15. U predvečerje istorije
Dan se bliži svom kraju! Sve više pesimističkih glasova se čuje u pogledu budućnosti sveta. Iako čovečanstvo stalno nalazi i razvija nove resurse, upotreba istih nije samo za dobro već i za zlo. Ljudskom biću očigledno nedostaje potpuna snaga da bi moglo da čini samo dobro. Iako je stvoren na Božiju sliku i u sebi ima božanske sposobnosti, čovek bez duhovnog preporoda i bliskog odnosa sa svojim Stvoriteljem nije u stanju da pobedi zlo u sebi, koje mu je pad u greh doneo. Bez priznanja Isusa Hrista kao jedinog posrednika između Boga i čoveka, svet će tonuti sve dublje u beznadežnost. Ali, čovek nema poslednju reč, niti krajnju vlast da bi mogao da uništi stvorenje. Bog je sposoban da promeni celi kurs i to će učiniti tako što će upotrebiti svoju Crkvu Nevestu. Svet se nalazi u svom najvažnijem intemeco periodu u istoriji.
Današnja situacija slična je onoj u kojoj se nalazio Isak, kada je iščekivao svoju nevestu. Možda je u tim danima mislio da od svadbe neće biti ništa ili da sluga neće ni doći sa nevestom, ali dan je ipak došao. Kada je u teškim mislima šetao po polju, odjednom je ugledao svoju nevestu u daljini. Tada je počelo nešto sasvim novo.
Uzeo je Rebeku, verovatno nesvestan značenja njegovog dolazećeg braka i svega što je Bog sa njim planirao. Brak između Isaka i Rebeke bio je sledeća faza u Božijem mesijanskom radu na zemlji. Kroz Avrama i njegovo seme svi narodi trebalo je da budu blagosloveni (1. Mojsijeva 12:3). Kroz Isaka to obećanje napravilo je još jedan korak ka svom ispunjenju. Isto obećanje je u našim danima došlo blizu svog potpunog ispunjenja. Bog je veran i ispunjava svoja obećanja!
Već na prvom koraku Božijeg plana sve je izgledalo nemoguće. Avram i Sara nisu prirodnim putem mogli da imaju dece. Ljudski je sve izgledalo kao nemogući san. Jedina garancija bila je reč obećanja i Božija osobina koja im je davala povoda da u obećanje veruju: "Zar je Gospodu išta nemoguće?" Jedan prevod kaže: "Ima li išta što je tako veliko i divno da Bog ne bi mogao to da uradi?" (1. Mojsijeva 18:14 i Jeremija 32:37 (Drugi spomenuti prevod - švedski prevod iz 1917. godine.)) Mnogo puta i posle ovog prvog koraka Božiji rad na zemlji nije izgledao uspešno. Avram i mnogi posle njega doživljavali su beznadežne trenutke, kada je sve izgledalo kao nemoguća misija. U takvim trenucima Gospod je slao svoje proroke da ohrabre one koji su ipak želeli da veruju njegovim obećanjima.
Gledajući današnju situaciju u svetu i Crkvi čovek zaista može da se zapita da li će ova slavna Crkva ikada biti stvarnost, pre našeg odlaska na nebo? Danas sve izgleda drugačije, od onoga što je ovde opisano i čemu se nadamo. Nama ljudima, gledano samo fizičkim očima i procenjivano samo našim umom, celokupna situacija u Crkvi i svetu više liči na katastrofu nego na nešto obećavajuće. Ali, Bog je veći od ljudskog rezonovanja. Mnogi hrišćani ne veruju u duhovnu probudu svetskih razmera i u proboj Božijeg carstva na zemlju, pre Isusovog drugog dolaska. Sve izgleda kao da je velika nevolja tu, a da je duhovni otpad činjenica. Najbolje i najlakše bi bilo da Isus dođe, okonča svo zlo na zemlji i Crkvu Nevestu odvede u nebo. Iako bi to ljudski bilo poželjno, ipak, Bog ima nešto drugo u svom planu, što bi trebalo da se ispuni pre odlaska Crkve sa zemlje. Božija namera za njegovu Crkvu još nije ispunjena onako kako je on to zamislio. Njegov plan ide dalje i korak po korak približava se punini ispunjenja. Čak i ono što Božiji neprijatelji rade u svetu služi ostvarenju Božijeg večnog plana.
Sedmog dana, jedan kralj je hteo celom svetu da pokaže svoju kraljicu, jer je bila lepa! Ona je odbila da to učini. Kralj je odlučio da čast kraljice da drugoj devojci, koja je bila bolja od nje. Jedna jednostavna devojka, koja nije bila poznata ljudima u kraljevskim krugovima, postala je kraljica umesto Astine. Jestira je bila sakrivena, ali ne zauvek! Došlo je Božije vreme da njegov narod, bude oslobođen tiranije. Svet je sazreo za velike promene. Kada je Jestirin period priprema došao svom kraju, došao je njen trenutak. Zbog raskoši u kojoj se našla, malo je duhovno bila uspavana. Tada joj je Bog poslao proroka Mardoheja (Mardohej znači - "gorčina mojih potlačenih") sa ozbiljnim rečima izazova: Jer ako u ovom času budeš ćutala, Judejcima će pomoć i izbavljenje doći sa druge strane, a ti i dom tvog oca poginućete. A ko zna nisi li upravo zbog časa kao što je ovaj došla do carskog dostojanstva?" (Jestira 4:14)
Jestira ga je poslušala i shvatila je Božiju svrhu za nju i njenu poziciju. U tom teškom vremenu, kada je celom Božijem narodu pretilo istrebljenje, Bog je opet intervenisao, sprečio naume neprijatelja i okrenuo tok stvari u pravcu ispunjavanja njegovog plana. Ne samo za izbavljenje njegovog naroda, već i za blagoslov svim drugim narodima! Još jednom je Bog pokazao da je njegovo iskonsko obećanje istinito i na snazi: "... ono će ti glavu zdrobiti..." (1. Mojsijeva 3:15 - "ono" - ženino seme, odnosi se na Isusa.)
Nevesta Božijeg Sina Isusa Hrista, njegova obnovljena i slavna Crkva, biće Božiji glavni instrument za promene u svetu u vremenu koje je pred nama. U predvečerje ljudske istorije, kada sve postaje sve mračnije i beznadežnije, Crkva Nevesta će se podići iz anonimnosti i biti svetlost i nada svetu! Kada je Jestira prošla proces čišćenja i ulepšavanja i kada je došla do statusa i položaja kraljice, svima je bilo očigledno da je bila drugačija od svih drugih devojaka. "... Sve to vreme Jestira je sticala sve veću naklonost svih koji su je viđali. Car je zavoleo Jestiru više od svih drugih žena, i ona je stekla njegovu naklonost i ljubav više od svih drugih devojaka. Stavio joj je na glavu carski turban i učinio ju je caricom umesto Astine." (Jestira 2:15, Jestira 2:17)
Kada se Jestira u saradnji sa prorokom Mardohejom podigla iz anonimnosti i počela da deluje sa pozicije koju joj je Bog milošću dodelio, spasenje je dobilo velike dimenzije: "U gradu Susanu bilo je radosti i veselja." (Jestira 8:15) Božije spasenje je za svakog pojedinca i za svaki narod. Božije sredstvo za ostvarivanje njegove zamisli na zemlji je njegova Crkva Nevesta. Ona će biti na radost i veselje celom čovečanstvu! O prvoj Crkvi piše da su uživali naklonost svih ljudi! (Dela 2:47) Kada je Crkva slika svog Gospoda, onda i svet u njoj prepoznaje svoje poreklo: "Jer po njemu imamo život, mičemo se i postojimo, kao što su neki od vaših pesnika rekli: 'Čak smo i potomstvo njegovo.'" (Dela 17:28 (Apostol Pavle citira Arata, iz epa Nebeske pojave.))
Takva će biti Crkva poslednjih vremena, Hristova Nevesta! Voljena od svog nebeskog Oca, od svog Ženika i voleći njega "svim svojim srcem, svom svojom dušom, svim svojim umom i svom svojom snagom!", obnovljena i utvrđena u punini Božije slave, na blagoslov celom čovečanstvu, kao što je Bog i zamislio od samog početka.
Nevesta se sprema!
