4. Da li je vaša vera nešto više od osiguranja protiv požara?
"Biti spašen" - opravdan verom u Hrista - znači imati večni život. No, da li je to cela priča? Kritika hrišćanstva temelji se na tome što ono nudi nagradu tek na drugom svetu. Hrišćane se optužuje (mnoge i s razlogom) da se oni spašavaju zato da bi dobili polisu osiguranja protiv požara, koja će im pomoći da ne odu u pakao. Međutim, njihovi životi ne pokazuju nikakvih rezultata (promena). Kako to protumačiti? Da li biti hrišćanin znači donositi dobrobit i rezultate u ovom životu, upravo sada?
PROČITAJ: Rimljanima 5:1-11
1 Pošto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda našega Isusa Hrista, 2 čijim smo posredstvom - verom - došli do ove blagodati u kojoj stojimo, i hvalimo se nadom na slavu Božiju. 3 I ne samo to, nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja gradi strpljivost, 4 strpljivost pak prekaljenost, a prekaljenost nadu; 5 i, nada ne sramoti, jer se Božija ljubav već izlila u naša srca Duhom Svetim koji nam je dat. 6 Jer je Hristos, dok smo mi još bili slabi, u određeno vreme umro za bezbožnike. 7 Jedva će ko umreti za pravednika; za dobroga možda bi se ko i usudio da umre. 8 Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici. 9 Stoga ćemo mnogo pre mi, opravdani sada njegovom krvlju, njegovim posredstvom biti spaseni od gneva. 10 Ako smo, dakle, mi - kao njegovi neprijatelji - izmireni s Bogom smrću njegovoga Sina, onda ćemo još pre biti spaseni njegovim životom, pošto smo izmireni. 11 I ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda svoga Isusa Hrista, čijim smo posredstvom sada primili pomirenje.
Prava vera donosi konkretne rezlutate
Šta većina ljudi očekuje od života? Poverenje, mir, ljubav, sreću, sigurnost. Sve se to može izraziti drugim rečima, ali su sve želje u korenu iste. U odlomku kojeg smo upravo pročitali, Pavle kaže da hrišćanin može imati sve ovo što smo nabrojali. Činjenica da smo opravdani verom daje nam mir s Bogom zbog onoga što je Hrist učinio za nas. I još k tome, naša vera donosi tri divna konkretna rezultata: imamo mogućnosti, novu snagu i novog prijatelja.
Prvo, mogućnosti. Naša vera nas je dovela u položaj najveće privilegovanosti i mi sad s poverenjem možemo očekivati da postanemo onakvi kakvima nas je Bog zamislio.
"To zvuči dobro", reći ćete, "ali kako to izgleda u praksi?"
Odgovor na ovo pitanje je napisan na svim stranicama poslanice Rimljanima - imati veru, poverenje i poslušnost. Bog se brine za tebe, pusti ga da te vodi. Kao usporedbu, uzmimo atletičara. Da bi postigao maksimalan rezultat, on mora prepustiti vođenje treninga svom treneru.
Drugo, snaga. Pavle kaže da se hrišćanin može radovati kada naiđu problemi, jer ga teškoće uče postojanosti. Ko priželjkuje probleme? Niko. Ali oni se ipak pojavljuju.
Pavle u problemima vidi nešto šta može iskoristiti, a ne nešto šta će ga dotući. Problem čoveku daje mogućnost da bude postojan, što pogoduje razvoju snažnog karaktera. Mi učimo kako sve više i više verovati Bogu sve dok naša vera ne postane snažna.
"Sve je to lepo", reći ćete, "ali gde je tu snaga?" Gde da nađem svu tu postojanost i otpornost? Imam slabe živce i ponekad se vrlo brzo obeshrabrim... Počinjem tako da želim verovati u Boga. Čak se i molim za to da položim neki ispit, dobijem posao, pobedim u igri, izvršim svoju dužnost. Ali šta se događa kada ne prođem na ispitu, kada mi ništa ne polazi za rukom?"
Hrišćanin nikada nije sam s problemom. Bog je uvek uključen. Bez obzira šta se događalo, možemo znati da je sve u redu, da je Bog s nama i da nas ljubi. Zašto? Zato što u sebi možemo osetiti njegovu ljubav kojom naše srce ispunjava Sveti Duh.
Ovde se po prvi put u poslanici Rimljanima spominje Sveti Duh. Sveti Duh je razjašnjenje problema kako biti hrišćanin a ne biti religiozan. Svako iskušenje i svaki problem mogu za hrišćanina biti korisna iskustva za izgradnju njegove vere, poverenja, nade, sreće... ukoliko im on pristupa oslanjajući se na Svetog Duha.
Kako se hrišćanin oslanja na Svetog Duha? Postoje različite formule za to, ali evo jedne koju možda niste isprobali: Čekajte. Ne činite ništa.
"Događa se", piše jedan autor, "da, kada pokušamo nešto učiniti, samo pogoršavamo problem, poteškoće postaju veće. Ne činiti ništa je strategija... svesna, pozitivna, konstruktivna strategija. Ostavite čašu zamućene vode i izvesno vreme je ne dirajte - prljavština i mulj će se nataložiti na dnu. Tako se pročišćava voda... a to može biti i način da se raščisti neka konfliktna situacija. Čekanje postavlja stvari u žižu i mi ih možemo videti u jasnoj perspektivi."
Čekati ne znači da nikada ne smemo delovati kada se pojavi neki problem. Ali čekati i ne činiti ništa vlastitom snagom znači osloniti se na Duha Svetoga. Čekanje, razmišljanje i molitva mogu dati Božjoj ljubavi, koju je u naše srce uneo Duh Sveti, priliku da smiri vode koje ključaju u čoveku. Pokušajte učiniti tako, pa ćete videti rezultat.
Treće, Prijatelj. Ukoliko nešto želite staviti na vrh gomile koja se zove "šta očekujem od života", onda će to nešto zasigurno biti ljubav. Mi svi želimo znati da smo nekome važni.
Hrišćanin zna da se neko o njemu brine. On zna da Bog ljubi, jer je Bog svoju ljubav pokazao poslavši Hrista da umre za njega.
Može izgledati da je hrišćanin sam sa svojim problemima, kušnjama, uverenjima. On može izgledati mali i beznačajan, ali mu Božja reč priseže da se Bog o njemu brine po Gospodu našemu Isusu Hristu po kojem zadobismo pomirenje. Kako kaže Pavle: "Dičimo se u Bogu po Gospodu našemu Isusu Hristu po kojem zadobismo pomirenje."
Da li je vaša vera više od osiguranja protiv požara? Morala bi biti. Jer ako nije, onda pokušavate biti hrišćanin tako što ste religiozni.
Čini se da Pavle pravi malu digresiju u nastavku 5. poglavlja, ili se tu radi o proširivanju neverovatne ideje kako je, dok smo još bili u grehu, Hrist za nas umro. Evo tog dubokog razmatranja o čovekovom grehu i Božjoj milosti...
PROČITAJ: Rimljanima 5:12-21
12 Stoga, kao što je posredstvom jednoga čoveka greh ušao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili. 13 Greha je, naime, bilo na svetu i pre no što je dat zakon, ali se greh ne uračunava kad nema zakona. 14 Smrt je ipak carovala od Adama do Mojsija i nad onima koji nisu zgrešili sličnim prestupom kao Adam, koji je slika budućeg Adama. 15 Ali blagodat nije kao prestup. Jer ako su prestupom jednoga mnogi umrli, mnogo se obilnije izlila na mnoge blagodat Božija i dar u blagodati jednoga čoveka, Isusa Hrista. 16 I blagodatni dar ne biva kao što se dogodilo kad je jedan zgrešio. Sud je, naime, potekao od jednoga i tako je doveo do osude, a blagodatni dar je izazvan mnogim prestupima, te dovodi do opravdanja. 17 Jer, ako se posredstvom jednoga smrt zacarila - usled prestupa jednoga, mnogo će pre oni, koji primaju izobilje blagodati i dara pravednosti, carovati u životu posredstvom jednoga, Isusa Hrista.
18 Stoga, dakle, kao što je za jedan prestup došla osuda na sve ljude, tako je i jednim pravednim delom došlo na sve ljude opravdanje koje život donosi. 19 Jer kao što su neposlušnošću jednoga čoveka mnogi postali grešni, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni. 20 Zakon je uz to ušao da prestup bude još veći; gde se pak greh umnoži, onde se blagodat preobilno izli, 21 da bi, kao što se greh zacario u smrti, tako i blagodat carovala pravednošću za večni život - posredstvom Isusa Hrista, Gospoda našega.
Adam i Hrist: potpuna suprotnost
"Kako nas Isus može sve spasiti?", pitate vi. "Kako jedan može umreti za tolike?"
Postavimo to pitanje ovako:
Jedan je čovek, Adam, doneo sve ovo čovečanstvu. Tako isto jedan čovek, Hrist, koji je večni Sin Božji, ima snagu da donese život svima koji veruju.
