13. Značenje za današnje vreme
Čitamo u Psalmu 119,96: "... ali je zapovest Tvoja veoma široka." Uvereni smo da ova divna slika treba biti prenesena i na današnje vreme, i da iz toga možemo povući daljnja uputstva. Smatramo da mnogi odlomci Svetog pisma imaju dvostruko značenje: jedno značenje se odnosi na sadašnjost, a drugo na budućnost!
Mi smo do sada razmatrali onu stranu koja nam je govorila o našem ulasku u nebeske stanove, čim budemo došli u nebesku slavu. Znamo iz drugih odlomaka Biblije, da nas Bog već sada posmatra kao one koji će uskrsnuti i biti zajedno u nebeskim prostorima, kao što stoji zapisano:
"Ali Bog, koji je bogat u milosti, za premnogu ljubav svoju, koju ima k nama. I nas koji bejasmo mrtvi od grehova ožive s Hristom (blagodaću ste spaseni). I s Njim vaskrse i posadi na nebesima u Hristu Isusu. Da pokaže u vekovima koji idu preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom na nama u Hristu Isusu." (Ef. 2,4-7).
Prihvatimo činjenicu, da se tu ne govori o onome šta će On kasnije učiniti, već o onome šta je On već učinio. Mi smatramo da nije potrebno čekati da uđemo u nebeske stanove, kako bi mogli uživati u blagoslovima "osmog dana". Već sada je Bog za nas sve novim učinio; mi smo mu ugodni u Ljubljenom!
Već sada smo mi sveti, bez mane i osude stavljeni pred Njega. A On poseduje moć da nas i u ovo današnje vreme sačuva od pada. Već sada se On raduje tome, kako će nas privesti bez mane pred Njegovu slavu, ali tada će ta radost biti potpuna.
Kada mi nakon ovozemaljskog života dođemo do nebeskog stana, onda ce slika postati divnom stvarnošću i mi ćemo se neopisivo radovati:
"I od Isusa Hrista, koji je Svedok verni, i Prvenac iz mrtvih, i Knez nad carevima zemaljskim, koji nas ljubi, i umi nas od greha naših krvlju svojom. I učini nas careve i sveštenike Bogu i Ocu svom; tome slava i država va vek veka. Amin." (Otk. 1,5-6).
U ovakvom očekivanju su nam ove misli veoma dragocene, da već sada možemo ući u duhu i uživati u tim blagoslovima.
Blagoslovi koji proizlaze iz primanja žrtve za dugove, već nam od sada pripadaju, kao što smo i od sada već označeni krvlju žrtve po našem uvu, našem palcu na ruci i našem palcu na nozi.
Dragi verni prijatelju, neka bi nam Gospod podario milost, da u ovom nečistom svetu uspemo tako živeti da bi bili Njega dostojni, jer mi nosimo na sebi svete znakove! Neka bi budno nad tim pazili, da naše uho koje je označeno tom krvlju, ne bi slušalo ništa, što bi ga obeščastilo; kako bi sve što slušamo, govorimo ili mislimo, svedočilo o tome, da smo mi s njim umrli; pošto uvo koje je poškropljeno žrtvenom krvlju, sigurno predstavlja i celu glavu.
Taj znak ne samo da ima svoju negativnu, već on ima i svoju pozitivnu stranu to jest pozitivno delovanje. Neka bi moja glava, s mojim razumom, moje uši, moja usta, moje oči, ukratko, neka bi Mu sve za uvek pripadalo i koristilo se za Njega! On nam je utisnuo svoj pečat. Ti organi su označeni znakom smrti i zapečaćeni cenom, koju je On platio, da bi ih za sebe otkupio.
Neka bi nas Bog sačuvao, kako nijedna naša sposobnost, ne bi služila nekome drugome na korist. Neko je jednom rekao: "Bog se brine za ono što mi slušamo našim ušima i On nas uvek na to opominje, da trebamo paziti što u njih ulazi. Sotona je našao ulaz u ljudsku dušu upravo kroz uvo Eve. Poznato nam je kakve su strašne posledice nastupile upravo zbog toga."
"Pazite na ovo što slušate!" (Mk. 4,24). Te reči je rekao Gospod na početku svoje službe. Opomene su se uvek ponavljale, ali za zadnja vremena se unapred proreklo: "... te će odvratiti uši od istine, a okrenut će se bajkama" (2. Tim. 4,4). Naš Gospod Isus Hrist je govorio Božje Reči, koje su "duh i život" (Jn. 6,33). Ovo su božanska svedočanstva, koja oživljavaju i veoma su blagoslovljena. Iz večne slave se čuo Glas Božji koji je govorio o Gospodu Isusu: "Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslušajte." (Lk. 9,35).
Ova moja ruka koja je nekad stajala u službi njegovog neprijatelja, je otkupljena istom skupocenom krvlju; i ona će se radovati, da može raditi i ratovati za Onoga, koji ju je otkupio. Apostol je naglasio: "Koji je krao više da ne krade, nego još da se trudi, čineći dobro rukama svojim da ima šta davati potrebnome." (Ef. 4,28).
Pre je moja ruka uzimala stvari moga bližnjega, a danas sam spreman vratiti onome od koga sam krao, ili pomagati onima u potrebi. Tu se očituje delovanje krvi na mojoj desnoj ruci.
Moje noge su ranije hodale svojim vlastitim putevima, ali sada su noge stupile u službu Gospodnju i spremne su ići kuda su pozvane. "Kako su krasne noge onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro!" (Rim. 10,15). Pogledaj i Ef. 6,15 i Isa. 52,7.
Još se uvek sećam nekog sluge Božjega, koji je jednog dana posetio jednu porodicu. Član te porodice, to jest njihova mlada kćerka se nedavno obratila, ali nije mogla shvatiti da je potrebno napustiti i grešni život i svetovne želje.
Iskoristila je pruženu priliku, pa je upitala gospodina N. dok je bila nasamo s njim:
"Da li vernik sme ići na igranku?"
"Zavisi o tome", odgovorio je, "šta se desilo s vašim desnim palcem na nozi".
"Što želite time reći?" upitala je ta mlada devojka, koja se iznenadila tako čudnom odgovoru.
Gost joj je tada pročitao stihove o kojima mi sada razmišljamo. Tada joj je objasnio kakva prava ima Hrist nad onima koji svedoče, da su oživeli Njegovom smrću.
Devojka je bila taknuta u dubinu svoje duše i više nikada nije mogla zaboraviti taj njihov razgovor. Odmah je napustila svetske želje i njene zabave, te je krenula uskim putem i sledila je svoga Gospoda, koga su ljudi odbacili.
Ti znaci mi govore, da ja više ne pripadam samome sebi, pošto sam iskupljen za veliku cenu. Radi toga se od nas zahtijeva sledeće: "Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u dušama svojim, što je Božije." (1. Kor. 6,20). Ova krv na uvu, palcu i palcu na nozi želi nam reci: "Niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste živi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oružje pravde." (Rim. 6,13).
Dok posmatram te znakove smrti i tu krv na mojim udovima, ne mogu drugo već da uzviknem:
Gospode, daj da bi život moj
u potpunosti bio Tvoj!
A kada o svemu tome razmišljamo, onda si možemo postaviti pitanje: "I ko je ovoga vredan?" Što smo bolje upoznali nas same, to ćemo ozbiljnije odgovoriti: "Ne da smo vrsni od sebe pomisliti šta, kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga." (2. Kor. 3,5)
To nas dovodi do sledećeg postupka: sveštenik uzima od ulja, nakon što je sedam puta poškropio pred Gospodom, te pomazuje našu desnu ušnu resicu, naš desni palac i desni palac na nozi po krvi žrtve za dugove. Nemoguće je ići ovim svetom, a da se ne uprljamo i da se ne umažemo, ako smo očišćeni samo krvlju žrtve za dugove koja je poškropljena po našim udovima.
Ali sada je krv pokrivena sa uljem. To nam govori o sili Svetoga Duha, koji nam pomaže da savladamo sve poteškoće. Ne samo da će nas očuvati da ne padnemo, već će nas zaštititi da ne otpadnemo i voditi nas celim putem kroz ovu pustinju. Samo Duh Sveti je u stanju da nas očuva, kako ne bi dozvolili da se ruži ta skupocena krv, koja se nalazi na nama kršćanima. Samo Duh Sveti nam može dati snagu da uzmemo naše udove i damo ih Bogu kao alat kojega će On koristiti u svojoj službi i posvetiti ih za sebe. Da li ćemo Mu ikada biti dovoljno zahvalni za ulje koje je poškropljeno po krvi?
Istovremeno Ga možemo proslavljati, da već ovde na zemlji možemo biti poškropljeni silom žrtve za grehe. Mi smo umrli grehu, a živimo za Boga. Dovedeni smo u stanje kraljevskog sveštenika. Istina je da mi trpimo zajedno s našim Gospodom, kojega su ljudi odbacili, ali Duh nam Sveti već sada govori: "A vi ste izbrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka..." (1. Pet. 2,9)
Da, mi ne čekamo večnost, da bi mogli proslavljati Gospoda, mi to već sada činimo. Rečeno nam je, da: "... jer Otac hoće takve bogomoljce." (Jn. 4,23). Ko bi se nadao da će ti prljavi i jadni gubavci biti u stanju da to čine, ali oni su sada očišćeni i dovedeni u Njegovu blizinu. To je istina koja nas dovodi do ushićenja.
Da, dragi verni prijatelju, mi imamo veliku prednost, da prinesemo našu žrtvu paljenicu, ali od te žrtve ne smemo razdvajati niti jestivu žrtvu. Mi to prinosimo, a naše srce se preliva od radosti. Sve to donosimo Onome, koji je potpuno udovoljio Božjoj pravdi i svetosti. On je sve ispunio za nas.
Kada razmišljamo o budućnosti, onda u pouzdanju govorimo:
"Da! Dobrota i milost Tvoja pratiće me u sve dane života mog, i ja ću nastavati u domu Gospodnjem zadugo." (Ps. 23,6)
Kada budemo došli u Očev dom i tamo videli neopisivo bogatstvo slave i blagostanja, te uživali ono što je On za nas pripremio, tada ćemo uskliknuti poput one kraljice koja je živela u staro doba:
"Istina je šta sam čula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj. Ali ne hteh verovati šta se govoraše dokle ne dođe i vidim svojim očima; a gle, ni pola mi nije kazano; tvoja mudrost i dobrota nadvišuje glas koji sam slušala." (1. Car. 10,6-7)
