8. Skupština kao telo Hristovo (1. deo)

Hamilton Smith

Nakon što smo u prošlim poglavljima bacili opšti pogled na istinu o Skupštini, još smo je posmatrali i u naročitom aspektu - kao kuću Božju. No, postoji još jedan važan aspekt pod kojim se Crkva objavljuje u Pismu, a to je telo Hristovo. Sada ćemo i to ukratko razmatrati.

Jezik kojim govori Pismo kada se radi o tom aspektu Crkve, veoma je jasan. U Kološanima 1,18 čitamo o Hristu: "On je i Glava Tela, Crkve". Dok u 1. Kor. 12,12-13 čitamo: "Jer kao što je telo jedno i ude ima mnoge, a svi udi jednog tela, premda su mnogi, jedno su telo: tako i Hristos. Jer jednim duhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili Jevreji, ili Grci, ili robovi, ili sami svoji; i svi se jednim Duhom napojismo".

Iz ovog citata možemo jasno videti, da su svi vernici na zemlji međusobno povezani u jedno telo kroz Svetoga Duha. Oni su povezani sa Glavom u nebu. Videli smo da se ljudi kroz krštenje vodom uvode u hrišćansko priznanje vere - u kuću Božju na zemlji. Međutim, jasno nam je i to, da krštenje vodom nije u stanju da nas pripoji Hristovom telu. To se dešava jedino krštenjem kroz Svetoga Duha. Tako samo istinski vernik može imati udeo u telu Hristovom. Kada razmišljamo o Hristovom telu, onda gledamo na vernike u svetlu dela, koje je Bog u njima učinio. Mi smo još, zaista, u telu, ali Bog je osudio telo. On nas vidi kao da smo odvojeni od grešnog tela, jer On nas vidi "u Hristu", i "u Duhu". To znači da On svoj narod stalno vidi u povezanosti sa Hristom i sa Duhom. Imamo prednost da i sami sebe tako gledamo. Neko je rekao: "Samo u tom svetlu možemo govoriti o povezanosti sa Hristovim telom. Ništa što nije od Njega ili od samoga Boga, ne može naći mesta u Hristovu telu. U Hristovu telu nema mesta za telesne slabosti". Iako oni koji sačinjavaju telo, još uvek imaju svoje slabosti, i može im se dogoditi da zakažu i da ne hodaju (žive) prema spoznaji te istine, ali telo pripada Hristu. To je Njegovo telo.

Na više mesta, u tri poslanice se govori o toj važnoj istini, to su poglavlja: Efescima 1 i Efescima 2; Kološanima 1 i Kološanima 3; 1. Korinćanima 12 i 1. Korinćanima 14.

U poslanici Efescima se Skupština prikazuje u svojim večnim odredbama, onako kako ju je Otac zamislio. U poslanici Kološanima se ona prikazuje kao posuda koja ukazuje na Hrista u sadašnje vreme. U poslanici Korinćanima se telo prikazuje kao oruđe kroz koje deluje Sveti Duh na zemlji.

Delovanje Duha kroz telo ima za cilj, prikazati Hrista u telu u našem vremenu. Prikazivanje Hrista u sadašnje vreme je samo uvertira, za prikazivanje Hrista u Njegovoj punini u budućim vremenima, a prema Očevoj zamisli.

Zato ćemo najpre razmišljati o istini tela po Očevoj namisli. U Efescima 1. se govori o Očevoj odluci za proslavljanje Hrista, i to je veoma važna tema. "Pokazavši nam tajnu volje svoje, po ugodnosti svojoj koju napred pokaza u Njemu. Za uredbu izvršetka vremena, da se sve sastavi u Hristu što je na nebesima i na zemlji; u Njemu" (Ef. 1,9-10). U tim namerama Crkva zauzima naročito mesto u povezanosti sa Hristovom slavom. Radi toga se govori i o budućoj odredbi za Skupštinu kao telu Hristovom. Tu se Skupština ne vidi u odnosu na sadašnje vreme, već se povezuje sa "puninom vremena". Ovde nam se pruža prilika da pogledamo iznad ljudskih slabosti, i da vidimo nadolazeću slavu Skupštine, kao tela Hristovog.

U to će vreme Skupština koja je "Njegovo telo" biti "punina Onoga koji ispunja sve u svima" (Ef. 1,22-23). Prema Božjoj namisli doći će jedan dan, kada će Hrist sve ispunjavati. Celi svemir će biti ispunjen Hristovim blagoslovom, ali Skupština će imati naročitu prednost, da prikaže puninu Onoga, koji će ispunjavati sve u svemu. Iako će sve biti blagoslovljeno kroz Hrista i služiti na Njegovu slavu, ipak sve neće izražavati Njegovu puninu. To će biti rezervirano za Skupštinu. Pojedini hrišćani mogu odražavati pojedine Hristove karakteristike, ali jedino kroz Skupštinu kao telo Hristovo će se očitovati Njegova celokupna punina. Sve stvari će u budućem svetu još u većoj meri svedočiti o Hristu. Kada govorimo o punini, onda mislimo na savršenost. Hrist neće biti samo prikazan, već će se na Njemu i očitovati savršenost. To znači, da se neće videti samo Njegove prednosti, već će se sve videti u pravoj podudarnosti. Niti jedna linija neće se isticati na uštrb druge. Sve će se nalaziti u savršenom međusobnom odnosu i u savršenom skladu, isto kao što se i udovi normalno razvijenog ljudskog tela međusobno povezuju i sprovode u delo volju njegove glave. No, ono što će se tada ispuniti, već bi se i sada trebalo sprovoditi u delo.

To nas dovodi do istine o jednom telu koje služi da bi bolje shvatili ovaj aspekat Skupštine kao posude, koja služi za prikazivanje Hrista u toku vremena. Da bi to bolje shvatili, trebamo se pozabaviti poslanicom Kološanima. Naročita tema ove poslanice je objavljivanje Hristove slave u vidu glave. U Kološanima 1,18 čitamo: "I On je glava telu Crkve..." Bog je želeo da se i na zemlji ukaže na moralnu slavu Glave na nebesima. To se u ovo doba prikazuje kroz telo na zemlji. Radi toga je apostol Pavle najpre govorio o službi Evanđelja, ali zatim prelazi na razmišljanje o telu Hristovom, "... koje je Crkva" (Kol. 1,24), i tada govori o drugoj službi. On govori o toj istini kao tajni: "Kojoj ja postadoh sluga po naredbi Božijoj koja mi je dana među vama da ispunim reč Božiju. Tajnu koja je bila sakrivena od postanja sveta i naraštaja, a sad se javi svetima Njegovim" (Kol. 1,25-26). Osim toga on govori o uzvišenosti te tajne koja glasi: "Hristos u vama, nada slave" (Kol. 1,27).

Apostol polaže naročiti naglasak na ove dve naročite činjenice. Najpre govori o posebnom trenutku otkrivanja ove tajne, a zatim o naročitoj slavi ove tajne za današnje vreme. Ove dve važne činjenice su međusobno povezane. Zašto je ta tajna bila objavljena "sada" a ne ranije? Radi toga što su se tri velika događaja trebala ispuniti pre toga. Bez toga ne bi mogla postojati Crkva, a ne bi se mogla ni pravilno pročuti. Najpre je morao biti uzdignut Hrist u nebo kao uzvišena Glava. Duh sveti se zatim trebao spustiti na zemlju, a Hrist je od Jevreja bio konačno odbačen.

Prva dva događaja morala su se zbiti pre nego što je Skupština mogla biti osnovana. Na nebu se morala nalaziti Glava, pre nego li je na zemlji moglo biti osnovano telo. Sveti Duh je morao doći da bi se nastanio u vernicima, i oblikovao te udove u telo, koje je povezano sa Glavom na nebesima. Ipak, telo je nastalo ranije, nego što je bila objavljena istina o njemu. Zato je bio potreban i treći veliki događaj. Istina o spajanju Jevreja i Grka u jedno telo nije mogla biti objavljena pre odbacivanja Hrista, jer to bi se protivilo mnogim Božjim obećanjima koja su se odnosila samo na Jevreje u prvom Zavetu. Ali nakon što su Jevreji odbacili Hrista kao Gospoda, prvi Zavet je došao svome kraju. Tada je bio otvoren put za obznanjivanje istine o Skupštini, kao telu Hristovom. Prilikom Stefanovog kamenovanja moglo se videti da je došlo do konačne promene. Krst dokazuje da su ljudi na zemlji odbacili Hrista, a Stefanova mučenička smrt dokazuje da su se odrekli i nebeskog Hrista. Oni su kamenovali čoveka koji je tvrdio, da je video Hrista na nebesima. Tako je došlo vreme da se otkrije velika tajna. Iako je Hrist bio odbačen, ipak se Njegovo telo nalazi na zemlji. Obratite pažnju da se tu ne radi o tome, da će oni koji su milošću spašeni doći u nebo. To bi bilo Evanđelje, a Evanđelje nije ta tajna. Ono je već bilo poznato i umirućem razbojniku na krstu. Tajna koja se sada otkriva govori o tome, da se Hristova Crkva - Njegovo telo - nalazi upravo tamo, gde su Njega odbacili, i u razdoblju Njegova odbacivanja. Prvo naveštanje te veličanstvene istine spominje se u odnosu na obraćenje čoveka, koji je trebao postati slugom ove istine. Gospod je rekao Savlu: "Savle, Savle, zašto me progoniš?" Ovde se ne kaže: 'Zašto progoniš moje učenike?' ili: 'Zašto progoniš moje pripadnike?'; ili: 'Zašto progoniš one koji su jedno sa mnom?', već On kaže: "Savle, Savle, zašto ME progoniš?" Neko je rekao: "U ovoj kratkoj reči izražava se činjenica, da se tu radi o Hristovoj prisutnosti!"

Ako se Hrist nalazi tamo gde se okupljaju oni koji sačinjavaju Njegovo telo, onda je On tu da bi se kroz njih prikazao. Hrist se očituje u Skupštini, i to je : "Nada slave". Kao što smo videli u poslanici Efescima, Hrist će se u slavi prikazati u Svojoj punini, no, nada slave se već i sada treba očitovati. Radi toga Apostol želi pokazati kako i na koji način Hrist deluje među vernima, kako bi se u stvarnosti kroz njih mogao prikazati. Božje misli za telo koje se sastoji od vernika u sadašnjem vremenu, koji trenutno borave na zemlji su, da bi telo na zemlji moralno prikazalo Hrista, i da bi telo na zemlji bilo u skladu sa Glavom na nebu.

U drugom poglavlju poslanice Kološanima apostol Pavle ukazuje kako je Bog delovao da bi to sproveo u delo. On nas upozorava da ne padnemo u zamke, u koje bi nas želeo uhvatiti đavo, i tako osujetiti Božji plan. Najpre nas upozorava da se čuvamo od lažnih ljudskih mišljenja, koja se na lukav i primamljiv način iznose pred nas (Kol. 2,4). Zatim nas upozorava da se čuvamo filozofije i ljubavi prema ljudskom nadmudrivanju, jer to proizlazi iz ljudskih predaja i prirodnih sila sveta (Kol. 2,8). Nadalje nas upozorava da se čuvamo religioznih ljudi, koji se suzdržavaju od izvesnih jela i koji obraćaju pažnju na neke (posebne) dane (Kol. 2,16). Na kraju nas upozorava da ne budemo praznoverni i da se ne obraćamo u molitvi anđelima (Kol. 2,18).

Ako želimo prikazati Hristove moralne lepote, onda moramo poznavati Hrista. Moramo poznavati karakter Onoga, koga želimo prikazati. Ljudske misli, filozofije, religije i praznoverje, ne mogu nas učiti Hristovom karakteru, a niti nas osposobiti da prikažemo Njegov karakter.

Nakon što smo bili upozoreni da se čuvamo đavolskih zamki, pokazuju nam se Božje pripreme, koje nam služe, da bi mogli u telu prikazati savršenost Glave. U tom smislu se navode četiri velike istine:

1. Mi smo "... ispunjeni u Njemu" (Kol. 2,10).

2. Mi smo ujedinjeni "s Njim" (Kol. 2,12-13).

3. Mi smo Njegovi "... i telo Je Hristovo" (Kol. 2,17).

4. Svu duhovnu hranu primamo od Njega - glave (Kol. 2,19).

Da se ukratko vratimo na pojedine tačke.

1. Mi smo "... ispunjeni u Njemu". U Njemu prebiva cela božanska punina telesno. Zbog toga u Njemu nalazimo sve što nam je potrebno, da Hrista spoznamo i da Ga očitujemo - mi smo ispunjeni u Njemu. Nismo zavisni od ljudi, njihovih teorijama, filozofija i religija, jer to nas ne može privesti Hristu. To nas ne može osposobiti da se radujemo Njegovom karakteru, a niti da drugima ukažemo na Njegove moralne lepote.

2. Mi smo ujedinjeni "s Njim". Ujedinjeni smo sa Njim u krstu, sahrani, uskrsnuću i životu. Bog je povezao vernike sa Hristom. Hrist je bio obrezan i kasnije razapet. Umro je svemu što je bilo povezano sa telom. Kada je bio sahranjen, bio je sakriven od ljudskih pogleda, ali prilikom uskrsnuća, zauvek je napustio predeo smrti, i kao vaskrsli Gospod je bio uznesen na pozornicu slave. U takvom stanju i slavi, On je potpuno prikladan za slavu Božju. Ali što važi za Hrista, to važi i za vernike, kada ih Bog posmatra, jer On ih je ujedinio "s Njim", a oči vere promatraju sve sa Božjeg stanovišta. Poznato nam je da je naše telo Hristovom smrću svučeno sa nas. Ne samo da smo bili svučeni, već smo bili i uskraćeni pogledima: "Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo" (Rim. 6,4). U Duhu smo s Njim vaskrsli od mrtvih, tako da je smrt izgubila svoju moć nad nama. Iako naša smrtna tela još nisu vaskrsnula (tj. nisu promenjena), ipak živimo u odnosu na naše duše tako, da nas Bog vidi u Hristu. U Njegovim očima već posedujemo nebeski život.

3. Mi smo Njegovi "... i telo je Hristovo". Zakonski propisi su samo senka i bili su dani prvom čoveku. Čovek je bio stvoren od zemlje, i prema tome on pripada zemlji. Propisi su bili senka budućih zbivanja, a stvari koje su od Hrista, one pripadaju nebeskim ljudima. A ako Hrist pripada nebu, onda i telo pripada nebu, jer ono pripada Hristu. "Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski takvi su i nebeski" (1. Kor. 15,48). Još se nalazimo na zemlji, ali pripadamo nebeskom Čoveku, i radi toga pripadamo nebu.

4. Svu hranu primamo preko Glave. Ako je Skupština nebeska, onda možemo primati samo nebesku hranu. Na zemlji nema baš ništa što bi moglo nahraniti nebeskog čoveka. Ljudi ne mogu proizvesti ništa što bi koristilo za duhovnu ishranu tela, i što bi međusobno povezivalo njegove udove, ili im pomagalo u njihovom duhovnom uzrastu. Sve treba doći preko Glave, koja je na nebesima i koja hrani i održava telo, zglobove i sveze. Kao što se Glava na nebu brine za ishranu tela na zemlji, tako je telo na zemlji zainteresovano da prikaže Glavu koja je na nebesima. Ako nismo povezani sa Glavom onda nećemo biti u stanju ispravno je prikazati, ali Hrist - koji je Glava, On nikada neće zapostaviti Svoje telo i zaboraviti da ga nahrani. On se brine za telo, ali i za svaki pojedini članak ili ud toga tela. Evo i ove četiri velike činjenice:

- Mi smo "ispunjeni u Njemu",

- Mi smo ujedinjeni "s Njim",

- Mi smo Njegovi "... i telo je Hristovo",

- Svu hranu primamo od Njega.

Sve to vodi ka ispunjenju Božjih namera za telo, naime On želi da telo u ovo doba objavi karakter Glave. To se može videti u sledećim opomenama.

Nakon što se u Kološanima 1. i Kološanima 2. govorilo o Skupštini, sada dolazi opomena: "Obucite se dakle kao izbrani Božiji, sveti i ljubazni, u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, krotost, i trpljenje, snoseći jedan drugog, i opraštajući jedan drugom ako ima ko tužbu na koga: kao što je i Hristos vama oprostio tako i vi. A svrh svega toga obucite se u ljubav, koja je sveza savršenstva. I mir Božji da vlada u srcima vašim, na koji ste i pozvani u jednom telu, i zahvalni budite" (Kol. 3,12-15).

To je ljupki Hristov karakter koji se prepoznaje po milosti, sa svojom neograničenom spremnošću za opraštanjem. To se dešava kroz ljubav, koja povezuje sve ostale savršenosti, i kroz mir koji vlada u srcima. Vernici su pozvani da u jedinstvu toga tela objave taj karakter, dok se nalaze tu gde je Hrist odsutan. Oni Ga strpljivo očekuju u nadi skorog Njegovog povratka.

O, kako bi lepo prikazali Hrista, kada bi svi sveti bili kao "jedno telo", i kada bi se među njima očitovala milost, ljubav i mir. Iako živimo u danima rasula i naše praktično stanje se nalazi veoma udaljeno od ove lepe slike, ipak ne želimo umanjiti ova merila po kojima se trebamo ravnati. Neko je ispravno rekao: "Iako u praksi ne dostižemo tu visinu, iako vernike ne možemo dovesti natrag u prvobitno stanje, ipak i dalje trebamo sačuvati ispravna shvatanja. Veoma je važno neku stvar ispravno shvatiti; ali nakon što smo je shvatili, onda bi se trebali pouzdati u Gospoda, da će se On smilovati, i dati nam snage, kako bi hodili prema istini koju smo spoznali, iako nam je poznato, da se ne možemo vratiti u prvobitni položaj".

"Svaka istina, bez obzira na to ko je izriče, dolazi od Duha Svetoga, pa stoga ne valja gledati ko je rekao već šta je rekao."
- Ambrozije

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 89
Ukupno: 2600882
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/hamilton/008.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.