeš ništa da učiniš da bi samoga sebe spasao. Kad bi to bilo moguće, onda bi se isto tako mogao podići od zemlje potežući pertle svojih cipela. Čovek nikada ne može da bude svoj spasitelj.

Živi najpravednijim mogućim životom, učini koliko god možeš dobrih dela, drži se zlatnog pravila, ako hoćeš, drži deset Božijih zapovesti do u najmanje detalje, učini sve što najbolje možeš - i opet ti ništa neće pomoći. Život se ne dobija dobrim delima. Nikakva zaslužna dela, nikakva hodočašća ili hadžiluci, nikakve molitve, nikakva milosrdna dela, nikakve slave i obredi - ništa što ti možeš da učiniš ne može ni najmanje da ti pomogne. Spasenje ne možeš da kupiš. Spasenje ne možeš da zaradiš. Za spasenje ne možeš da radiš. Spasenje ne možeš da postigneš. Tvoja dela nikada ne mogu da te spasu.

Čak ni crkva ne može da te oslobodi od tvoje propasti. Nijedna crkva nikada to nije mogla, niti će ikada moći. Religija ne može da te spase. Svejedno da li je to rimokatolička, protestantska, islamska, budistička, šintoistička, konfucionistička, hinduistička ili bilo koja druga - nema religije koja može da spase. Nema crkve koja može da spase. Što se tiče spasenja, nema nikakvog značaja kojoj crkvi pripadaš, jer te tvoja crkva ne može spasti.

Mogao bi da budeš Jevrejin, ali judaizam te ne može spasti. Mogao bi da budeš rimokatolik, ali rimokatolicizam te ne može spasti. Mogao bi da budeš protestant, ali protestantizam te ne može spasti. Mogao bi da budeš pravoslavac, ali pravoslavlje te ne može spasti. Nema religije koja bi mogla. Čovek se ne spasava putem religije, kao što se ne spasava ni svojim pravednim delima. Pavle je bio religiozan čovek, ali nije bio spasen svojim religioznim životom. Nikodim je možda bio jedan od najreligioznijih Jevreja svoga vremena, ali ga judaizam ipak nije spasao. Kornelije je držao zakon bez premca, ali ga zakon nije mogao spasti.

Prijatelju moj, ti boluješ od raka koji se zove greh. Sa tim rakom nešto mora da se učini. Ne bi bilo dovoljno da ti se da da čitaš knjigu zakona, pravila i odredbi. To te ne bi iscelilo. Bez obzira kakvim životom živeo, rak još uvek ostaje nedirnut. Mogao bi da postaneš najreligioznija osoba na svetu, ali rak greha bi ipak ostao. Vidiš, sa rakom se mora nešto učiniti. Ti sam ne možeš ništa da učiniš. Tvoja pravednost, tvoja religija, neće imati nikakvog uticaja na njega. Pošto si grešnik pred Bogom, mora da se pronađe lek. Ne možeš da budeš svoj lekar.

Zbog toga ja ne ubeđujem ljude da postanu članovi crkve. Ne želim da im pružim lažni osećaj sigurnosti. Već je isuviše onih koji se uzdaju u crkvu za spasenje. Ja savršeno dobro znam da crkva ne može da ih spase, pa ih zato i ne pozivam na obrede i u članstvo crkve. Kad bih to činio, ja bih ljude obmanjivao. Time bih im davao ideju da se spasavaju zato što se priključuju crkvi. To je, prijatelju moj, sasvim nemoguće. Članstvo u crkvi nema nikakve veze sa tim. Mogao bi da postaneš član svih crkava na svetu, a da ipak budeš izgubljen i to zauvek.


4. Spasenje je Božiji dar, i samo verom, kroz Hrista, ljudi mogu da ga prime

Božije spasenje je dar. To je poklon i ne može da se zaradi. Nema načina na koji bi mogao da ga zaslužiš. Za njega ne možeš da radiš. Božije spasenje moraš da uzmeš kao što bi uzeo i božićni poklon. Sve što možeš da učiniš jeste da ga primiš i da Mu zahvališ. Cena je već plaćena; bila je veoma velika. Bog je dao svog Jedinorođenog Sina. Isus je prolio svoju krv na golgotskom krstu. Isus je uzeo kaznu za greh. Ta kazna je bila smrt. Isus je dao svoj život. U potpunosti je dao otkup koji je zadovoljio božansku pravednost i odgovorio na čovekovu potrebu. Isus je sve platio.

"Dar Božiji je - večni život u Hristu Isusu, Gospodu našem" (Rimljanima 6:23). "Bog nam je dao život večni i ovaj život je u njegovom Sinu. Ko ima Sina ima život; ko nema Sina Božijeg, nema života" (1. Jovanova 5:11-12). Dakle, ako primaš Božije spasenje kao dar, primajući Isusa Hrista, bićeš spasen. Vidiš, za tebe ima nade. Ne moraš da pogineš. Mogao bi da budeš pod osudom, ali možeš da se izvučeš - primajući Božiju milost koja ti je ponuđena u Njegovom Sinu, Isusu Hristu.

Pretpostavimo da sam dugovao veoma mnogo i da nisam mogao da platim. Ili bi neko drugi morao da plati za mene, ili bih sam morao da snosim posledice. Takav je čovekov položaj pred Bogom. Dugovao je ono što nije mogao da plati. Isus Hristos je došao i platio dug. Ako čovek prihvati ono što je Hristos pribavio, može da ide slobodan. Biblija kaže: "Gospod pusti na nj (na Isusa) bezakonje svijeh nas" (Isaija 53:6). Hristos je postao njegova zamena. Dat je otkup. Bog sada može da ponudi spasenje bez novca i bez cene.

Jedini način na koji možeš da primiš Hrista je verom. Bog ti stalno nudi spasenje verom u Hrista. To nije nešto što se veruje glavom, nego srcem. Najbolje se može opisati rečju pouzdanje. Neće te spasti ni sva intelektualna vera celog sveta. Moraš se pouzdati u Hrista kao što se pouzdaješ u lift, kao što se pouzdaješ u voz, kao što se pouzdaješ u banku. To mora da bude praktična vera. Moraš na Njega da se osloniš za sada i za večnost. Drugim rečima, moraš da Ga primiš. Biblija kaže: "Svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija" (Jovan 1:12). "Pouzdaj se u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen". (Dela 16:31 (The New Englesh Bible))

Tvoj intelekt nema nikakve veze sa tim. Nema veze šta ti misliš ili šta veruješ; ono što je važno to je: da li si primio Gospoda Isusa Hrista za svog Spasitelja, da li si se pouzdao u Njega, da li si uzverovao u Sina Božijeg i da li si sada Njegovo dete? Spasava te Osoba.

To je kao kada se čovek davi - potreban mu je spasilac. Neko mora da skoči da ga izbavi. Kakve to veze ima sa tvojim pravednim životom, ili sa tvojim članstvom u crkvi? Tebe mora da izbavi osoba, a ta Osoba je Gospod Isus Hristos. Ako te Hristos nije spasao, onda uopšte nisi spasen, jer nema nikoga drugog ko bi mogao da te spase. On je jedini Spasitelj. Zato Bog kaže: "Bog nam je dao život večni i ovaj život je u Njegovom Sinu. Ko ima Sina ima život; ko nema Sina Božijeg, nema života" (1. Jovanova 5:11-12). Večni život je Hristos. Dakle, On mora da postane tvoj Spasitelj.

U Otkrivenju 3:2 Isus kaže: "Vidi, stojim na vratima i kucam; ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu." Vidiš, Hristos stoji s druge strane vrata tvoga srca. Kvaka je iznutra. On neće ući silom. Ti moraš da otvoriš vrata i da Ga pustiš unutra. Ali onoga trenutka kad to učiniš, On će ući i bićeš spasen. Hristos mora nekako da uđe u tvoje srce, u tvoj život. Kada se to desi, nanovo si rođen, rođen si od Duha Božijeg, rođen si od gore. Prešao si iz smrti u život. Primio si Isusa Hrista za svog ličnog Spasitelja, i pouzdajući se u Njega, spasen si sada i za večnost.

Petar je to otvoreno rekao. Izjavio je: "Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba da nađemo spasenje" (Dela 4:12). To, prijatelju moj, isključuje sve ostalo, sve ostale takozvane spasitelje, sva druga imena. To isključuje budizam, šintoisam, islam, mormonizam, hinduizam, svetište i idole. Sve to mora da se odbaci. Ništa od toga ne može da spase. Mora doći do čistog prekida i ne sme biti nikakvog kompromisa. Sve religije koje je čovek stvorio moraju u potpunosti da se odbace.

Osnivači i vođe svih takvih religija su mrtvi. Kako onda mogu da spasu? Ali naš Spasitelj, Isus Hristos, je živ i zauvek živi. "(On) svagda živi" (Jevrejima 7:25). Mrtav Hristos ne bi mogao da spase. Isus je umro jednom, ali je vaskrsnuo i živ je danas. Vaskrsli Hristos spasava. Njegov grob je prazan.

Isus je bio nepokolebljiv. Rekao je: "Ja sam put... niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene" (Jovan 14:6). Drugog puta nema. Svi putevi ne vode do Boga, nego samo jedan, a Isus kaže daje upravo On taj Put. Ne Muhamed, Konfucije, Buda, Devica Marija, papa i sveci, nego Hristos. On je jedan i jedini Put. Drugoga nema. Ne religija, ne crkva, ne krštenje, ne članstvo u crkvi, ne dobra dela ili dobar život, nego Isus Hristos. Ne judaizam, protestantizam, luteranstvo, baptizam, adventizam, pentekostalizam, katolicizam, pravoslavlje ili ekumenizam nego Hristos. "Ja sam put!" - kaže Gospod Isus.

Dakle, prijatelju moj, pouzdaj se u Isusa, vaskrslog, živog Isusa, Božijeg Jedinorođenog Sina. Primi Ga. Pouzdaj se u Njega. Odvrati se od svih ostalih. Osloni se samo na Njega, jer je On jedini koji može da te spase. Potreban je Živi Spasitelj da bi spasao.

Da li sam bio dovoljno jasan? Dakle, šta ćeš učiniti? Da li si spasen, ili izgubljen? Da lije tu čovekova propast, ili Božije rešenje? Ako si izgubljen, zar nećeš upravo sada da primiš Isusa Hrista kao svog ličnog Spasitelja, koji je Božije rešenje za čovekovu propast? "Pouzdaj se u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen." Hoćeš li to učiniti? Učini to upravo SADA!

"Niko ne umire kao ateista."
- Platon

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 234
Ukupno: 2599249
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/spasenje/003.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.