• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Čovek je stvoren nakon što je Bog razdvojio svetlo od tame. Svetlost, zajedništvo s Bogom i život u Božijoj prisutnosti jeste ono što je Bog pripremio za čoveka. Lucifer i njegovi anđeli bili su izbačeni iz Neba, mesta Božijeg prebivanja. Zauvek odvojeni od Boga, života i svetlosti, osuđeni na večnu tamu. Tama, i oni koji su postali duhovi tame, nisu mogli ostati u Božijem svetu.

Da bi zaštitio čoveka od pogrešnog koraka, Bog je eventualni napad tame na čoveka lokalizovao na jedno jedino mesto - drvo spoznaje dobra i zla. Koliko je Bog rekao Adamu i Evi o već postojećem mračnom svetu, nama nije otkriveno. Jedno je ipak sigurno - Bog čoveka nije ostavio nezaštićenog. Neprijatelj je bio spomenut, definisan i lokalizovan. Čovek nije mogao biti iznenađen nečim na šta nije bio upozoren. Jedino što je čovek trebalo da uradi jeste da veruje svom Stvoritelju i da s njim živi u harmoniji.

Sve ostalo je bilo već aranžirano - fantastičan svet pun Božije mudrosti i blagoslova. Stvoren na Božiju sliku, čovek je imao sposobnost prepoznavanja nekog drugog glasa, i snagu da to odbaci.

Ipak, iz teško objašnjivih razloga, čovek je prihvatio sotoninu alternativu i otvorio vrata tami u svoj život i živote svih dolazećih generacija na zemlji.

Ali, Bog je imao spreman plan i za takvu situaciju. Čovek i nakon pada u greh ima mogućnost da odbaci zlo i sledi dobro.

"A prinese i Abel od prvine svoje stoke, sve po izbor pretilinu. Jahve milostivo pogleda na Abela i njegovu žrtvu, a na Kajina i na žrtvu njegovu ni pogleda ne svrati, Stoga se Kajin veoma razljuti, i lice mu se namrgodi. I Jahve reče Kajinu: Zašto si ljut? Zašto ti je lice namrgođeno? Jer ako pravo radiš, vedrinom odsevaš. A ne radiš li pravo, greh ti je kao zver na pragu što na tebe vreba;još mu se možeš odupreti!" (1. Mojsijeva 4:6-7)

Konflikt između tame i svetla odmah se manifestovao u ljudskom rodu. Već na samom početku je vidljiva razlika izbora u slučaju dva brata, Kajina i Abela.

Ono što je bilo samo Bogu poznato, nevidljiva stvarnost, mračni duhovni svet zakoračio je i među Božije najdraže stvorenje - čoveka, pa i u čitavo čovečanstvo.

Borba između tame i svetla je rođena u svet čovekovim svojevoljnim izborom. Od tada je stalno prisutna među ljudima i biće do onog dana kada je Bog odlučio da je okonča silnom i krajnjom pobedom nad svom tamom. Pobeda je već činjenica, ali tama još uvek ima mogućnost da se ispoljava kroz čovekov izbor da je sledi.

Božija namera da čovek živi sa njim u zajedništvu nije nikad prestala da važi. Iako je od Adamovog pada u greh tama zakoračila u ovaj svet, čovek još uvek može živeti u svetlu.

Iako je kralj ovoga sveta mračna osoba, svetlo je još uvek jače od tame. Čovek ima i mogućnost i sposobnost da odabere svetlo i za ovaj život i za večnost.

BOŽIJI POZIV/PONUDA NA ŽIVOT U SVETLOSTI

"Svetlost će još samo kratko biti među vama, reče im Isus. Hodajte dok imate svetlost da vas ne obuzme tama. Jer, ko hoda u tami, ne zna kuda ide. Dok imate svetlost, verujte u svetlost da budete sinovi svetlosti. (Jovan 12:35-36)

Sve što čovek može doživeti s Bogom jeste Božija ponuda čoveku. Sve je Božija inicijativa, njegova milost. Čovek može samo sa zahvalnošću prihvatiti ponudu. Čovek nema ništa što može Bogu ponuditi. On je Stvoritelj svega, život je njegov poklon nama, on je naš Otac.

Njegova je želja da nas spase od tame već ovde u ovom životu i u večnosti. Pakao nije pripremljen za čoveka, već za đavola i njegove anđele. Božija je volja da ni jedna osoba ne dođe u pakao.

"On nas je izbavio iz vlasti tame i premestio nas u Carstvo svog ljubljenog Sina, u kome imamo otkupljenje, oproštenje greha." (Kološanima 1:13-14)

Zato nas Bog poziva da živimo u svetlu, zajedno s njim. Poziv i ponuda su od samog početka bili upućeni čoveku. Uvek je postojao neko ko je tu ponudu prihvatao - Noje, Avram, Jakov, Isak, Mojsije. Mnogi su im se pridruživali i postali narod, Božiji odabrani narod, da živi po Božijem zakonu i u svetlu i tako postanu svetlo u tami sveta.

"Jer, nekad ste bili tama, a sada ste svetlost u Gospodu. Živite kao deca svetlosti..." (Efescima 5:8)

Mnogim prorocima je Božija namera za svet bila otkrivena mnogo puta tokom istorije.

"Viđenje Izaije, sina Amosova, o Judeji i Jerusalimu: Dogodiće se na kraju dana: Gora Doma Jahvina biće postavljena vrh svih gora, uzvišena vrh svih bregova. K njoj će se stecati svi narodi, nagrnuće mnoga plemena i reći: 'Hajde, uziđimo na Goru Jahvinu, pođimo u Dom Boga Jakovljeva! On će nas naučiti svojim putevima, hodaćemo stazama njegovim. Jer će iz Siona Zakon doći, iz Jerusalima reč Jahvina! On će biti sudija narodima, mnogim će suditi plemenima, koji će mačeve prekovati u plugove, a koplja u srpove. Neće više narod dizati maca protiv naroda niti se više učiti ratovanju. Hajde, dome Jakovljev, u Jahvinoj hodimo svetlosti!" (Isaija 2:1-5)

Božija namera je uvek svetla za pojedinca i za narod, onakva kakvom je Jeremija opisuje:

"Jer ja znam svoje naume koje s vama nameravam - reč je Jahvina - naume mira a ne nesreće: da vam dadem budućnost i nadu." (Jeremija 29:11)

Uslov da to bude stvarnost jeste odaziv pozivu da živimo u svetlosti, da verujemo u njegovu Reč i živimo po Božijim principima za život.

ŽIVETI U SVETLU - BITI SVETLO DRUGIMA

Kao što je Raj bio mesto svetla, tako je Bog uvek želeo da ima mesto na ovom svetu na kome je mogao da prebiva svojim svetlom. Nije mu neophodno fizičko mesto u smislu zemlje, novog Raja, već pre svega narod među kojim bi on prebivao, time što bi prosvetljeni živeli u svetlu, po njegovim zakonima.

"Ja ću prebivati među Izraelcima i biti njihov Bog. Upoznaće oni tada da sam to ja, Jahve, Bog njihov, koji ih je izbavio iz zemlje egipatske da prebivam među njima - ja, Jahve, Bog njihov." (2. Mojsijeva 29:45-46)

Izraelski narod, potomci Avrama, Isaka i Jakova bili su njegov narod. U njima i među njima se očitovalo Božije svetlo. Ostali su narodi mogli to videti i poverovati i obratiti se živome Bogu, ostaviti tamu i idole koji su bili samo fizička obličja mračnih sila, demona, kojima su ostali narodi iz straha služili.

"Ja, Jahve, u pravdi te pozvah, čvrsto te za ruku uzeh; oblikovah te i postavih te za Savez narodu i svetlost pucima..." (Isaija 42:6)

Želju da oni uživaju njegov blagoslov života u svetlosti Bog im je otkrio već u Egiptu. Zaštićeni od tame, koja je zadesila ceo ateistički Egipat, Izraelci su bili u svetlu. Ali, ne samo da su oni bili u svetlu, već su bili svetlo celom Egiptu. Obožavatelji mračnih sila, Egipćani, mogli su videti razliku svetla i tame, mogli su se i oni opredeliti za svetlo kroz svedočanstvo izraelskog naroda.

Razlika između Božijeg naroda i ostalih naroda bila je očigledna.

"Ustani, zasini, jer svetlost tvoja dolazi, nad tobom blista Slava Jahvina, a zemlju, evo, tmina pokriva i mrklina narode! A tebe obasjava Jahve, i Slava se njegova javlja nad tobom. K tvojoj svetlosti koračaju narodi, i kraljevi k istoku tvoga sjaja." (Isaija 60:1-3)

I onda se dogodilo ono nerazumljivo - Izrael se okreće od Boga k idolima, od svetlosti k tami. Oni, koji su bili svetlost narodima, postaju sami tama. Prilagođavajući se navikama i principima življenja naroda koji nisu verovali u jedinog istinitog Boga i izraelski narod je zapadao u sve veću tamu. Kulminacija je došla kada su odbacili Mesiju, Božijeg sina, Božije svetlo. Izgubili su ulogu koja im je bila dodeljena - da budu svetlo narodima.

Ali, Bog nije izgubio narod. Naprotiv, mnogi od neznabožačkih naroda poverovali su u Božijeg Mesiju, Isusa Hrista, i time povećali broj nosilaca svetla čovečanstvu. Svi koji su prihvatili Isusa Hrista za svog Spasitelja, postaju svetlo koje svetli u svetu za svedočanstvo ljudima.

"Vi ste svetlost sveta. Ne može se sakriti grad koji leži na gori, niti se svetiljka pali da se stavi pod zdelu, nego na svećnjak, pa svetli svima u kući. Neka tako vaša svetlost svetli pred ljudima, da vide vaša dobra dela i da slave vašeg Oca, koji je na nebesima." (Matej 5:14-16)

Božiji narod se razlikuje od drugih naroda. Njegovi su zakoni drugačiji i način življenja je drugačiji. Kad se Božiji narod srcem pridržava Božijih reči i principa, onda ga Božija svetlost obasjava i to drugi mogu da vide.

Ako Božiji narod ostavi svoj put i počne živeti po navikama neznabožačkih naroda, onda i njih tama obuzme i sami postaju tama.

"Tvoje oko je svetiljka tela. Ako ti je oko dobro, i celo telo ti je puno svetlosti. Ali, ako je rđavo, i telo ti je puno tame. Postaraj se, dakle, da svetlost u tebi ne bude tama." (Luka 11:34-35)

Ako neko sam živi u tami, ne može druge voditi. Tada se ispunjava Isusova reč da "ako slep vodi slepoga, obojica će upasti u jamu" (Matej 15:14).

Drugim rečima, oni koji se, po novozavetnim normama, priznaju za sledbenike Isusa Hrista moraju sami biti narod svetla da bi mogli biti svetlo medu narodima.