2. Sveti Duh jeste Bog
Pošto ova knjiga pokušava da vas dovede u ispunjen, ličan i na Bibliji zasnovan odnos s Bogom Svetim Duhom, prva stvar koju treba da pokažemo jeste da je Sveti Duh jedna od osoba Svetog Trojstva.
Crkva je kroz svoju istoriju prihvatila da je Bog jedan i da on postoji kroz tri osobe: Oca, Sina i Svetog Duha. U Svetom pismu sve troje deluju u savršenom skladu za čovekovo iskupljenje. Pavle je priznao Timoteju da Trojstvo predstavlja veliku misteriju i da je isprazno uopšte pokušavati da je u potpunosti shvatimo.
Mnogi kultovi (kao što su, na primer, Jehovini svedoci) zloupotrebljavaju ovaj raskorak između fizičkog (ograničenog) sveta, i duhovnog (neograničenog). Oni ovaj raskorak koriste kao razlog da negiraju Isusovu božansku prirodu i da predstave Svetog Duha samo kao neku energiju. Druge grupe negiraju postojanje Oca i Svetog Duha i propovedaju da je jedino Isus Bog. Jedna od opštih karakteristika mnogih kultova je negiranje Isusove, ili božanske prirode Svetog Duha.
Trojstvo (Trojedini Bog)
Zbog toga što je ovo područje najčešće napadano, mi treba da potvrdimo ne samo božansku prirodu Svetog Duha, već i razloge zbog kojih verujemo da je to tako. Reč "Trojstvo" se ne nalazi u Bibliji, ali taj termin odgovara teolozima koji pokušavaju da objasne tri božanske osobe. Možda bi termin trojedinstvo bolje objasnio Boga. On nije 1+1+1=3, već je 1 x 1 x 1=1.
U Prvoj knjizi Mojsijevoj 1:1 je napisano: "U početku Bog..." Hebrejska reč koja je prevedena kao "Bog" je Elohim, i označava množinu za El (Bog u jednini). U hebrejskom jeziku postoje jednina, dvojina i množina. Bog u jednini je El, u dvojini Elah, a u množini je Elohim. Ne možemo poreći da reč "Elohim" barem ukazuje na Božje trojedinstvo.
Nakon toga čitamo u Prvoj Mojsijevoj 1:2: "Duh Božiji lebdijaše nad vodama". Sveti Duh je prva osoba Trojstva koja je posebno identifikovana u Bibliji. U Prvoj Mojsijevoj 1:26 piše: "I Elohim reče: Da načinimo čoveka po obličju i po prilici našoj." On nije rekao: "Ja ću ga napraviti na moju sliku." Drugim rečima, tri osobe Trojstva su zajedno govorile.
Osobine Duha
Da bismo dokazali da je Sveti Duh Bog, prvo ćemo pokazati da osobine koje poseduje samo Bog pripadaju Svetom Duhu. Jedna od božanskih osobina je njegova večna priroda. On je oduvek postojao. U Jevrejima 9:14 piše da je Hristos sebe bezgrešnog ponudio Bogu kroz večnog Duha. Ako je Duh večan, i ako je ovo samo božanska osobina, onda je Duh Bog. Tri osobe Trojstva su povezane i u ovom stihu.
Još jedna od božanskih osobina je da Bog sve zna. Bog poznaje sve stvari, kao što i Jakov kaže u Delima 15:17-18: "Govori Gospod koji tvori ovo - poznato od večnosti." Ova osobina je takođe pripisana Svetom Duhu. U Prvoj Korinćanima (1. Korinćanima 2:10-11) piše: "A nama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Božije. Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku - sem čovekovog duha koji je u njemu? Tako isto niko - sem Duha Božijega - ne zna šta je u Bogu." Ovde je Božje znanje pripisano Božjem Duhu.
Još jedna od božanskih osobina je sveprisutnost. Bog istovremeno postoji na svakom mestu u svemiru. U Psalmu 139:7 David pita: "Kuda bih otišao od duha tvoga, kuda bih od lica tvog utekao?" Bog postoji na nebu, u paklu i u najvećim dubinama mora. Duh je sada sa mnom ovde gde se ja nalazim, i u isto vreme je sa vama gde god da se nalazite u ovom trenutku čitajući ovu knjigu.
Bog je svemoguć. Ova reč se upotrebljava da pokaže da Bog može sve. Kada se Sara smejala na objavu da će dobiti sina u svojoj starosti, anđeo Gospodnji ju je upitao: "Ima li nešto što bi Gospodu bilo nedostižljivo?" (1. Mojsijeva 18:14). Isus je rekao: "Bogu je sve mogućno" (Marko 10:27). U Luki 1:37 On je rekao: "Jer je svaka reč Božija moćna." Kada je Marija pitala kako će ona, kao devica, roditi dete, anđeo joj je odgovorio: "Duh Sveti doći će na tebe i sila Svevišnjega oseniće te" (Luka 1:35). U ovom stihu Sveti Duh i sila Svevišnjega su poistovećeni.
Dela Duha
Svetom Duhu nisu pripisane samo božanske osobine, već i božanska dela. Jedno od božanskih dela je delo stvaranja. Svi iz Trojstva su prisustvovali činu stvaranja. U Prvoj Mojsijevoj 1:1 piše: "U početku stvori Bog." U Jovanu 1:1-3 piše: "U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje." I Duh je takođe aktivno učestvovao u činu stvaranja. U Prvoj Mojsijevoj 1:2 piše da se Duh kretao iznad vodene površine. Duh je govorio sa Ocem i sa Sinom kada je Bog rekao: "Da načinimo čoveka po obličju i po prilici našoj" (1. Mojsijeva 1:26). U Psalmu 104:30 piše: "Pošlješ dah svoj, i ona postaju."
Još jedno od Božjih dela je davanje, pružanje života. Iz Druge Korinćanima 3:6, gde Pavle govori o slovu zakona, možemo videti da Bog pruža i održava život: "Jer slovo ubija, a Duh oživljava." U Jova^nu 6:63 Isus je rekao: "Duh je ono što oživljava."
Biblija je napisana nadahnućem Svetog Duha a ipak mi, pravilno, nazivamo Bibliju Božjom rečju. 2. Petrova 1:21 kaže: "Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga." U Drugoj Timotiju (2. Timotiju 3:16) Pavle objavljuje: "Sve Pismo je bogonadahnuto." Petar kaže da su pisci bili nadahnuti Svetim Duhom, a Pavle da ih je inspirisao Bog. Znači da je Duh poistovećen sa Bogom.
Zbog ovoga su mnogi stihovi iz Starog zaveta, za koje se kaže da ih je Bog izgovorio, u Novom zavetu pripisani Svetom Duhu. U Isaiji 6:8-9 prorok je rekao: "I čuh glas Gospodnji koji reče: "Koga ću poslati, ko će za nas ići? 'I ja odgovorih: 'Evo mene, mene pošalji'' Tada on reče: Idi i reci tvome narodu: 'Čućete, al' nećete razumeti, videćete, ali nećete poznati.'" Kada je Pavle citirao ovaj deo u Novom zavetu (Dela 28:25-26), on je rekao: "Dobro je Duh Sveti kazao vašim očevima preko proroka Isaije, govoreći: 'Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete videti.'" Isaija je rekao da je Bog govorio; Pavle kaže da je govorio Sveti Duh. Obojica mogu biti u pravu samo ako su Bog i Sveti Duh jedno.
Zajednička dela Trojstva
U Delima 5:1-11 imamo interesantan prikaz discipline u mladoj crkvi koju je Bog nastojao da održi čistom. Motivisani ljubavlju, mnogi hrišćani su pokušali da uspostave komunu (zajednicu) tako što su prodavali ono što su posedovali i to predavali apostolima da bi sve stvari bile zajedničke. Ananija i Sapfira, kao bračni par, prodali su svoj posed, ali su zajednički odlučili da za sebe zadrže jedan deo prihoda. Kada je Ananija doneo svoj deo pred Petra, Petar ga je pitao: "Ananija, zašto je satana ispunio tvoje srce - da slažeš Duha Svetog i da zadržiš za sebe deo novca od prodaje njive? Zar ne bi i dalje ostala tvoja, i kad je prodana, zar nije bila u tvojoj vlasti? Zašto si u svom srcu naumio to delo? Nisi slagao ljudima, nego Bogu" (Dela 5:3-4). Petar je rekao da je sotona ispunio Ananijino srce da slaže Svetom Duhu, a posle je izjavio da je slagao Bogu, na taj način poistovećujući Svetog Duha sa Bogom.
Na mnogo mesta u Novom zavetu vidimo Trojstvo kako ili radi zajedno ili je navedeno zajedno. Kada je Isus poslao učenike da idu i uče sve narode (Matej 28:19-20), On im je rekao da krštavaju u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Ova tri imena označavaju tri osobe jednog Boga.
U 2. Korinćanima 13:13, u svom apostolskom blagoslovu, Pavle je rekao: "Blagodat Gospoda Isusa Hrista i ljubav Božija i zajednica Duha Svetoga sa svima vama." Ovde su opet tri osobe jednog Boga povezane zajedno.
U 1. Korinćanima 12:4-6 Pavle kaže: "Ima razlike u dodeljivanju blagodatnih darova, ali je Duh isti. Ima razlike i u službama, ali je Gospod isti. Ima razlike i u dejstvu sila, ali je isti Bog koji čini sve u svima." U četvrtom stihu on govori o Duhu, u petom o Gospodu (Isusu), i u šestom o Bogu (Ocu). Znači, iako može biti razlika u darovima, u njihovoj raspodeli i njihovim namenama, iza svega toga stoji jedinstvo, jer iza svega toga stoji Bog.
Pristup kroz Duha
Možda se u ovom trenutku pitate: "Kakve veze ima to da li je Duh Bog ili samo neka Božja energija". Zato što je Duh deo Trojstva mi smo dužni da ga slavimo, i u pravu smo kada pevamo: "Slava Ocu, i Sinu, i Duhu Svetome." Bog je odredio da mu se mi obraćamo kroz Svetog Duha. Čovek može dotaknuti Boga samo kroz Duha. Moj duh se onda sjedinjuje sa Svetim Duhom. Isus je rekao: "Bog je Duh, i koji mu se mole treba da se mole u duhu i u istini" (Jovan 4:24). Pavle je takođe rekao: "Sam Duh svedoči s našim duhom" (Rimljanima 8:16). Ako želim da imam zajedništvo s Bogom, moram naučiti i shvatiti da je Sveti Duh jedini način kroz koji je to zajedništvo i moguće.
Čovek nikad nije imao direktan pristup Ocu; ova greška je karakteristična za one koji zaboravljaju Božju strašnu svetost. Kada se Bog prikazao jevrejskom narodu na Svetoj gori (2. Mojsijeva 19), On ih je naterao da sagrade ogradu oko planine kako oni koji bi se previše približili Božjoj manifestaciji ne bi poginuli. Kada je narod izdaleka video strahopoštovanja vredno Božje ukazanje, oni su rekli Mojsiju: "Ti nam govori i mi ćemo slušati, ali ne dopusti da nam Bog govori jer ćemo svi izginuti."
Zavesa u šatoru je služila da simboliše odvojenost koja mora postojati između Svetog Boga i grešnog naroda. Iza ovog zastora se moglo ući samo posle detaljnog čišćenja i prinošenja žrtava od strane prvosveštenika, i to samo jednom godišnje. Samo jedan čovek je mogao ući - prvosveštenik.
Isus je rekao: "Niko ne dolazi Ocu - sem kroz mene" (Jovan 14:6). Isus je rekao Jevrejima da oni u stvari nisu poznavali Oca. On im je takođe rekao da će Mojsije biti svedok protiv njih. Oni ne slede put koji je Bog odredio i predao kroz Mojsija, već danas pokušavaju da Mu se približe samo kroz svoja dobra dela i bez žrtve.
Greh je oduvek bio prepreka između čoveka i Boga i, dok se ne reši pitanje čovekovog greha, ne može biti pristupa Bogu. U Isaiji 59:1-2 piše: "Ne, nije kratka ruka Gospodnja da spasenje pruži, nit je tvrdo uho njegovo da čuje; al' zločinstva vaša rastavljaju vas sa Bogom vašim, gresi vaši zaklanjaju od vas lice njegovo i smetaju da vas čuje." Isus nam je omogućio da se očistimo od naših greha i na taj način nam omogućio pristup Bogu. Kroz veru u Isusa Hrista moj duh je oživeo, i sada može biti ujedinjen sa Božjim Duhom. Na taj način su Bog i čovek sjedinjeni u Duhu.
Mi želimo da se vi lično upoznate sa Svetim Duhom i zbog toga ćemo vam pokazati kako Biblija uči da je Sveti Duh osoba, a ne samo neko postojanje, sila ili snaga. Sirova sila (ili energija) može postojati i biti bezlična, kao na primer elektricitet, ali je teško uspostaviti intiman, blizak odnos sa tako bezličnom silom.
Na grčkom se "duh" kaže pneuma i to je imenica srednjeg roda. Zbog ovoga je u ranoj crkvi jedan briljantan teolog po imenu Arius počeo da rasprostranjuje ideju da je Isus u stvari niži po rangu od Boga, pošto je bio stvoren, i da Sveti Duh predstavlja samo neko apstraktno Božje "postojanje." Ovo učenje je postalo poznato pod imenom arijanska jeres, i ona i dan danas postoji i privlači mnoge sledbenike. Nikejski sabor je skinuo Ariusa sa njegovog položaja i okarakterisao njegova učenja kao jeretička. Sveti Duh je više od samog postojanja ili sile; On je osoba.
Ne bismo smeli obožavati silu ili postojanje. Možete li zamisliti da pevate himnu "Slava Ocu, Sinu, i (nekom apstraktnom) postojanju"? On je osoba, i kao jedna od osoba Trojstva, on je dostojan slavljenja. Ako ne verujemo u ličnost Svetog Duha, onda mu mi ne dajemo slavu i hvalu koja mu pripada. Ako ne shvatamo da je Sveti Duh osoba, onda se nalazimo u poziciji u kojoj pokušavamo da komuniciramo sa nekom silom ili nekom apstraktnom energijom. Govorili bismo: "Treba da predam svoj život tome," ili, "Potrebno mi je više toga u mom životu."
Znajući, čineći, osećajući
Veoma lako možemo videti iz Pisma da je Sveti Duh osoba. Njemu su pripisane osobine koje se mogu pripisati samo jednoj osobi. Osoba je biće sa umom, voljom i osećanjima. Ako Pismo pripisuje ove osobine Svetom Duhu, onda moramo zaključiti da je Sveti Duh osoba. U 1. Korinćanima 2:10-11 piše: "A nama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Božije. Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku - sem čovekovog duha koji je u njemu? Tako isto niko - sem Duha Božijega - ne zna šta je u Bogu." Ovde se Duh opisuje kao da poseduje znanje. Sirova sila ili energija ne poseduje nikakvo znanje. Bilo bi apsurdno zameniti reč "Duh" rečju "postojanje (ili energija)" u Bibliji, jer bismo onda imali "energiju" koja ispituje sve stvari!
U Rimljanima 8:27 Pavle kaže: "A onaj što ispituje srca zna šta je smeranje Duha, pošto se po Božijoj volji moli za svete." Ovde se govori o umu Duha, nečemu što obična energija ne poseduje. U 1. Korinćanima 12:11 Pavle, govoreći o darovima Duha, kaže: "A sve ovo čini jedan i isti Duh, koji razdeljuje svakome kako hoće." Ovde vidimo da Sveti Duh poseduje volju, još jednu od osobina povezanu sa ličnošću.
U Rimljanima 15:30 Pavle pripisuje Duhu osećanje ljubavi. Sila ili energija ne može voleti. Ljubav je neodvojiva od ličnosti. Zanimljivo je da, iako sam čitao ili čuo nebrojeno mnogo propovedi o Božjoj ili o Isusovoj ljubavi za nas, još uvek nisam čuo propoved o ljubavi Svetog Duha. A ovo bi trebalo da je jedna od osnovnih osobina Svetog Duha, jer on proizvodi ljubav kao svoj plod u našim životima. Sveti Duh uistinu poseduje osećanja i može biti ražalošćen, jer Pavle, u Efescima 4:30, opominje crkvu da ne žalosti Svetog Duha Božjeg. Razmislite samo kako bi luckasto zvučalo da kažete da ste ražalostili energiju!
Duh opisan kao ličnost
Kroz celu Bibliju lične zamenice se koriste kada se opisuje Sveti Duh. U Jovanu 14:16 Isus je rekao: "I ja ću moliti Oca, pa će vam (on) dati drugog pomagača-utešitelja da (on) bude sa vama doveka." Ovde se lična zamenica "on" koristi i za Oca i za Duha. Ako verujete u ličnog Boga, isto tako treba da verujete i u ličnog Duha. U istom tom delu Isus je rekao da svet nije mogao primiti Duha jer ljudi nisu videli i upoznali Njega. Isus je rekao da Ga poznajete jer On prebiva sa vama.
Obratite pažnju koliko mnogo puta Isus koristi ličnu zamenicu kada govori o Svetom Duhu. U Jovanu 16:7-15 Isus nekoliko puta upotrebljava ličnu zamenicu on kada govori o Svetom Duhu. "Ali ja vam govorim istinu: dobro je za vas da ja odem. Jer ako ne odem, pomagač-utešitelj neće doći do vas; ako pak odem, poslaću vam Ga. I kada On dođe, dokazaće svetu da ima greha, i pravednosti, i suda. U pogledu greha - što ne veruju u mene; u pogledu pravednosti - što odlazim Ocu i nećete me više videti; u pogledu suda - što je vladar ovoga sveta osuđen. Imam još mnogo da vam govorim, ali sada ne možete da podnesete. A kad On dođe, Duh istine, uputiće vas u svu istinu; jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što sluša, i najaviće vam što će doći. On će me proslaviti, jer će uzeti od mojega i javiti vam. Sve što Otac ima - moje je; zbog toga rekoh da će uzeti od mojega i vama javiti." Grčka lična zamenica on i njeni oblici veoma mnogo se upotrebljavaju kada se govori o Svetom Duhu u Svetom pismu.
Duh u akciji
Lična dela su takođe pripisana Svetom Duhu u Pismu. U Delima 13:2 piše: "Duh Sveti reče: odvojte mi Varnavu i Savla za delo na koje sam ih pozvao." Po istom principu, ako bismo reč "Duh" zamenili rečima "sila" ili "energija", citat ne bi imao nikakvog smisla. Kako energija ili sila mogu govoriti? U Rimljanima 8:26 piše da Sveti Duh posreduje za nas neizrecivim uzdisajima. Pokušajte zamisliti običnu silu kako posreduje! Kad bi Sveti Duh bio samo bezlična sila ili energija, onda bi bilo moguće zameniti reč "Duh" rečima "sila" ili "energija", bez ikakve promene u značenju, na bilo kom mestu u Svetom pismu. Ali je tako nešto očigledno nemoguće zbog toga što je Sveti Duh osoba. Sveti Duh svedoči za Isusa Hrista u Jovanu 15:26, On uči vernike i podseća ih na neke stvari u Jovanu 14:26. U Delima 16:2-7 Sveti Duh je zabranio Pavlu i njegovim pratiocima da idu u Aziju i nije im dozvolio da odu u Vitiniju. U Prvoj Mojsijevoj piše da se Sveti Duh bori sa čovekom.
Sveti Duh zaslužuje da se prema njemu odnosi kao prema Osobi. On se može uvrediti. Nemoguće je zamisliti da se uvrede "sila" ili "dah." Vaš dah može biti neprijatan, njime možete nekoga i uvrediti, ali vaš dah ne može biti uvređen! U Efescima 4:30 Pavle opominje: "I ne žalostite Božijeg Svetog Duha." Svetom Duhu se može lagati. Ovo je optužba koju je Petar izrekao protiv Ananije: "Ti si slagao Svetom Duhu." Isto tako je moguće huliti na Svetog Duha. Isus je rekao da je hula na Svetog Duha toliko užasan greh da za osobu koja ga počini nema oproštenja. On je rekao: "Na mene možete huliti i biće vam oprošteno, ali ne i na Svetog Duha." Ovde Isus postavlja jasnu granicu između sebe i Svetog Duha.
Sveti Duh je poistovećen sa osobama. Pavle je rekao: "Odlučismo, naime, Duh Sveti i mi" (Dela 15:28). Pokušajte napraviti nekakav smisao od ove rečenice ako bi u ovom stihu umesto Duh Sveti bilo napisano vetar ili energija!
Sveti Duh jeste Osoba; On nije samo Božja energija. Treba da dođete u lični odnos sa Njim da biste mogli da doživite Njegovu ljubav i Njegovu silu kako deluju u vašem životu dok vas On vodi u vašem duhovnom hodu.
Sila Duha
Da li ste ikada osećali potrebu da nekome treba da svedočite o Isusu, ali niste imali hrabrosti da započnete razgovor na tu temu? Da li ste ikada prošli kraj zgrade univerziteta, videli hiljade studenata, shvatili da su većina od njih izgubljeni, i onda se zapitali kako bi oni mogli upoznati Isusa? Da li ste ikada razmišljali o milijardama ljudi koji nikada nisu primili istinu Jevanđelja, i da li ste se onda zapitali kako bi se to moglo izvesti?
Petru, koji se na pitanje mlade sluškinje odrekao Isusa, i ostalim apostolima (koji su pobegli kada je zagustilo), Isusovo poslanje mora da je izgledalo kao jedna nepraktična i nemoguća zapovest, što je u stvari i bio slučaj. Nema nikakve šanse da 11 beznačajnih ljudi iz Galileje mogu doseći ceo svet za Isusa. Zbog toga im je Isus rekao da čekaju u Jerusalimu dok ne prime silu Svetog Duha, jer će uz pomoć te sile oni biti u stanju da budu svedoci u svim krajevima sveta.
Da li je ovaj doživljaj sile Svetog Duha nešto što je Bog planirao samo za ranu crkvu? Da li Pismo pokazuje da će doći vreme kada neće trebati da se oslanjamo na silu Svetog Duha, već ćemo kroz naše usavršeno poznavanje Pisma biti u stanju da svojim snagama vršimo Božja dela? Da li crkva koja je započela u Duhu sada treba da se usavrši telesnim naporima? Gde leži odgovor na impotentnost crkve? Zašto crkva nije uspela da spreči ludački pad pokvarenog sveta koji nas okružuje?
Pavle nas upozorava u Jevrejima 4 da strahujemo od toga da ne dostignemo Božje obećanje da uđemo u Njegov odmor. S obzirom da nam je Bog obećao silu u našim životima i u životu zajedničkog tela crkve, zar nije isto tako potrebno da strahujemo od toga da nećemo dostići to obećanje?
Očevo obećanje
U Delima 1 čitamo o tome kako su učenici bili sa Isusom u Vitaniji, gde je On uskoro trebalo da se rastane od njih i ode na nebo. Oblaci su ga primili i sakrili od njihovog pogleda. On im je ostavljao poslednja uputstva koja su bila od najveće važnosti. U Delima 1:4 Isus im je rekao da ne napuštaju Jerusalim, već da čekaju Očevo obećanje "koje ste", On je rekao "čuli od mene." U Luki 24:49 Isus je rekao: "A ja ću, eto, poslati na vas obećanje svoga Oca; vi sedite u gradu dok se ne obučete u silu s visine."
Na oba mesta Isus spominje Očevo obećanje, i on sigurno aludira na stihove iz Joila 2:28-29, gde je Bog obećao: "Izliću zatim duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi i kćeri vaše, starci vaši snove će sanjati i mladići vaši imaće viđenja. I na sluge i na sluškinje svoje izliću ja duh svoj u to vreme." Ovo se obistinilo u drugoj glavi Dela, kada je gomila koja se okupila nakon natprirodnog događaja izlivanja Svetog Duha upitala: "Šta sve ovo znači?" Petar im je odgovorio: "Ovo je ono o čemu je govorio prorok Joil," i posle toga je citirao ovo proročanstvo iz Joila. Božje obećanje je glasilo da će doći dan kada će On izliti svoj Duh, ne samo na posebne pojedince, već na svako telo.
Spasiteljevo obećanje
Isus je takođe obećao Duha svojim učenicima u Jovanu 14:16-17, gde piše: "I ja ću moliti Oca, pa će vam dati drugog pomagača-utešitelja da bude sa vama doveka, Duha istine, koga svet ne može da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato što boravi kod vas i biće u vama." Kada je Isus obećao Svetog Duha, On ga je opisao kao "drugog pomagača-utešitelja." Reč prevedena kao pomagač-utešitelj na grčkom je parakletos što bukvalno znači "ići uporedo s nekim i pomagati mu." Ovo je osnovna služba, ili zadatak, Svetog Duha prema verniku. On je tu da nam pomaže. Do ovog trenutka Isus je bio sa svojim učenicima i pomagao im je. Oni su se sasvim ispravno oslonili na Njegovu pomoć. On je bio Gospodar svake situacije.
Kada je oluja pretila da će potonuti njihov mali brod, Isus je naredio vetru i talasima i nastupila je velika tišina. Kada je poreznik zahtevao nepravedan porez, Isus je rekao Petru da ode do mora, uhvati ribu, izvadi dukat iz njenih usta i plati porez. Bez obzira kakva situacija bi iskrsla, Isus je uvek bio tu da pomogne.
A sada im je rekao da ih napušta. Neće biti s njima kao što je bio pre. Njihova srca mora da su bila uznemirena tim rečima i mora da ih je bilo strah da se suoče sa budućnošću bez Njega. Zbog toga im je On obećao da ih neće ostaviti bespomoćne, da će moliti Oca i da će im On poslati drugog pomagača-utešitelja da bude sa njima zauvek: Duha istine. U našem hrišćanskom hodu, mi smo u potpunosti zavisni od pomoći Svetog Duha. Nemoguće je da učinimo išta vredno u hrišćanskoj službi bez pomoći Svetog Duha.
Čekajući u Jerusalimu
Zbog fraze "sedite u gradu (Jerusalimu)" koja je upotrebljena u Lukinom jevanđelju, mnogi harizmatici su uspostavili "čekajuće sastanke" kao način na koji sila Svetog Duha treba da se primi u životu vernika. Treba napomenuti da se zapovest odnosi na Jerusalim, i da bi sve bilo striktno pravilno, svi čekajući sastanci bi trebalo da budu držani u Jerusalimu!
Očigledno je da Isus nije uspostavljao nikakav univerzalni metod pomoću kojeg će vernici svakog doba primiti Svetog Duha. On ih je ohrabrio da sačekaju samo nekoliko dana u Jerusalimu dok On ne pošalje Svetog Duha kao dar Crkvi. Kada je Sveti Duh jednom došao, više nije bilo potrebe da se na njega čeka ponovo, i u knjizi Dela nema takvih čekajućih sastanaka, a oni se takođe ne propovedaju kao metod za primanje Duha, ni u celom Novom zavetu.
Dinamična sila za vas
U Delima 1:8 Isus je obećao svojim učenicima da će oni primiti silu kad Sveti Duh dođe na njih i da će kroz ovu silu oni biti Isusovi svedoci u svim krajevima zemlje. Grčka reč koja je prevedena kao "sila" je dunamis. Naša reč dinamika direktno potiče od te reči i ona tačno opisuje ono što Sveti Duh treba da bude u nama - dinamika, ili životna sila, uz čiju pomoć mi treba da živimo i služimo Bogu. Bez ove dinamike hrišćanski život je nemoguć i služba je bezvredna. Kako veličanstvene nove mogućnosti donosi sila Svetog Duha u vernikov život - snagu da budemo i da uradimo sve ono što Bog od nas želi!
Bog ne želi da vaš život u Hristu bude dosadan ili da vaša služba bude beznačajan poslić. Bog želi da vaš hod s Njim bude prepun radosti. On želi da vi budete silni i pobedonosni u vašem životu. Ako vaš život u Hristu nije dinamičan i pobedonosan, onda Bog ima nešto više spremno za vas. Dar Svetog Duha "je za vas to obećanje, i za vašu decu, i za sve daljne koliko god ih pozove Gospod Bog naš."
