2. Samo jedan put
Bankar i biznismen su sedeli zajedno u direktorovoj kancelariji. Biznismen se nagnuo napred i govorio s velikim žarom, kada ga je iznenada onaj drugi prekinuo rečima:
- Smešno! Apsurdno! Glupost! - I ponosni bankar je napravio podsmešljiv izraz lica.
- Ali zašto? - pitao je onaj drugi.
- Zašto? Zar Vi, razuman čovek, pitate zašto? To je besmisleno! - Nasmejao se grohotom.
- Da, gospodine, - odgovorio je drugi - pitam vas zašto?
Bankarevo lice se namrgodilo, i u njegovom glasu se mogao osetiti gnev dok je odgovarao.
- Zašto? Zar biste hteli da mi kažete da će smrt Isusa Hrista umesto mene na krstu zadovoljiti Boga? Manite se takvih priča! Ako ću se spasti, ja to moram da postignem sopstvenim zaslugama. - Pri tom je besno lupio nogom.
- A, vidim, - odgovorio je sagovornik. - Sada mi je jasno u čemu je nevolja. Vi mislite da imate pravo da stvorite svoj lični put, i zato odbijate i prezirete Božiji plan.
- Šta želite time da kažete? - pitao je bankar sa zbunjenim izrazom na licu.
- Slušajte! Pretpostavimo da Vam dođe čovek i kaže:
"Gospodine, u velikoj sam nevolji i hteo bih da mi pozajmite novac." Recite mi, ko bi imao pravo da postavlja uslove i termine na osnovu kojih će se novac pozajmiti: Vi kao bankar i vlasnik, ili čovek kome je potreban novac?
- Pa naravno - ja. On bi morao da odgovori na moje uslove pre nego što mu pozajmim novac, - odgovorio je bankar.
- Tačno! Gospodine, pa i Vi se nalazite baš u takvom položaju. Vi ste jadni, bespomoćni grešnik, izgubljen i propao, a Bog je veliki Bankar. Vi dolazite Njemu za milost i oproštenje. Recite mi ko ima pravo da postavlja termine i uslove na osnovu kojih Vi možete da primite Njegovo spasenje. Ne zaboravite sada da ste Vi čovek u potrebi, a Bog veliki Bankar?
- A! Pa ja to nikada ranije nisam tako video, - odgovorio je bankar dok mu se u glasu osećalo iznenađenje. - Naravno da ja nisam u položaju da postavljam uslove. Samo Bog ima to pravo i niko više.
- Pa ipak, Vi ste stvarali svoj lični plan pri čemu ste zaboravili na to da prosjaci ne postavljaju uslove; oni samo primaju. Sve vreme Vam Bog, taj veliki Bankar, nudi spasenje po Njegovoj zamisli. Hoćete li se ostaviti svoga plana i prihvatiti Njegov? Da li ste spremni da se sretnete sa Bogom na osnovu Njegovih zahteva?
- Neka mi Bog pomogne, hoću, - odgovorio je skrušeno bankar pošto mu je u trenutku sve postalo jasno.
Prijatelju moj, kako je sa tobom? Da li si i ti stvarao sopstveni put? Mnogo je onih koji jesu.
Religija
Mnogi ljudi misle da ih njihova religija spasava.
- Gospođo, kako je sa vašom dušom? - pitao je britanski plemić rusku groficu Čerkof.
- Gospodine, - odgovorila je ljutito grofica, - to se tiče moga ispovednika i Boga.
Zar ona nije bila član pravoslavne crkve? Zar nije davala velike sume novca radi njenog održavanja? Zar nije verovala i sprovodila sva njena učenja? Zar nije verno prisustvovala bogosluženjima koje je crkva održavala? Zašto onda da se brine? To nije bila njena briga; to je odgovornost crkve da je nekako provuče.
Da, prijatelju moj, i ti bi mogao da se uzdaš u članstvo svoje crkve. Ali kažem ti da religija ne spasava. Nijedna religija ne može da te spase; ni protestantska, ni adventistička, ni rimokatolička, ni jevrejska, ni pravoslavna, ni islamska, ni budistička, ni mormonska, ni masonska, ni jehovistička niti bilo koja druga ne može da spase tvoju dušu. To može da učini samo Isus Hristos.
Mogao bi da postaneš član svih crkava na svetu pa ipak da budeš izgubljen. Crkva ne može da spase. Mogao bi da budeš metodista, baptista, pentekostalac, luteran, adventista, pravoslavac ili bilo šta drugo, pa ipak da budeš izgubljen. Spasenje nije u crkvi. Spasenje je u Hristu.
Religija ne može da ti da život; da bi bio spasen ti moraš da primiš novi život.
Nikodim je bio religiozan, ali nije bio spasen. Zato mu je Isus rekao: "Ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega" (Jovan 3:3). Onaj farisej je bio religiozan, ali nije bio spasen (Luka 7:36-50). Kornelije je bio veoma religiozan. Bojao se Boga, davao milostinju, molio se, postio, ljudi su imali lepo mišljenje o njemu, pa ipak, i on je bio izgubljen i zato je morao da bude spasen (Dela 10:22).
Pavle je verovatno bio jedan od najreligioznijih ljudi svoga vremena. Bio je religiozan još od samog detinjstva. Govorio je za sebe daje bio revnostan za Boga. Bio je obrezan i držao je zakon bez premca. Pa ipak, u Božijim očima je bio grešnik. Bio je izgubljen, a da to nije ni znao. I on je morao da bude spasen jer nije posedovao Božiju pravednost. Da, bio je religiozan; bio je religiozni grešnik. On je sebe nazivao prvim grešnikom (1. Timoteju 1:15).
Dakle, prijatelju moj, ako religija nije mogla da spase Pavla i Kornelija, Nikodima i fariseje, kako će onda spasti tebe?
Da li si ikada čuo za nekoga ko je bio toliko religiozan kao Džon Vesli (John Wesley), osnivač metodizma? On je bio propovednik u Anglikanskoj crkvi, a ipak sam kaže da nije bio obraćen.
Sebe je smatrao hrišćaninom zato što je bio religiozan, zato što je čitao Bibliju, odlazio u crkvu i što se molio. On kaže da je svakodnevno odvajao jedan ili dva sata radi praktikovanja svoje religije. Odlazio je na pričest i molio se za unutarnju svetost. Sredom i petkom je postio. Bio je misionar među Indijancima i propovedao im evanđelje.
No Vesli nije bio spasen. "Ko će me obratiti? vapio je. O, kakve li zbrke! Glavna pobuda zašto je postao misionar bila je, da ga citiramo: "Nada da ću spasti svoju dušu." Kakve li tragedije! Anglikanski sveštenik, predano religiozan, a ipak nespasen.
Da li se i ti oslanjaš na svoj religiozni život za spasenje? Onda imaš lažnu nadu. Još uvek ne poznaješ Hrista.
Ako religija može da spase, Golgota je nepotrebna.
Ako religija može da spase, zašto je onda Hristos umro? Golgota je bila nepotrebna. Ne, prijatelju moj, postoji samo jedan Spasitelj, ne religija, nego Hristos.
Ne beše to crkva što me spase,
Nit' moj život bez greha bi;
To Isus Hristos,
Božje Jagnje, Uze me i izbavi.
Moralnost
Veoma mnogo ljudi misli da su spaseni zato što žive dobrim životom. Oni se oslanjaju na svoju moralnost da ih spase.
Prijatelju moj, očekivanje da te tvoja moralnost spase je isto što i pokušaj da se podigneš potežući pertle svojih cipela.
Ako bi moralan, ispravan život mogao da spase, zašto je onda Hristos umro? Od kakve je vrednosti Njegova smrt? Ako možeš da spaseš samoga sebe, onda ti On ne treba.
Kad bi mogao da dospeš u nebo svojim trudom, povikao bi: "Pogledajte me; došao sam ovamo zato što sam živeo divnim životom. Bio sam toliko dobar, moralan i ispravan da me je Bog pustio. Spasitelj mi nije bio potreban. Nisam se obazirao na Hrista; spasao sam samoga sebe." Ali ne, prijatelju moj, hiljadu puta ne! Niko nikada neće tako govoriti, jer niko ne može da živi životom koji je dovoljno dobar da bi zadovoljio Boga.
"Sva naša pravda (je) kao nečista haljina," (Isaija 64:6) kaže Bog. "Nema pravednoga - baš ni jednoga." (Rimljanima 3:10) "Svi su zgrešili," (Rimljanima 3:21) dakle svima je potreban Spasitelj.
U svakom slučaju, ako si pravedan - samopravedan, onda Hristos nikada nije došao za tebe. On je rekao: "Nisam došao da pozovem pravednike nego grešnike na pokajanje" (Luka 5:32). Da li si pravedan? Onda, prijatelju moj, tebi Hristos ne treba.
"Nisam razbojnik, nisam nepravedan, nisam preljubnik," rekao je farisej. "Nisam kao ovaj carinik. Pravedan sam." A carinik je oborio oči, udarajući se u prsa govoreći:
"Bože, budi milostiv meni grešnome". Isus je opravdao carinika, a osudio fariseja (Luka 18:9-14).
Znaš da nisi pravedan. Zašto ne bi hteo da tvoji prijatelji znaju tvoje misli? Zar onda misliš da bi mogao da stojiš u prisustvu svetog Boga?
Kažeš mi da u ovoj sobi nema prašine. Dozvoli suncu da je obasja. Pogledaj sada taj zrak svetlosti. Nema prašine!? Svuda lebde milioni čestica.
Kažeš da si pravedan. Ali sačekaj trenutak. Dozvoli beloj svetlosti Božije svetosti da uđe u tvoje srce. Šta ćemo sada? Pokvarenost, zloba, nečistota. Jednom rečju, greh.
Petar je povikao: "Gospode, ja sam čovek grešan." Jov je uzviknuo: "Ja sam mali." Isaija je rekao: "Jaoh meni!" Ti ljudi su u svoje vreme bili najbolji, najmoralniji i najispravniji. Ali kada su videli Gospoda, videli su sebe onakve kakvi su stvarno bili.
Evo svedočanstva jednog dželata: "Uvek sam bio bogobojazan, religiozan čovek. Trudio sam se da vodim pošten, moralan život i u svom odnosu sa drugima, pokušao sam da sledim "zlatno pravilo". (Zlatno pravilo glasi" "Sve dakle što želite da vama čine ljudi, činite i vi tako njima" (Matej 7:12).) Veoma sam se zalagao da budem dobar muž i otac. Kad god mi se desilo da pogrešim, to nikada nije bilo zato što se nisam iskreno trudio da živim ispravnim životom."
Zvuči dobro, zar ne? Ali to, u stvari, ništa ne valja. Sve je samo "ja". On govori o svojoj iskrenosti i moralnosti, i o svome trudu da drži "zlatno pravilo". Ali, gde je Hristos? On se ne spominje. On tvrdi daje religiozan čovek, a ne čovek koji je spasen. Ne spominje novo rođenje, ni reči o tome da je primio Hrista. On hoće da bude svoj vlastiti spasitelj i svoju nadu zasniva na ličnoj moralnosti. Kakvog li lažnog temelja! Pa ipak, ima na milione onih koji su kao on.
Zar ćeš i ti da stojiš na svojoj pravednosti? Prijatelju moj, ti znaš da nisi pravedan. Ako se uporediš sa drugima, mogao bi i da se pokažeš u lepom svetlu; ali kada se uporediš sa Božijim merilima, nikako ih ne dostižeš! Bog zahteva savršenu pravednost i ima samo Jedan koji je poseduje. To je Isus Hristos. Ako si odeven u Njegovu pravednost, bićeš primljen; ako nisi, bićeš osuđen. Tvoja pravednost ne valja; nikada ne zadovoljava.
Mogao bi da činiš sve najbolje, ali tvoje najbolje nikada neće proći na Božijem ispitu. No, činiš li ti svoje najbolje? Da li si ikada dao sve od sebe? Znaš da nisi. Mnogo puta si mogao da učiniš malo bolje, i ako je tako, onda nisi učinio najbolje što si mogao. Niko i nije. Budi sada iskren i pogledaj činjenicama u lice. Ti i sam znaš da ne činiš najbolje što možeš.
Dakle, prijatelju moj, tebi treba Hristos. Samo će bela odeća njegove pravednosti da te izvede. Kao i izgubljeni sin, i ti moraš da odbaciš svoje prljave haljine, i dozvoliš
Njemu da te obuče u Njegovu potpuno čistu odeću. (Luka 15:11-32) Prihvata Njegove zasluge, a ne traži svoje.
Dela
Mnogi misle da su spaseni svojim dobrim delima. Praktikuju ispaštanje i samoodricanje. Daju milostinju i izgovaraju molitve. Posećuju bolesne i zatvorenike i preduzimaju mnoga duga hodočasnička putovanja ili hadžiluke i muče svoja tela. Tako se nadaju da će otići u nebo.
Oni rade "za" spasenje, a Bog im kaže da "grade" na svom spasenju. Prvo moraju da ga prisvoje; i tek tada da žive i rade tako da je očigledno da su već spaseni. Student prvo mora da se upiše, pa tek onda da studira na fakultetu. Prvo moraš da primiš Hrista i budeš spasen; moraš da primiš spasenje pre nego što u njemu počneš da živiš.
Šta je umirući razbojnik učinio da bi bio spasen? Ništa nije mogao da uradi, pošto su mu ruke bile prikovane za krst. Ništa nije učinio, a Isus gaje ipak spasao (Luka 23:39-43).
Čovekov plan spasenja podvlači reč "činiti". Bog govori o tome daje već "učinjeno". Čovek hoće nešto da radi - hoće nešto da plati. On želi da zasluži spasenje. Bog kaže da je već učinjeno. Nema više šta da se radi. Isus je već sve učinio.
Spasenje je, prijatelju moj, poklon. "Dar Božiji je - večni život" (Rimljanima 6:23). Šta možeš da učiniš da bi zaradio poklon? Ako platiš, onda više nije poklon. Ako radiš za njega, onda imaš pravo na njega, pa ni onda nije poklon. Poklon je besplatan, a i spasenje je besplatno.
Šta je izgubljeni sin (Luka 15:11-24) platio? Kad mi kažeš koliko je on platio, onda ću i ja tebi reći koliko ti moraš da platiš.
Ali ti znaš da on nije ništa platio, jer nije ništa ni imao. Bankrotirao je kao i ti. Spasenje je, prijatelju moj, bez novca i bez cene. Ne može da se kupi.
Kad sam bio u Indiji, video sam takozvane svete ljude koji su radili za svoje spasenje. "Zašto ležiš na krevetu od eksera?" mogao sam da ga pitam. "Da spasem svoju dušu," glasio bi njegov odgovor. Zašto oni treba da čine ono što je Hristos već učinio? Zar On nije trpeo, krvario i umro za njih? Zar On nije dao otkup za njihove grehe? Zar Bog nije zadovoljan žrtvom svoga Sina? Zašto bi se onda ti ili oni trudili da dodate nešto završenom Hristovom delu?
Čuj sada Reč Božiju! Kako je samo jasna! Kako je izričita! "Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali" (Efescima 2:8-9).
"Spasao nas je ne na osnovu dela koja smo mi učinili" (Titu 3:5).
"Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava u pravednost, kao što i David naziva blaženim čoveka kome Bog uračunava pravednost bez dela" (Rimljanima 4:5-6).
"Ne radi" i "ne od dela". Kako je to definitivno! Ne tvoja dela, ne po zaslugama; ni najmanje ne pomaže ono što bi ti mogao da učiniš. Hristos, i samo Hristos spasava. O, kad bi samo došao Njemu, i kad bi se samo oslonio na Njegovo svršeno delo na Golgoti, pouzdao se u Njega i bio spasen!
Ne behu to dela moja što dušu moju spasiše,
Niti moj žar ni molitve, a ni suze,
No to Isus Hristos, Sin Božiji beše;
On ponese grehe moje - od straha me spase.
Zapovesti
Neki ljudi misle da su spaseni zato što drže zapovesti.
No Isus je rekao: "Niko od vas ne izvršava zakon," aja ću radije verovati Njemu nego tebi. Nisi držao zapovesti, prijatelju moj, pa štaviše, to i sam znaš. Bar si nekada u svome životu prekršio jednu od Njegovih zapovesti. Bog kaže: "Jer ko sav zakon drži, a pogreši samo u jednom, kriv je za sve" (Jakovljeva 2:10). Jedna tačka, jedan greh, jedna prekršena zapovest i prekršio si zakon.
Dakle, osuđen si. Presuđeno ti je. Grešnik si. Prekršio si zapovest i kriv si. Šta ćeš učiniti u vezi sa tim? "O," ti kažeš, "okrenuću novi list i početi ispravno da živim. Nikada više neću prekršiti nijednu zapovest." Nećeš? Ne budi u to suviše siguran. Da budem iskren, ne bih se u tebe pouzdao. No i kad bi mogao od sada da ih držiš, šta ćemo sa prošlošću? Šta je sa zapovestima koje si već prekršio? Zar će ih Bog prevideti?
Svakako da neće. Moraš da daš odgovor za svaki svoj greh, ukoliko ne dozvoliš da Hristos odgovori za tebe. On nikada nije prekršio nijednu zapovest. Bio je bezgrešan. On je u potpunosti i savršeno održao zakon. Ali zato što ga ti nisi održao, trebalo je dati otkup i prineti žrtvu za tebe. On, Jagnje Božije, je moja žrtva. Zašto Mu ne bi dozvolio da bude i tvoja?
Čiste stranice su u redu, a čist život je idealan, ali ne zaboravi, još uvek moraš da uzmeš u obzir i stare stranice sa mrljama greha. Bog to neće prevideti. One moraju da se operu i sasvim očiste. Svaki dug mora biti namiren.
Pretpostavimo da si kupovao na veresiju, a zatim jednoga dana počneš da kupuješ za gotov novac. Da li će to ukloniti tvoj dug i poništiti pređašnji račun? Svakako da neće. Dug ostaje sve dok se ne plati. Okreni novi list ako želiš; počni da držiš zapovesti ako možeš, ali šta ćeš sa onima koje si već prekršio?
Pretpostavimo da dođe neko i plati tvoj dug, šta onda? Sada možeš da počneš ispočetka. Plaćaj od sada i sve će biti u redu. Prijatelju moj, Hristos je platio tvoj dug. On je dao otkup za svaku zapovest koju si prekršio i za svaki greh koji si bilo kada počinio. Veruj to, zahvali Mu i idi slobodan.
Držanje zakona da bi se spasli bilo bi isto kao kad bi se pacijentu u sanatorijumu ponudila knjiga zakona o zdravlju. On ima rak i potrebno mu je iscelenje. I ti si bolestan. Imaš rak greha. Potreban ti je neko ko može da ukloni tvoju bolest i ko može da ti da zdravlje, a ne knjigu zakona. Prijatelju, Hristos je to učinio. On je uzeo tvoj greh dok je bio razapet na krstu, poneo gaje na svom telu, i sada ti nudi svoj život - večni život.
Pavle je u svoje vreme zbog zakona vodio stalnu borbu sa Judejcima. On je to nazivao: "religijom Jevreja" od koje se obratio Hristu. Čuj ga šta kaže:
"Jer delima zakona niko se neće opravdati pred njim ... čovek (se) opravdava verom bez dela zakona" (Rimljanima 3:20 i Rimljanima 3:28). "Ako pravednost dolazi posredstvom zakona, onda je Hristos uzalud umro" (Galatima 2:21).
Ne beše to zakon što dušu moju spase,
Niti pak dela dobrotom mojom učinjena,
To Isus Hristos, dar Božiji beše,
Krvari i umre da duša moja bude zadobijena.
Hristos je jedini Spasitelj
Prijatelju moj, do sada sam govorio o čovečijim putevima spasenja - religijom, moralnošću, delima, zapovestima - i dokazao ti da su pogrešni. Sada ćemo pogledati Božiji put spasenja.
Ima samo jedan koji može da spase, i to je vaskrsli, živi Hristos.
"Ja sam put i istina i život; niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene" (Jovan 14:6).
Isus Hristos je taj "Ja". Drugoga nema. Ne religija, ne moralnost, niti dobra dela. Hristos, Sin Božiji, je jedan i jedini Spasitelj.
On je "Put". Ne putokaz. Niko ne može da dođe Ocu osim kroz Njega. Ne može ni preko Mojsija, ni preko Bude. Ni preko Muhameda ni preko Konfucija. Ni preko sveštenika, ni preko pastora, ni preko pape. Samo kroz Hrista. Da li ćeš Mu onda dozvoliti da te spase?
"Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kome treba da nađemo spasenje" (Dela 4:12).
Kakve li rečenice! Nema jasnije izjave u Bibliji. Spasenje nije ni u jednom drugom. Nikakva crkva. Nijedna druga osoba. Hoćeš li da poveruješ u to? Nema drugog imena - rimokatolik, pravoslavac, protestant, luteran, baptista, pentekostalac, adventista, metodista, anglikanac, budista, muhamedanac, mormon, mason, Jehovin svedok. "... Ti ćeš mu dati ime Isus, jer će ON spasti narod svoj od greha njihovih" (Matej 1:21). Hoćeš li se, dakle, odvratiti od svih ostalih i pouzdati se u Njega, i samo u Njega? Samo On može da te spase.
Ali ti pitaš: "Hoće li me On spasti?" "Onoga koji dolazi k meni neću isterati napolje," (Jovan 6:37) Njegove su reči. On može da te odbaci, ili da te primi. On kaže da te neće izbaciti. Šta će onda učiniti? Uzeće te. Zahvali Bogu za takvog Spasitelja.
Šta ti moraš da učiniš
Možda misliš da zbog toga što je Bog pribavio spasenje ti nemaš šta da učiniš.
Kakva greška! Zar ne vidiš da moraš da primiš ono što je Bog ponudio? Biblija kaže: "izaberi, uzmi, primi." Spasenje je pribavljeno, ali ti moraš da ga primiš. Ja mogu da ti ponudim čašu vode, ali ti moraš da je primiš. Jedna je stvar da ti lekar prepiše lek, ali šta će ti on koristiti ako ga ne uzmeš? Ako hoćeš da se spaseš, moraš da primiš Isusa Hrista.
O, prijatelju moj, primi Hrista. "A svima koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija" (Jovan 1:12). Samo oni koji Ga prime Njegovi su sinovi i kćeri. Niko nije postepeno prešao u spasenje. U stvari, činjenica je da ne možemo ništa da dobijemo ako ne odlučimo da prihvatimo. Isto tako ne možemo da dobijemo ni spasenje. Mi moramo da izaberemo. To je apsolutno neophodno. Dakle, primi Hrista i primi Ga upravo sada.
Zapamti da postoji razlika između verovanja razumom i primanja srcem. Veruješ da lift može da te poveze. Ali ti ne silaziš sve dok ne učiniš po svojoj veri i ne uđeš u lift. Veruješ da voz može negde da te odveze. Ali ti ne stižeš na svoje odredište sve dok ne učiniš po svojoj veri i ne popneš se u voz. Veruješ da Isus može da te spase. Ali nisi spasen sve dok ne učiniš po svojoj veri i pouzdaš se u Njega.
Jedan od novijih prevoda Biblije na engleski kaže: "Pouzdaj se u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen" (Dela 16:31). To znači da moraš da izabereš Hrista, da Ga primiš, da se osloniš na Njega, da Mu predaš sebe, da se pouzdaš u Njega. To je vera koja spasava.
Sada je pravo vreme
Možda znaš da moraš da budeš spasen, ali to odlažeš za kasnije.
Sa Bogom nema čekanja. "Evo sad je najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja" (2. Korinćanima 6:2). Božije vreme je "sada". Prijatelju moj, kucnuo je čas, došlo je vreme. Sada je trenutak odluke. Sutra bi moglo da bude isuviše kasno. "Ne hvali se sjutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan donijeti" (Priče 27:1).
Ma šta činio nemoj da odugovlačiš. Primi Hrista, i primi Ga upravo sada. Mogao bi da dobiješ večni život baš ovoga trenutka. Ako te satana ubedi da ostaviš to za kasnije, mogao bi zauvek da budeš izgubljen. Dođi, primi Hrista sada. "Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte ga, dokle je blizu" (Isaija 55:6). Ide vreme kada On više neće moći da se nađe; zato Ga primi upravo SADA.
