3. Prednost molitve
Svaki se čovek pomoli s vremena na vreme. Čak i ljudi koji uporno tvrde "Ne verujem u Boga" viču: "O Bože, pomozi mi" kada im se nevolja približava. Svi mi smo na ovaj ili onaj način, u većoj ili manjoj meri, upoznati s molitvom.
Molitva je jedna od najvećih prednosti koje je Bog dao čoveku. Čudi me to što mogu da dođem u Božju prisutnost, u blizinu tvorca čitavog univerzuma, i da s njim mogu da razgovaram. I više od toga - on me uvek sluša! Čak me i moja žena ne sluša uvek. Ali Bog me uvek sluša.
Iznenađen sam takođe što mi je Bog dao prednost da s njim mogu da razgovaram bilo kada. Ne treba unapred da se najavljujem i zakazuje "termin". Mogu da dođem svakog časa, s bilo kojom potrebom i da mu jednostavno otvorim svoje srce. A Bog ne samo da sluša, nego je i obećao da će mi pomoći u mojim nevoljama! Obećao je da će me voditi i pobrinuti se za svaku moju potrebu.
Mislim da anđeli na nebu ne mogu nikako da se načude što se čovek, kome je data takva slavna prednost molitve, tako malo moli i što tako olako propušta da koristi svoju privilegiju.
Mnogi ljudi se prema molitvi odnose kao prema nekakvom religioznom činu i obavezi, nečemu što treba jednostavno da se obavi. Mole se neko vreme i odmah očekuju nekakvu posebnu medalju za svoje zasluge. "Pa, na kraju krajeva, molio sam se čitav sat." Kao da čovek treba da dobije nagradu zato što razgovara s Bogom!
Mnogi ljudi odluče da se mole jedan sat dnevno, jer im se to čini časnim. Svoju molbu započinju čitavim nizom mogućih potreba. Prođe deset minuta i ne mogu da se sete za šta još da se mole. Šta da se radi? Najbolje je sve molbe ponoviti. I onda opet sve iznova, posle sledećih deset minuta. Napokon, isceđen je i taj sat vremena i oni se osećaju mnogo bolje, zadovoljni samim sobom. "Slava Gospodu! Čitav sat proveo sam u molitvi!" I idu dalje, uvereni da su obavili svoju dužnost i ispunili svoju obavezu.
Nikada nije dobro moliti se na vreme, gledajući na kazaljku sata, niti se molitva može smatrati dužnošću, poslom koji se od nas zahteva i očekuje. Dužina vaše molitve i vreme koje odredite za molitvu uopšte nisu od velike važnosti. Često jednostavno nema dovoljno vremena za duge molitve. Pretpostavite, na primer, da vam se auto zaustavio na železničkom koloseku i da ne možete da ga pokrenete. Voz dolazi. Ako znate samo dugo da se molite - gotovi ste!
Isus nas je opomenuo: "A kada se molite, ne govorite mnogo kao mnogobošci; jer misle da će zbog mnogih reči biti uslišeni. Ne budite dakle kao oni" (Mt. 6:7). Mnogi kritikuju rimokatoličku praksu ponavljanja unapred određenih molitava kao "Zdravo Marijo" i "Oče naš". No, stalno ponavljanje "Isuse! Isuse!" ili "Slava! Slava!" ili bilo čega drugog takođe je beskorisno brbljanje. Imajte na umu da govorite Ocu kada se molite. Govorite mu smisleno, inteligentno. Ne ponavljajte stalno iste reci. Njima ništa nećete postići.
Domašaj molitve
Hrišćanin ima samo jedan izvor sile u svom životu: Duha Svetoga. Isus je rekao: "Nego ćete primiti silu - kad Duh Sveti siđe na vas" (Dela 1:8). On je izvor sile u vašem životu.
Ipak, u vašem životu iz molitve proizilazi najveća sila Božja. Molitvom za Boga mogu da učinim više nego na bilo koji drugi način, uključujući i služenje. Molitva vezuje jakoga u kući, dok je služenje samo ulazak u kuću da se uzme plen. Mogu da učinim više posle molitve, nakon što sam se molio, ali uistinu ne mogu učiniti ništa više no da se molim pre nego što krenem da radim. Koliko god da je važno, moje služenje Bogu svojim domašajem je ipak ograničeno. Molitva je, pak, u svome domašaju neograničena. Ona može da deluje u svakom delu sveta.
U molitvi mogu pola sata svoga života provesti u Južnoj Americi, radeći na širenju Carstva Božjega i tako jačati ruke misionara i hrabriti njihova srca. A onda mogu "skoknuti" do Meksika i nešto vremena provesti sa svojim prijateljima koji tamo služe. Mogu da im pomognem u toj službi moleći se za delotvornost traktata koje dele ljudima po ulicama, kao i reči koje govore. Zatim mogu u Kinu. Molim se za "švercere" Biblija. Pravo iz svoje sobe mogu da dotaknem ceo svet za Boga.
Nagrade
Isus je rekao: "I kada se molite, ne budite kao licemeri" (Mt. 6:5). Grčka reč za licemera je hupokrites. Glumci u grčkim dramama nosili su karakterne maske. Te glumce su zvali hupokrites.
Isus, drugim rečima, kaže: "Kad molite, ne budite slični onima koji samo glume neku ulogu pred drugima, pa makar i na korist tih drugih ljudi. Ne budite kao hupokrites koji vole da se mole dok stoje u sinagogama ili na raskršćima da bi ih ljudi videli."
Neki ljudi su, na osnovu tog dela Pisma, zaključili da javna molitva nije dobra. Isus to sasvim sigurno nije rekao. On se sam molio javno, pred ljudima. I prva ili rana crkva se sastajala na javnu molitvu. Biblija kaže da su vernici bili istrajni u apostolskoj nauci i zajednici, u lomljenju hleba i u molitvama (Dela 2:42). Molitva je jedna od osnovnih, temeljnih stvari koje činimo kada se sastanemo.
Budite, međutim, oprezni - da se ne molite zato da biste ostavili utisak na ljude! Saobraćajte sa Bogom! Ovoj vrsti opasnosti posebno su izloženi služitelji u crkvama koji se često javno mole. Pravo iskušenje dolazi posle propovedi, kada u završnoj molitvi, naoko neprimetno ponavljam i naglašavam glavnu misao propovedi da bih bio sigurniji da su je ljudi razumeli. A trebalo bi da govorim Bogu. Umesto da se obraćam njemu, ja u stvari pokušavam da još jednom naglasim poentu iz svoje besede.
Na početku moje službe javna molitva me je skoro uništila. Jedna gospođa mi je prišla i rekla: "Vi molite najlepše molitve." Pomislio sam odmah: "O, moraću još više da se usredsredim na molitvu, da postanu još lepše!" Počela me obuzimati želja da moje lepe molitve na ljude ostave što bolji utisak. Bio sam potpuno zaboravio da ja u stvari treba da govorim svom nebeskom Ocu.
Kod molitve postoji stvarna opasnost da želimo da impresioniramo ljude kako bi o nama mislili kao o pravednim, pobožnim i duhovnim ljudima.
Isus je govorio o dvema nagradama. Prvu dodeljuju ljudi. Dobijaju je oni koji se javno mole da bi svojom duhovnošću impresionirali ljude. Njihova nagrada je nečija reakcija: "Oh, kako je duhovan!"
Iza svojih molitava fariseji su imali samo jedan motiv - da odglume i pokažu svoju duhovnost. Idući prema sinagogi trudili su se da ostave utisak na ljude koje pokreće isključivo religiozni žar. Morali su da stanu na raskršću i izreknu svoju molitvu podignutih ruku! Kao da su, u stvari, iskazivali jedno: "Gledajte kako sam ja posvećen čovek!" Time su oni i primili svoju nagradu - priznanje od ljudi (Mt. 6:5).
Nasuprot tome, Isus je rekao: "A ti kada se moliš, uđi u svoju sobu, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti ispuniće ti" (Mt. 6:6).
Molitva se nagrađuje. Nagrađuje se čak i lažna molitva, ona kojom čovek želi da zadivi ljude. Pitanje je samo: do kakve vam je nagrade stalo? Čija vam je nagrada važnija? Ona koja dolazi od čoveka ili ona od Boga?
Navike
Često i neprimetno postajemo pobornici i žrtve navika vezanih za molitvu. Ako na nas snažan utisak ostavi kako se neka ličnost moli, vrlo verovatno ćemo početi da primenjujemo neke njene pokrete i običaje u moljenju.
Na primer, neko može da se moli nekakvim neprirodnim "glasom za molitvu", koristeći pri tom i određenu tehniku vibracije i uzdisanja. "Ooo, Boože!" Svakako, on ne razgovara tako sa ljudima oko sebe jer bi mislili da nije sasvim pri sebi. Pitam se kako bi isti taj reagovao kada bi mu njegova deca došla na razgovor s takvim glasom: "Ooo, Drraagi taata!" Neki se mole koristeći starinske izraze - to, tobože, zvuči mnogo pobožnije!
Isus je, pak, rekao da Otac vaš zna šta vam treba i pre no što ga zamolite (Mt. 6:8). Dakle, samo pitajte! Bogu nije potrebno "umiljavanje". On će odgovoriti pozitivno ili negativno bez obzira na to kako vi izgovarate svoju molitvu!
Isus je rekao i sledeće: "Do sada niste ništa tražili u moje ime; tražite (molim vas tražite) i dobićete, da vaša radost bude potpuna" (Jn. 16:24). Moleći se i tražeći, vi Bogu otvarate vrata kroz koja može da uđe i deluje u vašem životu na svoj način, prema svojim namerama, koje su za vaše najveće dobro. On uvek želi samo da vas blagoslovi.
Oblici molitve
Isus nam je dao osnovni oblik molitve kada je rekao: "Oče naš..." (Mt. 6:9). Ovaj oblik odmah otkriva odnos između Boga i onoga koji se moli. Naše zajedništvo sa Bogom često se prepoznaje u tome kako mu se obraćamo.
Kakav je vaš odnos s Bogom?
Neki ljudi svoju molitvu započinju rečima "Svemogući Bože." Ako to odražava vaš odnos s Bogom, onda tako i razgovarajte s njim. Ako ga ne poznajete kao svoga Oca, onda i treba da ga oslovljavate sa "Svemogući Bože" ili "Večni Bože".
Ali - hvala Bogu - po Isus Hristu, ja mogu s Bogom imati divan odnos oca i sina. "Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac - da se nazovemo deca Božija, i jesmo" (1. Jn. 3:1). Razmišljaj o ovim rečima! Nazvani smo Božjim sinovima. Mogu da mu priđem i kažem: "Tata!"
Mi možemo biti sinovi Božji samo po Isusu Hristu. Svi koji nisu u Isusu Hristu nemaju takav familijarni odnos s Bogom. Za njih on je udaljen, svemoguć, večan. Što se vas, pak, tiče - vi ste kroz Isusa Hrista stupili u jedan blizak, lični odnos. Vi možete reći: "Oče naš, koji jesi na nebesima."
Jovan je rekao: "A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime" (Jn. 1:12). Svakome od nas Bog je dao Duha posinjenja s kojim vičemo: "Ava, Oče!" (Rim. 8:15). Njegov Duh i moj duh zajedno svedoče da sam dete Božje. A pošto sam njegovo dete, ja ga sasvim prirodno zovem "Oče".
Odnos je od osnovne važnosti u molitvi.
Svoju uzornu molitvu Isus nastavlja slavljenjem i obožavanjem. "Neka se sveti ime tvoje!" (Mt. 6:9). Obožavanje zauzima važan deo u molitvi. "Ulazite na vrata njegova sa slavom, u dvore njegove s hvalom" (Psalam 100:4). Često mi jednostavno navalimo i istresemo svoje molbe. Ako želite bogatiji molitveni život, slavite Boga neko vreme. Zahvaljujte mu, divite mu se, a zatim mu izložite svoje potrebe.
Prve dve molbe u uzornoj Isusovoj molitvi iskazane su u obliku zastupanja. "Neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja" (Mt. 6.10). Isus je takođe rekao: "Tražite prvo carstvo i pravednost njegovu, a sve ovo dodaće vam se" (Mt. 6:33). "Tješi se Gospodom, i učiniće ti što ti srce želi" (Ps. 37:4).
Većina ljudi traži sreću i zadovoljstvo i nastoji da to ostvari direktno. Ali sreća je samo rezultat ličnog odnosa s Bogom. Ako imate pravilan odnos i zajedništvo s Bogom, bićete zaista ispunjeni radošću.
Kad se molite, najpre tražite Božje carstvo i Božju pravednost i sve drugo što tražite dobićete. Ispunjenje vaših molbi biće usputni i prirodni proizvod ispravne životne perspektive. "Neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja." Ovo stavite na prvo mesto vašega spiska pa ćete otkriti kako će se Bog pobrinuti za sve oko čega ste se toliko trudili, u većini slučajeva čak sasvim bez uspeha.
Možete prići Bogu i izložiti mu sve svoje potrebe i sva svoja potraživanja. Možete mu otvoriti svoje srce i izložiti mu i najdublje tajne svoje duše. Možete da provedete neopisivo blagosloveno vreme govoreći svome Ocu i primajući od njega pomoć, snagu i vođenje.
Kakva je to samo privilegija moći se moliti! Neka vam Bog pomogne da otkrijete potpuno, predivno iskustvo moljenja, koje nije posao, dužnost, obaveza ili opterećenje već najradosnija prednost i povlastica vašega života na zemlji!
