11. Nevesta se sprema
Zbog Adamove neposlušnosti Božija namera nije propala, iako je to bio momenat koji je narušio prvobitnu Božiju zamisao za svet i čoveka. Bog nije nemoćan u pogledu ispunjavanja svojih planova ni kada njegov saradnik, čovek, napravi teške greške. Bog nastavlja sa svojom zamisli i kroz duhovnu obnovu čoveka i dalje, zajedno sa njim, radi na ostvarivanju svog plana. Obnovljen odnos između Boga i čoveka moguć je jedino kroz pomirujuću žrtvu Božijeg Jagnjeta, Isusa Hrista, i njegovo uskrsnuće. Tako svaka osoba može da živi u bliskom zajedništvu sa Bogom. Obnovljena Crkva poslednjeg vremena biće sačinjena iz jedinstva vernika starozavetnog Božijeg izabranog naroda i onih koji dolaze iz takozvanih neznabožačkih, paganskih naroda. Zajedničko nam je to što smo upoznali Isusa, njihovog i našeg Mesiju, Spasitelja. Povratak jevrejskog naroda svom Bogu i njihova vera u Isusa Hrista kao Mesiju, vratiće im ulogu koju im je Bog od početka namenio - da kao Božije sveštenstvo služe narodima ovog sveta (Isaija 61:6), kao što je Levitsko pleme služilo celom Izraelskom narodu.
Crkva, koju apostol Pavle opisuje u Efescima poslanici (Efescima 2:11-13, Efescima 3:10), Crkva Nevesta, ulazi sve dublje u proces kroz koji će biti obnovljena i postati prava biblijska Crkva, sve vidljivija u svetu. Tu Crkvu neće niko posedovati kao svoju, ni jedna denominacija ili crkveni pravac, bez obzira da li se zove sveopšta crkva ili tvrdi da je njena nauka jedina ispravna. Tu Crkvu poseduje onaj koji je njen jedini vlasnik, koji je za nju dao život, njen jedini Ženik - Isus Hristos!
U priči o Isaku i Rebeki možemo videti da je u celom procesu postojao period traženja u kome su nevesta i ženik bili na putu sjedinjenja. U samom početku taj je proces bio nevidljiv za mnoge, ali je bio stvaran. Avramov sluga i Rebeka su kroz Božiju intervenciju na kraju mogli da se otrgnu od Lavana, njegove kontrole i manipulacije i krenu na put koji je vodio sjedinjavanju Isaka i njegove neveste. Isak je dugo živeo u iščekivanju i verovatno je mnogo puta posumnjao da će od svadbe ikad nešto biti (1. Mojsijeva 24:62-67). Ali, njegova nevesta je bila na putu i imala je sve što joj je bilo potrebno da bude spremna za susret sa njim.
ZAMENA KRALJICE
Kada pogledamo kako Božija reč opisuje Crkvu, Nevestu Isusa Hrista, onda možemo da razumemo šta je u naše vreme i u budućnosti potrebno da bi današnja Crkva došla do tog stanja. Jedan drugi biblijski događaj opisuje situaciju koja može biti jedna vrsta "proročkog modela" za ono što Bog u takvim situacijama radi. Knjiga o Jestiri opisuje dramatičan događaj kada je kralj morao da zameni svoju kraljicu jednom drugom. Većina kraljica dobija titulu kraljice kroz udaju za kralja. Tako je bilo koja devojka mogla da postane kraljica, dok su kraljevi morali biti rođeni.
Kralj Asvir je jednom prilikom priredio veliki banket za celo kraljevstvo. Tom prilikom je želeo da pokaže slavu svog carstva, a i pružiti uživanje svojim podanicima. Istovremeno, po običaju tadašnjeg vremena, kraljica Astina imala je odvojen banket za žene. Imala je velika sredstva na raspolaganju ali je ujedno i zavisila od kraljeve naklonosti, jer je kralj bio neprikosnoveni autoritet. Sedmog dana banketa, pored svega što je pokazao od svog kraljevstva, kralj je poželeo da i svoju kraljicu pokaže svim zvanicama. Međutim, kraljica Astina je odbila da ispuni želju kralja Asvira. To je bio razlog zbog kog je kralj naredio da joj se oduzme titula kraljice. Posle savetovanja sa svojim najbližim saradnicima odlučio je da zameni kraljicu Astinu sa drugom osobom (Jestira 1:12, Jestira 1:19-20). Kraljica Astina je zaboravila da je poziciju i titulu koju je imala dobila udajom za kralja.
Centralna misao ovog poređenja je istina koja važi i za odnos Hrista, koji je Kralj nad kraljevima, i njegove Crkve Neveste - Kraljice. Dostojanstvo i pozicija Crkve proizilazi iz bliskog odnosa sa Isusom, Ženikom. Crkva ne može zadržati poziciju i blagoslove ako ne živi u bliskom odnosu sa njim i u ljubavi koja se u tom odnosu podrazumeva. Današnji stav vernika u crkvama je umnogome sličan onom koji je i izraelski narod u one vreme imao - hteli su blagoslove ali ne i intiman odnos sa onim koji ih je blagosiljao. Bog povlači svoje blagoslove kada odnos sa njim više ništa ne znači. Ali, po svojoj vernosti i obećanjima, vraća sve to kada mu se njegov narod celim srcem vrati.
Isto pravilo važi i za blagoslov obećane zemlje koju je Bog dao Izraelu. Kada su otpali od njega i zanemarili svoj poziv da budu kraljevsko sveštenstvo i svetlo narodima, zbog čega im je zemlja i bila data, morali su otići u izgnanstvo. Zemlja koju je Bog obećao njegovom narodu bila im je data radi poziva i službe koju su imali. Bog je želeo da kroz njihov način života u toj zemlji manifestuje svoju stvarnost i prisustvo u svetu. Ta istina je u skladu sa celokupnom biblijskom porukom da zemlja i sve što je na njoj pripada Bogu! Onima koji žive u zajedništvu sa njim i služe njegovim namerama, sve je na raspolaganju da bi se te namere ostvarivale. Čim hoćemo da posedujemo od onoga što je njegovo, bez da želimo biti u zajedništvu sa njim, krećemo pogrešnim putem. Izrael "može da uživa u blagoslovu obećane zemlje" samo kada živi u bliskom odnosu sa Bogom i u skladu sa pozivom koji je dobio - da bude narod koji je Bogu na raspolaganju radi svetog poziva kojim je pozvan (Jeremija 9:12-18).
U ovome se prepoznaje ponašanje koje nije tipično samo za izraelski narod. I danas mnogi uzmu Božije darove i sa njima prave posao: "ljudi iskvarenog uma... koji misle da se pobožnošću stiče dobit" (1. Timotiju 6:5). Najgore što se može dogoditi onima koji njegovim imenom i darovima stiču sebi ime i bogatstvo, jeste da jednog dana čuju njegove reči: "Nikad vas nisam poznavao. Odlazite od mene, vi koji činite bezakonje" (Matej 7:23). Božija reč govori da će se u poslednje vreme očitovati razlika između Neveste i onih vernika koji će izgubiti interes za samog Ženika. U priči o mudrim i ludim devojkama upravo to se i dogodilo. Odnos se ohladio do te mere da je sve postalo formalnost, bez ikakvog žara i ljubavi (Matej 25:1-13). Radi se o stavu srca! Moramo sačuvati ljubav prema Spasitelju i Ženiku naše duše u svim situacijama. Ljubav srca za svog Ženika je ono što je prevashodna karakteristika Neveste. Njena sjedinjenost sa Isusom je iste vrste kao i u slučaju prvog para. Kao što je Eva bila od Adama stvorena, što govori o potpunoj pripadnosti jedno drugom, tako će i Hristova Nevesta biti "od njega" i živeti u jedinstvu samo sa njim. Zbog toga je i svetost braka toliko važna u Božijim očima, jer je slika odnosa između Hrista i njegove Crkve! (Efescima 5:31-32).
Gledajući današnju Crkvu možemo bez ikakve kritičnosti reći da odnos sa glavom Crkve, sa Ženikom, više liči na "divlji brak" nego na predanost koju pravi brak podrazumeva. Nedostaje voljnost da se "voli u dobru i zlu." Međutim, Bog ima načina da nas vrati sebi. Njegova ljubav i vernost koje je pokazao prema nama, veće su od naše nevernosti. Nevesta Hristova, zna otići od njega, ali se milošću Božijom, zna i vratiti. Razdvajajuća linija između institucionalne crkve i Crkve Neveste u dolazećim danima biće sve jasnija. Kao što se to dogodilo sa kraljicom Astinom, tako će Bog u dolazećim danima napraviti zamenu - institucionalno će se sve više zamenjivati obnovom topline i intimnosti u odnosu Hrista i njegove Crkve Neveste.
JESTIRA
Nakon što je Astina bila uklonjena sa pozicije kraljice, kralj Asvir je posle razgovora sa svojim savetnicima odlučio da potraži novu kraljicu. To je bio proces sa određenim pravilima carstva, a šansu da postanu kraljica imale su pre svega mlade devojke iz određenih društvenih krugova. Kralj je ipak mogao, zbog svoje kraljevske "svemoći" da prekrši to pravilo i da odabere devojku koja nije dolazila iz takvih krugova. Upravo se to i dogodilo u ovoj situaciji. Neko od kraljevih slugu zapazio je među jevrejskim zarobljenicima mladu devojku po imenu Adasa. Njeno ime je kasnije promenjeno u Jestira i ona je bila odabrana da postane kandidatkinja za novu kraljicu.
Proces kroz koji je ove lepe devojke trebalo da prođu, da bi izašle pred kralja, otkriva nam važne principe Božijeg rada u pripremama svoje Crkve Neveste. Sve devojke su bile pod nadzorom evnuha Igaja. (Jestira 2:3 - Evnusi su bili ljudi visokog položaja u carstvu, sa posebnim službama. Više o njima i njihovoj službi u posebnom poglavlju knjige.) Igaj je imao pravo i autoritet da odabere devojke koje će proći u drugi krug. Jestira mu se dopala više od ostalih i njoj je posvetio posebnu pažnju (Jestira 2:9). Taj izbor bio je početak nečega što Jestira, sa svojom pozadinom, nikada nije mogla ni da sanja. Ova situacija podseća na ono što je Rebeka doživela, kada je Avramov sluga došao i nju zapazio. Čim je zapazio Jestiru, Igaj je stavio na raspolaganje sva sredstva koja su joj bila potrebna da bi bila spremna da postane nova kraljica. Između ostalog dao joj je sedam sluškinja i stavio je u najbolje odeljenje harema. Samo u ovoj kratkoj rečenici postoji duboka simbolika - Nevesti je na raspolaganju Božija puna pomoć kako bi mogla da bude ono što je on za nju naumio - živo svedočanstvo o njegovoj ljubavi prema ljudskom rodu! Bog je čoveka stvorio velikodušno, obdarenim osobinama i sposobnostima koje se nalaze u njegovoj božanskoj prirodi (1. Korinćanima 1:7, 2. Petrova 1:3-4). Njegova Crkva ne mora nikada da trpi nestašicu sredstava koja su joj potrebna da njega proslavi i manifestuje njegovu ljubav i silu!
Proces pripreme kroz koji je Jestira morala da prođe trajao je dvanaest meseci i bio je podeljen u dva perioda. Prvi period je bio proces čišćenja, kada je Jestira bila pomazivana uljem od smirne. Ulje od smirne bilo je skupoceno i cena mu je dostizala cenu zlata, a ponekad je i prevazilazila. Smirna je grub i trnovit žbun. Kapi od ceđenja smirne ponekad se nazivaju "suze" a dobijaju se time što se kora biljke zaseče. Reč smirna dolazi od jevrejske reči koja označava "gorko trpljenje". Isus je morao proći kroz mnoga trpljenja da bi ispunio volju svoga nebeskog Oca. Kada su trojica mudraca došla da mu se poklone, doneli su između ostalog i smirnu (Matej 2:11). Taj poklon je bio proročko ukazivanje na trpljenje kroz koje će proći radi našeg spasenja.
Od dana kad su mlade devojke ušle u harem nisu više imale mogućnosti da se vrate životu izvan kraljevske palate. Ceo proces kroz koji su prolazile bio je podređen jednom cilju - da budu na raspolaganju kralju. Prvi deo procesa bio je priprema za drugu fazu koja se sastojala od pomazanja čistog tela, mirisnim uljima. Ova, na izgled jednostavna istina, ima veliki značaj i u duhovnom razvoju pojedinca i Crkve. Naša pala priroda je korumpirana, te zbog toga mora prolaziti kroz proces umiranja. Ako se taj proces preskoči, ili izbegava, dolazi do mešavine koja nije ugodna. Kada se pomazivanje mirisnim uljima vrši preko telesne, korumpirane prirode, tada se božanska sredstva upotrebljavaju na način koji je na štetu samoj osobi i okolini.
Mnogi govornici mogu biti interesantni obdarenošću i harizmom svoje ličnosti. Njihovo funkcionisanje u darovima zna biti fascinirajuće i oduševljavajuće za slušaoce. Istovremeno se u njihovom ponašanju mogu zapaziti elementi koje Biblija naziva telesnošću, i koji u nekim slučajevima nisu ni u okvirima ljudske pristojnosti, što stvara zbunjenost kod slušalaca. Problem nije u tome da i ljudi pomazani od Boga imaju nedostatke i mane. Bog je uvek koristio i u budućnosti će koristiti nesavršene ljude. Veći problem nastaje kada se darovi Duha Svetoga koriste i manifestuju a da se to ne čini s ljubavlju! Ljubav je rod Duha Svetoga u svim svojim aspektima (Galatima 5:22-23). Ova kontradiktornost najčešće se pokazuje u krugovima u kojima se darovi i njihove manifestacije naglašavaju na nebiblijski način. Karakter osobe se tada često "sakriva iza spektakularnosti dara".
Ova kombinacija postaje još opasnija kada se sve primenjuje u sredini koja je vođena autoritativnim vođama, koji nisu otvoreni za korekcije. Radi se u stvari o nedozvoljavanju da se njihov način vođenja i ponašanja uopšte preispituje, što ne samo da nije pogrešno - već je i biblijski princip, ako se čini iskreno i s ljubavlju. To su i vernici u Bereji činili i to ni sa kim drugim nego sa samim apostolom Pavlom i sa onim što je on propovedao (Dela 17:10-11). Zapazimo to da je stav bio ispravan - ne kritički već plemenit. Svaki vernik je odgovoran da "ne proguta sve" što autoritativni "pomazani propovednik" govori. Pavle nije bio kao mnogi "koji govore slušaocima da ne preispituju njihove govore" nazivajući to negativnim kritičkim stavom. Svesno ispred reči kritika stavljen je pridev "negativna", jer iako je nama to automatski negativna reč, ona u stvari znači "preispitivanje predstavljenog, da bi se odredila stvarna sadržina". Duh Sveti je dat svakom nanovorođenom verniku da bi mogao da prepozna glas jedinog pravog Pastira, i da bi mi kao vernici u onome što čujemo i što se manifestuje mogli da prepoznamo i da razlučimo između ispravnog i pogrešnog (Jovan 10:4, 1. Jovanova 4:1). Mnogi događaji u Hristovom telu, Crkvi, snažno govore u prilog potrebi da vernici funkcionišu u daru prepoznavanja duhova i motiva koji su iza onoga što se čuje i vidi.
Sećam se događaja od pre mnogo godina kada smo supruga i ja dobili video kasetu od jednog našeg prijatelja. Radilo se o čoveku koji je "imao službu isceljenja", kako su drugi govorili. Na početku smo oboje bili dotaknuti do suza "čudima" koja smo videli. Ime Isus je spominjano celo vreme. Odjednom nas je nešto preseklo, neki neobjašnjiv, vrlo jak nelagodan osećaj, pojavio se u stomaku. Pogledali smo se i rekli jedno drugom: "Nešto ovde nije u redu!" Svakako, odmah smo pomislili - ko smo mi da ovako komentarišemo (to bi neki smatrali kritikovanjem "Božijeg pomazanika"). Međutim, osećaj nas nije napuštao. Ubrzo nakon toga smo imali priliku da posetimo crkvu dotičnog propovednika i uverimo se svojim očima da je osećaj bio ispravan. Kratko posle toga on je bio razotkriven - "čudesa" su bila nameštena i glavni motiv svega bio je novac. Naglašavanje natprirodnog i spektakularnog, bez prisutnosti duha ljubavi i poniznosti, kao i otvorenosti da nas drugi prosuđuju u duhu Božije reči i ljubavi, najčešće je znak da se radi o lažnim stvarima koje, ako se ne razotkriju na vreme, mogu katastrofalno da se završe po osobu i po one koji je slede.
Napisati ovo a ne spomenuti opasnost da čovek postane skeptičan prema svemu što nije u skladu sa našim razmišljanjem i teologijom, bilo bi opasno. Skeptičnost nije isto što i dar raspoznavanja duhova. Neslaganje sa nečijom teologijom ne daje nikome pravo da osudi onog drugoga. Radi se jednostavno o prepoznavanju da li je ono što se govori i događa od Duha Svetoga ili ne. Tačnost razlučivanja u ovome, stvar je dara, iskustva i poznavanja onoga što Božija reč o tome kaže. Jedan veoma važan momenat u ovome je svedočanstvo drugih osoba. Zato je važno usuditi se podeliti svoje osećaje sa drugima, ali ne u duhu gorčine i osuđivanja.
Crkva će proći kroz dubok i bolan proces čišćenja, koji je priprema za velike događaje i pomazanje u vremenima koja dolaze. Količina Božije slave koja je namenjena Crkvi Nevesti je takva da je proces čišćenja neizbežan. Primer Jestire i onog kroz šta je morala proći da bi postala kraljica, i da bi uopšte mogla stupiti pred kralja, sadrži važne istine za Božiji narod danas.
ULOGA PROROČKE SLUŽBE
Jestira je bila jedna jednostavna mlada devojka. Kao izbeglica nije imala nikakvu svetlu budućnost pred sobom. Osim toga živela je bez roditelja. Njen rođak Mardohej bio joj je "roditelj" u ovoj situaciji. Kada je svojom lepotom privukla pažnju kraljevih slugu i bila dovedena na dvor, otpočelo je nešto u njenom životu što će je dovesti do visina o kojima niko nije mogao ni da sanja.
Od velike važnosti je pogledati kako se odvijao odnos između Jestire i njenog rođaka Mordoheja kroz sve ovo, a naročito posle njenog dolaska na kraljevski dvor. Od neprocenjive vrednosti bio je stav Mordoheja prema Jestiri, koji je nastavio da se brine za nju u tom periodu: "Mordohej je svakog dana dolazio pred dvorište kuće za žene da sazna kako je Jestira i šta se sa njom događa." (Jestira 2:11) On je brinuo za nju i na neki način bio njena jedina sigurnost u ovoj situaciji. Najvažnije od svega bilo je njegovo razumevanje situacije u kojoj se Jestira našla. Pošto je bio Božiji prorok, razumeo je situaciju na način koji je bio dublji od ljudskog razumevanja. Imao je u svemu tome i odvažnost proroka koja je ovde bila neophodna. Poznavao je Boga i naslućivao je da on ima svrhu za tu situaciju u kojoj se Jestira nalazila. Sve je izgledalo kao deo plana koji je bio od Boga iniciran, ne samo za nju lično, već i za ceo Božiji narod, koji se nalazio u veoma teškoj situaciji. Činjenica da Jestira, ljudski govoreći, nije imala nikakve mogućnosti da dođe do onoga u čemu se našla, davala mu je povoda da veruje da je u pitanju nešto daleko veće od "Jestirine srećne zvezde". Prorok Mordohej je razumeo da je sve ovo deo Božijeg plana.
Proročka služba je od neprocenjive vrednosti za razvoj Božijeg naroda i njegovo hodanje sa Bogom. Božija reč kaže da sve što Bog radi na zemlji radi u saradnji sa svojim prorocima. Zbog toga Božiji narod ispravno postupa kada sluša šta proroci imaju da kažu (Amos 3:8, 2. Dnevnika 20:20). Takođe piše da je Bog upotrebio proroka da izvede narod iz ropstva (Osija 12:13). Proroci su razumeli vreme u kome su živeli. Oni su imali sposobnost da razumeju "Božiji red vožnje" i znali su šta je Božiji narod u to vreme trebalo da radi. Bez proročke službe narod je lutao i bio bezdušan (1. Dnevnika 12:32, Psalam 74:9). Biblija opisuje i zadatak proroka: "A ti sine čovečiji, upoznaj Izraelov dom s ovim Domom, pa neka se postide zbog svojih prestupa i neka izmere njegove mere. Ako se postide zbog svega što su učinili, opiši im nacrt osnove Doma, raspored i ulaze i izlaze, sve nacrte i sve pojedinosti, sve njegove nacrte i sve njegove zakone... i da se drže toga." (Jezekilj 43:10-11)
Proročka služba ima zadatak da opiše Božiji plan, njegovu prvobitnu zamisao za njegov narod i da ih stalno podseća na to, u svim vremenima i okolnostima. Bog zna da je njegov narod sklon zaboravljanju njegove namere, naročito u vreme kada je blagosloven i kada je sve dobro. Onda se Bog lako zaboravlja a i njegove namere. Zbog toga proroci podsećaju narod na Božiji plan, prvobitni nacrt, kako bi se narod držao puta koji vodi ka ispunjenju Božijih zamisli. Time što iznova čuje Božiju prvobitnu zamisao, narodu je moguće da uporedi svoju trenutnu praksu i način života i da vidi da li je u skladu sa onim što je Bog planirao od početka. Najčešći slučaj je da postoji raskorak između ove dve stvari. Proročke poruke su tada obično opomena i ukazivanje na raskorak, ali i poziv za povratak Bogu i njegovoj prvobitnoj zamisli.
Kada je Mordohej shvatio da je izbor Jestire za kraljicu, deo Božijeg plana za nju, ali i za ceo narod, još ozbiljnije je shvatio da se mora brinuti za nju i pomoći joj da nastavi da hoda u skladu sa onim što je Bog otpočeo. Savetovao joj je da ne otkriva prerano ko je i kom narodu pripada. Taj stav nije bio posledica straha i kukavičluka, već mudra strategija u toj situaciji (Jestira 2:10). Ova biblijska knjiga je jedina u kojoj se Božije ime ne spominje, a ipak je očigledno da je Bog prisutan u svakom detalju. Da je Jestira odmah razotkrila svoju nacionalnu pripadnost verovatno bi to uticalo na dalji razvoj situacije. Već tada nije bilo popularno pripadati jevrejskom narodu, to jest onima koji su verovali u jedinog istinitog Boga. Kasnije se kroz Jestirinu knjigu vidi da je postojala mržnja prema jevrejskom narodu u vladajućim krugovima carstva, kao i zao plan da se istrebi ceo jevrejski narod. Važno je zapaziti i upamtiti ovaj detalj, jer je deo istorije koja se ponavlja.
Mnogo puta smo mi hrišćani toliko u potrebi da budemo priznati od strane javnosti, da mislimo da je publicitet koji nam se daje u medijima dokaz popularnosti i naše ispravnosti. Naš Gospod Isus kaže da je zabrinjavajuće kada nas svet hvali i svi dobro govore o nama (Luka 6:26). Svakako, ova naizgled kontraverzna izjava, nikako ne poručuje da hrišćani ne smeju imati dobro svedočanstvo o sebi među ljudima. Stvar postaje drugačija ako po svaku cenu želimo da se svidimo svetu, što nikada nije bila Božija prevashodna namera za njegov narod.
Sistem vrednovanja ovog sveta izgrađen je na principima koji su često u direktnoj suprotnosti sa Božijim vrednovanjima. Taj sistem je proizvod palog čoveka i zbog toga je teško spojiti svetska načela sa Božijim carstvom i njegovim principima. Kada je Isus stajao pred Pilatom, rekao je da njegovo Carstvo nije od ovoga sveta i da se zato on i njegovi sledbenici ne služe sredstvima ovoga sveta kako bi širili jevanđelje i uspostavili Nebesko carstvo (Jovan 18:36). Mnoge crkve su se prilagodile trendovima sveta kako bi "olakšale ljudima pronalaženje puta do Boga" i kako bi izbegle da budu nazivane "netolerantnim fundamentalistima". Prilagođavanje je u nekim krugovima doseglo takve srazmere da su mnoge crkve postale jedna vrsta socijalnih klubova, gde se Bog sve ređe spominje, a ako se i spomene to je na jedan veoma uopšten i razvodnjen način. Činjenica je ipak, da kada naš život i dela "govore jezik jevanđelja" onda nam i nije potrebna neka druga reklama!
Vratimo se Jestiri i njenom primernom ponašanju i stavu prema svom rođaku i proroku Mordoheju: "Ona je i dalje postupala onako kako joj je Mordohej govorio, kao i ranije kad se on starao o njoj" (Jestira 2:20, drugi deo stiha). Ovakav Jestirin stav govori o njenoj poniznosti. Iako je njen život sada dobio neslućene dimenzije i poziciju, ona se zbog toga nije ponela i uzoholila, već je u svemu što joj se dogodilo videla Božiju ruku i Mardohejev doprinos. Ova osobina je jedna od najvažnih koje bi Hristova Crkva trebalo da ima. Ne smemo nikada zaboraviti da su Božija milost i njegova pomoć sam temelj uspeha u životu. Mnogo se puta ovo u trenucima uspeha zaboravlja i javlja se ponos. Ovo se naročito dešava vođama koje doživljavaju Božiji blagolsov u svom radu. Kada pozicija promeni osobu na negativan način onda je to verovatno znak da osoba nije sazrela za tu poziciju! Iako je bila "niko i ništa" u početku svog života, Jestira je bila kušana da u vreme uzdizanja na poziciju kraljice, zaboravi sve što je bilo (Jestira 4:12-14). Upravo u takvim situacijama, kada joj je to iskušenje pretilo, Mordohej joj je pomagao svojom proročkom službom i očinskom brigom. Opasnost ove vrste postoji u životima svih nas, kako pojedinaca tako i crkava. Ni Božiji narod kao celina nije izuzetak. Ponos je stvar koja stalno vreba da uskoči u naše živote čim uspeh zakuca na vrata.
Ljudi ponekad komentarišu ponašanje hrišćana kao prepotentno, da smo umislili da smo "sveznajući i da se ponašamo nadmoćno". Ponekad mislimo da moramo po svaku cenu imati, ili da imamo, odgovore na sve probleme. Odvažnost i ubeđenje u našem verovanju mora uvek da se iskazuje sa dubokim i iskrenim poštovanjem prema drugima i njihovom shvatanju (1. Petrova 3:15-16). Stav koji je Jestira imala prema Mordoheju, bio je jedan od odlučujućih elemenata ispunjenja Božijeg plana. Intervencija proroka bila je veoma važna, kako bi i ona razumela da sama nije u stanju da shvati sve što se sa njom događalo.
Kralj Saul se nije ponizio pred Bogom kada mu je prorok Samuilo došao sa rečima upozorenja zbog njegovog pogrešnog ponašanja. Blagoslov koji mu je stvorio ugled i omogućio uspeh kao kralju, "udario mu je u glavu" i tako je zaboravio svoju malenkost, koje je bio svestan pre nego što ga je Bog uzvisio na kraljevsku poziciju. To ga je koštalo kraljevske pozicije i službe (1. Samuilova 15:17). Čovek po Božijem srcu, kralj David, bio je na putu da upadne u istu zamku i načini istu grešku. Međutim, kada mu je Bog poslao proroka Natana, on je ponizno prihvatio ukor i Bog mu je oprostio. Potom je Bog nastavio da ga koristi i ispunjava svoje namere kroz njega (2. Samuilova 12:5-14). Proročka služba je jedan od načina Božijeg staranja za pojedinca i svoj narod!
CILJ JESTIRINOG USPONA
Današnjem svetu preti opasnost da njime upravljaju političke i religiozne vlasti. Ja lično verujem da je ova kombinacija najopasnija vlast koja može da zavlada jednim društvom. Kada neko ko ima političku vlast i tvrdi da radi u ime Boga i za njegove interese, onda je teško takvu vlast osporavati i izazivati. Takve konstitucije smatraju svako protivljenje i osporavanje njihove vlasti kao direktnu pobunu ne samo protiv njih već i protiv samog Boga.
Iako može zvučati i izgledati kao beznačajna, razlika između vladavine u Božije ime i Božije vladavine kroz svoje odabrane kanale, je ogromna. Od velike je važnosti jasno ukazati na ovo! Jedina prava teokratija u istoriji čovečanstva do sada bila je izražena kroz život Isusa Hrista! ("Teokratija" je vladavina Boga na zemlji.) Istinska teokratija je za čoveka, a ne protiv njega! Može biti teška za razumevanje, a još teža za prihvatanje, ali teokratija je jedini sistem u kome svet može da živi u slobodi. Teokratija nikada ne tlači ljudsko biće. Teokratija je način na koji se Bog Stvoritelj odnosi prema svom stvorenju. Svi dosadašnji pokušaji, bilo koje religije, da kroz istoriju ostvari i sprovede teokratski sistem, bili su najblaže rečeno neuspešni, a u većini slučajeva i destruktivni po čovečanstvo!
Ljubiti neprijatelje svoje (Matej 5:43-48), moliti se za one koji te progone, blagosiljati one koji te proklinju, ne odgovara ljudskoj prirodi, ali je svakako bolje za svet nego mržnja i netrpeljivost! Oni koji su na vlasti vrlo često brane svoje pozicije, svim sredstvima, zato što im vlast pruža privilegije koje inače ne bi imali. To nije Božiji način, Isus Hristos nije tako radio. Institucionalizovana crkva je kroz istoriju vladala narodom na način na koji njen Gospod nikada nije ni pomislio da treba vladati! Zato će obnovljena Hristova Crkva Nevesta razumeti šta znači biti kanal za Božiju vlast na isti način na koji je Isus manifestovao Očevu vlast. Nevesta Crkva će u predvečerje ljudske istorije pokazati Božiju zamisao za svet i čoveka. Kroz tu Crkvu Bog će vladati, tako što će Crkva služenjem u ljubavi, a ne mačem i silom, kao što je to često puta bio slučaj, pokazati šta je prava teokratija, Božija vladavina. Božija zamisao nikada nije bila da čovek nad čovekom vlada. Ono o čemu ljudski rod sanja, ono što nam se čini utopijom, to će Crkva Nevesta manifestovati, sjedinjena sa svojim Ženikom Isusom. On nije došao na ovaj svet da mu drugi služe, kao što je običaj kraljeva i vladara ovog sveta, nego da drugima služi i da da svoj život za čovečanstvo! (Marko 10:45).
Božija namera Jestirinog dolaska na poziciju kraljice je bila daleko veća od njenog ličnog dobra i uživanja. Jestira je umalo promašila Božiju zamisao jer su je uživanje i komotnost skoro učinili "slepom i gluvom" za Božiju plan. Ovo iskušenje nije nikako jedinstveno samo za nju, ono postoji u svakom od nas! Činjenica je da Crkva, naročito u zapadnom svetu, sa blagoslovima koje joj je Bog dao, zaboravlja svoju svrhu. Iskreno, ova pojava nije tipična samo za jedan deo sveta, već je ta osobina deo naše ljudske prirode. Kada mislimo da je Bog sa nama samo radi nas i našeg dobra, a ne i mi radi njega i njegovih interesa ovde na zemlji, onda on postaje naš sluga, a ne mi njegove sluge! Crkva je, naročito u zapadnom svetu, stavila čoveka i njegove interese i potrebe u svoj centar. Čovek je taj koji zna i odlučuje šta je za njega najbolje i time i bira boga, i Božije osobine koje mu odgovaraju.
U situaciji u kojoj je budućnost celog njenog naroda bila u opasnosti, Jestira je umalo upala u zamku da više brine o sebi i svojoj novostečenoj poziciji nego o interesima svog naroda i Božijim namerama. Kada joj je Mordohej poslao informaciju o tajnim planovima koje su osobe u visokim političkim krugovima carstva imale u vezi sa njihovim narodom, Jestira je počela da se izgovara i pokušala je da ublaži ozbiljnost situacije (Jestira 4:4). Čak je pokušala da ubedi Mordoheja da je njegovo shvatanje situacije previše dramatično. Za nju, koja je bila na dvoru, situacija nije izgledala strašno. Ali je stvarnost, tamo gde su Mordohej i narod bili, bila sasvim drugačija. Ova vrsta nerazumevanja između osoba na pozicijama i proroka nije tako retka ni danas, u institucijama i crkvama u kojima su vođe više zainteresovane za svoju poziciju nego za dobro naroda.
Biblijski tekstovi govore da će u poslednje vreme jedan deo Crkve duhovno spavati, nesvestan u kom vremenu živi, i šta je Božiji plan za svet i Crkvu. Jedan deo će se probuditi u teško vreme (Matej 25:1-13). Duhovna pospanost često je posledica poljuljane vere, ili čak i gubljenja vere u istinitost jevanđelja. U skladu sa tim menja se i način života, opada motivacija da se jevanđelje živi i da se mogućnosti koje su date kroz jevanđelje upotrebe da se pomogne drugima.
Jestira se ipak trgnula kroz opomenu Mordoheja i počela shvatati ozbiljnost situacije i svrhu onoga što je Bog sa njom učinio. Postupila je u kritičnoj situaciji u skladu sa Mordohejevim rečima i tako bila instrument u Božijim rukama za spasenje čitavog naroda. Odluka koju je trebalo da donese nije bila laka, ali kada je to učinila Bog je svojim sredstvima podržao svaki njen sledeći korak: "... I ja ću postiti sa svojim devojkama, a onda ću otići kod cara, iako to nije po zakonu, pa ako treba da poginem, neka poginem" (Jestira 4:16). Jestira je počela jasnije da vidi Božiji plan i njegovu nameru. Došao je trenutak kada je trebalo da istupi i kada je Bog hteo da je upotrebi za ono što je bilo cilj njenog uspona na tron. (Jestira znači - "ja ću biti sakrivena" (Rečnik biblijskih imena - J.B. Jackson).)
Tako će biti i sa Hristovom Crkvom Nevestom. Jedno vreme će biti nevidljiva na religioznoj pozornici. Religiozni sistem neće ni računati na nju, a u nekim momentima će je čak smatrati smetnjom i neprijateljem. Nevesta Crkva će shvatiti da je važnije biti poznat pred Bogom nego pred svetom. Neće tražiti potvrdu od bilo kog religioznog sistema. Zadovoljna činjenicom de je Bog poznaje i blagosilja, i da pripada svom Ženiku Isusu, ova Crkva služiće ranjenom i izigranom svetu, u ljubavi i sili koju svet nije video ni iskusio još od dana kada je Božiji Sin hodao zemljom. Kao što je Isus znao da mu je Otac sve predao u ruke, da je od njega izašao i da se njemu vraća, tako će i Crkva Nevesta biti svesna onoga što joj je njen Gospod dao da bi mogla biti na blagoslov svetu. Znajući svoj identitet i vrednost koji dolaze od Boga, Crkva Nevesta će se odmoriti od svih svojih naprezanja da ostavi utisak na svet, sredstvima kojima se i svet služi. To će joj dati autoritet da služi svetu sa istom silom i poniznošću kojom je Isus služio kada je "ustao od večere i odložio svoje haljine, uzeo peškir i opasao se... i počeo da pere noge učenicima." (Jovan 13:4 -5)
Služiti drugima na ispravan način može samo onaj čiji se identitet izgrađuje na biblijski način. Sluge ne temelje svoju vrednost na postizanju, niti na reakcijama drugih na njihovo služenje. Njihovo služenje nije motivisano skrivenom ambicijom da se "popnu stepenicu više" u nekom hijerarhijskom sistemu. Kada je Bog pomazao Davida za kralja, Pismo kaže: "David je razumeo da ga je Gospod utvrdio za cara nad Izraelom i da je uzvisio njegovo carstvo radi svog naroda Izraela" (2. Samuilova 5:12). Ovaj uvid i razumevanje nedostaje mnogim vođama u svetu, a nažalost i u crkvama. Razumevanje ovoga bilo je odlučujuće za Jestiru i njeno shvatanje zašto joj je Bog dodelio novu poziciju. Njena prethodnica, kraljica Astina, zbog svoje sebičnosti, nije nikada razumela cilj svog dolaska na poziciju. Nije shvatila jednostavnu istinu da je bila kraljica zato što je bila u braku sa kraljem!
KAD JE VREME SAZRELO
Doživeti ono što je Jestira doživela i od devojčice bez oca i majke postati kraljica u carstvu koje je vladalo "celim svetom" spada u kategoriju "neverovatnih događaja". Kada su Mordohej i Jestira (tada još uvek Adasa) sa ostalim izbeglicama došli u tvrđavu Susan, niko nije mogao zamisliti ovakav razvoj situacije. Događaji ove vrste potvrđuju reči proroka Jeremije koji ushićeno tvrdi da ne postoji ništa što je toliko divno a što Bog ne bi mogao učiniti! (Jeremija 32:17 - švedski prevod).
Čovekovom razumu, situacija u kojoj se današnji svet nalazi, izgleda kao "nemoguća misija". Hrišćanstvo se ne može hvaliti nekim boljim stanjem, koje bi moglo doprineti promenama koje su neophodne da se razvoj situacije ne bi nastavio u pravcu čije bi posledice mogle biti više nego ozbiljne po čovečanstvo. Pitanje je da li svet uopšte može da se nada promenama koje mogu doneti poboljšanje situacije, ili je budućnost mračna? Verujem, da je verovati u pozitivan razvoj moguće ne samo zbog Božije svemogućnosti već i zbog toga što je to Božiji plan rada za ovaj svet u poslednjem vremenu. Božija svemoćnost je apsolutna, ali je njena primena zavisna od vremena u kome živimo, jer ono određuje na koji način će Bog intervenisati. Ja verujem da je vreme u kome živimo takvo da će se Božija moć očitovati na način veći i jači od svega prethodnog. Bog je sačuvao "nabolje vino za kraj". Ova perspektiva ne isključuje mogućnost da će tome prethoditi jedan od najtežih perioda u istoriji čovečanstva. Situacija u kojoj se nalazimo ima još težu dimenziju od one koja se danas očituje. Ali, to nije kraj. Svet je još uvek predmet Božije brige i ljubavi. Ljudsko biće nema krajnju vlast nad Božijim stvorenjem! Pre završetka ljudske istorije na ovoj zemlji Bog ima iznenađenje za svet, kome ni pozitivnost najmaštovitijih filmova nije dorasla! I u ovom slučaju nova dimenzija života i Božijeg otkrivenja dogodiće se putem "porođajnih muka" koje će biti sve češće u predstojećem vremenu.
Odlučujuću ulogu u celom ovom procesu ima Hristova Crkva Nevesta. Pismo kaže da celo stvorenje žarko i željno iščekuje manifestaciju Božije dece - obnovljene Hristove Crkve (Rimljanima 8:19-21). Kao što je Jestira, Božijim vođstvom i brigom, bila vođena i sazrevala za poziciju i ulogu kraljice, tako Bog danas, širom sveta priprema svoju Crkvu za ulogu koju joj je namenio od davnina. Crkva Nevesta je Božija tajna, koja je sakrivena za oči ovoga sveta, ali koju će svet videti kada Božije vreme bude sazrelo za taj čas. Kao što je situacija na pobesnelom moru za učenike izgledala nerešivom sve dok Isus nije učinio nešto, tako i današnja situacija u svetu izgleda kao neukrotivo nevreme koje čovek ne može zaustaviti. Kao što je Isus silom svoje reči tada utišao buru, tako će on svojom rečju, kroz svoju Crkvu, još jednom utišati bure ovoga sveta. Kao što su tada učenici zaprepašćeni pitali - ko je ovaj da ga i more i vetrovi slušaju, (Matej 8:24-27) isto tako će svet biti zapanjen silom njegovog imena i reči u budućnosti.
Ali, ono što je nama teško da razumemo i prihvatimo jeste Božiji put u svemu ovome. Bog nikada u prošlosti nije intervenisao, sve dok ljudska snaga ne došla svom kraju. Ljudska kapitulacija je uslov za Božije delovanje. Naša slabost je mogućnost da se očituje njegova sila, naš kraj je Božiji početak!
Božije vreme određeno je od davnina. Niko ga ne može promeniti! Koliko god razvoj istorije izgledao haotičan ipak sve što se događa doprinosi ispunjavanju njegovog plana. Nije sve što se događa Božija volja, ali ništa od svega toga ne može promeniti Božije namere. Čak i sve ono što se radi protiv njegovog plana, na kraju posluži njegovom ispunjenju. Njegovo delovanje u svetu nije krajnje zavisno od ljudskog faktora. Svaki put kada situacija u svetu dođe do tačke kada se čini da "seme zmije" počinje da dobija prevlast nad "ženinim rodom", onda je vreme za Božiju intervenciju. (1. Mojsijeva 3:15 - proroštvo u ovom stihu odnosi se na konflikt između sotonskih sila i Božijeg plana koga je Bog upotpunio u Isusu Hristu.) Tako će i današnja situacija u svetu sve više izgledati kao da zlo pobeđuje. Ali, Bog uvek pokaže da je sila zla ograničena i pobeđena. U istoriji su takve situacije bile u vreme Noja, Mojsija, proroka i u najvećoj meri u vreme Hristovog rođenja i njegovog života na zemlji. Raspeće je izgledalo kao pobeda zla a pokazalo se da je to bila Božija strategija da se zlo potpuno razoruža i pobedi.
Preostaje još jedna faza u istoriji čovečanstva pre nego se sve završi dolaskom Kralja nad kraljevima, Isusa Hrista Božijeg Sina i Ženika svoje Crkve Neveste. "Ona koja je bila skrivena" - Jestira, Crkva poslednjeg vremena, ona će biti u glavnoj ulozi Božijeg rada u poslednje vreme. Božija tajna otkriće se ovom svetu u najmračnijem periodu ljudske istorije. Bog će upotrebiti svoju obnovljenu Crkvu Nevestu da okrene kurs ovoga sveta. Jestira je od neprimetne devojčice, izbeglice, postala kraljica koju je Bog upotrebio da promeni tešku situaciju svog naroda i kurs tadašnjeg sveta. Situacija koja je izgledala kao najveća pretnja istrebljenju Božijeg naroda promenila se u pobedu i blagostanje, ne samo za Jestiru i njen narod, već i za celo carstvo. Božija milost i sila će to još jednom učiniti sa ovim svetom - obnovljena Crkva Nevesta biće glavni faktor za toliko velike promene da će celo čovečanstvo biti blagosloveno! Od jedne ponižene i prezrene grupe ljudi, na koju niko nije računao, koju je svet često smatrao smetnjom za razvoj čovečanstva, (đavo je definitivno smatra smetnjom za svoje planove sa svetom) Bog će učiniti ono što će svetu biti na najveći blagoslov!
Nikakve pretnje, ni pretnja sveopšteg atomskog rata, neće zaustaviti ono što je Bog pripremio za ovaj pozni čas. Njegova ljubav pobeđuje sotonsku mržnju!
Vreme ispunjenja ovog scenarija se bliži!
