5. Petrovo pokajanje
"Tada se Gospod obazre i pogleda na Petra, i seti se Petar Gospodnje reči, kako mu reče: tri puta ćeš me se odreći danas pre no što petao zapeva. I izišavši napolje zaplaka gorko." (Lk. 22:61-62)
To je bila prekretna tačka u Petrovom životu. Hristos mu je rekao: "Ti sada ne možeš poći za mnom." Petar još nije bio u stanju da sledi Hrista, jer još nije izgubio poverenje u sebe; nije poznavao sebe i zato nije mogao da sledi Hrista. Ali kada je izišao i gorko zaplakao onda se desila velika promena. Hristos mu je pre toga rekao: "I ti, kad se jednom obratiš, utvrdi svoju braću." U toj tački Petar se obratio od sebe, Hristu.
Zahvaljujem Bogu za priču o Petru. Ne znam nijednog čoveka u Bibliji koji nam pruža veću utehu. Kada pogledamo njegov karakter, tako pun neuspeha, i kada pogledamo šta je Hristos učinio od njega silom Svetoga Duha, mora da postoji nada za svakog pojedinog od nas. Ali nemoj zaboraviti da je Petar, pre nego što je Hristos mogao da ga ispuni Svetim Duhom, i da ga načini novim čovekom, morao da iziđe i gorko plače; morao je da se ponizi. Ako hoćemo da razumemo ovo, trebalo bi da razmotrimo četiri stvari: Prvo, pogledajmo Petra kao Isusovog odanog učenika; drugo, Petra kako je živeo sopstvenim životom; zatim Petra u svom pokajanju; i kao poslednje, ono što je Hristos načinio od Petra kroz Svetoga Duha.
Sad prvo pogledajmo Petra kao odanog Hristovog učenika. Hristos je pozvao Petra da ostavi svoje mreže i da Ga sledi. Petar je to odmah učinio, i kasnije je mogao sa pravom da kaže Gospodu: "Mi smo ostavili sve i pošli za Tobom." Petar je bio čovek potpune predanosti; ostavio je sve da bi sledio Isusa. Petar je isto tako bio čovek prave poslušnosti. Kada mu je Hristos rekao: "Navezi na dubinu i baci svoje mreže za lov," Petar, ribar, je znao da tu nema ribe, jer su ribarili celu noć i nisu ništa ulovili, ali je ipak rekao: "Na Tvoju reč baciću mreže." Bio je poslušan Isusovoj reči. Dalje, bio je čovek velike vere. Kada je video Hrista kako hoda po moru, rekao je: "Gospode, ako si ti, zapovedi da dođem k tebi po vodi."; i na Hristov glas izišao je iz broda i pošao po vodi. Onda, Petar je bio čovek velike duhovne pronicljivosti. Kada je Isus upitao Svoje učenike: "Šta kažu ljudi, ko je Sin čovečiji?" Petar je mogao da odgovori: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga." A Hristos je rekao: "Blažen si, Simone, sine Jonin, jer ti to ne otkri telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima." Hristos je o njemu govorio kao o steni, i da ima ključeve Carstva. Petar je bio sjajan čovek, odani Isusov sledbenik. Ali koliko je toga Petru ipak nedostajalo!
Pogledajmo sada Petra kako živi sebičnim životom, ugađa sebi, uzda se u sebe, i traži svoju ličnu čast. Pošto mu je Hristos rekao: "jer ti to ne otkri telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima." Hristos je počeo da govori o Svojim mukama, a Petar se usudio da kaže: "Bože sačuvaj, Gospode, neće ti se to dogoditi." Hristos je onda morao da mu kaže: "Idi od mene, satano; sablazan si mi, jer ne misliš što je Božije, nego što je ljudsko." Petar je pokazao svoju samovolju, uzdajući se u svoju mudrost, i zabranjujući Hristu da ide da umre. Odakle je to došlo? Petar se uzdao u sebe i u svoje misli u vezi sa Božijim stvarima. Kasnije vidimo da je među učenicima više puta došlo do rasprave o tome ko će biti najveći, a Petar je bio jedan od njih, i mislio je da ima pravo na prvo mesto. Tražio je da istakne sebe iznad ostalih. Sebični život je još bio jak u Petru.
Kad mu je Hristos govorio o Svojim mukama i rekao: "Idi od mene, satano," nastavio je sa rečima: "Ako ko hoće da pođe za mnom, neka se odreče sebe samoga i uzme krst svoj i ide za mnom." Niko ne može da Ga sledi ukoliko to ne učini. Mora potpuno da se odrekne sebe. Šta to znači? Kada se Petar odrekao Hrista, čitamo da je tri puta rekao: "Ne znam toga čoveka!" Drugim rečima:
"Nemam posla sa Njim. Nismo prijatelji. Nemam sa Njim nikakve veze." Hristos je rekao Petru da mora da se odrekne sebe. Naše ja mora da se zanemari i svaki njegov zahtev da se odbije. Ovo je osnova pravog učeništva; ali Petar to nije razumeo i nije mogao da posluša. I šta se desilo? Kada je došla poslednja noć, Hristos mu je rekao: "Ti ćeš me se tri puta odreći ove noći pre no što zapeva petao." Ali sa kakvim samopouzdanjem je Petar rekao: "Ako se svi sablazne o tebe, ja se nikada neću sablazniti. Spreman sam da idem sa tobom i u zatvor i u smrt." Petar je to ozbiljno mislio, i stvarno nameravao da tako i učini, ali nije poznavao sebe.
Mi pevamo pesmu: "Ništa nečisto!" i možda mislimo na pojedine grehove koji nas odvajaju od Boga. Ali šta da radimo sa tim sebičnim životom koji je sav nečist, i našom pravom prirodom? Šta da radimo sa telom koje je potpuno pod vlašću greha? Treba nam izbavljenje od njega. Petar to nije znao, i zato je izišao u svom samopouzdanju i odrekao se svoga Gospoda.
Zapazi kako Hristos dva puta upotrebljava tu reč odricanje. Prvi put je rekao Petru: "Odreci se sebe", drugi put je rekao: "Ti ćeš semene odreći". Ili jedno ili drugo. Nema drugog izbora za nas; ili da se odreknemo sebe, ili da se odreknemo Hrista. Dve velike sile se bore - prirodni život u sili greha, i Hristos u sili Božijoj. Jedna od ove dve sile mora da vlada u nama.
Pogledaj sada Petrovo pokajanje. Petar se tri puta odrekao svoga Gospoda, a onda ga je Gospod pogledao. Taj Isusov pogled je slomio Petrovo srce i onda mu se pokazao taj strašni greh koji je počinio, strašan neuspeh koji je doživeo i dubina u koju je pao, i "izišavši napolje zaplaka gorko."
Ko može da kaže kako je izgledalo to pokajanje. Ostatak te noći i sutrašnji dan, kada je video Hrista raspetog i sahranjenog, i sledeći dan - subota - o, u kakvom beznadnom očajanju i sramoti je proveo te dane! "Moj Gospod je otišao, otišla je i moja nada, a ja sam Ga se odrekao. Nakon tog života ljubavi, te tri godine blagoslovene zajednice, odrekao sam se moga Gospoda. Smiluj mi se, Bože!" Čini mi se da ne možemo ni da shvatimo u kakvo se duboko poniženje Petar survao. To je bila prekretna tačka i promena. Tog prvog dana u nedelji Isus se javio Petru. Uveče se sreo sa njim i sa ostalima. Kasnije kod Galilejskog jezera upitao ga je: "Voliš li me?" dok se Petar nije rastužio pri pomisli da ga Gospod podseća na to kako ga se tri puta odrekao; odgovorio je žalosno ali i iskreno: "Gospode, ti znaš sve, ti znaš da te volim."
Zatim, Petar je bio spreman da se oslobodi svoga ja; i to je moja poslednja tačka. Hristos ga je poveo zajedno sa ostalima do podnožja prestola, i naredio mu da tu čeka; i onda na dan Duhova Sveti Duh je došao, i Petar je bio promenjeni čovek. Ali nemojte samo da mislimo: Vidim promenu u Petru, u toj hrabrosti, u toj sili, u tom razumevanju Svetoga Pisma, i u tom blagoslovu sa kojim je tog dana propovedao. Hvala Bogu za sve to. Ali bilo je i nečeg dubljeg i boljeg za Petra. Cela Petrova priroda se promenila.
Ako hoćeš u to da se uveriš, čitaj Prvu Petrovu poslanicu. Znaš kakve su bile Petrove mane. Kada je u stvari rekao Hristu: "Ti ne možeš nikada da stradaš; to ne može da bude" - pokazao je da nema pojma šta znači preći kroz smrt u život. Hristos je rekao: "Odreci se sebe," ali i pored toga odrekao se svoga Gospoda. Kada ga je Hristos upozorio: "Ti ćeš se odreći mene," a on je tvrdio da neće, Petar je pokazao kako malo razume šta se nalazi u njemu. Ali kada čitam njegovu Poslanicu, i čujem kako kaže: "Ako vas vređaju za ime Hristovo, budite blaženi, jer Duh slave, i Duh Božiji počiva u vama," onda mi se čini da to nije taj stari Petar, nego da sam Duh Hristov diše i govori u njemu. Čitam kako kaže: "Jer ste na to pozvani, zato što je i Hristos stradao," i onda razumem kakva se promena desila u Petru. Umesto da se odrekne Hrista, našao je radost i zadovoljstvo, jer se odrekao sebe i razapeo i predao na smrt. Zato čitamo o njemu u Delima, da kada je bio pozvan pred Sinedrion, mogao je hrabro da kaže: "Boga treba slušati više nego ljude!" Mogao je zatim da se vrati s ostalim učenicima, i da se raduje što su bili dostojni da stradaju radi Hristovog imena. Pogledajte Petra kako se potpuno promenio - samozadovoljni, samopouzdani, samoživi Petar se napunio Duha i života Isusa. Hristos mu je to učinio kroz Svetoga Duha.
Ta priča treba da bude iskustvo svakog hrišćanskog radnika koji hoće da ga Bog blagoslovi. Ta priča je proročanstvo o tome šta svaki može da primi od Boga na nebu. Kada radnici ponaosob prime blagoslov taj rad će da napreduje, i onda će telo da bude zdravo i jako.
Sada, pogledajmo ukratko čemu nas ove lekcije uče.
Prva lekcija: Možda ima neko ko je veoma iskren, pobožan, odan i donekle uspešan radnik, u kome je ipak jaka sila tela. Petar je, pre nego što se odrekao Hrista, isterivao demone i lečio bolesne. Ima onih koji služe Bogu sa uspehom, zahvaljujući Njemu za blagoslov; ali kao i sa Petrom, telo još ima silu, i daje mu se mesta. Mi moramo da shvatimo da upravo zbog toga što je toliko tog sebičnog života u nama, sila Božija ne može da radi u nama onoliko moćno koliko bi to Bog hteo. Bog želi da udvostruči Svoj blagoslov, da pruži desetostruki blagoslov kroz nas. Ali nešto Mu smeta, a to je sebični život. Mi govorimo o Petrovom ponosu, i o njegovoj naglosti, o njegovom samopouzdanju. Sve to potiče iz te jedne reči, "sebe". Hristos je rekao: "Odreknite se sebe," a Petar nikad nije razumeo i nikad nije poslušao; otuda i sav njegov neuspeh.
I zato kažem da možda ima dece Božije, slugu Božijih - koji su možda propovednici, talentovani ljudi na visokim, uticajnim mestima, možda su to samo ponizni ljudi koji iskreno rade za Boga, pa ipak u njima preovlađuje sebični život. Kakva je to ozbiljna pomisao, i kako je hitno potrebno da uzviknemo: "O Bože, pokaži mi to, da ne bih nastavio da živim sebičnim životom!" Desilo se često da čovek koji radi dvadeset godina, možda na istaknutom položaju, Bog ispituje, i nauči da istražuje sebe, dok se potpuno ne postidi, i padne slomljen pred Bogom. Kakav ga gorki sram i žalost i bol i tuga spopada, dok na kraju ne otkrije da postoji izlaz! Petar je izišao i gorko zaplakao. Ima puno pobožnih u kojima još uvek vlada sila tela.
Druga lekcija - Naš blaženi Gospod Isus radi na tome da nam pokaže kako je jako naše ja.
Kako je to ikako moglo da se desi da je Petar, taj telesni Petar, taj samovoljni Petar, taj jaki samoljubivi Petar, postao čovek Pentekosta (Pedesetnice) i pisac Poslanice? To je bilo zato što ga je Hristos vodio, pazio na njega, učio i blagoslovio. Opomene koje mu je Isus dao bile su deo tog obučavanja. Na kraju je došao taj pogled ljubavi. Hristos ga u Svojim mukama nije zaboravio, nego se okrenuo i pogledao na njega, i "Izišavši napolje zaplaka gorko." I Hristos koji je doveo Petra do Pentekosta još uvek čeka da obuzme svako srce koje je spremno da Mu se preda.
Da li govoriš: "U tome je moja nevolja; sebični život, komfor, samosvesnost, samougađanje, i samovolja su uvek prisutni; kako da ih se oslobodim?" Moj odgovor glasi: Isus Hristos je taj koji može da te oslobodi svega; niko ne može da te oslobodi od sile sebičnosti osim Isusa Hrista. A šta On traži da ti učiniš? On traži da se poniziš pred Njim.
