4. Delotvorna molitva
Biblija uči da vera ostvaruje izgovorene molitve. Isus je rekao: "Sve što molite i tražite, verujte da ste primili, i biće vam" (Mk. 11:24).
Zapazio sam da lakše stičem veru koja je potrebna da bi molitve bile uslišene ako uvek ponovo uočim izvanrednu snagu i moć Onoga kome govorim. Učenici su molili: "Gospode, tvorče neba i zemlje, mora i svega što je u njima" (Dela 4:24).
Dok se molite vi, u stvari, govorite božanskom Tvorcu celokupnog svemira. Setite se toga! Svoje ograničenosti mi često nesvesno prenosimo na Boga. Ponekad imamo poteškoća da se molimo s Verom, jer o okolnostima neke situacije znamo isuviše.
Na primer, navikao sam se da mislim mehanički. Zato mi je teško da se molim za čudo kada mi motor u automobilu neće da radi. Jednostavno, ne verujem da mi Bog može pokrenuti auto kada znam da su mu platine i svećice istrošene a akumulator ispražnjen. Ne mogu da molim: "O Bože, pomozi mi da automobil krene!"
A moja supruga nema pojma o automobilima i motorima. Ne znam da li je ikada pogledala ispod haube motora. Ona ne razlikuje poklopac za ulje od onoga za hladnjak. Ona može da ima veliku veru kad god imamo problema s pokretanjem motora.
Ja bih tada obično rekao: "Šta da radimo sad?"
Ona bi mirno odgovorila: "Pa, pomolimo se!"
"Ma šta je tebi!? - uzvratio bih - Ne možemo se moliti za tako nešto! Radi se o mehanici."
Tada bi ona sagnula glavu i rekla: "Gospode, pomozi da motor upali. Ti znaš da treba da krenemo. Hvala ti, Oče, molim te u Isusovo ime." Zatim bi meni rekla: "Hajde, probaj ponovo."
Odgovorio bih: "Ovo ipak nema smisla!"
"Samo ti probaj." Okrenuo bih ključ i motor bi proradio!
Kome se obraćate kad se molite? Koja ograničenja postavljate Božjim mogućnostima? Pogledajte vasionu i sve što je Bog već stvorio. A onda sami sebi recite kojim bi ograničenostima Bog mogao da bude izložen. I...? Nije li on uistinu veliki Bog?!
Ponekad se molimo kao da razgovaramo sa nekim čija je moć veoma ograničena. "O Bože, ne znam možeš li to da učiniš ili ne možeš? Mrsko mi je čak i da te pitam. Ako ne možeš, ne mari. Sve je u redu, razumem te."
Poteškoću uvek treba da prilagodimo i merimo s mogućnošću onoga koga pozivamo da nam pomogne. A koga pozivate da vam pomogne? On je Bog, Tvorac svemira. On je vaš nebeski Otac koji vas voli i istinski brine za vas. Njemu ništa nije preteško.
Jeremija je molio: "Ah, Gospode Gospode! eto, ti si stvorio nebo i zemlju silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom; ništa nije tebi teško" (Jer. 32:17). To je dobar početak molitve!
Kada počnemo da se molimo, prečesto smo opterećeni situacijom. Pritisle nas okolnosti i situaciju osećamo kao teret od hiljadu tona. Molimo se: "O Gospode, šta može da pokrene ovo brdo? Znaš šta je lekar rekao o tome - da se završava smrću u 99% slučajeva. O Gospode, pa to je strašno."
Problem nas je zaokupio toliko da smo zaboravili da govorimo s Onim koji je stvorio nebesa, zemlju, more i sve što je u njemu. Mogućnosti Boga da izleči osobu sa poslednjim stadijumom leukemije nisu manje nego da isceli bolest grla i prehladu. Njegove mogućnosti da čoveku stvori novu ruku nisu manje nego da ga oslobodi od glavobolje.
Moda ćete reci: "Ej, stani malo. Ipak postoje neka ograničenja."
No, razmislite malo. Videli ste morsku zvezdu. Šta bi bilo ako bi ona izgubila jedan krak? Da li bi vam bilo teško moliti se. "Bože, stavi toj morskoj zvezdi novi krak"? Sigurno ne bi! Znamo da priroda sama reaguje tako da umesto odsečenog, morskoj zvezdi naraste novi krak. Presečete li kišnu glistu, priroda će obezbediti da joj izraste odsečeni deo. A ko je priroda? Ko je stvorio prirodne zakone? Zar Bog koji je stvorio i nas i sve naše funkcije ne bi mogao da ostvari rast novog prsta ili ruke? Ako je kišnoj glisti dao sposobnost da joj izraste i druga, odsečena polovina, zašto bi mu bilo teško da čoveku da novu ruku ili nogu?
Kada mislimo o takvim čudima, mi smo isuviše zaokupljeni svojim ograničenjima, koje i nesvesno prebacujemo na Boga. Kažemo: "Bože, ne mari za novu ruku. Samo mu pomozi da nauci živeti bez ruke."
Čini mi se da Bog ponekad učini neko čudo samo da bi nam pokazao šta sve može da učini i uprkos našoj neveri.
Za vreme mog pastirskog rada u Tuskonu, Arizona pozvala me je jedna žena i rekla mi: "O, Čak, moli za mog sinčića Davida. Vrata automobila su mu zgnječila prst. Bili smo kod lekara koji je rekao da će prst morati da amputira! Molim vas, molite se da Bog zaceli prst da lekari ne moraju da ga odseku."
Molio sam se zajedno s njom kroz telefon. Na mene je sišao Duh, osetio sam da će sve biti dobro i rekao sam joj: "Znam da će Bog Davidu isceliti prst! Slavi Boga i raduj se! Bog će u tom prstu učiniti čudesno delo!"
Lekar je Davidovoj majci rekao: "Sutra dovedite Davida. Sutra je poslednji dan za odluku."
Majka je sutradan maloga Davida povela specijalisti. Pregledao mu je prst i rekao: "Jako mi je žao, ali proces gnojenja je već započeo. Moraću da amputiram prst. Kost je smrvljena i ništa drugo se ne može učiniti."
Odmah me je pozvala. Plakala je toliko da nije mogla da govori. "Šta je?" pitao sam. Obuzeo ju je histerični plac. Njena sestra je uzela slušalicu i rekla mi: "Čak, lekar je upravo amputirao polovinu Davidovog prsta. To ju je jako potreslo."
Mogao sam samo da odgovorim da ću ih odmah posetiti.
Približavajući se njihovoj kući, osećao sam kako u meni raste gnev na Boga! Rekao sam: "Gospode, zašto nisi iscelio taj prst? A da si hteo, mogao si! Šta je to za tebe? Osim toga, majci sam rekao da se pouzda u tebe i tebi da veruje. A pogledaj šta si učinio! Izneverio si i nju i mene! Ja sada moram k njoj. Šta da joj kažem? Histerična je i ne znam šta da joj kažem!"
Došao sam do vrata i pozvonio. Počeo sam da govorim: "Sve ide na dobro onima koji vole Boga... Bog ima neku zamisao u svemu ovome... To je samo polovina prsta u pitanju... To nije tako strašno. David će se lako prilagoditi. A jednoga dana ćemo saznati zbog čega je Bog to dozvolio."
U takvim situacijama nije baš lako savetovati. Dao sam sve od sebe. Na povratku svojoj kući još uvek sam bio ljut na Boga. "Gospode, uistinu ne mogu da razumem tvoj postupak! Da sam na tvome mestu, ja bih sigurno iscelio taj prst."
Strašno sam se ražalostio. U meni se vera pokolebala. Te večeri nisam mogao da se molim ni za isceljenje prehlade. Pokolebala se i vera Davidove majke. Nije se dala utešiti, iako sam ja i te kako pokušavao.
Nazvala me je sledećeg jutra. Bila je vrlo uzbuđena. Vikala je u slušalicu: "Čak! Čak! Nešto se dogodilo!"
Pokušao sam da reagujem mirno: "A šta se to dogodilo?" "Pa to je neverovatno!" vikala je ona dalje. "David se rvao sa svojim bratom i tom prilikom spao mu je zavoj. Uzela sam zavoj i htela da ga stavim opet na prst. A tamo... jedan novi prst se pojavljuje! Izgleda kao potpuno novo meso!"
Davida je odvela lekaru specijalisti. Pogledao je prst i počešao se po glavi. Rekao je: "Sestro, donesi moj dnevnik." Gledao ga je. "Sestro, pa to smo odsekli, zar ne?"
"Da, doktore."
"Imamo li još uvek taj uzorak?" Sestra donese malu posudu s parčetom prsta u alkoholu. Lekar je vrteo glavom: "Pa to nije moguće! Šta je to sada? Možete li i sutra Davida dovesti?"
Sledećeg dana majka je dovela Davida i lekar je ponovio čitav rutinski pregled. A onda joj je rekao: "Molim vas, možete li ga dovesti i sutra?" Te sedmice svakog dana David je dolazio u bolnicu tome specijalisti. Ovaj je gledao novi prst i češao se po glavi. Napravio je rendgenski snimak. U prstu se lepo videla kost kao da nikada nije bila taknuta. Samo je govorio. "Ovo je neverovatno. Fantastično! Koliko je meni poznato, ovako nešto u medicinskoj nauci još nije zabeleženo. Nemam objašnjenja za ovo. Ipak, moram vam reći, potpuno je nemoguće da se i nokat pojavi."
Kroz nekoliko sedmica počeo se pojavljivati i nokat. Posle dva meseca David je mogao da ispruži obe ruke i ne biste mogli reći s koje mu je prst bio odstranjen. U toku cele godine David je jedanput sedmično odlazio lekaru. Doktor je snimao, prikupio dokumentaciju o čitavom događaju i zatim objavio u časopisu Journal of the American Medical Association (Žurnal Američkog medicinskog udruženja). Lekar je bio Jevrejin. Davidova majka mu je posvedočila o sili Isusa Hrista. Na kraju on je rekao: "Moram da priznam da je ovo pravo Božje čudo!"
A i ja sam imao ponešto da priznam! "O Bože, stvarno si pametan! To je bilo ono pravo!" Da je Bog izlečio prst pre amputacije, lekar specijalista ne bi poverovao ni u delić majčinog svedočanstva. Racionalno bi tvrdio da se telo samo nekako zacelilo. Ali, posle amputacije... "Učinio si to da bi doktor imao o čemu da razbija glavu!"
Zašto ograničavamo Boga? Zato što smo mi sami ograničeni. Shvatite, dakle, kome govorite kada se molite. Udaljite pogled od problema. Razmišljajte o činjenici da se obraćate Stvoritelju svega što postoji: Bogu, koji je tako velik, tako sveobuhvatan i tako svemoćan!
Božja mudrost
Važno je da, dok se molite, razumete domašaj mudrosti Božje. Bog zna sve o vašem životu. On zna nevolje kroz koje vi prolazite sada, situacije s kojima se suočavate i probleme koji vas muče.
Bog je, u stvari i pre hiljadu godina znao za probleme s kojima se vi danas susrećete. A znao je i za odgovor koji vam je namerio. On se ne da iznenaditi. Ima odgovor za vaše probleme. Bog čitavu situaciju drži pod kontrolom, potpuno.
Akcije koje preduzima sotona ne mogu da umanje Božju kontrolu, jer sotona ne može da uradi više od onoga što mu Bog dopusti. Bog postavlja neprijatelju granice i kaže: "Možeš se kretati u ovoj kutiji ali ne smeš iz nje izaći." Sve stvari se događaju unutar područja koje je Bog unapred odredio.
Kada se molite, setite se da ne postoji nešto što je van Božje kontrole. Bog stvari i događaje drži u savršenom vremenskom poretku i pod svojom kontrolom.
Ako na stvari gledate iz te perspektive i shvatate kome se molite - kako je Bog velik, mudar, i kako potpuno kontroliše stvari i događaje - vaše molbe i zahtevi više neće izgledati tako neostvarivi!
"O Gospode, Bože, ti si stvorio nebesa, zemlju, mora i sve u njima. Držiš sve pod svojom kontrolom. O današnjim svetskim okolnostima ti si pisao još pre nekoliko hiljada godina. Sve se odvija tačno onako kako si ti predskazao. Onako kako si ti zamislio. O Gospode, ti znaš da me 'probada' u palcu! Molim te, odstrani taj bol!" Ako je Bog stvorio vasionu, da li je moguće da mu je teško da se pozabavi takvom malenkošću?
Šta je naše shvatanje Boga veće, sve je manje jadan naš problem. A ipak, kada se molimo tako često ulećemo pravo u problem. "O, Bože, ovo je tako veliki problem! To je tako strašno!" Paničimo jer nam se čini da je brdo nedostižno visoko. No, Bog je stvorio i Mont Everest i može da ga pomakne u bilo koji deo vasione, ako to poželi! Isus je rekao: "Ako imate veru kao gorušičino zrno, reći ćete ovoj gori: pređi odavde onamo, i preći će, i ništa vam neće biti nemogućno" (Mt. 17:20).
Kako je veliko i koliko je visoko brdo s kojim ste sada suočeni? "Ne znam kako da sledeće sedmice platim sve račune! Gde da nabavim toliki novac?" Pitam vas: otkuda sve zlato sveta? Stvorio ga je Bog. Bogu nije nešto veliko da zadovolji naše potrebe. Ako shvatite njegovu moć, njegovu mudrost, suverenost, možete mu mirno i s pouzdanjem izložiti svoju molbu.
Starozavetni car Asa je rekao: "Gospode, tebi je ništa pomoći množini ili nejakomu" (2. Dn. 14:11). Drugim rečima, Bogu je svejedno da li vi imate na raspolaganju čitavu vojsku ili mali streljački vod.
Jednog dana u rano jutro ustane Jonatan i ugleda Filistejce, svoje neprijatelje, koji su se ulogorili negde u blizini. Pogleda oko sebe i vide da njegovi ljudi još spavaju. Probudi svog štitonošu i kaže mu: "Ustani! Pogledaj sve te Filistejce tamo preko. Ako Bog želi da da svome narodu pobedu, on je može dati i nama dvojici. Nije nam potrebna čitava vojska. A ako Bog ne želi da nam da pobedu, onda neće vredeti ni cela vojska. Dođi, idemo preko i započnimo bitku!"
Uskoče u filistejski logor i započnu svoj napad. Njih dvojica nateraju u beg celu filistejsku vojsku! (Vidi u 1. Sam. 14:1-17). Za Boga nije presudno da li ste vi jaki ili slabi, da li uz sebe imate celu vojsku ili ste sami. Bitno je samo jedno - radi li Bog svoj posao!
Kako se uključujemo u molitve koje daju rezultate? Kako se uspešno molimo? Stekni pravilno poimanje Boga - ostalo je onda lako!
