8. Ko može spoznati misao Božju?

Fritz Ridenour

U ovoj tački svoje poslanice, Pavle pravi digresiju i počinje govoriti o Isusovim sunarodnicima, Jevrejima, koji su odbacili Božji plan spasenja. Pavle zna da je Bog zavetima vezan s Jevrejima. Ali da li su ti zaveti samo obećanja na papiru? Nije li Bog prekršio svoje obećanje time što je i paganima ponudio spasenje? Nije li Bog kapriciozan? Ili možda postoji neka greška u Njegovom planu? Pročitajmo pažljivo poglavlja 9. do 11. Videćemo da je ova digresija koju pravi Pavle, u izvesnom smislu, glavni stub u izgradnji mosta razumevanja ključnih razlika između hrišćanstva (odgovora punog poverenja Svevišnjem Bogu koji silazi k čoveku) i religije (čovekovog nastojanja da ugodi bogu kojeg je sam stvorio)...

PROČITAJ: Rimljanima 9:1-33

1 Istinu govorim u Hristu, ne lažem, to mi svedoči moja savest u Duhu Svetom, 2 da mi je vrlo žao i da me srce boli bez prestanka. 3 Želeo bih, naime, da sam budem kao proklet odlučen od Hrista - za svoju braću i svoje srodnike po telu, 4 koji su Izrailjci, kojima pripada usinovljenje, i slava, i zaveti, i zakonodavstvo, i služba Božija, i obećanja, 5 čiji su oci, od kojih potiče i Hristos po telu, koji je nad svima Bog - blagosloven u sve vekove, amin.

6 Ali ne treba misliti da je propala reč Božija, jer nisu svi, koji vode poreklo od Izrailja, pravi Izrailjci. 7 I nisu svi Avraamova deca samim tim što su njegovo potomstvo, nego: "U Isaaku nazvaće se tvoje potomstvo". 8 To znači da sva telesna deca nisu deca Božija, nego deca obećanja smatraju se kao pravo potomstvo. 9 A reč obećanja je ovo: "Doći ću u ovo vreme i Sara će imati sina". 10 Ali ne samo ona, nego i Reveka koja je od jednoga začela, od Isaaka, našeg oca; 11 jer dok se oni još nisu rodili, niti učinili što dobro ili zlo, da bi ostalo onako kako je Bog po svom izboru odredio, 12 da ne zavisi od dela nego od onoga koji poziva, njoj je rečeno: "Stariji će služiti mlađemu", 13 kao što je napisano: "Jakova sam zavoleo, a Isava sam omrzo".

14 Šta ćemo, dakle, reći? Da nije to nepravda s Božije strane? Daleko od toga. 15 Jer Mojsiju govori: "Smilovaću se na onoga prema kome imam milosti, i sažaliću se na onoga prema kome imam sažaljenja". 16 Stoga, dakle, ne zavisi od onoga koji hoće, niti od onoga koji trči, nego od milostivoga Boga. 17 Jer Pismo govori faraonu: "Baš zato te podigoh, da na tebi pokažem svoju silu, i da se moje ime razglasi po svoj zemlji". 18 Tako, dakle, smiluje se na koga hoće, i učini okorelim - koga hoće.

19 Sad ćeš mi reći: zašto onda još prekoreva? Jer ko može da se suprotstavi njegovoj volji? 20 Ta ko si ti, čoveče, da se prepireš s Bogom? Hoće li rukotvorina govoriti svom tvorcu: zašto si me tako načinio? 21 Ili zar lončar nema vlasti nad kalom - da od iste smese načini jednu posudu za čast, a drugu za sramotu? 22 A šta ćemo reći ako je Bog, želeći da pokaže svoj gnev i da obznani svoju moć, s velikom strpljnvošću podneo posude gneva, pripravljene za propast, 23 da bi istovremeno obznanio bogatstvo svoje slave na posudama milosti, koje je unapred pripravio za slavu; 24 kao takve pozvao je i nas ne samo od Judeja nego i od mnogobožaca, 25 kao što i govori kod Osije: "Narod, koji nije moj narod, nazvaću svojim, i onu koja nije voljena nazvaću voljenom, 26 i dogodiće se da će se na mestu, gde im je rečeno: vi niste moj narod, baš onde nazvati sinovima živog Boga". 27 A Isaija viče za Izrailj: "Ako broj sinova Izrailjevih bude kao morski pesak, spašće se ipak samo ostatak, 28 jer Gospod će svoju reč sprovesti na zemlji, ispuniće je bez odlaganja". 29 I kao što je Isaija prorekao: "Da nam Gospod Savaot nije ostavio potomstva, postali bismo kao Sodoma i bili bismo izjednačeni sa Gomorom".

30 Šta ćemo, dakle, reći? Mnogobošci, koji nisu težili za pravednošću, postigli su pravednost, i to pravednost od vere, 31 a Izrailj, težeći zakonu pravednosti, nije dostigao taj zakon. 32 Zašto? Zato što nije nastojao da ga dostigne verom, nego delima; spotakoše se na kamen spoticanja, 33 kao što je napisano: "Evo postavljam na Sion kamen spoticanja i stenu sablazni, i ko u njega veruje neće se postideti".

Ko je gospodar situacije?

Bog ne pravi eksperimente. On upravlja svetom po svojoj volji. On je vladar, a mi smo njegovo stvorenje. Zato nemamo nikakvog prava osuđivati svog Stvoritelja. Mi ne smemo kritikovati Njega, On je taj koji nas kritikuje. Ne smemo Ga iskušavati i osuđivati. Samo je On vrhovni sudija pred kojeg svako od nas mora doći da mu bude suđeno.

Bog ne kažnjava Ezava i faraona samo zbog svog gneva, da bi se onda u milosti okrenuo svom izabranom narodu. Pre nego što se Ezav rodio, Bog je znao kako će se on ponašati i šta će činiti. Bog je Ezava odbacio zbog njegovog bezobzirnog ponašanja. Faraon je bio odbačen, ne zato što je Bog odlučio da on bude zao, nego zato što je faraon odbio da ga upozna i što je otvrdnuo svoje srce za čudesnu Božju objavu.

Problem nikada nije u Bogu, nego u čoveku.

Uvek će biti pitanja. Naše znanje je ograničeno, jer smo mi stvorena bića, a ne stvoritelj. Pošto, Bog ljubi i je milostiv (a u to možemo biti uvereni ubog Hrista!) čudo nije u tome da on odbacuje grešnike, nego u tome što je on milostiv prema onima koji to jedva zaslužuju. Čudo je da on još uvek nije uništio svet.

Ali kakve ovo veze ima sa Jevrejima i njihovim odbacivanjem Hrista? Ima veze. Pavle ima jednu vest za Jevreje. Bog ne spašava narode nego pojedince i ko god hoće može biti spašen.

PROČITAJ: Rimljanima 10:1-21

1 Braćo, želja moga srca i moja molitva Bogu za njih usmerena je na njihovo spasenje. 2 Jer im svedočim da imaju revnosti za Boga, ali bez pravilnog saznanja. 3 Ne znajući, naime, šta je pravednost Božija i tražeći da postave svoju sopstvenu pravednost, nisu se potčinili Božijoj pravednosti. 4 Jer Hristos je svršetak zakona - za opravdanje svakom koji veruje.

5 Jer Mojsije piše za pravednost koja je od zakona: "Čovek koji nju čini živeće od nje". 6 A pravednost, koja je od vere, ovako govori: "Nemoj da kažeš u svom srcu: ko će se popeti na nebo?" to jest, da svede Hrista, 7 ili: "Ko će sići u bezdan?" to jest, da izvede Hrista iz mrtvih. 8 Nego šta ona govori? - "Blizu ti je reč, u tvojim ustima i u tvom srcu", to jest, reč vere koju mi propovedamo. 9 Ako, dakle, svojim ustima ispovediš da je Isus Gospod i poveruješ u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen. 10 Jer srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje. 11 Pismo, naime, kaže: "Svako, ko veruje u njega, neće se postideti". 12 Jer nema razlike između Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve koji ga prizivaju, 13 jer: "Svako, ko prizove ime Gospodnje, biće spasen".

14 Kako će, dakle, prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako će verovati u onoga za koga nisu čuli? Kako će pak čuti bez propovednika? 15 I kako će propovedati, ako nisu poslani? Kao što je napisano: "Kako su mile noge onih koji javljaju dobra". 16 Ali svi nisu poslušali evanđelje. Jer Isaija govori: "Gospode, ko je poverovao našoj propovedi?" 17 Vera, dakle, potiče od propovedi, a propoved biva Hristovom rečju. 18 Nego kažem - zar nisu čuli? Još te kako: "Glas njihov izišao je po svoj zemlji, i njihove reči do kraja sveta". 19 Pitam čak: zar Izrailj nije razumeo? Mojsije prvi govori: "Izazvaću vas da se u revnosti ugledate na narod, koji nije moj narod, i probudiću u vama gnev prema jednom nerazumnom narodu". 20 Isaija se pak usuđuje i govori: "Nađoše me koji me nisu tražili, i javih se onima koji za mene nisu pitali". 21 A Izrailju govori: "Vazdan pružah svoje ruke neposlušnom i jogunastom narodu".

Živeti po zakonu: slepa ulica

Pavle jasno govori da religiozni zanos nije dovoljan. Jevreji su verovali da se mogu izmiriti s Bogom kroz svoju sitničavu poslušnost zakonu i običajima. Postoje mnogi zapanjujući primeri i anegdote o tome do kojih su sve krajnjosti Jevreji išli u svojoj slepoj odanosti zakonu.

Na primer, četvrta knjiga o Makabejcima (koja spada u apokrifne spise) govori o tome kako je Eleazar, jevrejski sveštenik, bio doveden pred Antioha Epifana, sirijskog kralja koji je bio vrlo odlučan da uništi jevrejsku religiju. Eleazaru je bilo naređeno da jede svinjetinu što je on, naravno, zbog svoje slepe odanosti zakonu, odbio. Antioh je tada dao starca bičevati i ovaj se uskoro pretvorio u krvavu masu. Tada su mu se okrutni sisrijski vojnici smilovali i doneli su meso koje nije bilo svinjetina govoreći mu da ga pojede i kaže da je jeo svinjetinu. Eleazar je čak i to odbio, te su ga onda ubili. Umirući je rekao: "Umirem u strašnim mukama zbog tvoga zakona." Eleazar se do smrti opirao zbog zakona. Umro je zbog zakona koji mu je zabranjivao da jede svinjetinu! Besmislena smrt, reći ćete? Da, ali ne i za Eleazara, ne za Jevreja koji je verovao da je život po zakonu put do Boga.

Međutim, Pavle svojim sunarodnicima govori o istini koja mu je bila objavljena na putu za Damask: Ne treba pokušavati dokučiti Boga pridržavajući se njegovog zakona. Potrebno je samo odgovoriti na Božju ljubav. Morate verovati (srcem a ne samo umom) da Isus je Hrist i ispovediti (ustima) da je on vaš Spasitelj od greha. Bili Jevrejin ili paganin, Bog će vas prihvatiti.

Još jedna stvar... Pavle podseća Jevreje na činjenicu da se Božji plan nikada nije odnosio samo na jedan narod. Već su davno pre proroci govorili da će Boga pronaći oni koji ga čak nisu niti tražili.

Ali šta je sad sa Jevrejima? Šta znači biti pripadnikom Božjeg izabranog naroda? Evo šta Pavle kaže...

PROČITAJ: Rimljanima 11:1-33

1 Pitam sad: da nije Bog odbacio svoj narod? Daleko od toga. Jer i ja sam Izrailjac od Avraamovog potomstva, iz Venijaminovog plemena. 2 Bog nije odbacio svoj narod, koji je unapred znao. Ili ne znate šta Pismo govori o Iliji, kako se tuži Bogu na Izrailja? 3 "Gospode, pobiše tvoje proroke, razrušiše tvoje oltare, a ja sam ostao sam, pa i moj život traže". 4 Ali šta mu veli Božiji odgovor? "Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji nisu priklonili kolena pred Vaalom". 5 Tako, dakle, i u sadašnje vreme postoji jedan ostatak izabran po blagodati. 6 Ako je pak po blagodati, onda nije po delima, jer inače blagodat ne bi više bila blagodat. 7 Šta to znači? Izrailj nije postigao što je tražio, a izabrani su postigli; ostali pak ostaše okoreli, 8 kao što je napisano: "Bog im je dao tvrdoglavi duh, oči da ne vide i uši da ne čuju - do današnjeg dana". 9 I David govori: "Trpeza njihova neka bude zamka i klopka, i sablazan, i odmazda njima; 10 neka se pomrače njihove oči - da ne vide, a leđa njihova savij zauvek". 11 Pitam stoga: da se nisu spotakli da bi sasvim pali? Daleko od toga; nego njihovim promašajem spasenje je došlo mnogobošcima, da ih podstaknu na revnost. 12 Ako je pak njihov promašaj bogatstvo za svet i njihovo zaostajanje bogatstvo za mnogobošce, šta li će tek učiniti njihova punoća?

13 A vama, nekadašnjim mnogobošcima kažem: ukoliko sam apostol mnogobožaca, hvalim svoju službu, 14 ne bih li kako podstakao svoj rod na revnost i spasao neke od njih. 15 Jer ako je njihovo odbacivanje donelo pomirenje svetu, šta će drugo značiti njihovo. primanje - nego život iz mrtvih? 16 Ako je prvi hleb svet, sveto je i sve testo; i ako je koren svet, svete su i grane. 17 Ako su pak neke grane odlomljene, a ti si se kao divlja maslina nakalemio među njih i postao zajedničar u korenu i masnoći masline, 18 nemoj da se ponosiš nad granama. A ako se ponosiš, znaj da ne nosiš ti korena, nego koren tebe. 19 Na to ćeš reći: grane su odlomljene - da se ja nakalemim. 20 Dobro; odlomljene su zbog njihovog neverovanja, a ti verom stojiš. Ne ponosi se, nego se boj. 21 Jer, ako Bog nije poštedeo prirodne grane, neće poštedeti ni tebe. 22 Vidi stoga dobrotu i strogost Božiju. Strogost se ispoljava na onima koji su pali, a dobrota Božija na tebi - ako istraješ u dobroti; inače ćeš i ti biti odsečen. 23 A i oni, ako ne ostanu u neverovanju, biće nakalemljeni; jer Bog može da ih opet nakalemi. 24 Jer, ako si ti odsečen od prirodne divlje masline i nakalemljen - protiv prirode - na pitomu maslinu, koliko će se pre nakalemiti na rođenu maslinu oni koji su po prirodi njene grane.

25 Ne želim naime, braćo, da vam ostane nepoznata ova tajna, da ne bi mudrovali po svojoj mudrosti: jedan deo Izrailja je okoreo - dok ne uđu svi mnogobošci, 26 i tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: "Izbavitelj će doći sa Siona, odvratiće bezbožnost od Jakova. 27 I ovo im je zavet od mene, kad uklonim njihove grehe". 28 S obzirom na evanđelje oni su neprijatelji Božiji - vas radi, a s obzirom na izbor Bog ih voli zbog otaca. 29 Jer Bog se ne kaje za svoje blagodatne darove i poziv. 30 Kao što ste, naime, vi nekad bili Bogu neposlušni, a sad se smilovao na vas zbog njihove neposlušnosti, 31 tako su i oni sad postali neposlušni - radi vašeg pomilovanja, da bi i oni bili pomilovani. 32 Jer Bog je sve zajedno zatvorio u neposlušnost - da bi svima pokazao svoju milost.

33 O dubino bogatstva i mudrosti, i znanja Božijeg! Kako su nedokučljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putovi!

Nema spasenja u "poretku"

U prvim stihovima jedanaestog poglavlja Pavle ponavlja ono šta je već rekao u devetom poglavlju. Bog ne spašava narode nego pojedince. Pitanje: "Je li Bog odbacio svoj narod, Jevreje?" nije ispravno. Ispravno je pitanje: "Koji Jevreji odgovaraju na Božji dar spasenja u Hristu?" Upravo su ovde Jevreji načinili kobnu grešku. Zaboravili su da su od samog početka uslovi koje je Bog postavio bili lična odgovornost i vera pojedinca. Jevreji su mislili da su spašeni time što pripadaju određenom narodu.

Na izvestan način oni su postali "ljudi organizacije". Upotrebljavali su zakon da bi promovisali svoju vlastitu verziju "Poretka".

I tako je Bog odcepio, odnosno odlomio (da upotrebimo Pavlov izraz iz ilustracije o maslini) mnoge od njih. Pavle upozorava pagane da se ne uzohole, jer su nakalemljeni na maslinu samo iz jednog razloga: svoje vere. Takav je sada Božji plan, ali Bog nije zaboravio na svoj savez sa Jevrejima. Iako su mnogi od njih neprijatelji Evanđelja, doći će dan kada će i oni biti spašeni Božjom milošću.

Teško razumeti? Da, tako je. Ovo je sasvim dovoljno da nas uveri da niko ne može spoznati ili potpuno razumeti Božju misao.

PROČITAJ: Rimljanima 11:34-36

34 Jer ko je upoznao Gospodnju misao? ili ko je bio njegov savetnik? 35 ili ko mu je nešto prvo dao, da bi mu bilo vraćeno? 36 Sve je, naime, od njega, kroz njega, i za njega. Njemu slava u sve vekove! Amin.

Možete li verovati Bogu koji nije gospodar situacije?

Ako Bog ne vlada svetom, onda je bezvredna svaka vera u njega, onda ne možemo imati ni poverenja u njega. Kako možemo verovati Bogu koji nije gospodar situacije?

Bog je Car. Treba ga slaviti a ne iskorišćavati. Njegova je mudrost daleko iznad naše. On sam donosi odluke ne pitajući za naše bedno mišljenje. Mi vrlo malo možemo učiniti osim priznati da Bog zaista jeste Bog. Na kraju ovog dela, u kojem je pokušao pronaći odgovore na neka istinska pitanja, Pavle može jedino pasti na kolena i slaviti Boga. Mudrost, koja je toliko iznad njega, obilno ga preplavljuje. Jedino što može učiniti je da slavi Boga. Bog, u Hristu jeste Osoba, a ne religija.

U Brazilu postoji jedna zanimljiva statua Hrista. Isusovo lice je tako okrenuto da je jedini način da mu se pogleda u oči da se klekne i pogleda prema gore.

Jedini način da se vidi Boga je u poniznosti i veri. To znači biti hrišćanin a ne biti religiozan.

"A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda."
- Matej 12:36

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1972
Ukupno: 2443777
Generisano za: 0.003''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/fritz/008.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.