4. Odvojeni u Svetom Duhu

Andrew Murray
"A u Antiohijskoj crkvi behu proroci i učitelji: Varnava i Simeon zvani Niger, pa Lukije Kirinac, Manain... i Savle. Kad su oni služili Gospodu i postili, Duh Sveti reče: odvojte mi Varnavu i Savla za delo na koje sam ih pozvao. Tada postiše i pomolivši se Bogu položiše ruke na njih, pa ih otpustiše. Oni pak poslani od Svetoga Duha siđoše u Seleukiju". (Dela 13:1-4)

U ovome tekstu nalazimo neke misli koje mogu da nas vode u razmišljanju o tome šta Bog želi od nas i šta bi Bog učinio za nas. To je najveća pouka ovih stihova: Sveti Duh je rukovodilac Božijeg rada na zemlji. Ako hoćemo da radimo pravilno za Boga, i ako će Bog da blagoslovi naš rad, trebalo bi da budemo u pravom odnosu sa Svetim Duhom, da Mu svakodnevno damo počasno mesto koje Mu pripada.

Prvo što vidimo u našem tekstu je da Bog ima Svoje sopstvene planove u odnosu na Svoje Carstvo. U Antiohiji je bila osnovana Njegova Crkva. Bog je imao određene planove u vezi Azije i Evrope. On ih je izumeo; bili su Njegovi, i upoznao je Svoje učenike sa njima. Mi nekada govorimo o našim planovima za evangelizaciju; ali naš veliki Bog organizuje vojevanje, a Njegovi generali i oficiri ne znaju uvek Njegove planove. Često primaju zapečaćene naredbe, i moraju da čekaju na Njega da im izda naređenja. Bog na nebu ima želju i volju za poslom koji mora da se obavi i način na koji treba da se uradi. Blažen je onaj čovek koji ulazi u Božije tajne i radi pod Božijim vođstvom.

Pre nekoliko godina smo u Velingtonu otvorili Misijski Institut - koji se tamo smatra za lepu građevinu. Predsednik je na otvaranju rekao nešto što nisam nikad zaboravio. "Prošle godine smo se ovde sastali da postavimo kamen-temeljac, i šta je tada moglo da se vidi? Ništa, osim đubreta, kamenja i cigala, i ostatak stare zgrade koja je porušena. Tada smo položili kamen-temeljac i samo je nekolicina znala kakva će zgrada da izraste. Niko nije znao u detalje osim jednoga čoveka - arhitekte. U njegovoj glavi je sve bilo jasno i kada su došli preduzimač, zidar i stolar da preuzmu naređenja od njega, i najneznatniji radnik je morao da se pokorava naređenjima; građevina se dizala, i ova divna zgrada je završena. I tako," dodao je, "ova zgrada koju danas otvaramo je samo polaganje osnove u radu čiji ishod samo Bog zna." Ali Bog je Svoje radnike i Svoje planove jasno ocrtao, a naše je da čekamo, da bi Bog opštio s nama onoliko koliko je to Njegova volja i kad god je potrebno.

Mi jednostavno treba da budemo verni u poslušnosti, izvršavajući Njegove naredbe. Bog ima plan za Svoju Crkvu na zemlji. Ali na žalost, mi tako često pravimo svoje planove, i mislimo da znamo šta treba da se uradi. Molimo se da Bog blagoslovi naše slabe napore, umesto da odlučno odbijemo da krenemo ako Bog ne ide pred nama. Bog je planirao posao i širenje Njegovog Carstva. Taj zadatak je poveren Svetome Duhu. "Zvanje u koje sam ih Ja pozvao." Neka nam svima Bog pomogne da se plašimo da dodirnemo "kovčeg Božiji" ukoliko nismo vođeni Svetim Duhom.

Druga stvar. Bog je voljan da otkrije Svojim slugama šta je Njegova volja. Da, slava Bogu, poruke sa neba još uvek stižu. Kao što čitamo ovde šta je Sveti Duh rekao, tako će Sveti Duh da govori Svojoj Crkvi i Svome narodu. On to često čini: On je dolazio kod pojedinaca i odvojio ih je na pol"e rada, koja drugi u početku nisu ni razumeli ni odobravali; putevima i načinima koji se drugima nisu svideli. Ali Sveti Duh i u današnje vreme uči Svoj narod. Hvala Bogu, u našim misijskim društvima i u domaćim misijama kao i u hiljadu oblika rada, vođstvo Svetoga Duha je poznato; ali, čini mi se, da smo svi spremni da priznamo da je suviše malo poznato.

Ne tražite od Boga samo silu. Mnogi Hrišćani imaju svoj sopstveni plan rada, ali Bog mora da pošalje silu. Čovek radi po svojoj sopstvenoj volji - i Bog mora da daje milost - jedini je razlog zašto Bog daje tako malo milosti i tako malo uspeha. Ali zauzmimo svoja mesta pred Bogom i kažimo: kada je nešto učinjeno po volji Božijoj, snaga Božije volje se neće oduzeti; što je učinjeno po Božijoj volji mora da ima i moćni Božiji blagoslov. Zato neka nam prva želja bude da nam se otkrije Božija volja.

Ako me upitaš, da li je lako primiti ove poruke sa neba, i razumeti ih, mogu ti odgovoriti: Lako je onima koji imaju pravu zajednicu sa nebom, i koji razumeju umetnost čekanja na Boga. Mi se često pitamo: Kako je moguće da neko zna Božiju volju? Kad su ljudi u zamršenoj situaciji, žele da se iskreno mole da im Bog odmah odgovori. Ali Bog može da otkrije Svoju volju samo onom srcu koje je ponizno, osetljivo i prazno. Bog može da otkrije Svoju volju u zamršenim i jako teškim situacijama samo onom srcu koje je naučilo da Ga sluša i poštuje u malim stvarima svakodnevnog života.

Sa ovim dolazim do treće tačke. Zapazi kakav treba da bude stav onoga kome Sveti Duh otkriva Božiju volju. Šta ovde čitamo? Veći broj ljudi je služio Gospodu i postio, a Sveti Duh je došao i progovorio im. Neki tumače ovaj odlomak kao da se odnosi na neki sastanak misijskog društva u naše vreme. Vidimo da je neko pol"e otvoreno, a imali smo svoje misije na drugim poljima, ali želimo da pređemo na to pol>e. To smo gotovo rešili, i molimo se u vezi sa tim. Ali u onim prvim danima, položaj je bio sasvim drugačiji. Sumnjam da je ijedan od njih mislio o Evropi, jer je kasnije Pavle pokušao da se vrati u Aziju, dok mu noćno priviđanje nije pokazalo Božiju volju. Pogledaj te ljude! Bog je učinio čuda; proširio je Crkvu čak do Antiohije i izlio bogat i veliki blagoslov. Sada ovi ljudi služe Gospodu uz molitvu i post. Njihovo ubeđenje je bilo toliko duboko da mora biti da je došlo sa neba. Kao da kažu, 0 Gospode, mi smo tvoje sluge, i u postu i molitvi čekamo na Tebe. Šta je Tvoja volja za nas?

Zar to nije bilo isto i sa Petrom? Nalazio se na krovu, postio je i molio se, i nije ni pomišljao na viziju i naređenje da ide u Kesariju. Nije znao kakav će biti njegov zadatak. Neka Bog učini da to bude i naše stanje i neka shvatimo da će se u srcima koja su potpuno predana Gospodu Isusu - u srcima koja se odvajaju od sveta pa čak i od uobičajenih verskih obreda, i koja se predaju u iskrenoj molitvi da čekaju na Gospoda, se objaviti Božija nebeska volja.

Reč "post" se javlja po drugi put: "Postiše i pomolivši se Bogu," (treći stih). Kada se moliš voliš da uđeš u svoju sobu, prema Isusovoj zapovesti, i da zatvoriš vrata. Isključuješ svakodnevne poslove i društvo i zadovoljstvo i sve što bi smetalo i želiš da budeš sam sa Bogom. Ali materijalni svet u nekom obliku te prati i tamo. Moraš jesti. No ovi ljudi su hteli da se odvoje od uticaja materijalnog i vidljivog sveta i zato su postili. Jeli su tek toliko da zadovolje svoje prirodne potrebe, i u dubini svojih duša su hteli da pokažu da su se odvojili od svega zemaljskog kroz njihovo pošćenje pred Bogom. O neka nam Bog da tu goruću želju, to odvajanje od sveta, da bismo čekali na Boga da nam Sveti Duh otkrije Božiju blagoslovenu volju.

Četvrto: Šta je sada volja Božija kako je Sveti Duh objavljuje nalazi se u ovim rečima: Odvojenje u Svetome Duhu. To je ključna misao te poruke sa neba. "Odvojte mi Varnavu i Savla za delo na koje sam ih pozvao." Posao je Moj i ja se za njega zauzimam, izabrao sam i pozvao ove ljude, i želim da ih vi koji predstavljate Crkvu Hristovu na zemlji, odvojite za mene.

Pogledaj dvostruko značenje ove poruke sa neba. Trebalo je da se ti ljudi odvoje za Svetoga Duha, i Crkva je trebalo da ih odvoji Svetome Duhu. Sveti Duh je imao poverenja da će verni to učiniti u pravom duhu. Bili su u nebeskoj zajednici, i Sveti Duh je mogao da im kaže, vi odvojte ove ljude. I to su bili ljudi koje je Sveti Duh pripremio, i On je mogao da kaže o njima, "Neka se odvoje za Mene."

Ovde dolazimo do samog korena, do same srži naše potrebe kao radnika. Pitanje je ovo: Šta je potrebno da bi se sila Božija spustila snažnije na nas, da bi se blagoslov Božiji izlio obilnije na ove jadne ljude i ginuće grešnike među kojima se trudimo. Odgovor sa neba glasi: "Tražim ljude koji su odvojeni za Svetoga Duha." Šta to znači? Znaš da postoje dva duha na zemlji. Hristos je rekao kada je govorio o Svetome Duhu: "Koga svet ne može da primi." Pavle je rekao: "Mi pak nismo primili duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga." To je najveća potreba svakog hrišćanskog radnika - da duh ovoga sveta iziđe, i da Duh Božiji uđe i zauzme unutrašnji život i celo biće.

Siguran sam da je mnogo onih koji vape Bogu da se Sveti Duh sputi na njih kao Duh sile za njihov rad, i kada osete tu silu i prime blagoslov, zahvaljuju Bogu. Ali Bog želi nešto veće i nešto uzvišenije. Bog želi da mi tražimo Svetoga Duha kao Duha sile u našim sopstvenim srcima i životima, da pobedi naše ja i izbaci greh, i stvori blagoslovenu i lepu sličnost sa Isusom u nama.

Ima razlike u sili Duha kao dara i sile Duha za vrlinu svetoga života. Čovek može da ima neku meru sile Duha, ali ako nema veliku meru Duha kao Duha vrline i svetosti, videće se mana u njegovom radu. On može da pomogne ljudima da se obrate, ali nikada neće pomoći ljudima da dožive viši stepen duhovnog života, a kada ga nestane moglo bi se desiti da nestane i velikog dela njegovog rada. Ali čovek odvojen za Svetoga Duha spreman je da kaže: "Oče, neka Sveti Duh ima punu vlast nada mnom, nad mojom kućom, nad mojom naravi, nad svakom rečju moga jezika, nad svakom misli moga srca, nad svakim osećanjem prema drugim ljudima; neka Sveti Duh ima potpunu vlast." Da li je to čežnja i zavet tvoga srca sa Bogom - da budeš čovek ili žena odvojen i predan Svetom Duhu? Moja je molitva da slušate glas sa neba. "Odvojte Mi," rekao je Sveti Duh. Da, odvojen za Svetoga Duha. Neka se Reč useli u same dubine našega bića da nas ispita; i ako nam Bog otkrije da se u njemu nalaze sebični život, samovolja i samo-uzvišivanje, ponizimo se pred Njim.

Da li si ti odvojen za Svetoga Duha? Da li je to tvoja Duboka čežnja? Da li si doživeo takvo predanje? Da li si to očekivao kroz veru u silu našeg vaskrslog i svemogućeg Gospoda Isusa? Ako nisi, evo poziva vere i evo ključa blagoslova - odvojen za Svetoga Duha.

Neka Bog učini da naše crkve, naša misijska društva, naši saveti i odbori budu sastavljeni od ljudi i žena koji su spremni da odvajaju radnike za Svetoga Duha. Mi možemo i to da tražimo od Boga; i moja je nada da će nas Bog tako voditi da se svaki od nas odvoji za Svetoga Duha, i da zamoli svoju braću i sestre da mu se pridruže u molitvi za to. Neka nas Bog učini dostojnima da tako radimo jedni za druge.

Onda dolazi moja peta tačka. Ova sveta saradnja sa Svetim Duhom u Njegovom radu postaje stvar savesti i dela. Ovi ljudi su odvojili Pavla i Varnavu, a onda piše da su njih dvojica, poslani od Svetoga Duha, sišli u Selevkiju. O kakvo zajedništvo! Sveti Duh na nebu čini jedan deo rada, a čovek na zemlji čini drugi. Posle rukopoloženja ovih ljudi na zemlji, piše u Božijoj nadahnutoj Reči, da su bili poslani od Svetoga Duha.

Pogledaj kako ova saradnja poziva na novu molitvu i post. Oni su već jedno vreme služili Gospodu i postili; a onda Sveti Duh govori, i moraju da se prihvate posla i da se priključe toj saradnji, i odmah su se okupili da se opet mole i poste. U takvom duhu su poslušali svoga Gospoda. I to nas uči da nam sila u molitvi ne treba samo na početku hrišćanskog rada, nego stalno. Ako postoji nešto u Crkvi Hristovoj što me ponekad duboko žalosti; ako postoji nešto u mom sopstvenom životu čega se stidim; ako ima nešto što smatram da Crkva Hristova nije primila i shvatila; ako ima nešto što me tera da se molim Bogu - O, nauči nas Tvojom milošću novim stvarima - to je divna sila koju bi molitva trebalo da ima u Carstvu. Jako malo smo iskoristili tu silu.

Verovatno smo već čitali reči Hrišćanina u Banjanovom velikom delu (Put Hrišćanina, John Bunyan), kada je našao u svojim nedrima ključ kojim je otključao zatvor. Mi imamo ključ koji može da otključa vrata zatvora našega grada ili sela i bezbožništva. Ali mnogo smo više zauzeti svojim radom nego molitvom. Mi više verujemo u razgovor sa ljudima nego u razgovor sa Bogom. Nauči se od ovih ljudi da rad na koji nas Sveti Duh šalje mora da nas poziva na više posta i molitve i da se više odvajamo od duha i zadovoljstava ovoga sveta, na novo posvećenje Bogu i zajedništvo sa Njim. Ti ljudi su se predali postu i molitvi, i kad bi se u svom običnom hrišćanskom radu više molili, bilo bi više blagoslova u našem unutrašnjem životu. Kada bismo osećali i dokazivali i svedočili svetu da je naša jedina sila u stalnom dodiru sa Hristom svakoga minuta, i kada bismo dozvolili Bogu da radi u nama - kada bi to bio naš duh, zar naši životi ne bi, milošću Božijom, bili svetiji? Zar ne bismo mnogo obilnije donosili roda?

Skoro da ne poznajem ozbiljniju opomenu u Božijoj Reči od one koja se nalazi u Galatima 3, gde Pavle pita: "Počeli ste Duhom a sad svršavate telom?" Da li razumeš šta to znači? Postoji velika opasnost u hrišćanskom radu kao i u hrišćanskom životu koji počinje uz mnogo molitve i u Svetome Duhu, a da kasnije postepeno može da skrene na telesne puteve; i zato reč: "Počeli ste Duhom, a sad svršavate telom." Kad smo se po prvi put našli u nedoumici i bili bespomoćni mnogo smo se molili Bogu. Bog je odgovorio i Bog je blagoslovio. Naša organizacija se usavršila i broj naših saradnika se povećao; ali organizacija i sam rad i zalet su nas postepeno zaokupili tako da se sila Duha, u kojoj smo počeli kad nas je bilo samo malo, skoro izgubila. O molim vas, dobro to zapazite! Ova grupa učenika je izvršila zapovest Svetoga Duha sa novim postom i molitvom. "Da, u Bogu se smiri, dušo moja." To je naša najnužnija i najvažnija služba. Sveti Duh dolazi da odgovori na molitvu vere.

Kada se vaskrsli Hristos uzneo na presto, učenici su deset dana čekali i vapili Bogu kod podnožja tog prestola. To je zakon carstva - Kralj na prestolu, sluge kod podnožja. Neka nas Bog uvek tu nalazi.

Onda dolazi moja poslednja tačka. Kakav divan blagoslov dolazi kada dozvolimo Svetome Duhu da vidi i upravlja poslom, i kada se on izvršava u poslušnosti Njemu! Verovatno znaš priču o misiji na koju su Varnava i Savle poslani. Znaš kakva ih je sila pratila. Sveti Duh ih je poslao, te su išli od mesta do mesta uz veliki blagoslov. Sveti Duh je bio njihov vođa. O kako je bila blagoslovena njihova služba Gospodu!

Naučimo se da verujemo da Bog ima blagoslov za nas. Sveti Duh, u čije je ruke Bog poverio taj posao, nazvan je "izvršilac Svete Trojice." Sveti Duh ne samo da ima silu nego je On i Duh ljubavi. On se nadnosi nad svim mračnim svetom, i nad našom zemljom, i nad svakim delom rada na njoj, i voljan je da blagoslovi. A zašto onda nema više blagoslova? Na to postoji samo jedan odgovor: Nismo, poštovali Svetoga Duha onako kao što je trebalo. Ima li nekoga ko bi mogao da kaže da to nije istina. Zar nije svako razumno srce spremno da uzvikne: Bože oprosti što nisam poštovao Svetoga Duha onako kao što je trebalo, što sam Ga žalostio, što sam dozvolio da moje ja, telo i volja zauzmu šta više mesto koje je Bog namenio Svetome Duhu. O, naš je greh veći nego što to shvatamo! Nije ni čudo što u Hristovoj Crkvi ima toliko slabosti i neuspeha!

"Svim ljudima je vera u Boga usađena u srce. Lažu oni koji kažu da ne veruju u Božje postojanje; jer noću i u samoći sumnjaju."
- Seneka

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 315
Ukupno: 2446021
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/predanost/004.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.