14. Moje siromaštvo!
Približili smo se kraju našeg razmatranja, o tom značajnom odlomku iz svete Božje Reči. Ipak, svaki put kada iznova čitamo taj odlomak, obasjava nas zrak slave i lepote, tako da nikada nećemo niti pomisliti, da smo prilikom razmatranja nekog odlomka sve "izučili".
Ovde bi se moglo pojaviti pitanje: U kolikoj je meri ondašnji narod Božji - Izrael - shvatio dublje istine koje se kriju iza ovih vidljivih stvari. U kojoj su mjeri oni zavirili iza ovih tajni i poštovali ih?
Da li nije bolje da upitamo sami sebe, u kojoj smo mjeri mi upoznali vrednost, savršenost i slavu našeg velikog Spasitelja. On se nama otkrio u još daleko uzvišenijoj meri, nego li u ondašnje vreme Izraelskom narodu.
To nas vodi do sledećeg odlomka u našem poglavlju:
"Ali ako je siromah, te ne može doneti toliko, onda neka uzme jedno jagnje za žrtvu radi prestupa da se prinese žrtva obrtana za očišćenje njegovo, i jednu desetinu efe belog brašna zamešenog s uljem za dar, i log ulja. I dve grlice ili dva golubića, koje može priskrbiti, da bude jedno žrtva za greh a drugo žrtva paljenica. I to neka donese u osmi dan svog čišćenja svešteniku na vrata šatora od sastanka pred Gospodom..." (3. Moj. 14,21-23)
Kako smo mi cesto "siromašni"; naše slavljenje je veoma jadno! Ali ako smo se pouzdali u Njegovu skupocenu krv, tada smo primili oproštenje grijeha i potpuno očišćenje. Neka je Bogu za to slava, da to primamo ne zbog toga što smo mi shvatili Hristovu uzvišenost, već zbog toga što ga Bog poštuje. Na mesto jaganjaca za žrtvu i žrtvu paljenicu, možda ne mogu prineti ništa osim golubica, ali to neće u nikakvoj meri umanjiti moje očišćenje.
Niti jedan grešnik koji se približava Bogu u ime Gospoda Isusa, neće biti odbačen. Naša vera je možda slaba i nismo u stanju da ga dostojno proslavljamo, ali ako dolazimo u Njegovo ime, tada Bog zna njegovu pravu i neprocenjivu vrednost i u Njemu ćemo biti primljeni. Baš ako i osećamo naše siromaštvo, nikada ne smemo dozvoliti da nas taj osećaj odvoji od Boga. U ime skupocenog Isusa, imamo uvek veliku prednost, da se smemo približiti našem Bogu i Ocu.
"Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas? Koji, dakle, svog sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s Njim sve ne daruje? Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda? Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas?" (Rim. 8,31-34).
"Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osvećeni." (Jev. 10,14).
"I grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati." (Jev. 10,17).
"Imajući, dakle, slobodu, braćo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i živim... Da pristupamo s istinim srcem u punoj veri, očišćeni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom čistom." (Jev. 10,19 i Jev. 10,22).
Izgubljen sam ja već bio
kad me Isus našao.
U pustinji, u gresima
do sada sam živeo.
Iz sveg srca ja Ga slavim,
hvalim djela mu svagda
i sa duhovnim očima
gledam ja na nebesa.
Na putu sam ja već braćo
u kraljevstvo nebesko.
Gospod što je učinio,
čujte da vam kažem sad.
Mnogi su tamo već gore moji,
blaženi u nebu u svetlosti;
al' kad ću Isusa gledati ja,
to će mi biti sva radost moja!
Kada čitamo odlomak iz Treće Mojsijeve (3. Mojsijeva 14,23-32), onda možemo uvideti, da se Bog raduje da ponavlja taj divan prikaz sa mnoštvom pojedinosti, kojeg smo upravo razmatrali. Zaista, ta zbivanja su zaslužila da se ponovno opišu! Izgleda kao da se niti Bog ne umara razmatrajući ono što nam je On sada ovde otkrio.
O kada se niti mi ne bi zamorili razmišljajući o ovim stvarima, te kada bi o njima mislili i kroz to se duhovno hranili, onda bi to postalo našim duhovnim vlasništvom.
Nije to neka slučajnost, da dva duga poglavlja iz Biblije govore o gubi i o njenom očišćenju. Neka bi nam Gospod poklonio razumevanje, kako bi shvatili dubinu tih skupocenih odlomaka, bolje ih upoznali i sve više poštovali. Tada će nam Sveti Duh otkriti još više novih lepota. Ovo su neiscrpna bogatstva, kao što je i Onaj neiscrpan, koji nam ih je poklonio.
Gospode, "Otvori oči moje, da bih video čudesa zakona Tvog." (Ps. 119,18). U drugom stihu ovog istog Psalma stoji zapisano: "Blago onima koji čuvaju otkrivenja Njegova, svim srcem traže Ga". Gospod Isus je sam rekao: "Blago i onima koji slušaju reč Božiju, i drže je."(Lk. 11,28).
Mili Spase dođi sad,
srce moje dirni,
i u svemu čvrsto me,
sa sobom sjedini.
Da Te ja zasvagda,
u ljubavi shvatim,
sve drugo odbacim.
Um rastrešen saberi,
Ti pastiru duša.
U istini, veri, daj,
da Te srce sluša.
Zemsko sve muči me,
Ti sam možeš dati,
da Te čovek shvati.
Oslobodi me od sveg
što se svetsko zove.
Očisti me kao sneg,
daj mi sile nove.
Da sam tih,
i kod svih,
neprilika smeran,
Tebi Bože ostanem veran.
