4. Pitanje koje rešava sudbinu
Bio jednom jedan mladić koji je živeo negde na Zapadu. Nikada nije učinio nešto što bi se moglo nazvati veoma lošim. Ali jednoga dana, dok je igrao karte izgubio je strpljenje. Izvukao je pištolj i ubio protivnika. Bio je uhapšen i konačno su ga osudili na smrt vešanjem.
Zbog njegovog ranijeg dobrog života, njegovi rođaci i prijatelji su podneli molbu da se oslobodi. Svi su hteli da je potpišu. Uskoro se o tome pročulo i po drugim gradovima i selima, te su ljudi svuda po državi hitro potpisali peticiju.
Konačno je peticija odnesena guverneru, koji je bio i propovednik. Oči su mu se napunile suzama dok je gledao u velike korpe pune peticija. Odlučio je da izda pomilovanje za mladića. Tako je napisao pomilovanje, stavio ga u džep, a zatim obukao svoju propovedničku odeždu i pošao u zatvor.
Kada je prišao osuđenikovoj ćeliji, mladić je skočio i zatresao rešetke.
- Napolje odavde, - povikao je. - Ne želim da vas vidim. Već je sedmorica njih dolazila. Dosta mi je bilo religije i kod kuće.
- Ali, - rekao je guverner, - samo trenutak, mladiću, važno je. Dozvoli mi da ti nešto kažem.
- Slušajte, - uzviknuo je mladić besno, - ako se ne budete odmah udaljili, pozvaću stražara da vas izbaci.
- Ali, mladiću, - rekao je guverner, - Imam dobre vesti, najbolje vesti koje bi se mogle poželeti. Zar mi nećeš dozvoliti da ti ih prenesem?
- Čuli ste šta sam rekao, - odgovorio je mladić, - i ako odmah ne iziđete, pozvaću tamničara.
- Dobro, - rekao je guverner, i s tugom u srcu se okrenuo i otišao.
Posle nekoliko minuta pojavio se tamničar.
- Pa, kako je bilo, mladiću, - rekao je, - vidim da te je guverner posetio.
- Šta! - uzviknuo je mladić. - Zar je taj čovek odeven u propovedničku odeždu bio guverner?
- Jeste, - odgovorio je tamničar, - i u džepu mu je bilo pomilovanje za tebe, a ti nisi hteo ni da ga saslušaš.
- Brže, pero, mastilo, papir, - povikao je mladić. Zatim je seo i napisao: "Poštovani gospodine guverneru, dugujem vam izvinjenje. Žao mi je što sam se onako poneo prema vama..." i tako dalje. Guverner je primio pismo, okrenuo ga i na poleđini napisao: "Ovaj slučaj me više ne zanima."
Došao je dan kada je mladić trebalo da umre.
- Imaš li nešto da kažeš pre nego što umreš? - postavljeno mu je pitanje.
- Da, - odgovorio je mladi čovek. - Recite mladim ljudima Amerike da ne umirem zbog svog zločina. Ne umirem zbog toga što sam ubica. Guverner mi je oprostio. Mogao sam da živim. Recite im da umirem zato što nisam hteo da primim pomilovanje koje mi je Guverner ponudio.
Prijatelju moj, ako si izgubljen, to nije zbog tvojih greha, nego zbog toga što nećeš da primiš pomilovanje koje ti Bog nudi kroz svog Sina. Jer ako odbaciš Isusa Hrista, šta Bog može da učini? Odbacuješ svoju jedinu nadu spasenja.
Vilson i Poter su 1829. godine bili osuđeni na smrt vešanjem zbog toga što su opljačkali poštanske kočije Sjedinjenih Država. Poter je bio pogubljen, a Vilson je pomilovan. Odbio je pomilovanje i glavni sudija vrhovnog suda, Džon Maršal je doneo sledeću odluku:
"Pomilovanje je dokument koji važi samo u slučaju da je predan. Ali predavanje nije izvršno ukoliko ga onaj kome je ponuđeno ne primi. Osoba kojoj je dato, može da ga odbaci;
i ako je odbijeno, mi još nismo otkrili način na koji bismo mogli da prisilimo osobu da ga primi."
Vidiš, odgovornost je na tebi. Ako nećeš da primiš Božije pomilovanje, On te neće prisiliti da ga uzmeš. "Kako ćemo izbeći... ako prenebregnemo (odbacimo) toliko spasenje? (Jevrejima 2:3).
Pilat
Pilat je to ovako rekao: "Šta da uradim sa Isusom koji se zove Hristos?" (Matej 27:22). To je pitanje koje rešava sudbinu.
On je više puta pokušao da ne osudi Isusa. Tada je u očajanju izveo Varavu i postavivši Isusa i Varavu jednog pored drugoga, obratio se gomili i upitao:
- Kojega od ove dvojice hoćete da vam oslobodim? Nagovoreni od strane sveštenika, oni su povikali:
- Varavu! Varavu!
Zatim je usledilo Pilatovo pitanje:
- Šta da uradim sa Isusom? Izabrali ste Varavu, Isus je još uvek u mojoj vlasti. Još uvek moram da učinim nešto sa Njim. Moram nešto da učinim. Šta da radim?
Sećate se kako je Pilat pokušao da prebaci odgovornost. Prvo je rekao Jevrejima da Ga oni uzmu i da Mu sami sude, ali oni su odgovorili:
- Mi ne smemo nikoga da ubijemo.
Zatim kada je čuo da On dolazi sa Irodovog područja, poslao Ga je Irodu. No Irod Gaje brzo vratio natrag.
Konačno, u očajanju, naredio je da mu se donese posuda s vodom, teje pred gomilom oprao ruke, kao daje time hteo da kaže:
- Ja više nisam odgovoran i perem ruke od svega.
Postoji jedna legenda o Pilatu Ona govori o tome kako se Pilat nalazi u najdubljem paklu gde pere ruke u lavoru. Često ih podiže i gleda, ali one su još uvek umrljane krvlju. Ponovo ih stavlja u vodu i brzo trlja i pere ne bi li sa njih oprao krv. Ponovo ih podiže pred oči, no one su ipak crvene od krvi. Zatim bolnim glasom viče: "3ar nikada neće biti čiste? Zar nikada neće biti čiste?" Ne, Pilate, tvoje ruke nikada neće biti bele jer je na njima krv Sina Božijega.
Pretpostavimo da sada mogu da pozovem Pilata. Pretpostavimo da mogu da mu zapovedim da dođe i stane pored mene. Pitam se šta bi on rekao? Ne zaboravi da je Pilat živ. Pilat je bio živ za sve ove protekle vekove. Skoro dvadeset vekova on razmišlja o tome šta je učinio kada je Isus stajao pred njim. On to ne može da zaboravi. On će se toga uvek sećati. Njegov mozak je još uvek aktivan. Pitam vas, šta bi on rekao?
Ah, da, za Pilata je kasno. To ne bi imalo nikakvog značaja, on nikada ne može da bude spasen. On je doneo svoju večnu odluku. Ali za tebe još uvek ima nade. Ti si još uvek u telu. Ti još uvek možeš da odlučiš šta ćeš učiniti sa Isusom, i tvoja cela večnost zavisi od te odluke.
Samo dve mogućnosti
Postoje samo dve mogućnosti. Moraš Ga ili primiti ili odbaciti. "Ali," kažeš, "ja mogu da budem neutralan. Ne moram da se opredeljujem. Neću da Ga prihvatim, ali istovremeno neću ni da Ga odbacim."
Čuj, ja u džepu imam poklon za tebe, ali ti ništa ne govorim o tome. Dakle, možeš da budeš neutralan. Međutim, onoga trenutka kada ga izvadim iz džepa i ponudim ti ga, moraš da doneseš odluku. Više ne možeš da budeš neutralan.
Pre nego što čuješ nešto o Gospodu Isusu Hristu, mogao bi da budeš neutralan. Ali onoga trenutka kada ti je bio ponuđen morao si da doneseš odluku. I od toga dana do danas, nisi nikada bio neutralan, niti bi ikada više mogao. da budeš neutralan. Svaki put kad čuješ poziv, donosiš odluku.
Ako večeras ne primiš Isusa Hrista, onda Ga odbacuješ. Ili jedno ili drugo. Mogao bi da ostaneš na svom mestu i uopšte se ne pomeriš. Ali samim tim činom pokazuješ da si Ga večeras odbacio. Kakva će tvoja odluka biti? Da li ćeš Ga opet odbaciti, ili ćeš Ga upravo sada primiti za svog Spasitelja? Na tebi je da odlučiš.
Na osnovu čega Bog sudi
Sada bih hteo da ti ukažem na to da će ti Bog suditi na osnovu tvoje poslednje odluke. Pretpostavimo da večeras odbaciš Isusa Hrista, ali istovremeno odlučiš da ćeš sledeće nedelje uveče da Ga primiš. Ali pretpostavimo da umreš pre nego što dođe sledeća nedelja. Misliš li da će ti Bog suditi na osnovu onoga što si hteo da učiniš da si nastavio da živiš? Svakako da neće. On će ti suditi na osnovu onoga što si učinio.
Na dan Suda neće se postavljati pitanje greha; postavljaće se pitanje Sina. Postavljaće se pitanje kakav je bio tvoj odnos sa Isusom Hristom. Bog će pitati: "Šta si učinio sa mojim Sinom?" "Pa, Gospode," odgovorićeš ti, "ja sam uvek bio religiozan čovek. Išao sam u crkvu..." "Čekaj malo," Bog će te prekinuti. "Ja te ništa nisam pitao o tvom religioznom životu. Postavio sam ti jednostavno pitanje: Šta si učinio sa mojim Sinom?"
"Pa, Gospode," ti ćeš nastaviti, "uvek sam živeo dobrim životom. Nikada nisam učinio nešto što ne valja. Ja..." "Čekaj malo," Bog će ponovo reći, "ništa te nisam pitao o tome kako si živeo. Postavio sam ti pitanje: Šta si učinio sa mojim Sinom?"
"Pa, Gospode," ti ćeš nastaviti, "uvek sam mislio da je Tvoj Sin bio dobar čovek. U stvari, mislio sam da je On bio najbolji..." "Uopšte te nisam pitao šta si mislio o mome Sinu," Bog će te opet prekinuti. "Pitao sam te šta si učinio sa mojim Sinom? Reci mi sada, da li si Ga primio ili si Ga odbacio? Šta si učinio sa Njim?"
Ućutaćeš. Nećeš moći da odgovoriš zato što nisi ništa učinio sa Njim. Jednostavno si Ga zapostavio. Bićeš izgubljen, ali ne zbog nečega što si učinio, nego zbog nečega što nisi učinio.
Zašto će ljudi otići u propast
Zašto će, dakle, ljudi otići u propast? Ako ljudi neće izginuti zbog svojih greha, zbog čega će onda izginuti?
Bila jednom jedna veoma bolesna devojka. Bila je član crkve. Jednoga dana je pala u zanos i dok je bila u tom stanju sanjala je daje umrla i daje stajala pred anđelom Gavrilom pred vratima Neba, dok je anđeo prelistavao stranice Knjige Života.
Posle nekog vremena, anđeo je s tužnim izrazom na licu podigao pogled.
- Devojko, - rekao je, - tvoje ime nije ovde.
- Šta! - uzviknula je ona. - Moje ime nije tu?! Mora da jeste. Pogledaj ponovo.
Još jednom je pažljivo pregledao stranice, a kad je konačno podigao pogled, opet je rekao:
- Devojko, ovde nema tvoga imena.
- Pa šta sam učinila? - zavapila je ona. - Šta sam učinila, šta sam učinila da moje ime nije zapisano u knjizi?
- Devojko, - odgovorio je anđeo Gavrilo, - tvog imena nema ne zato što si nešto učinila, nego zbog toga što nešto nisi učinila. Zapostavila si veliko spasenje.
Uto se i probudila, pa iako je bila bolesna, ustala je iz kreveta, klekla pored njega i prvi put u svome životu otvorila srce Isusu Hristu i primila Ga za svog Spasitelja.
Zašto će ljudi otići u propast? Neka Bog na to odgovori. Pogledaj Jovan 3:18: "Ko ne veruje - već je osuđen." Zašto? Da li zbog toga što se nije priključio crkvi? Da li zbog toga što je zgrešio? Da li to piše? Ne piše. Ovo piše: "Ko ne veruje - već je osuđen, što nije verovao..." To je, prijatelju moj, jedini razlog što su ljudi osuđeni.
Ti nikada nećeš propasti zato što si ubica. Bog može da oprosti ubici. Ti nikada nećeš propasti zato što si pijanica i lopov. Bog može da oprosti pijanicama i lopovima. Ali ima jedan greh koji Bog ne može da oprosti, a to je poslednje odbijanje Njegovoga Sina. Ako odbijaš da primiš Isusa Hrista za svog Spasitelja, za tebe nema nade, jer Bog osim Njega, drugog plana nema.
Dobrodušan čovek
Kažeš da to nije pravedno. Razmišljaš o svom dobrom životu i ne možeš da razumeš zašto bi bio osuđen samo zato što nisi primio Isusa Hrista.
Čujte, u ovom gradu imate jednog dobrodušnog čoveka. On je ljubazan prema svojim roditeljima, prema svojoj deci, prema svojim prijateljima i susedima. Ali uhvati svoju ženu, za koju je obećao da će je voleti i paziti, te je zlostavlja i osramoti, a zatim je polumrtvu ostavi da leži na patosu. Uhapse ga. Pozvani su svedoci - sto svedoka. Svi oni isto svedoče: "Ovaj čovek je bio dobrodušan. Bio je ljubazan prema svome ocu i majci, svojim sinovima i kćerima. Bio je ljubazan prema svojim prijateljima i susedima."
Konačno je sudija progovorio. "Ja ne postupam sa ovim čovekom na osnovu toga kako se ophodio prema drugima," rekao je, "ja ga sudim samo na osnovu jedne stvari, a to je kako se ophodio prema svojoj ženi. Recite mi sada, da li je bio ljubazan prema svojoj supruzi?" Nije bilo svedoka. Konačno je osuđen. Da, i to je bilo ispravno, iako je njegovo zlodelo bilo protiv samo jedne osobe.
Prijatelju, zar misliš da možeš da budeš ljubazan prema celom svetu, a zatim da budeš neljubazan prema Božijem Sinu i ne budeš kriv? Nikada. Nije važno kakvim životom živiš i kako se ophodiš prema svojim bliž- njima. Ako se ne obazireš i ako zapostavljaš Isusa Hrista, bićeš odgovoran pred Bogom. Ne možeš neumesno da se ophodiš prema Njegovom Sinu i izbegneš kaznu.
Pre skoro dvadeset vekova Bog je dao svoga Sina za tebe. Isus Hristos je poneo tvoje grehe na svom telu. On je umro da bi ti mogao da živiš. Bog ti sada nudi spasenje bez novca i bez cene, i govori ti da primiš Njegovog Sina za svog Spasitelja. Ako odbiješ, šta bi drugo On mogao da učini nego da te osudi? Dakle, sve zavisi od tvog odnosa prema Isusu Hristu.
Tvoj život bi svima mogao da služi za primer. Verovatno niko ne može da uperi prstom na tebe. Prema svojim prijateljima i susedima si bio veoma ljubazan. Ali ti si loše postupao sa Sinom Božijim. Stalno si odbijao Njegovu ponudu milosti. On već godinama stoji pred vratima tvoga srca, a ti još nisi bio toliko ljubazan da Ga pustiš da uđe.
Šta misliš, šta će Bog reći kad staneš pred Njega? Da li će tvoja dobrodušnost prema tvojim bližnjima biti dovoljna da pokrije tvoje loše postupanje sa Isusom Hristom? Neće zato što je Biblija Božija Reč. Dakle, to je na kraju, ipak pravedno. Tvoji drugi gresi su beznačajni u poređenju sa ovim, tvojim najvećim zlodelom, odbacivanjem Sina Božijega.
Tvoj neprijatelj
Da li još uvek ostaješ pri svome daje Bog nepravedan, da On nema prava da te osudi zato što nećeš da primiš Isusa Hrista za svog Spasitelja?
Ti imaš jednog neprijatelja. On ti je učinio svako zlo koje se nalazilo u njegovoj vlasti. On te ne podnosi, i proklinje zemlju kojom gaziš. Zbog njega je tvoj dom razbijen i tvoja porodica upropašćena.
Ali dođe dan kada se on nađe u nevolji i kada je ostavljen da umre od gladi. Ti čuješ o tome, i zbog dobrote svoga srca potražiš ga i ubediš da dođe u tvoju kuću. Pred njega je iznesena velika količina dobre hrane i ti ga ponudiš da jede. No on se uopšte ne obazire na to što ga nudiš. On sedi za stolom punim hrane, ali ne podiže ruku da je uzme. Konačno pred tvojim očima padne na zemlju i umre.
Reci mi sada zašto je umro? Šta je još moglo da se učini? Ništa! On je umro zato što nije hteo da živi. Život mu je bio na domaku ruke, ali je izabrao smrt. Da, bio je srdačno nuđen da jede, ali nije hteo. Zato je umro. Kako je moglo da bude drukčije?
Bez Isusa
Dozvoli mi da malo promenim Pilatovo pitanje. Postaviću ga ovako: "Šta da uradim bez Isusa?"
Šta ćeš ti učiniti na samrti bez Isusa? Da li si spreman da se sam sretneš sa svojim poslednjim neprijateljem? Ja se ni za šta na svetu ne bih usudio da bez Isusa Hrista prođem kroz dolinu smrti. Da li ćeš sam stati pred Boga? Ja se ni za sva blaga sveta ne bih usudio da pred Boga stanem bez zastupnika? Ja hoću da neko stoji pored mene i da se zauzima za mene.
Šta ćeš učiniti bez Isusa u večnosti? Hiljadu godina od večeras ti ćeš negde biti. Da, ali gde? I to će biti samo početak. Možeš li da provedeš nebrojena doba večnosti bez Isusa?
Šta ćeš u času jada učiniti bez Isusa? Možda si mlad. Od tvojih milih i dragih još niko nije umro. Možeš biti siguran da neće proći mnogo godina pre nego što te snađe nevolja. Zar misliš da ćeš moći sam da podneseš tugu?
Dve indijanske majke
Kad mije bilo devetnaest godina, bio sam misionar među Indijancima. Živeo sam u jednom rezervatu blizu Aljaske.
Jednoga dana je umrla jedna indijanska beba. Bila je sahranjena na obali Tihog okeana pod prastarim stablima velike šume. Majka je gledala dok su zatrpavali raku. Iznenada je počela da čupa kosu sve dok joj glava nije ogrezla u krvi. Vraćajući se u selo tako je jadikovala da se njena kuknjava mogla čuti na kilometar.
Dok sam boravio među njima, umrlo je još jedno indijansko dete. Uzeo sam malo telo u ruke i poneo ga kroz šumu indijanskom stazom do obale Tihog okeana, dok su me Indijanci po svom običaju jedan po jedan sledili u povorci. Tamo smo u kamenitoj zemlji iskopali još jedan mali grob i u njega položili telašce. Dok je grob zatrpavan, indijanska majka je stajala pored njega i plakala. Nije jadikovala ni čupala kosu, nego je samo tiho plakala. Kada je sve bilo svršeno, vratila se u svoju skromnu kolibu i tiho plačući tugovala za njim.
Odakle tolika razlika? Obe majke su izgubile dete. Obe majke su volele svoju bebu isto toliko koliko ih i sve, vi majke, volite. No jedna je mogla da podnosi svoju tugu, a druga nije. Pitam vas, odakle tolika razlika?
Prva majka je bila neznabožačka majka. Nije poznavala Isusa Hrista. Gledala je lice svoga mališana i kukala: "Nikada više neću videti svoje dete." Nije ni čudo što je onako užasno jadikovala. Nije ni čudo što je čupala kosu.
Druga majka je bila hrišćanka. Poznavala je Isusa Hrista i radosna nada vaskrsenja je kucala u njenom srcu. "Ono se neće meni vratiti," rekla je, "ali ja ću njemu otići." Znala je da će veliki Pastir ovaca uzeti njeno malo jagnje u svoje ruke i čuvati ga sve dok ne bude mogao da joj ga vrati, i da će tada moći da ga ima za čitavu večnost.
To je uvek tako. Kad god vodim sahranu uvek je isto. Oni koji poznaju Isusa Hrista mogu da podnose svoju tugu zbog nade da će se kasnije ponovo sastati sa svojim milima. Oni koji Ga ne poznaju ne mogu da podnesu toliku tugu. Oni skoro podivljaju zbog svoje žalosti. Ne razumem kako ćeš ti moći da podneseš svoju žalost bez Isusa Hrista.
Tvoja odluka
"Šta ću tada da uradim sa Isusom koji se zove Hristos?" Ne, prijatelju moj, ne radi se o tome, jer će tada biti pitanje:
"Šta će Isus učiniti sa mnom?" Pitanje je: "Šta sada da činim sa Njim?" Ono što će Isus Hristos učiniti sa tobom tada, zavisiće od onoga što ti učiniš sa Njim sada.
Šta da uradim? Moraš nešto da učiniš. Odluka se mora doneti.
Šta da uradim? To je lična odluka. Niko ne može da odluči za tebe. Moraš sam da odlučiš.
Šta, dakle, da uradim sa Isusom? Nije važno kojoj crkvi pripadaš ili kako si bio kršten. Ono što je važno kao prvo, to je tvoj odnos sa Isusom Hristom. Šta ćeš učiniti sa Njim?
Šta da učinim? To nije: Šta ću verovati? Nego, šta ću ČINITI? Uopšte se ne radi o nekakvom intelektualnom pitanju. To je stvar koja se tiče tvoga srca i tvoje volje, a ne tvoje glave. Ne brini za sada o tome šta veruješ; odluči šta ćeš činiti. Da li ćeš Ga primiti, ili ćeš Ga odbaciti? Tvoja odluka će odrediti tvoju večnu sudbinu.
Zato te molim da se odlučiš, i to da se odlučiš upravo sada. Nemoj da odlažeš do sutra. Reši to još večeras. Sutra bi moglo da bude suviše kasno. "Sad je najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja" (2. Korinćanima 6:2). Dakle, kakav će biti tvoj odgovor? Ako Ga primiš, bićeš spasen. Ako Ga odbaciš, bićeš izgubljen. O, prijatelju moj, primi Ga, i primi Ga upravo - SADA.
