12. Log sa uljem

G. C. Willis
"Potom neka uzme sveštenik od loga ulja i nalije na dlan svoj levi. Pa neka zamoči sveštenik prst od desne ruke svoje u ulje što mu je na levom dlanu, i neka pokropi uljem s prsta svog sedam puta pred Gospodom." (3. Moj. 14,15-16).

Videli smo da je ulje u Svetom pismu simbol Svetoga Duha. Do sada se sveštenik brinuo oko onoga kojega je trebalo čistiti, ali sada ga je za trenutak ostavio na samo, dok nije obavio škropljenje uljem pred Gospodom.


"... neka pokropi uljem s prsta svog sedam
puta pred Gospodom." (3. Moj. 14,16).

Videli smo da čovjek koji je trebao biti očišćen, biva doveden pred Boga u sili Svetoga Duha, a na temelju Hristove žrtve. Ali sada se ulje škropi pred samim Bogom. Uveren sam da nam to govori o Božjem zadovoljstvu, koje je Bog pronašao u svome Sinu. "A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu..." (Jev. 9,14).

Ljudi naginju na to da veruju da je Duh Sveti samo "nekakav uticaj", ali On je živi i istinski Bog - osoba. Sedam znači broj savršenstva. Znači, kako je divno kada posmatramo ovaj svet sa svim strahovanjima, gresima i bolima, da se ipak možemo opomenuti, da na ovom svetu boravi jedna božanska osoba, koja je Bogu savršeno ugodna.


"A ostalim uljem što mu je na dlanu neka pomaže sveštenik kraj desnog uha onome koji se čisti, i palac desne ruke njegove i palac desne noge njegove po krvi od žrtve za prestup." (3. Moj. 14,17).

On stanuje u svakom verniku kao oslonac i njegova snaga, kako bi mogao ispuniti sve obaveze, koje se odnose na njegov odnos prema Bogu. Ali ipak se pri tome trebamo prisetiti da se On nalazi u prvom redu na zemlji radi proslavljanja Boga i Njegova Sina Isusa Hrista.

Mi smatramo, da ulje po krvi od žrtve za greh, govori o sili i delovanju Svetoga Duha u životu vernika, takođe i u pogledu njihovog proslavljanja i služenja Bogu u večnoj slavi. Gospod nam je obećao da će Zastupnik za uvek ostati kod nas, pa ce sigurno sve službe u nebu biti pokretane Njegovim izvorom snage.

"A šta još ostane od ulja na dlanu svešteniku, onim neka namaže glavu onome koji se čisti, i tako će ga očistiti sveštenik pred Gospodom." (3. Moj. 14,18). Kako je divno promatrati, kad izgleda kao da ulje ne presušuje. Iako je sedam puta bilo poškropljeno pred Gospodom, te pomazano po uvu, desnom palcu na ruci i desnom palcu na nozi onoga koji se čistio, još je uvek nešto preostalo. To nas podseća na izraz: "... jer Bog Duha ne daje na meru" (Jn. 3,34).

Koliko nam je god potrebno od Njegove moci i snage, mi možemo biti sigurni, da On to sve može nadoknaditi. I nakon što smo ispunili sve naše obaveze prema Bogu i prema ljudima, u sili Svetoga Duha, ipak će još ostati "Ulja" na pretek. I to se stavlja na glavu onoga koji se čisti.

Znači da se po zakonu sa uljem pomazivalo: sveštenike, careve, u jednom slučaju ijednog proroka - i očišćene gubavce.

Znači, bio je uveden u uzvišeno i poštovano društvo.


"A šta još ostane od ulja na dlanu svešteniku, onim neka namaže glavu onome koji se čisti, i tako će ga očistiti sveštenik pred Gospodom." (3. Moj. 14,18)

Ova tajna se ne da rastumačiti! Neizmerna milost! Sveštenik i bivši grešnik su veoma sretni, kako svaki za sebe, tako i zajednički.  To je položaj u koji dovodi Gospod svoje iskupljene sluge.

"I učini nas careve i sveštenike Bogu i Ocu svom..." čitamo u Otkrivenju 1,6, a u 1. Petrovoj 2,9 smo nazvani "... izbrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka, da objavite dobrodetelji Onog koji vas dozva iz tame k čudnom videlu svom..."

To nadmašuje naš razum i naše najsmelije pomisli! Ko bi i zamisliti mogao, da će jedno stvorenje, koje je nekad bilo tako uprljano i odbačeno, doći do položaja sveštenika i cara! Kada posmatramo ono što se tu dogodilo, onda nam ne preostaje ništa drugo, već da se poklonimo i počnemo slaviti našeg Boga.

"... tako će ga očistiti sveštenik pred Gospodom." (3. Moj. 14,18). Izgleda kao da ovaj stih želi nadopuniti sliku o žrtvu za prestup i o ulju, o kojima se već govorilo u dvanaestom stihu. Ulje nije izvršilo pomirenje, ne ulje, već je krv pokrivala grehe. Ali pošto se ovaj stih nalazi zapisan baš na ovom mestu, na kraju odlomka, koji govori o žrtvi za prestup i o ulju, želi nam pokazati kako blisko su međusobno povezani Sveti Duh i žrtva našeg Gospoda Isusa Hrista (vidi Jev. 9,14).

Ako posmatramo čoveka koji se očistio, onda možemo reći da on krvlju nije bio samo očišćen, već ta krv ima i moć zaštite i možemo uzviknuti puni radosti: "Blago onome, kome je oproštena krivica, kome je greh pokriven." (Ps. 32,1)

Što nam preostaje za reći kada posmatramo ovakvu sliku? Izgleda kao da bi svaka dalja reč bila suvišna, ali ipak otkrivamo da su još uvek potrebne dve stvari, kako bi se slika potpuno zaokružila.

"Potom neka prinese sveštenik žrtvu za greh, i očistiće onog koji se čisti od svoje nečistote; a posle neka zakolje žrtvu paljenicu." (3. Moj. 14,19).

Naš Spasitelj je na krstu prineo savršenu i potpunu žrtvu. Ne samo da su oprošteni svi gresi, već je osuđen i stari nepopravljivi koren greha. Pošto stara priroda greha ne može primiti oproštenje, morala je biti osuđena. Naša žrtva za greh je umrla i mi smo umrli zajedno s Njim. Isto tako smo s Njim i uskrsnuli i kada ćemo biti uvedeni u slavne stanove, onda nam više neće dosađivati naša stara grešna narav, koja nas još uvek dosta pati i zadaje glavobolje.

Želim reći još nešto da bi nadopunio ovu sliku:

"I neka prinese sveštenik žrtvu paljenicu zajedno s darom na oltaru; i tako će ga očistiti, i biće čist." (3. Moj. 14,20)


"... žrtvu paljenicu zajedno s darom na oltaru..." (3. Moj. 14,20).

Kod donošenja žrtve za dugove polaže onaj koji je doneo žrtvu svoju ruku na glavu žrtve i svi njegovi prestupi i gresi se prenose na žrtvu. On biva potpuno oslobođen, on više nema dugova.

Ako se radi o žrtvi paljenici, onda onaj koju je doneo opet stavlja svoju ruku na glavu žrtve i delotvornost žrtve i njena sila prelazi na njega. Radi toga žrtva paljenica predstavlja u naročitom smislu Božji deo na neopisivoj žrtvi na krstu. Te žrtve se nisu prinosile zbog greha, već kao izraz najvećeg predanja. To čini čovek prilikom službe proslavljanja kada prinosi Bogu slavu.

Što se tiče jestive žrtve, ona nas podseća na sveti i čisti život našeg Gospoda Isusa Hrista, dok je živeo na zemlji. Ona se pripravljala iz fino samljevenog brašna, to jest, iz "žita" su morale biti uklonjene sve one stvari, koje bi pokvarile čistu belu boju. Upravo to je slika savršene Hristove ljudske dobrote. Dirljivo je posmatrati, kako se u raznim načinima pripremanja te žrtve na vatri, koji su bili propisani, prikazuje sve teže trpljenje i kroz kakve muke je morao prolaziti taj savršeni život, dok nije postao sredstvom spasenja za nas (3. Moj. 2,1-10).

I sada je čišćenje bivšeg gubavca bilo savršeno. U svojim mislima, još se jednom prisetio poslednjih dana. Mislio je na boravak izvan logora, na svoje čišćenje, dovođenje i prikazivanje pred Bogom, na znakove koji su bili učinjeni krvlju na njegovim udovima. Svi njegovi gresi su bili izbrisani i došao je do novog stanja kao car i sveštenik, u koje je baš sada bio uveden. Žrtva za greh ga je oslobodila od njegovog "ja". O kako je dirljiva njegova životna priča. Što bi trebao doneti onome koji je sve ovo učinio za njega?

Njegovo srce je bilo ispunjeno zahvalnošću. Doneo je dar, koji je ugodan Božjem srcu: doneo mu je žrtvu paljenicu - kao izraz potpunog predanja Božjeg Sina svome Ocu. Kroz jestivu žrtvu on se u hvalospevu prisećao čistog i besprekornog života, što ga je Gospod Isus ovde vodio, te je shvatio da je njegov život bio potpuno drugačiji od Njegovog života.

Tako je očišćeni gubavac, osim toga što je bio uzdignut na mesto cara i sveštenika, još postao i Božjim štovateljem. Tu ćemo ga i ostaviti, kako se sagnuo i moli pred oltarom, a pred njim je žrtva paljenica, čiji dim se dizao k Bogu kao ugodni miomiris i kao da ga slušamo kako viče: "... namazao si uljem glavu moju, i čaša je moja prepuna." (Ps. 23,5).

Pravo proslavljanje Boga je ono što se uzdiže iz prepunog srca i podiže k Bogu u visine, iz srca koje se ne može suzdržati i koje se prelijeva u slavljenje, zahvaljivanje i uzdizanje. Uvereni smo da nam to žele reći žrtva paljenica i jestiva žrtva, oni se zajedno uzdižu Bogu poput miomirisa.

Pokušali smo, iako smo svesni naših slabosti, pokazati puteve kojima je išao gubavac od trenutka kada su ga izopštili iz tabora, pa sve do mesta proslavljanja ispred oltara na kojemu se nalazila žrtva paljenica. Kakav je to bio put za njega. Ali ipak, dragi verni prijatelju, on se ne razlikuje od mojeg i tvojega puta.

Neizmerna milost! Neka bi to pokrenulo naša srca, da bi gorila ljubavlju ka Onome, koji je svog Boga i Oca tako divno proslavio,i koji je za nas tako mnogo učinio.

"Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkog slatko a od slatkog gorko."
- Isaija 5:20

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 627
Ukupno: 2450038
Generisano za: 0.021''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/propisi/012.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.