9. Da li je to Božja volja?
Svaki hrišćanin postavlja ovo pitanje. Neki to čine iskreno. Neki su radoznali, a neki zabrinuti, pa čak i uplašeni. Neki ovo pitanje postavljaju prekasno, nakon što su već otišli daleko u svojim kobnim planovima. Neki isprobavaju formule poput: "Svaki dan pročitaj jedno poglavlje i moli." Neki u Božjoj volji vide uzvišeni plan koji im može osigurati pravi posao. Kakvi god bili motivi i sredstva za pronalaženje odgovora, pitanje o Božjoj volji u stopu sledi hrišćane "sporim ali sigurnim korakom". Ali možda bismo, umesto što se igramo religijskog ruleta s formulama i uzvišenim planovima, trebali prvo upitati da li je prebivanje u Božjoj volji odredište ili način putovanja hrišćana. Pavle je dobro poznavao put...
PROČITAJ: Rimljanima 12:1-2
1 Molim vas stoga, braćo, milosti Božije radi, da svoja telesa prinesete na živu, svetu, bogougodnu žrtvu, da to bude vaša umna služba Bogu. 2 I ne upodobljavajte se ovom svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da biste mogli da razaberete šta je volja Božija, šta je dobro, i ugodno, i savršeno.
U jedanaest poglavlja, Pavle je govorio o onome što hrišćani veruju i zašto veruju. Rekao nam je kako možemo spoznati Hrista i spasiti se od kazne koju donosi greh. Rekao nam je, isto tako, kako se treba prepustiti Hristovoj snazi i osloboditi se moći greha. Sada, na početku 12. poglavlja, on nam govori kako treba služiti Hrista, odnosno, kako shvatiti i činiti Božju volju.
Alen Redpat (Alan Redpath) opisuje Božju volju kao nešto dvostrano. Božja volja koja se odnosi na karakter je univerzalna, a ona koja se odnosi na služenje Bogu je individualna. Verovatno ćete se složiti sa ovakvom podelom. Lako je videti da Bog želi da se vaš karakter preoblikuje u hrišćanski. Ali ono šta vas muči je služenje Bogu - šta viste trebali učiniti i činiti. Kakvo onda značenja ima to što znate da je Božja volja dvostrana?
Evo ovo: mnogi hrišćani trče pred rudu. Uzrujavaju se i strahuju oko toga šta Bog želi da oni čine (služenje Bogu) kad oni nisu duhovno pripremljeni za to (karakter). Tu se sad uklapa Rim. 12:1. Pre nego što Bog želi vaše služenje, potrebna mu je garancija da ste zaista njegovi. Pavle se ne igra rečima. Mi moramo svoje telo predati kao živu žrtvu.
Zvuči primitivno, zar ne? Koliko ima ličnog u onome šta je Pavle napisao? Na kraju, nije tako teško sedeti u crkvi i obećati Bogu svoju dušu i svoj duh, a to je, i onako ono šta bi Bog mogao zahtevati - šta spada u njegovu nadležnost. Mi ćemo biti duša i duh jednoga dana u budućnosti. Ali naša tela? Ovo zaista može biti alarmantno. Ovo bi nas moglo navesti da budemo čak i više nego religiozni.
Ali Bog nije spasio samo vašu dušu. On je spasio VAS - vaše potpuno "JA" koje uključuje i vaše telo. Tek kad hrišćanin počne ozbiljni razmišljati o Hristu i kad mu preda svoje telo, sposoban je spoznati i činiti Božju volju.
Prevelik zahtev? Možda, ali pre nego što počnete protestovati, razmislite, kaže Pavle, o onome šta je Hrist učinio za vas.
Prvo je: Božja volja koja se odnosi na vaš karakter. Ne možete ispuniti Božji plan u vezi sa vašim karakterom ako Bogu ne predate svoje telo - svoje potpuno "ja", jednim inteligentnim i odlučnim činom predanja i odanosti. Tako nešto se ne čini samo jednom godišnje. Takvo nešto se čini svakodnevno. A kada se potpuno predate Bogu, onda možete delovati u skladu sa Božjom voljom, a ne više istrčavati pred rudu. Snaga koja vam je potrebna (vaš hrišćanski karakter) nalazi se tamo gde možete učiniti nešto dobro (hrišćansko služenje).
Recimo da sve to već činite. U kom pravcu ste usmereni? Šta je sa služenjem Bogu? Naročito sa. određenim - specifičnim služenjem?
Najbolje merilo za većinu vaših planova i aktivnosti se nalazi u Rimljanima 12:2: "I ne upodobljavajte se ovom svetu..." Ili, kako bi to rekao J. B. Filips (J. B. Phillips): "Ne dozvolite svetu da vas strpa u svoj kalup..."
Ovim ne želimo reći da biste trebali postati nekakvim čudakom, nego da je potrebno da izbegavate površne vrednosne sisteme sveta, koji glavni naglasak stavljaju na senzualnost, seks, crni humor. Hrišćanin se često nalazi u teškoj situaciji kada mora odlučiti šta je svetovno, a šta je prihvatljivo Bogu. U svemu je najvažniji vaš motiv. Kao što je J. P. Mogran jednom rekao: "Čovek uvek ima dva razloga da nešto učini - dobar razlog i stvarni razlog." Određena situacija može biti teška, ali je izbor najčešće jasan: pokušavate ili ugoditi sebi, svojim prijateljima, ili mnogima? Ili vas ipak zanima kako ugoditi Bogu?
"Sve je to u redu", reći ćete, "ali svet je vrlo stvaran, a ja sam u njemu celi dan. Kako da se oduprem pritisku i ostanem izvan kalupa?"
"... nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma."
Vi mislite svojim mozgom, pa ukoliko želite "obnoviti svoj um", morate obratiti pažnju na ono šta gledate i čitate. Proroci "novog morala" propovedaju iz biblije koja se zove Prejboj (Playboy) i papagajski ponavljaju različite verzije stare dosadne izreke: "Jedite, pijte i vodite ljubav - seks, danas, jer već sutra možda to nećete moći."
Bilo bi zanimljivo koliko ima hrišćana koji javno govore da žele spoznati Božju volju, a svakodnevno su na ovaj ili onaj način bombardovani televizijskim programima, oglasima, časopisima, i sl., koji su tako zamišljeni da pobude apetite za seks, zadovoljstvo i posedovanje stvari. Stvar je u tome da je vrlo malo onih kojima je zaista potreban podsticaj za pobuđivanje tih apetita. Apetit za njih već postoji. Potrebno je naučiti kako kontrolisati prirodne nagone i želje i uskladiti ih s Božjom voljom.
Međutim, cenzurisanje TV-programa, filmova i časopisa nije konačno rešenje. Pavle je to znao, jer je savetovao da je potrebno "obnavljanje uma".
Zamka u koju upadaju mnogi hrišćani je dobro poznati dvostruki standard ponašanja: jedna pravila važe za spoljašnje, a druga za unutrašnje ponašanje - za "misaoni život". Nije teško naučiti igru koja se zove "crkvenjaštvo". Vi naučite da ne smete činiti određene stvari (ili barem da vas ne otkriju kad ih činite). Zatim naučite da je potrebno što češće pojavljivanje u crkvi i biti označen sa "aktivni član" ili "verni član". Vi pritom odajete "duhovnost" na svom licu, a, malo po malo, vaš misaoni svet mahnito juri u propast naslađujući se materijalizmom, pohlepom, mržnjom, zavišću...
Pa šta vam je onda činiti? Ako želite slušati Božju volju, predajte mu se potpuno - kao živa žrtva - a to znači predati mu i svoje telo i svoj um, koji on može obnoviti ako mu dopustite.
Sad već možda pomalo shvatate poruku: Božja volja nije nešto šta možete naručiti poštom. Tu ne pale nikakve formule, ali zato postoje određeni znakovi koji se mogu iskoristiti u bolo kojoj situaciji. Jednom je F. B. Majer (F. B. Meyer), poznati propovednik svog vremena, putovao morem. Dok su se jedne burne noći približavali luci, ulaz u nju je izgledao vrlo uzak. Mejer je prišao kapetanu i upitao ga: "Kapetane, kako znate kada treba skrenuti u pristanište?"
"To je umetnost", odvratio je kapetan. "Vidite li ona tri svetla na obali? Kada se sva tri nađu u ustoj ravni, ja se uputim unutra."
Alen Redpat povezuje ovu priču sa spoznavanjem Božje volje ističući tri "navigaciona svetla" koja hrišćaninu mogu poslužiti kao vodiči. To su: 1) Biblija, 2) unutrašnje svedočanstvo Svetog Duha, i 3) okolnosti (vanjska dešavanja). Sve dok nije tako treba čekati. Čekanje je teško, ali je najčešće najbolje šta možemo učiniti.
Pogledajmo ta tri svetla malo pobliže. Osnovno je vodstvo Božje Reči. Zanimljivo je primetiti da mnogi od nas kažu da ih zanima Božja volja, ali se ustručavaju proveriti da li su njihovi planovi u skladu s jasnim biblijskim učenjem. Kako možemo reći da želimo upoznati Božju volju, a ne želimo znati šta kaže Biblija? To je kao da od nekoga tražimo savet, a ne želimo da se on složi s našim mišljenjem.
Druga je greška smatrati Bibliju nekakvom "knjigom odgovora". Prelistavamo je tražeći pravi stih koji bi nam mogao pomoći u izvesnoj situaciji. Biblija je Božja poruka, njegov razgovor s nama. Ako komuniciranje s njim shvatimo ozbiljno, moramo ga pustiti da i on govori. To je prvi korak u hodanju u Duhu (vidi 6. poglavlje).
Svedočanstvo Duha Svetoga dolazi kada hodamo u Duhu. Pri tom je vrlo bitna molitva. Nesretna je okolnost što smo od "moram se moliti Bogu za to i to" načinili kliše. Možda bismo to morali promeniti u "razgovaraću s Bogom o tome". Neki spiskovi molitvi liče spiskovima darova koje želimo od deda mraza. Neki drugi zvuče poput zadataka koje bi Bog morao izvršiti, jer smo mi "tako duhovni i zaslužni".
Unutrašnje svedočanstvo Duha je uvek razumljivo. Ono dolazi kada se hoda i živi u Duhu, a to mora biti stalna, svakodnevna praksa, a ne dugme koje pritiskamo kada mislimo da nam je potreban neki mali Božji savet.
Tek NA KRAJU razmotrimo spoljašnje događaji, jer se najčešće događa da izvrćemo ovaj redosled. To jest, najpre sazovemo sastanak i razmotrimo sve činjenice (okolnosti), pa o njima diskutujemo ili čitamo "referate". Ali ako se počne s spoljašnjim događajima, teško se može daleko stići. Kako se mogu proceniti događaji ako ne postoji vodstvo Božje Reči i Božjeg Duha?
No, pretpostavimo da su Reč i Duh u "istoj ravni". Kako ćemo tada proceniti događaje i delovati? Ovakva situacija može biti vrlo zanimljivo i uzbudljivo. Moramo u veri delovati na ono šta već poznajemo. Je li očito da postoje određene mere koje bi vredelo poduzeti? Neki ovo nazivaju "kucanjem na druga vrata". Ponekad Bog zatvori sva vrata, a otvorenim ostavlja samo ona kroz koja želi da uđemo. Ponekad je potrebno kucati na mnoga vrata da bi se pronašla ona prava.
Božja volja ne pada s neba u preporučenom pismu. Ali Bog nam je već pisao - u svojoj Reči, i razgovarao sa nama kroz unutrašnjeg svedoka - svog Duha. On će nas voditi u procenjivanju spoljašnjih događaja (okolnosti).
Još uvek vam zvuči sve ovo poput nekakve formule? Pa, možete to i tako nazvati. Možete biti vrlo religiozni kada se radi o ova tri znaka... ili ih možete upotrebiti kao hrišćanin: u veri, poverenju i predanju. Tada ćete, kroz svoje vlastito iskustvo, videti kako će vas Božji putevi zaista zadovoljiti.
Za ostale praktične savete za iznalaženje Božje volje, pročitajte šta piše dalje u Rimljanima 12. o tome kako se može biti iskren sa samim sobom. Budite sigurni, upozorava Pavle, da vidite i pozitivnu i negativnu stranu...
PROČITAJ: Rimljanima 12:3-8
3 Na osnovu blagodati, koja mi je dana, kažem svakom koji je među vama - da ne misli o sebi više no što valja misliti, nego neka vam misli budu usmerene na razborito razmišljanje, prema meri vere koju je Bog svakom dodelio. 4 Jer, kao što u jednom telu imamo mnogo udova, a svi udovi nemaju isti posao, 5 tako smo i mi mnogi jedno telo u Hristu, a kao pojedinci mi smo jedan drugom udovi. 6 A po blagodati, koja nam je dana, imamo različite darove: ako je proroštvo - neka se slaže s verom, 7 ako je dar služenja - neka bude u služenju, ako je ko učitelj - neka radi na poučavanju, 8 ko ima dar utehe - neka teši, ko daje - neka daje prosto, ko upravlja - neka bude revnostan, ko pokazuje milosrđe - neka ga čini s radošću.
Samo je jedna stvar zaista važna
"Neka vam misli budu usmerene na razborito razmišljanje", kaže apostol Pavle. Neki hrišćani pokazuju tendenciju da o sebi misle kako nisu dobri, da nikad ni u čemu ne uspevaju i da zaista nikada ništa ne postižu. Ako ste među takvima, odmah se toga oslobodite. Bog vas je prihvatio. Vi ste vredna osoba. Hrist je umro za vas. Vi posedujete snagu. Nemojte izneveriti ni sebe ni Hrista.
Druga strana ove medalje sačuvana je za one s kompleksom više vrednosti. Niko od nas nije dar čovečanstva Bogu. U stvari, Bog je nama poslao dar da bi smo se mogli izvući iz osinjeg gnezda zvanog greh.
Kao i obično, Pavle naglašava što nam je potrebno: vera. Ono šta je bitno jeste vaša VERA, a ne vaš uspeh u školi ili na fakultetu, ili brzina vašeg novog automobila.
Svi hrišćani trebaju jedni druge, a svi mi trebamo Hrista. Potrebno je delovati - služiti, učiti, propovedati, zarađivati (i davati), biti obazriv prema drugima. A, kao što ćemo videti u sledećem poglavlju, Pavle jasno izražava kako se u svemu tome može uspeti...
