3. Osoba Svetog Duha
Šta bi Duh trebalo da radi u životu vernika? Kao što smo to već pokazali u Jovanu 14, Njegovo ime pomagač-utešitelj znači da on ide u korak sa nama i pomaže nam. Meni moj hrišćanski put nije nimalo lak. Otkrio sam da mi moje telo uvek stoji na putu. I ja sam, zajedno sa Petrom, mnogo puta otkrio da je duh uistinu voljan, ali da je telo slabo. Ja shvatam o čemu je Pavle govorio u Galatima 5, gde je govorio o borbi duha i tela. Ako Bog želi da mi pomogne, ja sam spreman oberučke da prihvatim takvu pomoć; potrebna mi je sva pomoć koju mogu da dobijem! Nikada ne želim da ograničim ono što Bog želi da mi da, ili što želi da uradi u mom životu. Ja ne želim da učinim istu grešku koju je učinio narod Izrailja u pustinji kada su ograničili Božju moć (Psalam 78:41) Ali ja isto tako ne tražim doživljaj, iskustvo, samo doživljaja radi. Ja želim samo originalan rad Svetog Duha, i želim sve što Bog želi da mi da i da uzmem.
Pouzdajući se u Duha
U razgovoru na početku Jovana 14 Isus želi da pripremi svoje učenike na Njegov odlazak. On mnogo govori o tome kako će ih napustiti i otići Ocu. On im takođe mnogo govori o tome šta je sve Otac pripremio za njih kroz silu Svetog Duha. On će biti tamo da im pomogne. Kao što su naučili da se pouzdaju u Isusa u bilo kojoj situaciji, tako će sada trebati da nauče da se pouzdaju u Svetog Duha, On će sada biti njihov pomagač-utešitelj.
Isus je proveo tri godine sa svojim učenicima učeći ih Božjim istinama. Sada se njihov učitelj odvaja od njih i vraća se Ocu, ali učenici neće ostati sami; ovaj pomagač-utešitelj, Sveti Duh, će ih sada učiti svim stvarima i podsećaće ih na sve ono što im je Isus rekao (Jovan 14:26).
Možda vam se desilo nekad da ste svedočili nekome i druga osoba bi vam zadala takvo pitanje koje bi vas trenutačno ostavilo bez teksta, ali kada biste počeli da odgovarate, stihovi iz Svetog pisma bi vam jednostavno došli u glavu i bili biste zadovoljni odgovorom koji ste pružili dotičnoj osobi. Ovo je podsetni deo rada Svetog Duha.
Sveti Duh nam pomaže da shvatimo neke stvari o Bogu. Mnogo puta sam se osećao bespomoćnim kada sam pokušavao da objasnim neku duhovnu istinu neverniku. To bi izgledalo toliko jasno i očigledno, a ipak on ili ona ne bi bili u stanju da razumeju. Ako se radi o stvarima koje se tiču Svetog Duha, "zemaljski čovek ne prima što je od Božijeg Duha, jer je to za njega ludost, i ne može da sazna, zato što o tome treba na duhovan način rasuđivati" (1. Korinćanima 2:14).
Mrtav i živ duh
Kada sam bio na fakultetu, imao sam profesora sociologije koji je verovao da je čovek dvojno, dok sam ja verovao da je čovek trojno biće. Mnogo puta smo razmenili svoja različita verovanja. Nisam mogao da razumem kako on nije mogao da shvati razliku između čovekove duše i duha. Za njega su te dve stvari bile jedno te isto. Jednoga dana, dok sam ja sav razočaran napuštao učionicu posle još jedne neuspešne rasprave u kojoj on kao da se namerno pravio slep, Sveti Duh kao da mi je napomenuo taj stih iz 2. Korinćanima 2:14. Tada sam shvatio da je njegov neobnovljeni duh u stvari mrtav, i ja sam mu govorio o misterijama koje on nije bio u stanju da razume. On nije znao, i nije mogao da zna, o čovekovom duhu dok nije bio preporođen Svetim Duhom. U Prvoj Korinćanima (1. Korinćanima 2:15) Pavle kaže: "Duhovni čovek pak rasuđuje o svemu, a njega niko ne prosuđuje (razume)."
Svako ko živi samo na telesnom nivou, u stvari živi na istom nivou na kojem žive i životinje. Telesne želje vladaju njegovim umom; on ne razume duhovne stvari, jer je njegov sopstveni duh mrtav. Nije ni čudo što onda teži da se poistoveti sa životinjskim carstvom, jer on u stvari živi kao životinja, vođen samo svojim telesnim željama. Kada je osoba nanovo rođena u Duhu, njen lični duh oživi i ta osoba, koja je sada duhovno spojena s Bogom, kroz Reč je upućena da živi duhovnim životom. U tom procesu osoba počinje da bude vođena Duhom, a ne telesnim željama.
Dopustiti Duhu da vodi
Dok živimo život po Duhu, naše misli se menjaju, jer mi sada razmišljamo o Bogu i o tome kako možemo Njemu ugoditi i služiti. Duh smera ka životu i miru (Rimljanima 8:6). Kako nam mnogo pomaže Sveti Duh dok nas uči Božjim stvarima i pomaže nam da ih razumemo! Biblija kao da oživi sa značenjima i uzbuđenjem, dok mnoštvo stihova, jedan za drugim, kao da iskaču sa stranica i govore nam nešto novo.
U Jovanu 16:13 Isus je obećao svojim učenicima da će ih Duh istine, kada dođe, uvesti u svu istinu i pokazati im stvari koje treba da se dese. Veoma je važno da nas Sveti Duh vodi u svu istinu. Isus nas je upozorio na lažne proroke koji će biti kao vukovi obučeni u jagnjeće kože (Matej 7:15). Ima ljudi koji dođu u Božje stado i izgledaju kao njegovi pripadnici, ali je njihov glavni motiv da ugrabe neku ovcu. Oni unose jeretička učenja i pokušavaju da povuku ljude za sobom. U Delima 20:29-30 Pavle je upozorio starešine crkve u Efesu: "Ja znam da će posle moga odlaska među vas ući zverski vuci koji neće štedeti stada. Pa i od vas samih ustaće ljudi koji će govoriti naopake stvari - da povuku za sobom učenike."
Petar upozorava u Drugoj Petrovoj (2. Petrova 2:1-3): "A bilo je i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja, koji će unositi ubitačne jeresi i poricati gospodara koji ih je iskupio, navlačeći na sebe brzu propast. I mnogi će poći za njihovom raspojasanošću, zbog kojih će se huliti na istinski put. I u lakomstvu iskorišćavaće vas izmišljenim rečima; njihov sud odavno ne docni i njihova propast ne drema."
Kako prepoznati lažne proroke
Jedan od znakova lažnih proroka je to da će "iskorišćavati , izmišljenim rečima." Ja redovno primam kompjuterski odštampana pisma od čuvenih evanđelista koja savršeno odgovaraju Petrovom opisu. Ova pisma često su pisana u stilu:
"Beni, Bog mi te je stavio na srce ovoga jutra i jako dugo sam se molio za tebe. Neprestano mislim na tebe. Beni, da li je sve u redu? Da li postoji neka posebna potreba u tvome životu za koju bih mogao da se molim? Molim te da mi odmah pišeš, Beni, zbog toga što te volim i želim da ti pomognem! Sasvim slučajno, moja služba se nalazi u jednoj od svojih najlošijih finansijskih situacija, Moraćemo da prestanemo da sprovodimo neki od naših najkrupnijih programa za Boga ukoliko odmah ne primimo tvoju pomoć. Ako nemaš kod sebe 50 dolara da mi pošalješ, možda bi mogao pozajmiti od nekoga da mi pomogneš da održim ovo veliko delo koje se bazira na veri u Boga. Posadi svoje verno seme danas. Bog će ti pomoći da otplatiš pare koje ćeš uzeti na zajam. Tvoj partner u veri."
Moje ime nije Beni, ali izgleda da me oni tako vode na svojim poštanskim listama. Ovakve vrste zavodljivih pisama žele samo da iskoriste ljude i na osnovu Božje Reči ja se ne ustručavam da ove ljude nazovem lažnim prorocima.
Ovo je fanatična duhovnost u jednom od svojih najočevidnijih oblika i mnogi "duhovni" evanđelisti je veoma često upotrebljavaju, naročito oni koji mnogo naglašavaju lečenje verom.
Uvek se divim tome koliko mnogo vere oni imaju u moje ozdravljenje a koliko malo u to da će se njihove finansijske teškoće rešiti.
Naučiti o stvarima koje dolaze
Sveti Duh nam takođe pokazuje stvari koje će se desiti u budućnosti. Kada je Danilo tražio dublje razumevanje poslednjih vremena i stvari koje je on napisao, bilo mu je naređeno da "dr-ži u tajnosti ove reči i zapečati knjigu do dana kada dođe kraj. Mnogi će je tad pročitati i poznanje će se umnožiti" (Danilo 12:4). Pošto je Danilo insistirao i dalje, Gospod mu je ponovo odgovorio: "Idi, Danilo, jer će se ove reči držati u tajnosti i zapečaćene do krajnjeg vremena. Mnogi će se očistiti, ubeliti i iščistiti; zli će zlo učiniti, i nijedan od bezdušnika neće razumeti, ali će razumni razumeti" (Danilo 12:9-10).
Uz pomoć Svetog Duha crkvi je omogućeno jasnije razumevanje Isusovog ponovnog dolaska. Apostolu Pavlu je Duh pokazao neke stvari, koje je trebalo da se dese u njegovom životu, kada je rekao starešinama crkve u Efesu u Delima 20:22-23: "A sad, eto, duh mi je vezan i idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemu dogoditi, sem - što mi Duh Sveti od grada do grada svedoči i govori - da me čekaju okovi i nevolje." Kasnije, kada je Pavle nastavio svoje putovanje ka Jerusalimu, prorok Agav je uzeo Pavlov pojas, vezao se njime i rekao: "Ovo veli Duh Sveti: čoveka čiji je ovo pojas, Judeji će u Jerusalimu svezati i predati u ruke mnogobožaca" (Dela 21:11). Ovo je klasičan primer gde Sveti Duh pokazuje Pavlu šta će se desiti u njegovom životu.
Još jedan primer gde je Sveti Duh predskazao Pavlu neke stvari u njegovom životu nalazi se u Delima 27:21-24: "Pošto se već duže vreme ostalo bez hrane, Pavle stade među njih i reče: ljudi, trebalo je mene poslušati i otputovati sa Krita, pa bismo bili pošteđeni ove nevolje i štete. I sad vas opominjem da budete spokojni, jer nijedan od vas neće izgubiti život; samo će lađa propasti. Ove noći, naime, stade preda me anđeo Boga kome pripadam i kome služim, i reče: Pavle, ne boj se; ti moraš doći pred cara. I vidi, Bog ti je poklonio sve koji s tobom putuju."
Moćna ruka Božja
U maloj molitvenoj grupi smo odlučili da se molimo jedni za druge. Osoba za koju bismo se molili bi sela na stolicu u sredini grupe. Kada je došao red da se mole za mene, neko je pomenuo proročanstvo od Svetog Duha koje je govorilo da će se Božja ruka blagoslova obilno izliti na moju službu, da će toliko ljudi doći na moje propovedi da neće biti dovoljno mesta za sve njih. Proročanstvo je isto tako glasilo da je meni dato novo ime koje je značilo pastir, jer će me Gospod načiniti pastirom mnogih stada.
Do tog trenutka ja sam se skoro 17 godina mučio u službi i moj uspeh je bio toliko mali da sam razmišljao o tome da napustim službu i da se počnem baviti nekim drugim poslom. Crkva koju sam vodio u to vreme je imala oko 100 članova, uprkos naših napora da uvećamo stado tako što smo davali besplatne hamburgere svakom ko je doveo prijatelja u nedeljnu školu. Dok je ovo proročanstvo bilo izgovarano, ja sam se osećao kao čovek na koga se oslonio car i koji je, kada je čuo Jelisejevo proročanstvo o obilnoj hrani koja će se dati Samarićanima, rekao: "Da Gospod načini prozore na nebu, bi li moglo to biti?"
Na svu sreću Bog je bio milostiv prema meni i ja nisam završio kao taj sluga; ja sam i video i učestvovao u ispunjenju proročanstva dok se mnogostruko uvećana zgrada crkve dupke ispunjava, ne jednom, već tri puta nedeljom pre podne, i dok propovedamo putem audio i video-kaseta stotinama grupa koje proučavaju Bibliju po celom svetu.
Sila da pobeđujete
Zadatak Svetog Duha u vašem životu, ako ste vernik, jeste da vam da silu, da budete svedok za Isusa, da vam da silu da budete sve što Bog želi da budete. Jedna od stvari koja najviše obeshrabruje na svetu je pokušavati živeti hrišćanskim životom uz pomoć telesne energije. Biblija govori o ovoj frustraciji u Rimljanima 7, gde Pavle govori o tome kako je, kada je pokušao da drži Božji zakon i da čini dobro, otkrio da "kada želim da činim dobro, zlo je prisutno u meni. I dobro koje želim da činim, ne činim. I ono što ne želim, to činim. Bedan sam ja čovek". Pavle opisuje u Galatima 5 kako telo vojuje protiv duha i duh protiv tela i kako su ove dve stvari uzajamno suprotne. Isus je rekao Petru: "Bdite i molite se da ne dođete u iskušenje; duh je srčan, ali je telo slabo" (Matej 26:41). Zbog slabosti našeg tela mi nismo u stanju da živimo onakvim životom kakav bi Gospod želeo da živimo ili kakvim bismo mi želeli da živimo pred ovim svetom.
Bog želi da vaš život bude veran primer Njega u ovome svetu. Bog želi da svet u vama vidi Isusa Hrista. On želi da vaša dela budu Njegovo ogledalo. Ali ako pokušate da budete Njegov svedok, ako pokušate da živite kao Isus, otkrićete koliko je to obeshrabrujuće - u stvari, koliko je to nemoguće zbog slabosti tela.
Savršen svedok
Mnogi hrišćani se nađu u obeshrabrujućoj situaciji kada znaju šta je dobro i to žele da rade, ali na neki način to ne uspevaju i rade ono što nije dobro. Biblija kaže za Isusa da je on bio istinit i veran svedok; On je bio Očev svedok. Ako želite znati kakav je Bog, samo pogledajte u Isusa, jer je on bio istinit i veran Svedok. Kada je Filip povikao: "Gospode, pokaži nam Oca, i nama je dovoljno. Reče mu Isus: toliko vremena sam s vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca; kako onda govoriš: pokaži nam Oca? Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Reči koje vam govorim ne govorim sam od sebe; Otac koji ostaje u meni, on čini dela. Verujte mi da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako pak ne - verujte zbog samih dela. Zaista, zaista, kažem vam, ko veruje u mene činiće dela koja ja činim" (Jovan 14:8-12). Posle toga Isus im je dao obećanje Svetog Duha.
Isus je verno predstavljao Boga u svemu što je činio. On nam je pokazao da Bog želi da se brine o čovekovim fizičkim, emotivnim i duhovnim potrebama. Bog želi da vodi računa o vašim patnjama i tugama. Bog želi da se brine o vašem bolu i o vašim slabostima. Isus nikada nije susreo nekog ko je bio tužan, a da ga nije razveselio i učinio pobedonosnim. Nikada nije susreo ljudsku slabost koju nije pretvorio u Božju snagu.
Veliki pomagač
Bog želi da vam pomogne u vašoj slabosti i zbog toga je poslao drugog pomagača-utešitelja, nekog ko će ići sa vama u korak i ko će vam pomagati. Isus je rekao: "Primićete silu kada Sveti Duh siđe na vas." Vi ćete primiti ovu dinamiku, ovu silu. Kada pomislim na silu Svetog Duha, prva stvar koja mi padne na um jeste da je to pre svega sila da budem ono što Bog od mene želi da budem, a posle se ta sila proširi u sve aspekte mog života: ja dobijem silu u molitvi, u mom svetom hodu, silu da budem i da mogu da činim. Ovde je obećanje sila, i ona je povezana s tim da budemo svedoci za Isusa: "Vi ćete biti svedoci."
Mi pogrešno razmišljamo o svedočenju kao o nečemu što mi radimo; u stvarnosti svedočenje je nešto što mi jesmo. Svedočenje je često poistovećeno sa deljenjem traktata na ulici, ili sa svedočenjem po kućama, ili sa razgovorom o četiri duhovna zakona sa komšijom uz kafu. Sve su ovo vidovi svedočenja o našoj veri, ali sami ovi postupci nas ne čine Isusovim svedocima. Biti svedok znači mnogo više od samo izgovorenih reči; biti svedok znači živeti život. Reč "svedok" dolazi od grčke reči martus, koja je kod nas prevedena kao mučenik. Mi zamišljamo mučenika kao nekog ko umire za svoju veru, ali je mučenik u stvari osoba koja je toliko duboko predana svojoj veri da je ništa ne može odgovoriti od nje, čak ni pretnja smrću. Smrt ne čini tu osobu mučenikom, već samo potvrđuje činjenicu da je ta osoba uistinu bila mučenik. Mnogi hrišćani svedoče o Isusu, a da nikada nisu bili pravi svedoci.
Više od reči
Ono što neko kaže je često beznačajno, jer ta osoba ne živi životom koji potvrđuje ono što govori. Ako nekome pokušavate da govorite o ljubavi koju donosi Isus, a vaš život je ispunjen mržnjom, ogorčenjem i ljubomorom, druga osoba vam neće poverovati zbog toga što vaš život protivreči onome što govorite. Ako idete naokolo govoreći: "Treba da iskusite radost Isusa Hrista, On će vam dati takvu radost", a uvek ste u depresiji i pesimističnom raspoloženju, vaš život ne potvrđuje ono što govorite.
Ako govorite: "Treba da upoznate Gospoda da biste dobili pravi mir u svome srcu, mir koji prevazilazi ljudski um. Prihvatite Isusa i imajte mir", a vaš život je nervozan i vi se neprestano brinete, ljudi neće obraćati pažnju na ono što govorite. Oni će obratiti pažnju na vašu zabrinutost i nervozu i neće ni čuti ono što im govorite o miru. Vaše reči mogu biti u potpunosti potopljene vašim delima. Važnije je da ono što radite u životu svedoči za Isusa, onda će vaše reči dobiti pun smisao. Ako vaše reči nisu potkrepljene vašim delima, onda vaše reči u stvari nemaju nikakav pozitivan efekat.
Mnogi ljudi misle: "Ja sam svedok za Isusa - ja izlazim na ulicu i delim traktate. Na sve strane delim traktat o četiri duhovna zakona." To vas ne čini istinitim i vernim svedokom. Vaš život mora biti u potpunom skladu s Bogom, tako da kada ljudi pogledaju na vaš život mogu reći: "Ima nešto drugačije u toj osobi." Reči vas ne čine svedokom, nego dela.
Gospod želi da nam da silu da budemo svedoci. On će nas osnažiti kroz Svetog Duha, jer smo mi sami po sebi slabi i neuspešni. Bog želi da mi budemo snažni. Bog želi da mi budemo Njegovi svedoci.
Neuspešni Petar
U Marku 14:53-54 piše: "I odvedoše Isusa prvosvešteniku, pa se skupiše svi prvosveštenici, starešine i književnici. A Petar pođe iz daleka za njim sve do u prvosveštenikovo dvorište. Seđaše sa slugama i grejaše se kod vatre." Ako nastavimo čitati dalje, videćemo da piše u stihu 66: "I kada je Petar bio dole u dvorištu, dođe jedna od prvosveštenikovih sluškinja, pa videvši Petra kako se greje, pogleda ga i reče: i ti beše s Isusom Nazarećaninom. No on odreče govoreći: niti znam niti razumem što govoriš. I iziđe napolje u predvorje, i petao zapeva. A sluškinja ga vide i poče opet govoriti onima što tamo stajahu: ovaj je od njih. Ali on opet odricaše. Malo posle opet prisutni rekoše Petru: zaista si od njih; jer si i Galilejac. Tada on poče da se proklinje i zaklinje: ne znam toga čoveka za koga govorite. I odmah po drugi put petao zapeva. A Petar se seti reči, kako mu reče Isus: pre no što petao dva puta zapeva tri puta ćeš me se odreći; i briznu u plač" (66-72).
Ranije te večeri Isus je rekao: "Svi ćete se sablazniti." Ali je Petar odgovorio: "Ako se i svi sablazne, ali ja neću." A Isus mu je na to odgovorio: "Petre, ti ćeš me se tri puta odreći danas - ove noći - pre no što petao dva puta zapeva." Na ovo je Petar još upornije odgovorio: "Ako bi trebalo da umrem s tobom, neću se odreći tebe!"
Petar je za sebe mislio da je pravi mučenik i ja verujem da je on bio sasvim iskren. Ja znam tačno kako se on osećao kada je dao svoje obećanje Gospodu, jer je njegov duh bio voljan i on se osećao spremnim da čak i umre za Gospoda ako se ukaže potreba. Ali kad je takav trenutak došao, videlo se da Petar u stvari nije bio spreman. Kada je ova mlada sluškinja pitala: "Zar nisi ti bio sa Isusom?" Petar je odgovorio: "Ja ne znam o čemu ti govoriš!" Kasnije je ona rekla grupi koja se tamo okupila: "On je jedan od njih" i Petar se opet odrekao Isusa. Onda je grupa koja je stajala sa strane rekla: "Naravno da si ti jedan od njih, čak imaš i galilejski naglasak." Onda je Petar počeo da psuje i da se kune govoreći: "Ja ne poznajem tog čoveka". Posle toga je došlo podsećanje na ono o čemu je Gospod govorio: petao je počeo da kukuriče. Kada je Petar čuo ovo, on je izišao napolje i zaplakao. Koliko puta sam ja plakao nad mojim slabostima i neuspesima! Nisam želeo da razočaram Gospoda; nisam želeo da padnem; stvarno sam želeo da stojim za Njega. Ali je pritisak bio prevelik i ja nisam bio svedok - nisam uspeo. Koliko je gorak taj poraz; kako je teško shvatiti: "O, Gospode, opet sam te razočarao." Dođemo do takve situacije kada ne želimo više ništa obećati Bogu, zato što znamo da ćemo ga opet izneveriti.
Ja mogu da se poistovetim sa Petrom; ja tačno znam kako se on osećao kada je čuo petlovo kukurikanje. Ja tačno poznajem to mizerno osećanje: "O, Gospode, žao mi je što sam te opet izneverio." Da li mi zauvek u našem hrišćanskom životu treba da izneveravamo Gospoda? Ne. Hvala Bogu što ne treba da nastavljamo sa neuspesima - On nam je obećao silu da budemo ono što nikada ne bismo mogli biti našim snagama i željama.
Petar kao svedok
Par sedmica kasnije Petar se suočio sa istom grupom ljudi koja je osudila Isusa na smrt: "A sutradan okupiše se u Jerusalimu njihovi poglavari, starešine i književnici, pa prvosveštenik Ana, i Kajafa, i Jovan, i Aleksandar, i koliko god ih je bilo od prvosvešteničkog roda. Oni postaviše apostole na sredinu i pitahu ih: kakvom silom ili u čije ime ste učinili ovo? Tada im Petar, ispunjen Duhom Svetim, reče: poglavari narodni i starešine, ako smo danas uzeti na odgovornost za dobro delo učinjeno bolesnom čoveku, čime je on isceljen, onda znajte svi vi i sav izrailjski narod: u ime Isusa Hrista Nazarećanina, koga ste vi raspeli, koga je Bog vaskrsao iz mrtvih, u to ime ovaj stoji pred vama zdrav. To je kamen koji ste vi zidari odbacili, a koji je postao kamen ugaoni. Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba da nađemo spasenje" (Dela 4:5-12).
Kada su videli Petrovu smelost, oni su se začudili (Dela 4:13). Ovo je bio drugačiji čovek od onoga koji je par nedelja pre toga stajao na ulasku u palatu i odrekao se Gospoda. Kakva razlika! Čitajući ova dva opisa teško je poverovati da je to jedna te ista osoba. Šta je doprinelo takvoj promeni? Odgovor leži u izrazu "ispunjen Svetim Duhom." Isus je rekao svojim učenicima: "Odvešće vas pred vladare i sudije, i kada se to desi ne brinite se oko toga šta ćete reći. Nemojte unapred pripremati nikakve govore, jer će tada sići Sveti Duh na vas, i Sveti Duh će govoriti kroz vas. Vi ćete primiti silu; vi ćete biti svedoci." Sveti Duh je pomagač-utešitelj, onaj koji vam pomaže da budete sve ono što Bog želi od vas da budete - njegov veran i istinit sluga.
Jedini izvor snage
Sveti Duh nam daje silu da budemo istiniti i verni svedoci za Isusa, silu da ga verno predstavljamo na poslu, u kući, ili u učionici, tako da kada ljudi pogledaju na naš život mogu videti ljubav, mir i lepotu Isusovu u našim postupcima i stavovima. Oni će videti osobu koja je mirna usred oluje. Takva sila nam je potrebna ako želimo biti njegovi svedoci, jer mi ne možemo biti njegovi verni svedoci samo sopstvenim snagama; bez sile Svetog Duha mi ćemo posrnuti svaki put kada se nađemo pred izazovom i kada pritisak na nas postane velik. Dok god ne naučimo da se u potpunosti oslonimo na Svetog Duha, mi nećemo iskusiti tu silu.
Jedna od grešaka koje mi najčešće pravimo je da, kada uočimo neku slabost u našem životu, mi odmah pokušavamo da je ispravimo sopstvenim snagama i da se popravimo. Mi kažemo: "Izvini, Gospode, neću to uraditi nikada više. Obećavam." Mi smo iskreni kada to kažemo a opet ponavljamo istu grešku. Problem je u tome što mi pokušavamo da sami ispravimo grešku, ako samo zapnemo malo jače, ili ako pokušamo na drugi način, mi možemo promeniti nabolje slabost našeg karaktera i naše grešne prirode.
Sve dok ne padnemo u potpuno očajanje zbog naše bespomoćnosti, i dok ne odustanemo i predamo se, mi nećemo upoznati radost Njegove pobede. Sve dok Pavle nije povikao: "O bedan sam ja čovek!" on nije shvatio istinu o samom sebi i nije prestao da traži "novi program" ili "novu formulu." Pavle je odustao i zavapio za silom koja nije bila izvan njegovih mogućnosti: "O bedan li sam ja čovek! Ko će me izbaviti? Ja se ne mogu izbaviti sam." On je odustao od pokušaja da izbavi samog sebe i shvatio je da je bedan.
Zatim je Pavle odgovorio na svoje pitanje: "Hvala pripada Bogu, koji je kroz obećanje Isusa Hrista i silu Svetog Duha omogućio moju pobedu." Kako dalje čitamo Rimljane, mi čitamo o životu koji je Duhom vođen, ispunjen, upravljan i osnažen. Pavle završava poglavlje porukom da smo mi "više nego pobednici u Njemu koji nas je voleo."
Koliko se ovakav govor razlikuje od tužnog opisa očaja i slabosti tela u sedmom poglavlju! Kakav veličanstven pobednički povik: "Ali u svemu tome mi nadmoćno pobeđujemo pomoću onoga koji nas je zavoleo. Ubeđen sam naime, da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje, ne može rastaviti od Božije ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem" (Rimljanima 8:37-39).
Takav veličanstveni pobednički uzvik je omogućen kroz silu Duha koju sam primio kada sam predao sebe Bogu. Onda sam primio tu dinamiku, tu silu za život od Boga. U tom trenutku ja dopuštam Svetom Duhu da radi svoje delo u mome životu, ono što je Bog i odredio za njega da čini.
Sila koja nije moja
Rezultat ovoga je da ja pred vama ne mogu da se hvalim da sam ja divna osoba i kako sam prekrasan svedok za Isusa, ili kako predivno reagujem u teškim situacijama. Sve čime mogu da se hvalim je Božje delo kroz Svetog Duha. Ja sam i dalje bedan čovek, ali slava Bogu što sam izbavljen iz moje bede silom Svetog Duha. Kada se sada suočim sa teškom situacijom, a stvari postaju sve napetije iz dana u dan, slava Bogu da ja uopšte više ne osećam napetost. Osećam se kao da sedim po strani i posmatram kako Duh radi bez moga uplitanja. Odjednom mogu da kažem: "Hvala Bogu što to nisam ja; ja ne bih tako reagovao!"
Penzionisani oficir flote je pre izvesnog vremena prihvatio Isusa kao svog Gospoda. Njegov govor, kao uostalom i govor većine profesionalnih vojnika, nije baš bio lep za slušanje. Posle prihvatanja Gospoda on je stvarno sav bio za Isusa. Otprilike šest meseci od njegovog obraćenja on je bio u svojoj bašti i zviždućući kosio travu. Kako je bio skoncentrisan na ono što je radio, nije primetio da se približio drvetu i jedna grana ga je udarila pravo u čelo i oborila ga na zemlju.
Dok je on tako ležao na svojim leđima, odjednom je osetio neko uzbuđenje. Otrčao je u kuću, zgrabio svoju ženu i pitao je: "Draga, pogodi šta mi se desilo?" Ona je pogledala na njegovo okrvavljeno lice i sa strahom upitala: "Šta ti se desilo? Šta si uradio?" On je odgovorio: "To nije važno, važno je ono što nisam uradio! Ono što se desilo je da nisam psovao! Nisam rekao nijednu psovku!" Ona mu je odgovorila: "Dragi, da li ti znaš da te ja nisam čula da psuješ već šest meseci?" On je odgovorio pitanjem: "Stvarno?" Gospod ga je oslobodio njegovog nečistog govora, a da on to nije ni shvatio, sve dok nije došlo do situacije u kojoj je njegova stara priroda mogla da dođe do izražaja. Tada je shvatio da mu je Bog dao pobedu.
Promena iznutra
To je prekrasno u radu Svetog Duha; njegov način rada je takav da mu je delo često završeno, a da mi toga nismo ni svesni. Mi smo promenjeni iznutra; to je metoda Svetog Duha. To je promena iznutra koja izađe napolje, sasvim suprotno od onoga što smo mi pokušavali da uradimo. Mi smo pokušavali da se na silu promenimo spolja prema unutra. Mi ponekad možemo uspeti da promenimo spoljašnjost, ali unutrašnjost ostaje ista, i ono što je unutra kad tad će izaći napolje.
Važno je da Duh vrši promene iznutra. Kada se ovo desi, onda samo Bog može primiti slavu. Gde je moje hvalisanje? Ono je isključeno. Ja se ni na koji način ne mogu hvalisati, jer ja sam još uvek ono što sam bio. Ali hvala Bogu na njegovoj milosti: kroz silu Svetog Duha ja sam sada novo stvorenje u Isusu Hristu. Staru prirodu ja smatram mrtvom. Da li ovo znači da se ja nikada ne naljutim? Ne, ali ja bih želeo da bude tako. A to znači sledeće: kada god se ja razljutim i posrnem, ja kažem: "Gospode, neka tvoj Duh radi. Daj mi silu, Gospode, jer ja ne mogu to učiniti. Ti treba to da uradiš, Gospode, daj mi silu." Kako ja predajem jedno područje za drugim u mom životu, ja počinjem da osećam prave promene dok Duh radi u meni i preobražava me da budem nalik Hristu.
Zatvaranje vrata
U propovedi na gori Isus je rekao nešto stvarno izuzetno što je sigurno zbunilo one koji su čuli. U Mateju 5:20, On je rekao: "Jer vam kažem: ako vaša pravednost ne bude mnogo viša od pravednosti književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko." Naša je želja, molitva i cilj da uđemo u carstvo nebesko. Ali izgleda kao da je Isus u stvari zatvorio a ne otvorio vrata carstva nebeskog kada je rekao ovu zapanjujuću stvar, jer su fariseji u stvari pokušavali da budu pravedni. Oni su čitav život pokušavali da definišu dobro delo, a zatim su se trudili da ga urade. Kada je Isus rekao svojim učenicima "ako vaša pravednost ne bude mnogo viša od pravednosti književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko", mogu da zamislim tužan uzdah među njima koji je značio da su odustali od svake nade da će ikada dospeti na nebo.
Zatim je Isus još čvršće zatvorio vrata, jer je počeo da daje mnogo primera da bi objasnio šta je hteo da kaže - primere kako je zakon bio pogrešno tumačen od strane fariseja i književnika. Zatim je ovo uporedio sa onim kako je zakon prvobitno trebalo da bude shvaćen. Osnovna greška farisejskog tumačenja je bila u tome što su oni tumačili zakon tako da bi ga oni mogli ispuniti i posle se osećati samozadovoljnima. Oni su tumačili zakon da bi po njemu udobno živeli - ali ne možete živeti udobno pod zakonom. Oni su počeli da se osećaju kao da su ispunili zakon, i išli su naokolo vršeći svoja mala dobra dela misleći o sebi da su pravedni.
Ali im je Isus pokazao da,su, iako su njihova dela bila is-pravna, njihovi stavovi bili pogrešni, i zbog toga su oni bili grešnici, jer je zakon bio duhovan. Svrha zakona nije bila da reguliše samo čovekova spoljašnja dela već njegove unutrašnje stavove. Kada zakon kaže: "Ne ubij" ne možete jednoStavno reći: "Ja nikada u stvari nisam nikoga ubio, i zato se osećam dobro." Ako se osećate samozadovoljnim i pravednim kao da ste ispunili zakon, imajte na umu da je Isus rekao: "Bog je u to uključio i da ne mrzite svoga brata." Mržnja, Isus je rekao, istovetna je sa ubistvom, barem što se tiče narušavanja zakona.
Sve ovo izgleda kao da je Isus zatvarao vrata Božjeg carstva. Na kraju Mateja 5, u poslednjem stihu, izgleda kao da ih je On potpuno zapečatio, jer je rekao: "Budite dakle savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski."
Odustajem!
Odjednom ja shvatam da ne mogu postići ono što Bog zahteva od mene, jer, bez obzira koliko se trudio, ja ne mogu biti savršen. Ja sam pogrešio, i ni na koji način ne mogu ispuniti Božji zahtev ili Isusovu zapovest. Nije stvar u tome da ja ne želim biti savršen. Gospod zna da bih ja voleo da budem savršen, naročito onda kada pogrešim. Bilo bi lepo uvek uraditi pravu stvar, ili uvek ispravno reagovati, ali ja to ne činim. Mnogo puta veoma pogrešno reagujem na stvari, i u takvim trenucima zažalim što nisam u pravu.
Psiholozi ovo nazivaju super-egom - idealnom predstavom o sebi, onim što mi u stvari želimo da budemo, i što bi u stvari i bili pod drugim okolnostima. U suprotnosti sa ovim je naše pravo ja, naše istinsko ja, naš ego - ono što mi u stvari jesmo. Psiholozi nam kažu da su naši mentalni problemi ponekad posledica razlike između dva ega. Ako je vaše pravo ja veoma drugačije od vašeg stvarnog ja, onda možda doživljavate teške mentalne borbe. Što su bliže vaše stvarno i idealno ja, to ste vi bolje prilagođeni kao osoba.
Ako idete psihologu zato što ste mentalno uznemireni, on će pokušati da otkrije kakvim vi smatrate da treba da budete - vaše idealno ja - i gde je greška u vašem stvarnom ja. Psiholozi tada često pokušavaju da smanje kriterijume vašeg idealnog ja. Oni će vam pokazati da su vaši ideali, vaše vrednosti, toliko uzvišeni i čisti da su u stvari nepraktični. Psiholog će često pokušati da smanji vaše standarde da bi umanjio vaše unutrašnje konflikte.
Ali kada Gospod radi u nama, on pravi sasvim suprotnu stvar. On pokušava da vaše pravo ja približi vašem idealnom ja. Kada čovek pokušava da reši problem, on vaše idealno ja pokušava da spusti na zemlju; kada Bog rešava problem, on vaše pravo ja pokušava da približi idealu. Ali Bog od nas zahteva ono što ne možemo dostići, ono što ne možemo dati.
Božje rešenje
Ja ni na koji način ne mogu dostići ideal koji je Bog postavio za mene, i Bog je, znajući to, obezbedio rešenje problema, Bog je, znajući da ja ne mogu dostići ideal, poslao svog Sina da preuzme sve moje greške, grehe, i nedostatke - i da preuzme odgovornost na sebe umirući umesto mene. Bog je, znajući da ja ne mogu dostići ideal, izradio novi plan i jedino što on od mene sada zahteva je da verujem u njegovog Sina Isusa.
Ja to mogu uraditi! Iako ne mogu biti savršen kako to od mene zahteva Božji ideal, ja mogu verovati u Isusa Hrista, što je u stvari i jedina stvar koju Bog zahteva od mene. Bog je sada svima otvorio svoje carstvo zbog toga što je sada potrebno da mi samo verujemo u Isusa Hrista. Kada su ljudi došli Isusu i pitali ga: "Šta da radimo da činimo Božja dela?", On im je odgovorio: "Ovo je delo Božje, da verujete u Onoga koga je On poslao."
