10. Je li vaše hrišćanstvo zaista... nelicemerna ljubav
Nelicemerna ljubav za Hrista? Nelicemerno hrišćanstvo? Moje ne! Hoću da znaš da sam nanovo rođen... opran Hristovom krvlju. Ja znam da sam na putu za nebo. Moja je doktrina ispravna, to je sigurno. Ja služim Hristu, dajem (ponekad) novac za crkvu. Poklanjam svoju staru odeću, citiram Bibliju na svim Božićnim čestitkama koje šaljem. Ja... ja... ja...
Ali, još nešto je potrebno...
PROČITAJ: Rimljanima 12:9-21
9 Ljubav neka vam bude nelicemerna. Gnušajte se zla, držite se dobra. 10 Volite jedan drugog u bratskoj ljubavi, u uvažavanju svako neka stavlja drugog ispred sebe, 11 ne budite nemarni u revnosti, budite vrli u duhu, služite Gospodu, 12 radujte se u nadi, trpite u nevolji, istrajte u molitvi, 13 učestvujte u potrebama svetih, gostoprimstvo upražnjavajte. 14 Blagosiljajte one koji vas gone, blagosiljajte, a ne kunite. 15 Radujte se s onima koji se raduju i plačite s onima koji plaču. 16 Među sobom budite jednomišljenici; ne smerajte visoke stvari, nego dajte da vas povede ono što je ponizno. Sami sebe ne smatrajte mudrima. 17 Nikome ne uzvraćajte zlo za zlo; neka vam misli budu usmerene na dobro pred svim ljudima. 18 Ako je mogućno, koliko od vas zavisi, živite u miru sa svima ljudima. 19 Ne svetite se sami, dragi moji, nego dajte mesta gnevu Božijem. Jer je napisano: "Moja je osveta, ja ću uzvratiti", govori Gospod. 20 Nego "ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer ako to činiš, glava će mu goreti od srama". 21 Ne daj da te zlo pobedi, nego ti pobedi zlo - dobrim.
Možete li prestati igru pretvaranja?
Savladajte zlo čineći dobro. Pavle je potrošio dosta mastila na početku poslanice, govoreći o potrebi verovanja u ono šta je dobro. Sada je načinio zahvat u naš život. U stvari, čini se kao da je svuda počeo gurati svoj nos. On želi da činimo dobro.
Hrišćani mnogo govore o ljubavi prema Bogu, ljubavi prema drugima, ljubavi prema čovečanstvu. Šta zapravo, znači sav taj govor o ljubavi? Pre svega, kaže Pavle, on znači da moramo prestati igrati igru pretvaranja. Moramo prestati biti lažni.
Na primer, u 9. stihu kaže: "Gnušajte se zla, držite se dobra." Ovo znači mnogo više od toga da se držimo po strani od problema. To znači da je potrebno angažovati se u menjanju stvari na dobro - na radnom mestu, u školi, i iznad svega, u vlastitom domu, u porodici.
Jedna od najvećih zamki za hrišćanina danas je to što je okružen s toliko mnogo zla i greha da je već na to naviknut. Više ga ne šokira. Počinje se u svemu tome snalaziti i drži jezik za zubima da bi izbegao nevolju. Mnogi hrišćani izbegavaju zlo, ali ne zaziru od njega. Mnogi hrišćani su za dobro, ali se ne bore za njega. Mnogo toga što se naziva hrišćanstvom samo je pasivan kompromis sa grehom.
Ali gde se dobija motivacija, snaga da se čineći dobro savlada zlo? U ljubavi. Istinska je ljubav ono što nam je potrebno. "Ljubav nelicemerna!" Pavle u Rimljanima 12. daje kratki kurs o tome kako više misliti na druge nego na sebe, a to je ono najteže šta se od nas može zahtevati. Naš psihološki sklop zahteva da sebe stavimo na prvo mesto. Samozaštita je isto toliko prirodna koliko i disanje. Brzi smo u branjenju sebe i svojih prava. Naš je ego označen nalepnicom: "Pazi! Lomljivo!" Lako nas je povrediti.
A onda postanemo hrišćani. Iznenada više nemamo prava, već samo dužnosti. Kako je to nepravedno. Da, bilo bi to zaista nepravedno kada hrišćani ne bi imali nikakve pomoći. Ljudima je nemoguće živeti onako kako to Pavle sugeriše. Međutim, natprirodnom je to moguće, kao što to Pavle i ističe u 6., 7. i 8. poglavlju. Hodati u Duhu ne predstavlja neku čudnu religijsku vežbu. To je stvar svakodnevnog života.
Pavle ovde počinje da biva nesnosno praktičan. Vi kažete da ste razapeti sa Hristom? Kažete da ste "mrtvi grehu a uskrsli sa Hristom"? Koji je, onda, bolji način da proverite svoje nove snage, nego da vidite da li zaista nesebično živite i ljubite. Protivrečno je pokušati nesebično voleti druge a istovremeno se boriti za svoja prava. Ne možete služiti i Bogu i sebi istovremeno. Ne možete živeti mašući Biblijom u jednoj ruci, a poveljom o svojim pravima drugom.
"Ali, tako malo hrišćana u mojoj crkvi pokazuje nesebičnu ljubav. Zašto bih ja bio jedini?"
Da, zaista zašto? Verovatno vam to i onako ne bi sasvim uspelo. Ljudi bi pomislili da ste iznenada zapali u duboke duhovne vode ili tome slično. Možda biste izgubili i nešto od svog ugleda u društvu...
Postoji niz izgovora da se čovek ne povede za onim nizom navedenih dobrih dela u Rimljanima 12. Ali ti izgovori ne čine ovaj niz manje vrednim. Pavle ne navodi spisak zakona koje hrišćanin mora slušati bez mogućnosti da napravi grešku. Pavle, u stvari, pred nas postavlja cilj kojem valja težiti.
Naravno da nećete savršeno uspeti u tome da druge nesebično volite. Naravno da će vas kritikovati i podsmevati vam se. Međutim, kada Pavle govori o tome da treba poštovati druge, da ne smemo nikada posustajati u gorljivosti, da moramo biti radosni i ustrajni u nevoljama, pomagati onima koji žive u nemaštini, moliti za one koji nam čine zlo... onda da to jednostavno znači to da svoje telo moramo predati kao živu žrtvu Bogu (Rim. 12:1).
Evo šta je rekao jedan misionar mladiću koji se zanimao za misionarstvo:
"Umesto da pre spavanja zaviriš u frižider da vidiš ima li što za jelo, ili odeš u obližnju prodavnicu po flašu Coca-Cole, pokušaj bez toga otići na spavanje. Nećeš zbog toga umreti, a to ti neće nedostajati ako ti ne bude tako dostupno kao nekad. Pokušaj skratiti ćaskanja s prijateljima kako bi ranije mogao doći kući i više vremena mogao posvetiti učenju i molitvi. Na misionarskom će polju možda proći meseci pre nego sretneš nekog s kim ćeš moći popričati na svom jeziku. Navikni se da bez grimasa jedeš ono što inače ne voliš.
Iskoči iz kreveta pre nego što sunce postane jako i posveti vreme Bogu. Kad sledeći put budeš išao na odmor, pokušaj bar dve nedelje spavati na podu. Ispitaj da li se tvoja hrišćanska radost menja s promenom komfora i komoditeta."
"Nisam ja izmislio sve ovo. Razmišljao sam o ljudima kojima su toliko nedostajali sladoled, bomboni, Coca-Cola, koji nisu mogli živeti bez prijatelja, uvek su žalili za hladnoćom (erkondišnom), nisu se mogli posvetiti nekom ozbiljnom poslu ukoliko nisu odspavali osam sati na udobnom krevetu i kojima je sve služilo kao izgovor za neobavljeni posao. Za neke su ovo bili odlučujući faktori za napuštanje misijskog polja."
"Ali ja ne idem na misijsko polje", reći ćete. Ma nemojte reći?! A šta mislite? Gde ste upravo sada? Nisu li vaš dom, vaša škola ili radno mesto isto toliko misijsko polje koliko i Bobmaj ili Ekvador?
Svaki hrišćanin je misionar, jer je misionar onaj koji je poslan da donese Evanđelje drugima. Svaki je hrišćanin pozvan da prinese svoje telo kao živu žrtvu. Nemojte se samo pretvarati da volite druge. Zaista ih volite - tako što ćete im pomoći bez obzira na svoje interese i njihove pogreške.
Ne otkriva li vaše hrišćanstvo lažnu stranu nelicemerne ljubavi? Istinska hrišćanska ljubav pre svega znači da iskreno i nesebično svoj svakodnevni život posvetimo Bogu. Tada Bog prokušava i ocenjuje vašu iskrenost i nesebičnost šaljući vas da živite među ljudima.
Niko od nas ne uspeva pokazati savršenu hrišćansku ljubav. Ali vera počinje tamo gde prestaje neuspeh. Nismo samo od greha spašeni kroz veru. Ne pobeđujemo samo greh i iskušenja kroz veru. Mi i služimo i ljubimo kroz veru.
I upravo u tom življenju, ljubavi i služenju, toj svakodnevnoj kolotečini - životnoj trci - imamo priliku da budemo žive žrtve... ili pak žrtve paljenice.
