6. Potpuna predanost

Andrew Murray
"A Ven-Adad car Sirski skupi vojsku svoju, i imaše sa sobom trideset i dva cara, i konje i kola; i otišavši opkoli Samariju i stade je biti. I posla poslanike k Ahavu caru Izrailjevu u grad. I poruči mu: ovako veli Ven-Adad: srebro tvoje i zlato tvoje moje je, tako i žene tvoje i tvoji lepi sinovi moji su. A car Izrailjev odgovri i reče: kao što si rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve što imam." (1. Car. 20:1-4)

Ven-Adad je tražio potpunu predanost; i Ahav je dao ono što se od njega zahtevalo - potpunu predanost. Želim da upotrebim ove reči: "Kao što si rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve što imam," kao reči potpune predanosti sa kojima svako dete Božije treba da se preda svome Ocu. Ako su nam srca spremna za to, nema kraja onome što Bog hoće da učini za nas, i blagoslovu koji će Bog dati.

Potpuna predanost - dozvoli mi da ti kažem otkud ove reči. Kada sam bio u Škotskoj, bio sam u društvu gde smo razgovarali o stanju Hristove Crkve, i koja je najveća potreba Crkve i vernih; među nama se nalazio brat koji je mnogo radio na obučavanju hrišćanskih radnika, te sam ga pitao šta on misli da je najveća potreba Crkve? Odgovorio je jednostavno i odlučno: "Samo potpuna predanost Bogu!" Te reči su me pogodile kao nikad do tada i taj čovek je počeo da priča kako nalazi kod radnika sa kojima je bio u dodiru, da ako su bili jaki u tom pogledu, čak i ako nisu imali mnogo uspeha, uvek su spremni da ih neko uči i da im pomogne, i uvek napreduju; dok drugi koji nisu jaki u tome, često se vrate i napuste posao. Da bismo primili puni blagoslov od Boga, jedini uslov je potpuna predanost Njemu.

Bog na nebu odgovara na molitve koje si prineo Njemu radi blagoslova za sebe i blagoslova za druge oko sebe, po-stavljajući ovaj jedini uslov: Da li si spreman da se potpuno predaš u Njegove ruke? Kako ćemo odgovoriti?

Da kažemo najpre da Bog to traži od nas. Da, to nalazi svoj koren u samoj Božijoj prirodi. Bog ne može drukčije. Ko je Bog? On je Izvor života, jedino vrelo života i sile i dobrote, i kroz celu vasiljenu nema ničeg dobrog osim onoga što Bog radi. Bog je stvorio Sunce, i Mesec, i zvezde, i cveće, i drveće, i travu; zar sve to nije potpuno predano Bogu? Zar oni ne dozvoljavaju Bogu da radi u njima ono što On hoće? Kada Bog odeva ljiljan lepotom, zar nije predan Bogu koji tu lepotu stvara u njemu? A Božija otkupljena deca? Zar možeš da zamisliš da Bog može da učini Svoje delo ako je samo polovina ili jedan njihov deo predan? Bog to ne može! Bog je život, i ljubav, i blagoslov, i sila, i beskrajna lepota, i Bogu je radost da se objavi svakom detetu koje je spremno da Ga primi; ali na žalost, ovo pomanjkanje potpune predanosti je upravo ono što Bogu smeta. I sada, kao Bog, On dolazi i traži baš to.

Znaš šta znači potpuna predanost u svakodnevnom životu. Znaš da sve mora da se preda tom posebnom određenom cilju i službi. Imam u džepu olovku, i ta olovka je potpuno predana jednom jedinom poslu - pisanju. Ta olovka mora potpuno da se preda mojoj ruci ako hoću dobro da je upotrebim. Ali ako je istovremeno još neko drži, ne mogu njom lepo da pišem. Moj kaput je potpuno predan meni i pokriva moje telo. A da li ti očekuješ da u svom besmrtnom biću, u božanskoj prirodi koju si primio kroz obnovljenje, Bog može da čini Svoje delo svakoga dana i svakoga časa ako Mu nisi potpuno predan? Bog to ne može! Solomonov hram je bio potpuno predan Bogu kada su Mu ga posvetili. I svako od nas je hram Božiji u kome će Bog da prebiva i moćno radi pod jednim uslovom - potpuna predanost Njemu. Bog to zahteva, Bog je dostojan toga, i bez toga Bog ne može da čini Svoje blaženo delo u nama.

Ali drugo, Bog ne samo da to zahteva nego Bog to hoće sam da učini. Siguran sam da mnoga srca kažu: "Da, ali ta potpuna predanost puno zahteva!" Nedavno sam dobio dirljivio pisamce u kome je pisalo: "Prošao sam kroz toliko nevolja i patnji, a ostalo je još uvek puno sebičnog života; ali ne smem da ga se potpuno odreknem jer znam da će mi doneti mnogo nevolja i bola." Jako mi je žao što Božija deca tako misle o Njemu, to je jako nemilostivo. Bog ne traži od tebe da se potpuno predaš svojom snagom ili silom svoje volje: Bog je voljan da to učini u tebi. Zar ne čitamo: "Jer Bog je taj što čini u vama da želite i da delate - da mu budete po volji."? Veruj da će sam večni Bog ući u tvoje srce da izbaci ono što ne valja, da pobedi zlo, i da učini što je ugodno u Njegovim blagoslovenim očima. Sam Bog će to učiniti u tebi.

Pogledaj ljude iz Staroga Zaveta, kao na primer Avraama. Da li misliš da je Bog slučajno našao tog čoveka, Oca Vernih i Prijatelja Božijeg, i da je sam Avraam, nezavisno od Boga, imao toliku veru, poslušnost i predanje? Znaš da nije tako. Bog ga je podigao, i pripremio da bude oruđe Njegove slave. Zar nije Bog rekao Faraonu: "Ali te ostavih da pokažem na tebi silu moju"? I ako je Bog to rekao o njemu, koliko će to još više da kaže za svako svoje dete. Dođi sa tom slabom željom, i ako se plašiš govoreći: "O moja želja nije dovoljno jaka, nisam spreman za sve što može da dođe, ne osećam se dovoljno hrabrim da kažem da mogu da pobedim sve," - molim te, nauči da poznaješ i da se oslanjaš na Boga potpuno. Kaži: "Oče moj, spreman sam da me učiniš voljnim." Ako te bilo šta zadržava ili se plašiš bilo kakve žrtve, dođi odmah Bogu i iskusi koliko je tvoj Bog milostiv. Ne plaši se da će zahtevati od tebe ono čime te nije obdario. Bog se nudi da učini ovu potpunu predanost u tebi. Sve tragedije, i glad i čežnje u srcu su privlačna sila Božijeg magneta, Hrista Isusa. On je živeo životom potpune predanosti, On vlada tobom, On živi u tvom srcu kroz Svoga Svetoga Duha. Zar se nećeš pouzdati u Boga da učini u tebi tu potpunu predanost Njemu?

Treće. Bog ne samo da to zahteva i čini u tebi, nego Bog nas i prihvata kad Mu se prinesemo. Bog to radi tajno u našem srcu, Bog nas podstiče kroz skrivenu silu Svetoga Duha da dođemo i objavimo, i mi moramo da donesemo i da Mu poklonimo tu potpunu predanost. Što se tiče tvojih osećanja ili tvoje svesti, to može da bude veoma nesavršena stvar, i ti možda sumnjaš i oklevaš i kažeš, da li je to stvarno? Ali seti se da je Hristos rekao jednom čoveku: "'Ako možeš?' - sve je mogućno onome koji veruje," a taj se uplašio i rekao: "Verujem, pomozi mome neverju." To je bila vera koja je pobedila đavola, i zli duh je bio isteran. Ako kažeš: "Gospode, dolazim u potpunoj predanosti," čak ako ti srce drhti i misliš u sebi: "Ne osećam tu silu, ne osećam tu odlučnost, ne osećam uverenost," uspeće! Sila Svetoga Duha će raditi čak i u tvom drhtanju.

Zar još nisi shvatio da Sveti Duh radi moćnom silom čak i onda kada sa ljudskog gledišta sve izgleda slabo? Pogledaj na Gospoda Isusa Hrista u Getsemanskom vrtu. Čitamo da je On: "kroz večnoga Duha" prineo Sebe na žrtvu Bogu. Svemogući Duh Božiji Mu je omogućio da to učini. Ipak, kako su Ga obuzeli bol i strah, i neizmerna tuga, i kako se molio! Gledajući spolja, ne vidiš nikakav trag moćne sile Duha, ali Duh Božiji je bio tu. Ipak, dok si slab i boriš se i drhtiš, verujući u skriveno delo Božijeg Duha, ne plaši se, nego se predaj.

Kada se pokoriš u potpunoj predanosti, veruj da je Bog sada prima. To je glavna tačka; mi upravo često propuštamo da verni pred Bogom treba da srede baš ovo pitanje prednosti. Možda to ne osećaš, možda ne shvataš, ali Bog preuzima kontrolu ako se pouzdaš u Njega.

Četvrto, Ne samo da Bog to traži, čini, i prihvata kada Mu donesemo, nego Bog je i održava. To je velika poteškoća mnogih. Ljudi kažu: "Ja sam često bio dirnut na sastancima ili na konferenciji i posvetio sam se Bogu, ali je to posle prošlo. Znam da može da traje nedelju ili mesec dana, ali kasnije uvene, i posle izvesnog vremena nestaje."

To je zato što ne veruješ da kada Bog započne delo potpune predanosti u tebi, i kad Bog prihvati tvoju predanost, onda Bog Sebe smatra dužnim da se brine za nju i da je čuva.

U tom pitanju predanosti se nalaze dvoje: Bog i ja - ja crv, Bog večni i svemogući Jahve. Crve, da li se plašiš da se predaš moćnom Bogu? Bog je voljan! Jedan od Božijih slugu je jednom tražio u molitvi da svako čuje Njegov glas s rečima: "Da li veruješ da mogu to da učinim, da mogu stalno da te držim, svakoga dana, svakoga časa?" Kako pevaš u tom lepom zboru?

Svakoga časa Bog moj ljubi me;
Svakoga časa imam život od gore.


Ako Bog dozvoljava suncu da te obasjava svakoga trenutka bez prestanka, zar Bog neće dati da te Njegov život obasjava svakoga trenutka? Zašto to nisi doživeo? Zato što nisi poverovao Bogu i zato što se nisi potpuno predao Bogu u tom poverenju.

Život potpune predanosti ima svoje poteškoće. Ja to ne osporavam. Da, postoji nešto mnogo veće od poteškoće; to je život koji je ljudima potpuno nemoguć. Ali kroz milost Božiju, i silu Božiju, i silu Svetoga Duha u nama, to je život za koji smo određeni, život koji nam je moguć. Verujemo da će Bog da ga održava. Neko je upitao Džordža Milera (George Muller) na dan njegovog devedesetog rođendana, u čemu je bila tajna njegove sreće, i svega blagoslova kojim ga je Bog obdario. Rekao je da smatra da postoje dva razloga. Prvi je što je Božijom milošću imao dobru savest pred Bogom svakoga dana; a drugi, što je ljubitelj Božije Reči. Dobra savest u beskompromisnoj poslušnosti Bogu svakoga dana; svakodnevna zajednica sa Bogom kroz Njegovu Reč i molitvu - to je život potpune predanosti.

Takav život ima dve strane - sa jedne strane: potpuna predanost onom radu koji Bog hoće da ja radim; sa druge, da dozvolim Bogu da čini ono što On hoće.

Prvo, raditi ono što Bog hoće. Predati se potpuno Božijoj volji. Znaš nešto o toj volji; ne dovoljno, i svakako si još daleko da znaš sve. Ali samo kaži Gospodu Bogu: "Ja želim Tvojom milošću da činim Tvoju volju u svemu, svakoga trenutka, svakoga dana." Kaži: "Gospode Bože, neka ne bude ni reči na mom jeziku koja nije na Tvoju slavu, nijedan znak moje naravi koji nije na Tvoju slavu, nijedno osećanje ljubavi ili mržnje u mom srcu koje nije na Tvoju slavu i u skladu sa Tvojom blaženom voljom." Neko može da pita: "Zar misliš da je to moguće?" Ja ovako odgovaram: "Šta ti je Bog obećao? i šta može Bog da učini da bi napunio sud koji je potpuno predan Njemu?" Bog čeka da nas blagoslovi mnogo obilnije nego što očekujemo. "Što oko ne vide, i uho ne ču, to ugotovi Bog onima koji Ga ljube." Bog je ugotovio nečuvene stvari; blagoslove divnije nego što možeš zamisliti, moćnije nego što možeš shvatiti. To su božanski blagoslovi. Dođi odmah i reci: "Potpuno se predajem Bogu i Njegovoj volji, da činim samo ono što On hoće!" Bog je taj koji će ti omogućiti da se predaš.

A sa druge strane, dođi i reci: "Predajem se potpuno Bogu, da Mu dozvolim da radi u meni da želi i da dela po blagonaklonosti Svoje volje, kao što je obećao da će učiniti." Da, živi Bog želi da radi u Svojoj deci na način koji ne možemo razumeti, ali koji je Božija Reč razotkrila; i On želi da radi u nama svakoga trenutka i svakoga dana. Bog je voljan da održava naš život; samo neka potpuna predanost bude u jednostavnom, detinjem potpunom poverenju.

Poslednja tačka. Ova potpuna predanost Bogu Ne nas divno blagosloviti. Zar nećemo reći svome Bogu i Ocu koji nas ljubi, ono što je Ahav rekao svome neprijatelju, Caru Ven-Adadu: "Kao što si rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve što imam"? Ako to kažemo, Božiji blagoslov će se spustiti na nas. Bog želi da se odvojiš od sveta; pozvan si da iziđeš iz sveta koji mrzi Boga. Iziđi za Boga i reci: "Gospode, sve za Tebe." Ako to kažeš sa molitvom Bogu na uvo, On će to prihvatiti i naučiti te onome šta to znači.

Ponavljam, Bog će te blagosloviti. Moli se za blagoslov. Ali zapamti, moraš da budeš potpuno predan. Svaki put kada večeraš, imaš slikovit primer. Zašto se sipa čaj u šolju? Zato što je prazna i služi za čaj. Ali, ako staviš mastilo, ili sirće, ili vino u nju, da li ćeš sipati čaj u isti sud? Da li te Bog može ispuniti, da li može da te blagoslovi, ako nisi potpuno predan Njemu? Ne može! Veruj da Bog ima divne blagoslove za tebe, ako samo kažeš, makar i sa drhtavom voljom, no ipak verujućim srcem: "O Bože, prihvatam Tvoje zahteve, Tvoj sam, i sve što imam tvoje je. Moja duša Ti poklanja potpunu predanost, kroz Tvoju božansku milost."

Možda nemaš tako jaka i jasna osećanja izbavljenja kao što bi voleo; ali ponizi se pred Njim i priznaj da si ožalostio Svetoga Duha svojom samovoljom, samopouzdanjem, sopstvenim naporima. Pokloni se ponizno pred Njim i priznaj to, te Ga zamoli da ti slomi srce i da te dovede u prah pred Sobom. I onda, dok se povijaš pred Njim, samo prihvati Božije učenje da u tvome telu "dobro ne obitava," i da ništa neće da ti pomogne, osim novoga života koji mora da uđe u tebe. Moraš se odreći sebe jednom zauvek. Samoodricanje mora svakog trenutka da bude sila tvoga života, i onda će Hristos da uđe i zavlada.

Kada se Petar oslobodio? Kada se ostvarila ta promena? Promena je počela kada je Petar zaplakao; i Sveti Duh se spustio i ispunio njegovo srce. Bog Otac voli da nam daje silu Duha. Mi imamo Duha Božijeg u sebi. Dolazimo Bogu, priznavajući to i slaveći Ga za to; ali priznavajući kako smo ožalostili Duha. Tada priklanjamo kolena pred Ocem i molimo Ga da nas Svojim Duhom ojača za unutrašnjeg čoveka, i da nas ispuni Svojom moćnom silom. I kad nam Duh objavi Hrista, Hristos dolazi da se nastani u našim srcima zauvek, a sebični život je uklonjen.

Pokloni se ponizno pred Bogom i u toj poniznosti priznaj pred Njim stanje cele crkve. Nema reči koje mogu da opišu žalosno stanje Crkve Hristove na zemlji. Seti se hrišćana koji se nalaze oko tebe. Tako malo sile, tako malo predanosti i posvećenja Bogu, tako slabo shvatanje istine da je hrišćanin čovek potpuno predan Božijoj volji! Trebalo bi da priznamo grehe Božijeg naroda oko nas, i da se ponizimo. Mi smo članovi tog bolešljivog tela, i ta bolešljivost će nam smetati i srušiti nas, ukoliko ne dođemo Bogu, i uz priznanje se odvojimo od druženja sa svetom i od ravnodušnosti jednih prema drugima, i ukoliko se ne predamo da živimo potpuno i isključivo za Boga.

Koliko se radi u duhu tela i u sili našeg  ja! Koliko ima posla svakoga dana u kome se ljudska energija - naša volja i naše misli u vezi tog rada - stalno pokazuju, i u kome se vrlo malo čeka na Boga i na silu Svetoga Duha! Priznajmo to! Ali kada priznamo stanje crkve i slabost i grešnost onoga što radimo za Boga, vratimo se na sebe. Da li ima neko ko iskreno čezne da se oslobodi sile ovog sebičnog života, koji iskreno priznaje da to jeste sila njegovoga ja i tela, i koji je voljan da sve položi pred Hristove noge? U tome je izbavljenje.

Jednom sam čuo o čoveku koji je govorio o "okrutnoj" misli o odvajanju i smrti. Ali ti tako ne misliš, zar ne? Smrt je za Hrista bila put slave. Umesto radosti - koja je bila pred Njim - podneo je Krst. Krst je bio mesto rođenja Njegove večne slave. Da li ljubiš Hrista? Da li čezneš da budeš u Hristu, ali da ne budeš kao On? Neka ti smrt bude najpoželjnija stvar na svetu; smrt sebi i zajednica sa Hristom. Odvajanje - da li misliš da je teško kada si pozvan da se odvojiš od sveta i kroz to odvajanje da se sjediniš s Bogom i Njegovom ljubavlju; da se pripremiš kroz to odvajanje da živiš i da hodaš svaki dan sa Bogom. Zaista bi trebalo da kažemo: "Bilo šta, samo da se odvojim, da umrem radi života pune zajednice sa Hristom." Baci ovaj sebični život i telesni život pred Isusove noge. Onda se pouzdaj u Njega. Ne trudi se mnogo da sve razumeš, nego dođi sa živom verom da će Hristos ući u tebe silom Svoje smrti i silom Svoga života; a onda će Sveti Duh da donese celog Hrista - Hrista raspetog i Hrista vaskrslog koji živi u slavi - i u tvoje srce.

"Niko se ne rađa kao hrišćanin, već to se postaje."
- Tertulijan

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 546
Ukupno: 2449957
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/predanost/006.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.