3. Jesu li hrišćani... uslovno pušteni ili potpuno slobodni?
Neobično postavljeno pitanje: je li hrišćanin pušten uslovno ili potpuno oslobođen? Razmislimo malo o tome. Kada je zatvorenik pušten iz zatvora potpuno je slobodan, bez ikakvih uslova, nije više ničim vezan niti obeležen. Kada je pušten uslovno mora se pridržavati nekih ograničenja. Mora se javljati nadležnim vlastima, ne može ići kud hoće i raditi šta hoće. Mnogi hrišćani žive, rade i govore baš tako kao da su uslovno pušteni. Ali, da li je Bog hrišćane uslovno oslobodio? Sledećih nekoliko stihova Pavlove poslanice Rimljanima spadaju među njegove najdublje misli, jer je u ovih nekoliko poteza perom zahvatio bit Radosne vesti...
PROČITAJ: Rimljanima 3:23-31
23 svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije, 24 te se opravdavaju za badava - njegovom blagodaću - na osnovu iskuplenja u Hristu Isusu, 25 koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja - njegovom krvlju - koja se verom usvaja, da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opraštao grehe učinjene u prošlosti, 26 da bi svoju pravednost pokazao u sadašnje vreme, da bude sam pravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa. 27 Gde je, dakle, hvalisanje? Ono je isključeno. Kojim zakonom? zakonom dela? Ne, nego zakonom vere. 28 Smatramo, naime, da se čovek opravdava verom bez dela zakona. 29 Ili Bog pripada samo Judejima, a ne i mnogobošcima? Da, i mnogobošcima, 30 pošto je samo jedan Bog koji će obrezanoga opravdati po veri a neobrezanoga verom. 31 Da li mi, prema tome, ukidamo zakon verom? Daleko od toga, nego pre podržavamo zakon.
Došli smo do bitnih odgovora koje hrišćanstvo nudi svima koji su sagrešili. Bog se pobrinuo za naše spasenje. Došao je na svet u osobi Isusa Hrista i patio za nas na krvavom i strašnom krstu. Bog je dozvolio svom jedinom sinu da preuzme na sebe naše grehe da bismo mi mogli biti "opravdani".
Biti opravdan pred Bogom znači da je Božja pravda zadovoljena kroz otkupljujuću smrt njegovog sina Isusa Hrista. Hrist je platio kaznu za naše grehe i time otklonio našu krivicu. Ovu poslednju činjenicu - krivicu - koja je toliko važna, mnogi hrišćani predviđaju ali je nikada zaista ne shvate.
Mogli bismo, na primer, ilustrirati opravdanje pomoću obaveštenja o plaćanju kazne. Pretpostavimo da ste morali otići sudiji za prekršaje zbog prebrze vožnje. Međutim, tamo saznate da je kaznu platio neko drugi - vaš otac ili stric. Ali, Bog ide jedan važan korak dalje. Iako čoveku, koji treba platiti kaznu nju plati neko drugi, to ne menja činjenicu da je on kriv. Kada se grešnik okrene Bogu kroz Hrista, njegova je krivica izbrisana zajedno sa kaznom!
U Božjim očima je hrišćanin potpuno oslobođen svih prošlih greha. Bog kaže da smo "opravdani besplatno... u Hristu Isusu". On nas prihvata i mi postajemo deo njegove porodice njegovi duhovni sinovi i naslednici. (Jn. 1:12, Rim. 8:16)
Hrišćanin ovo ne može razumeti u potpunosti, ali on može reći: "Bog gleda na mene kao da nikada nisam sagrešio." Kako i zašto je to tako? Opravdani smo besplatno Božjom milošću - njegovom naklonošću, milosrđem i ljubavlju koje nismo zaslužili. Milost možemo pokušati ilustrirati...
Milost je kada nas saobraćajni policajac samo opomene umesto da nam naplati kaznu ili oduzme vozačku dozvolu.
Milost je kada dobijemo još jednu priliku, iako je nismo zaslužili (možda je čak niti ne želimo).
Ali nema te usporedbe koja bi stvarno objasnila Božju milost. Božja ljubav i milost, koje nismo zaslužili, dostupne su svim ljudima, čak i onima koji ga mrze. Kada je čoveku zaista žao zbog greha kojeg je počinio i kada veruje Hristu kao svom ličnom Spasitelju od greha, Bog mu rado oprašta. Samo Bog može biti tako milostiv!
Još jedna važna stvar...
Opravdani smo otkupljenjem koje je u Hristu Isusu. Otkupljenje uključuje plaćanje. Otkupljenje znači oslobađanje od obaveze (duga) plaćanjem određene cene. Ovde je uključena i ideja otkupnine.
Međutim, Hrist je učinio mnogo više za naš život nego li je plaćanje u novcu. On je dao svoj vlastiti život kao otkupninu da bi nas oslobodio spona greha (Jn. 10:45).
Čovek odvojen od Boga je izgubljen. On je grešnik i zarobljenik đavla. Isus je došao i umro da bi platio maksimalnu cenu za naš otkup, jer mi smo njegovi. Cena je bila njegov vlastiti život kojeg je dao na krstu. Nije nas kupio srebrom ili zlatom, već svojom krvlju (Dela 20:28).
Šta mi možemo učiniti?
Ništa.
Ništa osim da prihvatimo Božju Radosnu vest i verujemo joj. Vera u Hrista nas menja i čini nas novim osobama. Vera je, kako kaže Martin Luter, "živo i smelo poverenje u Božju milost, tako sigurnu i čvrstu da bi čovek za nju hiljadu puta svoj život stavio na kocku."
U veri nema magije. Vera je naš odgovor na spasenje koje nam je omogućio Hrist. Sada se bez straha susrećemo s Bogom. Kazne i krivice za greh više nema, sve je platio Bog sam. Religijski obredi i dela ne čine nas ispravnim pred Bogom... a Bog ih i ne očekuje nakon što smo došli Hristu. Mi smo potpuno oslobođeni, čak više nema ni naše krivice. Nismo uslovno pušteni, pa da kupujemo svoju slobodu nastavljajući plaćati dugove svojih greha.
Samo malo, reći ćete. Da li to znači da sad mogu živeti kako hoću i ne brinuti se da poštujem Božji zakon? Pavle kaže: nikako. Božje oproštenje vas čini novim čovekom. Vi sada verujete da vam Hrist može dati snagu da biste mogli živeti onako kako on to od vas očekuje. U stvari, tek kada verujemo u Isusa, možemo ga iskreno slušati. Ne možete verovati u Hrista tako da budete religiozni. Vera i religijsko opredeljenje je u suprotnosti. Verovati Hristu znači biti hrišćanin a ne biti religiozan.
Bog je uvek spašavao ljude po veri. Pre nego što je Zakon bio dat Mojsiju, Bog je pozvao Avrama, koji je kasnije postao otac jevrejskog naroda. Bog je tražio Avrama, koji je živeo dve hiljade godina pre Hrista, i Avram je uzvratio verom...
PROČITAJ: Rimljanima 4:1-25
1 Šta ćemo, dakle, reći da je naš po telu praotac Avraam [postigao]? 2 Ako je, naime, Avraam opravdan na osnovu svojih dela, može da se hvali, ali ne pred Bogom. 3 Jer šta kaže pismo: "Avraam je poverovao Bogu i to mu je uračunato kao pravednost". 4 A onome koji radi plata se ne računa po milosti nego po dugu. 5 Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava u pravednost, 6 kao što i David naziva blaženim čoveka kome Bog uračunava pravednost bez dela: 7 "Blaženi su kojima su bezakonja oproštena i gresi pokriveni. 8 Blažen je čovek kome Gospod greh ne uračunava". 9 Da li se ovo blaženstvo odnosi samo na obrezane, ili i na neobrezane? Mi, naime, govorimo: "Avraamu je vera uračunata kao pravednost". 10 Kako mu je to uračunato? kada je bio obrezan ili kada je bio neobrezan? Ne kada je bio obrezan, nego kada je bio neobrezan. 11 Pa i znak obrezanja dobio je kao pečat pravednosti koju je stekao verom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima to uračuna u pravednost, 12 i da bude otac obrezanih, onih naime, koji nisu samo obrezani, nego i hode stopama vere našega oca Avraama, koju je on još kao neobrezan imao.
13 Jer obećanje Avraamu ili njegovom potomstvu - da će on biti naslednik sveta, nije došlo posredstvom zakona, već posredstvom pravednosti u veri. 14 Ako su, naime, naslednici samo oni od zakona, onda je vera izgubila vrednost, a obećanje je obesnaženo. 15 Jer zakon izaziva gnev, i gde nema zakona nema ni prestupa. 16 Zato se kaže "od vere", da bude po blagodati, da obećanje bude sigurno svemu potomstvu, ne samo onome od zakona, nego i onome od Avraamove vere; on je otac svima nama, 17 kao što je napisano: "Postavio sam te za oca mnogim narodima", pred Bogom, kome je on verovao, koji oživljava mrtve i koji nebiće poziva u biće. 18 Avraam se - i mimo nade - nadao i poverovao je da će postati otac mnogim narodima, kao što je rečeno: "Tako će biti tvoje potomstvo". 19 I nije oslabeo u veri kada je uzeo u obzir svoje već izumrlo telo, bio je već stogodišnjak, i izumrlu Sarinu matericu. 20 U Božije obećanje nije posumnjao s neverovanjem, nego bi ojačan u veri, te dade slavu Bogu, 21 potpuno uveren da je Bog kadar i učiniti ono što je obećao. 22 Zato mu je bilo uračunato u pravednost.
23 I nije samo radi njega napisano - da mu je uračunato, 24 nego i radi nas, kojima će se uračunavati, zato što verujemo u onoga koji je vaskrsao iz mrtvih Isusa, Gospoda našega, 25 koji je predan za naše grehe i podignut radi našega opravdanja.
Vera koju imate je vera koju pokazujete
Zašto sada odjednom Pavle govori o Avramu? Zato što ima dobar razlog za to. On piše Jevrejima i paganima koji su postali hrišćani. U trećem poglavlju on iznosi da je vera osnov za opravdanje pred Bogom. Ali, šta ako ova ideja o veri nije u skladu s Božjom voljom, objavljenom u Starom zavetu? Ukoliko ne postoji biblijski temelj za važnost vere, onda Jevreji mogu proglasiti Pavla heretikom. Ukoliko se čovek može opravdati delima, onda hrišćanstvo nije u pravu.
Pavle ne izabira slučajno Avrama za primer. Avram je otac jevrejskog naroda (1. Moj. 17:1-20). Ako Pavle može dokazati da je Avram verom, a ne delima, onda je postigao cilj: vera je duboko ukorenjena u Bibliji, u Starom zavetu.
Pogledajmo opet Rimljane 4:1-5. Avram je verovao Bogu i zato je Bog oprostio njegove grehe i proglasio ga pravednikom.
U četvrtom poglavlju Pavle poručuje da pročitamo priču o Avramu i da sami donesemo zaključak. Bog je pozvao Avrama da ostavi svoj dom i ode u novu zemlju gde će osnovati jevrejski narod. I Avram je otišao. Rečeno mu je da će njegova žena roditi sina, iako su i on i ona odavno prošli doba u kojoj se može imati dece. Ali Avram je verovao i Sara je rodila sina.
Avram je bio prvo obličje vere. Verovao je Bogu, slušao ga. Imao je veru i po njoj je delovao; nije samo sedeo i besposličario. Vera je odgovor, delovanje. Verovanje (svesno priznavanje) može biti nešto šta se proučava, ali se po veri, zapravo, živi i deluje.
Avram je najbolji primer. Vera koju imate je vera koju pokazujete. Vera nije samo umna spoznaja, nego život življenja na nov način - odgovor na objavu Božje volje. vera je praktična stvar, a ne fantazija. Verovati znači reskirati. Avram je pošao ne znajući gde ide.
Američki su astronauti, od Glena i Karpentera (Glenn i Carpenter) nadalje, imali neku vrstu naučne vere. Detaljni proračuni dali su im veru da će se sve odvijati po planu i oni su uzleteli. Međutim, Avramova vera je još veća. On nije mogao izračunati kako će se stvari odvijati, nego je samo prihvatio Božju reč i postupao u veri i poslušnosti. Vera koju imate je vera koju pokazujete. A kad imate veru, ona se pokazuje kao što ćemo to videti u narednim poglavljima.
