5. Moć molitve
Snaga nekog vernika uvek zavisi od njegove vere u Boga. Isus je rekao: "... bez mene ne možete ništa činiti" (Jn. 15:5). Na svoju nesreću ja u tu izjavu ponekad ne verujem.
Čini se da ja, u stvari, često verujem u njenu suprotnost. Tvrdoglavo insistiram na tome da mora postojati nešto dobro što ja mogu da uradim i bez Isusa. Želim stalno da u sebi pronađem neke vrline, neka svojstva zbog kojih me Bog može voleti. Čini mi se da sam neizlečivo samopravedan. "Gospode, ovo je u redu, ja ću ovo sam da sredim. U ovome mi, pak, treba tvoja pomoć" A onda, kada sve zabrljam, kao da čujem reč Isusovu: "Jer bez mene ne možete ništa činiti."
Istinitost te izjave nebrojeno puta sam potvrdio u svom životu. Bez Hrista ne mogu ništa valjano da uradim. Uistinu sam slab i beznadežan slučaj.
Ali, s druge strane, otkrio sam drugu divnu istinu, koju je otkrio i Pavle: "Sve mogu u onome koji me snaži" (Fil. 4:13). Bez njega ja sam bedan i potpuno slab. Sa Hristom ili po Hristu ja imam snagu da se suočim s bilo kakvom situacijom i savladam bilo kakvu poteškoću. Sam po sebi, slabić; u njemu i s njim sam jak.
Neki ljudi su jaki i sami po sebi. Uzdaju se u svoje sposobnosti i zatim uživaju u nezavistosti i snazi. Ipak, i pored toga što neka ličnost misli da je jaka, doći će dan kada će iscrpiti sve svoje izvore i rezerve snage kada će morati da prizna: "Ne mogu više. Ne mogu to da ostvarim!"
Taj dan, kada čovek, naviknut da se pouzdaje samo u sebe, mora da prizna svoju krajnju nesposobnost - tragičan je i užasan. Za čoveka koji se pouzdaje u Gospoda taj dan se neće ni po čemu razlikovati od ostalih običnih dana, jer je on naučio da svaki dan prepusti Bogu. Čovek koji je samovoljan, pouzdava se u sebe i samostalan je u ostvarivanju svojih planova, mora na kraju da posustane i padne. Čovek koji se pouzdava u Gospoda nikada neće pasti. Dok god gledam na sebe i svoje sopstvene sposobnosti, moram priznavati i ljudske ograničenosti. Ako se, pak, pouzdajem u Boga i njegove izvorne sposobnosti, snagu i mudrost, na raspolaganju imam neograničene kapacitete.
Ne mogu me snaći stanja koja bi bila preteška za Boga i mene da ih rešimo. Nema tako velike prepreke koju Bog i ja ne bismo mogli da savladamo, ni neprijatelja toliko jakog da ga zajedno ne bismo mogli pobediti. U bilo kom mnoštvu Bog i ja smo većina! Ako je Bog za mene, ko može protiv mene (Rim. 8:31). Naučite da se za svoje izvore i svoju snagu obraćate Bogu. U Drugoj Korinćanima 12, apostol Pavle govori o svojoj nevolji i slabosti. U 9. stihu govori da se hvali u svojoj slabosti da bi se Hristova sila nastanila u njemu. Izjavljuje da mu se čak i sviđaju njegove slabosti, jer kada je slab, tada je jak. Najveće područje moje slabosti je ono, gde se ja osećam najjači u telu i kada mi ne treba Božja pomoć. Isto tako, područje moje najveće snage je gde ja znam da sam slab i ne mogu bez Božje pomoći.
Bog je izvor naše snage, a molitva kanal kojim nam Bog šalje svoju snagu.
Molitva u akciji
Nemija je bio čovek molitve. On je Ananija i ostale putnike koji su došli iz Jerusalima pitao o stanju u tom voljenom gradu. Ananije mu je pričao o tragičnom stanju. "Ostatak što osta od ropstva ondje u zemlji, u velikoj je nevolji i sramoti, i zid je Jerusalimski razvaljen i vrata su mu ognjem popaljena."
Kada je Nemija čuo o stanju Jerusalima, svetog Božjeg grada, plakao je pred Gospodom. Postio je, molio i Bogu priznavao grehove svoje i čitavog naroda. Priznao je i pravednost Božjeg suda nad Jerusalimom. "Ali se opomeni riječi koju si zapovjedio Mojsiju sluzi svojemu govoreći: vi ćete zgriješiti i ja ću vas rasijati među narode. Ali ako se obratite k meni i stanete držati zapovijesti moje i tvoriti ih... sabraću vas odande i odvešću vas na mjesto koje sam izabrao da ondje nastanim ime svoje" (Nem. 1:1-11).
Nemija je u srcu svome nosio teret obnove i ponovne izgradnje grada Jerusalima. Biblija nam pokazuje kako je Bog otvorio vrata da bi odgovorio na Nemijine molitve.
Nemija je bio peharnik persijskog cara u gradu Susanu. Taj povlašćeni položaj omogućavao mu je svakodnevno opštenje sa carem. Jednoga dana, dok je caru prinosio pehar s vinom, car ga upita: "Nemija, zbog čega ti je lice danas tako turobno? Još te nikad nisam video tako potištenog."
Nemija mu odgovori: "Tek što sam doznao za stanje grada Jerusalima, koji je razoren a ljudi u njemu demoralisani. Kako mogu da budem srećan kad je grad koji toliko volim u tako žalosnom stanju?"
Car ga upita: "Šta želiš da preduzmemo u vezi s tim?"
Nemija nam govori: "Tada se pomolih Bogu nebeskomu, i rekoh caru..." Vidimo da kada je car rekao: "Šta mogu da učinim za tebe?" odmah Nemija se molio: "Brzo, Bože, pomozi mi! Šta da odgovorim?" (Nem. 2:1-4).
Nemija se prvo molio a tek zatim delovao. To je pravilan redosled. Najpre se moli, onda deluj. Da se uvek prvo molimo pre nego što reagujemo - to skoro i ne treba reći - naše reakcije bi u mnogim slučajevima bile drugačije. Ne bismo reagovali naglo i neprikladno. Biblija obećava: "Na svijem putovima svojim imaj ga na umu, i on će upravljati staze tvoje" (Pri. 3:6). U Nemijinom životu molitva je bila tako važna da je postala istovremena, paralelna akcija sa svakim njegovim delovanjem. Na carevo pitanje šta hoće Nemija je zamolio za odobrenje da ponovo podigne jerusalimske zidove. Car mu je to odobrio i poslao ga u Jerusalim s još nekim ljudima.
Dok su Nemija i njegovi momci podizali zidove, njihovi protivnici su ih ismejavali i rugali se i njima i projektu obnove ne bi li nekako sprečili njihovu nameru i ponizili Izraela. Sotona će često koristiti ismevanje da bi vas obeshrabrio u Božjem delu. On vam šapuće: "Pa šta ti uobražavaš? Da si Bili Graham? Zar hoćeš da spaseš čitav svet?" Ismevanje mu je jedno od glavnih taktika kojom želi da obezvredi vaša nastojanja za Boga. Neprijatelj, nažalost, takvom taktikom često i uspeva. Niko od nas ne voli da mu se ljudi rugaju. Ismevanje često uspeva da omete i obustavi službu ljudi za Boga.
Ali, Nemija je postupio pravilno. Protivnicima se nije suprotstavio na njihovom nivou, niti je pokušao da odgovori na njihovo ismevanje. Molitvom se obratio Bogu: "Čuj, Bože, kako nas preziru; obrati rug njihov na njihovu glavu, i daj da budu grabež u zemlji gdje bi robovali" (Nem. 4:4). Nemojte na ruganje odgovarati na isti način. Mnogo je bolje stvar prepustiti Bogu i dozvoliti da on bude vaša odbrana. S njim ćete sigurno biti jaki.
Kada su neprijatelji shvatili da svojim ismevanjem nisu uspeli da obeshrabre one koji su radili na zidovima, smislili su da izvedu noćni napad i sruše ono što je izgrađeno. Saznavši za taj njihov plan, Nemija im je opet odgovorio molitvom. "A mi se molismo Bogu svojemu i postavljasmo stražu prema njima dan i noć od straha njihova" (Nem. 4:9).
To nas dovodi do veoma važne tačke. Ni u kom slučaju molitva ne sme postati izgovor ili pokrivač za lenjost i besposličenje, ili za nepromišljenu akciju. Bog vam je dao i zdrav razum i očekuje od vas da ga koristite. Ako vam neprijatelj preti, vi počnite da se molite - a onda preduzmite sve potrebne mere za odbranu. Delovanje posle molitve ne odražava odsustvo vere.
Budite praktični! Tražite li od Boga da vam isceli oči, ne bacajte naočare pre nego što lekar - specijalista ne potvrdi da vam je vid u redu. Molitva vas ne sme dovesti do toga da reagujete naglo i nepromišljeno. Ona u vama mora izazvati određenu usrdnost. Molitva će, štaviše, pre nastojati da vas dovede do većeg i aktivnijeg delovanja, nego što će vas učiniti pasivnim. Najpre se molite pa preduzmite sve potrebne akcije.
Neki ljudi su vrlo lenji i misle da Bog treba sve da uradi umesto njih. Ako ih upitate za nešto, dobijate odgovor sličan ovome: "Bog će se pobrinuti za to. Stavljam to u njegove ruke." Ne valja tako! I od vas Bog očekuje da aktivno učestvujete u rešavanju situacija u kojima se nalazite.
Na primer, ako vam treba posao, molite se Bogu da vam ga nađe. Zatim izađite i popunjavajte obrasce za radni odnos gde god stignete. Pouzdajte se pri tome u Gospoda da će otvoriti vrata za posao koji želi da imate. Nemojte sedeti i govoriti: "U redu je, Bože. Donesi posao u moju sobu." Zanimljivo, to nećete reći kada treba nešto da pojedete. Nećete ležeći u svom krevetu reći: "Gospode, ako želiš da danas nešto pojedem, baci mi hranu u usta." Kako niste pasivni u vezi s hranom, ne bi trebalo da budete ni u drugim područjima svog života.
"A mi se molismo Bogu svojemu i postavljasmo stražu prema njima dan i noć od straha njihova" veli Nemija. Izraelci su gradili zid sa zidarskom kašikom u jednoj i mačem u drugoj ruci. Neprijatelji su videli da su Izraelci spremni i naoružani, pa su odustali od svog napada. Oni, doduše, nisu odustali od svog krajnjeg cilja; samo su morali da smisle nove načine kako da unište Jerusalim do kraja.
Znajući da neprijatelj hoće da oslabi njega samoga i njegove ljude, Nemija je molio: "Zato, Bože, ukrijepi ruke moje" (Nem. 6:9). Nemija je bio čovek molitve, a zbog toga i čovek dela i snage.
Čovek molitve
Šta čoveka čini čovekom molitve? Najpre, to je čovek koji se moli za sve - za male ali i za velike stvari. Mi često oklevamo da se molimo za male stvari, smatrajući da ćemo njima Bogu samo dosađivati. On je toliko zauzet održavanjem vasione da ne treba da mi pomaže u malim i nebitnim stvarima mog života. Ali, Isus je rekao da naš nebeski Otac zna i kada vrabac padne na Zemlju. Kako je onda tek svestan svih naših potreba (Lk. 12:6-7)!
Biblija dalje nalaže: "Ne brinite se ni za što, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vaše molbe Bogu očituju" (Fil. 4:6). Ako istinski volite neku osobu, neće vam smetati ma koliko puta da vas pozove telefonom, kao ni razlog zbog kojeg zove. Radosni ste što je čujete. Bog vas voli toliko da mu ne smeta i ako ga zovete zbog nekih sitnica. On jednostavno voli da čuje od vas.
Isus je rekao da ljudi moraju da se mole svagda i da se ne malaksavaju" (Lk. 18:1). Zbog čega onda toliko ljudi gubi odvažnost i prestaje da se moli? Ljudi mi se jadaju: "Ne znam šta da radim?! Ne znam kuda da se okrenem?" Gube snagu i padaju u nesvest. Zato - učite da primate od Boga milost kroz molitvu. Učite da svaku svoju situaciju predate Bogu da bi u vašem životu mogla da ojača ruka njegova.
Zahvaljujući Nemijinom bliskom odnosu s Bogom, jerusalimski zidovi su bili podignuti za 52 dana. Drugi su iste te zidove pokušavali da podignu za sto godina! Nije se, međutim, radilo samo o zidovima! Radilo se i o duhovnom buđenju ljudi. Radeći fizički deo Božjeg posla, Nemija i njegovi ljudi su radili i duhovni posao. Izraelci su se jako oduševili što su im gradski zidovi ponovo podignuti i što ponovo mogu sigurno da borave u Jerusalimu i sakupljaju se da slave i poštuju Boga. Jezdra je u Hramu čitao zaboravljeni Božji zakon. Ljudi su se kajali i plakali pred Gospodom. Njihova srca vratila su se Bogu (Nem. 8 i Nem. 9).
Jedan čovek koji živi u molitvi i zajedništvu s Bogom može da ostvari neverovatne rezultate!
Gledajući danas oko sebe, zapažam da živimo u svetu sa velikim potrebama. Stoga su nam potrebni ljudi koji žive u zajedništvu s Bogom, kojima je poznata Božja sila i koji su spremni da se mole za dobrobit ovog jadnog i izgubljenog sveta, za svoju državu, grad, za škole, ili za svoju porodicu.
