2. Svrha moljenja

Chuck Smith

Bog je svakom hrišćaninu dao mogućnost da može s njim da razgovara bilo kada i bilo gde. Bog je prema nama tako milostiv, a mi tako slabo koristimo njegovu dobronamernost. Siguran sam da anđeli ne mogu da nam se načude!

Koliko samo treba da se molimo! O molitvi ne treba pričati. Nisu nam potrebne konferencije o molitvi. Treba da ostvarimo ovu izvanrednu prednost - treba da se molimo.

Pavle je rekao: "Budite istrajni u molitvi" (Kol. 4:2). Grčka reč za glagol "istrajati" govori o upornosti. "Molite uporno i bez prestanka."

Zbog čega je nužno uporno se moliti? Ima ljudi koji tvrde da moliti više puta za istu stvar znači nedostatak vere kod molioca. Ipak, Isus je istu molitvu u Getsimanskom vrtu molio tri puta (Mt. 26:39-44). Pavle je u vezi sa trnom u telu svome rekao: "Za ovoga sam triput molio Gospoda - da odstupi od mene" (2. Kor. 12:8).

Isus je u dvema usporedbama istakao nužnost stalnog i upornog moljenja. U prvoj je rekao: "A kaza im priču da bi pokazao kako treba svagda da se mole i da ne malaksavaju" (Lk. 18:1). Zatim je pokazao pouku na primeru nemarnog sudije i odlučne udovice. Udovica je svakodnevno dolazila sudiji i govorila: "Odbrani me od moga protivnika pred sudom."

Iako se nije bojao Boga, niti je mario za ljude, sudija je posle izvesnog vremena procenio: "Odbraniću ovu udovicu, jer mi dosađuje, da ne bi najzad došla i izbila me." I dosudio joj je pravdu. A onda Isus pita: "A Bog, zar da ne odbrani svoje izabrane koji mu vapiju danju i noću, i zar da okleva s njima? Kažem vam: odbraniće ih brzo" (Lk. 18:2-8).

Dugo mi nije bilo jasno zašto je Isus koristio primer nekog nepravednog i nemarnog sudije upoređujući ga s našim pravednim Bogom. A onda sam shvatio da je time postigao još veću upečatljivost.

Ako se i nepravedni sudija istrajnošću jedne žene može privoleti da pravedno presudi, utoliko će pre naš pravedni i dobri Bog brzo i pravedno presuditi onima koji ga prizivaju.

Druga usporedba u kojoj Isus poučava o istrajnosti u molitvi odnosi se na nekog čoveka koji u ponoć čuje kucanje na kućnim vratima. Otvori ormarić za hleb i ustanovi da nema dovoljno hleba. Ustane, ode svome komšiji, pokuca na vrata i kaže mu: "Prijatelju, pozajmi mi hleba. Došao mi gost, a hleba nemam dovoljno."

Komšija mu odgovori: "Već sam u postelji... I žena i deca su sa mnom u postelji. Dođi sutra!" No, kucanje se nastavilo. Kao da mu nema kraja. Čovek je naposletku morao da udovolji svom dosadnom i bezobzirnom komšiji i dao mu je hleba (Lk. 11:5-10).

Nesumnjivo je da Biblija uči istrajnosti u molitvi. Da li to znači da naše molitve mogu da privole Boga da čini onako kako ga mi molimo? Koleba li se Bog kako da nam odgovori, i da li ga naša upornost i bezobzirnost na neki način prisiljavaju da odgovori kako mi hoćemo? Ne mislim da je to slučaj.

Uveren sam da molitve ne menjaju niti mogu promeniti Božje namere, ma koliko vatreno molio, makar molio plačući i makar danima uporno molio. Bog vas suviše voli da bi vam popustio samo zato što plačete. Neće vam dati ono što bi vas na kraju uništilo.

Molitva ne menja Božju nameru. Ali, molitva menja Božje delovanje. Isus je rekao: "Ne budite dakle kao oni; jer zna Otac vaš šta vam treba, pre no što ga zamolite" (Mt. 6:8). Vaše molitve ne informišu Boga o vašoj situaciji. On zna za sve vaše potrebe pre nego što ih vi i spomenete. Vaše molitve otvaraju vrata i Bogu daju priliku da čini ono što je i ranije želeo da učini, ali nije učinio ne želeći da povredi vašu volju.

Bog zna da ću za godinu dana imati potrebu za nečim, jer on zna sve moje potrebe unapred. Ja ne znam svoje potrebe ni mesec dana unapred. Kada bi mi danas moj Bog dao ono što će mi biti potrebno za celu sledeću godinu, ja te stvari vrlo verovatno ne bih koristio onako kako je on zamislio da ih koristim.

Dakle, kad postanem svestan svojih potreba, počnem da molim Boga: "Pomozi mi i što pre zadovolji moje potrebe." Konačno sam postao svestan problema, dok ga je Bog bio svestan čitavo vreme. Sad kada molim Boga da mi pomogne, on mi slobodno može dati što mi treba, jer ću to koristiti na način koji je on predvideo.

Božja procena vremena

Odgovor na našu molitvu ponekad dođe čim smo je izgovorili. Avram je svoga slugu Elijezera poslao na poseban zadatak. Trebalo je Avramovom sinu Isaku pronaći i dovesti ženu. Došao je tako do nekog izvora blizu svog mesta opredeljenja i rekao Bogu: "Gospode Bože gospodara mojega Avrama, daj mi sreću danas i učini milost gospodaru mojemu Avramu. Evo, ja ću stajati kod ovoga studenca, a građanke će doći da zahvataju vode. Kojoj djevojci rečem: nagni krčag svoj da se napijem a ona reče: na pij, i kamile ću ti napojiti; daj to da bude ona koju si namijenio sluzi svojemu Isaku; i po tome da poznam da si učinio milost gospodaru mojemu."

Dok je sluga još molio u svom srcu, došla je mlada devojka da zahvati vode. Rekao joj je: "Daj mi da se napijem malo vode iz krčaga tvojega." Ona je brzo spustila svoj krčag i dala mu da pije, a onda dodala: "Na pij, gospodaru. I kamilama ću tvojim naliti neka se napiju." I tako nalije svim njegovim kamilama (1. Moj. 24:1-20).

Ovo je jedan od divnih, odmah dobijenih odgovora na molitvu. Takvi odgovori uvek nas oduševljavaju: molbe nisu ni izrečene do kraja, a Bog na njih već odgovara.

Istina je, s druge strane, da smo za neke stvari molili i godinama, a da odgovor još nismo dobili.

Kako to da Bog odgovara na neke molitve odmah, a na neke kao da odugovlači da odgovori? Molimo za neke bolesnike i oni ozdravljaju. Molimo za druge, a oni umiru.

Pre svega, ova pitanja nam pokazuju činjenicu da situaciju ne kontrolišemo mi. Bog kontroliše situaciju i njome upravlja prema svojoj volji i nameri. Nikada, bas nikada nije bilo zamišljeno da molitva menja Božje namere.

Potpuno pogrešno zamišljamo molitvu ako mislimo da ona znači menjanje Božjih namera i njegovih razloga, da ona može sprovesti moju volju. Prava svrha molitve odnosi se na ostvarenje Božje volje. Kao da Bogu u određenoj situaciji molitvom otvaramo vrata. On tada može da uđe i ostvari sve što je naumio da učini.

To nas vodi zaključku da molitva zapravo počinje u Božjem srcu. Bog mi javlja svoju nameru, želju i volju. Ja mu tu nameru vraćam u molitvi, zatvarajući tako krug. Ako tako molim, u skladu sam s voljom Božjom.

U stvari, molitva ostvaruje promenu u meni samome. Bog mi često govori dok se molim. Pokazuje mi svoje puteve i planove, koji su uvek mnogo bolji od mojih. Dok se molim, Bog se bavi mnome, pokazuje mi suludost moga insistiranja na nekim stvarima, koje sam od njega skoro zahtevao. Odgovaram: "Hvala ti, Gospode, što nisi pozitivno odgovorio na moje zahtevne molitve poslednjih pet godina." Celo vreme on je znao šta je za mene najbolje!

Bog ima svoj plan i svoje namere za ovu zemlju, a za izvršenje te volje izabrao je ljude. Neki ljudi kažu da Bog može da radi samo kroz čoveka. To nije istina. Bog je izabrao da upotrebljava čoveka. Bog može da radi kako god sam odluči. Njega ne ograničavaju ljudi. Ako mi propadnemo, Bog neće propasti.

Preveliku odgovornost izvršavanja Božjeg plana ne smemo stavljati ni na jednog čoveka. Nekad čujemo da se kaže: "Ako ne pomognete da se sprovede Božji plan, Božji program će propasti i vi ćete biti odgovorni! Moraćete da stanete pred Boga i odgovarate za taj propust!" To nije istina. Bog će svoj plan ipak ostvariti, ovako ili onako.

Ako odlučite da se stavite na raspolaganje Bogu, Bog će vam dati blagoslovenu prednost da upoznate radost što radite s njim. Kada se budu počeli ostvarivati rezultati, On će vas nagraditi kao da ste to vi učinili! Za postizanje tih rezultata bićete nagrađeni kad dođete na nebo, iako je sve te rezultate ostvario Bog. Kada je zbog okrutnog carskog proglasa opstanak Jevreja doveden u pitanje, Mardohej je Jestiri rekao: "Jer ako ti uzmučiš sada, doći će pomoć i izbavljenje Judejcima s druge strane, a ti i dom oca tvojega poginućete" (Jest. 4:14). Tako isto, ukoliko vi izneverite u izvršenju volje Božje, naći će se neko drugi. Božji program i njegova namera neće propasti, a vi ćete izgubiti blagoslov i nagradu koja bi vam pripala kao Božjem saradniku.

Bog želi da vas blagoslovi

Druga knjiga Dnevnika govori o odnosu cara Ase i Boga. Odmah po stupanju na presto car se morao suočiti sa veoma teškom situacijom: Etiopljani su opkolili njegov narod. Asa je vikao Bogu: "Gospode, tebi je ništa pomoći množini ili nejakomu; pomozi nam, Gospode Bože naš, jer se u te uzdamo, i u tvoje ime dođosmo na ovo mnoštvo. Gospode, ti si Bog naš, ne daj da može što na te čovjek" (2. Dn. 14:11). Kako je Bog bio uz Asu, car je započeo borbu i pobedio etiopsku vojsku.

Prilikom povratka iz borbe sreo se sa prorokom Azarijom koji mu je rekao: "Gospod je s vama jer ste vi s njim; i ako ga ustražite, naći ćete ga; ako li ga ostavite, i on će vas ostaviti" (2. Dn. 15:2).

Asi je sve polazilo za rukom. Postao je veoma moćan i bogat. U kasnijim godinama njegove vladavine ponovo je zapretila opasnost njegovoj zemlji. Ali, umesto da trazi pomoć od Gospoda, ovoga puta je pomoć zatražio od ljudi. Ponovo ga je sreo prorok Azarija i prekoreo ga što pomoć traži od ljudi, a ne od Boga. "Što si se pouzdao u cara Sirskoga a nijesi se pouzdao u Gospoda Boga svojega, zato se vojska cara Sirskoga izmače iz tvojih ruku."

A onda je prorok dodao: "Jer oči Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce cijelo prema njemu" (2. Dn. 16:7-9).

Na ovom mestu tekst Biblije objavljuje jednu od osnovnih istina o Bogu. Bog gleda i traži ljude koje može da blagoslovi. Bog želi da utiče na vas život; želi da vas blagoslovi. Želi da vas upotrebi kao jednog od svojih posrednika, kao svoj instrument. No, on čeka da se vi prilagodite njegovom planu. U momentu kada se vaš život uskladi s Božjim namerama, vi postajete kanal kroz koji Božja moć i ljubav mogu da utiču u ovom svetu koji je u potrebi.

Bog traži ljude čija su srca u skladu s njegovim željama. Zato je najveća molitva: "Neka bude volja tvoja." Tu i takvu molitvu vi ne možete "popraviti"! Ona mora odražavati stvarnost. Puko otvaranje usana i izgovaranje tih reči ne znači ništa. Ta molitva mora izlaziti iz vašeg srca. A to i nije tako lako.

Postoje mnoge stvari koje bih ja želeo da učinim, i mnoge moje molitve odraz su sebičnosti. Veliki broj molbi odnosi se na stvari koje bi mi obezbedile komfor, sreću i pojednostavljenje života. No, prava svrha molitve je da se u mome životu ostvari delovanje Boga i da se zatim, kroz mene i moj život, isto to delovanje vidi i u životu drugih ljudi oko mene.

Uveren sam da Bog namerava da vam da mnogo od svega što tražite. Samo, treba da imate na umu da je njegova procena kada to vama treba drugačija od vaše. Bog često odlaže ispunjenje vaših molitava iz njemu vrlo dobro poznatih razloga, a za vaše dobro.

Jedan od razloga zbog kojeg Bog odugovlači da odgovori na vašu molitvu je što hoće da vam da mnogo više od onoga što vi u tom trenutku molite.

Dobar primer za to je Ana. Ona mnogo godina nije mogla da zatrudni. Muž uzme još jednu ženu koja mu rodi mnogo dece. Anu je svakodnevno suočavanje sa činjenicom da će ostati bez svoje dece sve više teralo u depresiju.

Jednog dana Ana i njen muž krenu na hodočašće Gospodu, u Šator sastanka. Druga žena ostade kod kuće čuvajući decu. Muž upita svoju nesrećnu ženu: "Ana, zašto plačeš? Zašto je srce tvoje neveselo?"

Ana odgovori: "Daj mi dece!"

"Jesam li ja Bog pa da ti dam poroda", rekao je. "Nijesam li ti ja bolji nego deset sinova?"

Dok je ulazila u Šator Gospodnji, bol u svome srcu nije više mogla da izdrži. Usne joj nisu mogle glasno izraziti unutrašnji bol. Toliko duboko u sebi je osećala svoj jad da je u Šatoru mogla samo nemo da stoji pred Bogom i plače. Usne su joj se pokretale, ali nisu puštale nikakav glas.

Sveštenik Ilije je prošao pored nje. Gledao je kako stoji i miče usnama. Mislio je da je pijana i naredio da je izvedu iz Šatora. Ana je odgovorila: "Nijesam pijana, gospodaru, nego sam žena tužna u srcu; nijesam pila vina ni silovita pića; nego izlijevam dušu svoju pred Gospodom. Gospode nad vojskama! Ako pogledaš na muku sluškinje svoje, i opomeneš me se, i ne zaboraviš sluškinje svoje, nego daš sluškinji svojoj muško čedo, ja ću ga dati Gospodu dokle je god živ" (1. Sam. 1).

Upravo je to trebalo Bog da čuje od Ane, jer mu je baš u to vreme bio potreban neki čovek. Stanje u Izraelu bilo je toliko loše da Bog nije imao čoveka koga bi mogao koristiti za sebe i ostvarenje svojih planova. Da bi dobio čoveka, trebalo je da Bog pridobije ženu da ga od nje dobije na dar. Stoga je tako postupao s njenim srcem.

Ana se za sina molila mnogo godina. Za sina u kome će uživati i radovati mu se, sina koji će prekinuti svekoliko ponižavanje od strane one druge žene. Ana je molila da joj Bog da sina i skine sramotu s nje. Na kraju se molila i obećavala: "Ako... daš sluškinji svojoj muško čedo, ja ću ga dati Gospodu dokle je god živ." Ona je najzad uskladila svoje s Božjim namerama i planovima.

Sveštenik joj odgovori: "Idi s mirom; a Bog izrailjev da ti ispuni molbu, zašto si ga molila." Ana se vratila kući. Bog je dao da zatrudni. Rodila je sina i dala mu ime Samuilo. On je postao prorok, sveštenik i jedan od najistaknutijih vođa Božjeg naroda u Starom zavetu.

Da, Bog je celo to vreme želeo da Ani da sina, ali je odgovor na njene molitve odlagao da bi se želja njenog srca uskladila s njegovom namerom.

Ne obeshrabrujte se ako Bog odlaže odgovor na vaše molitve. Možda želi da vam pruži mnogo više od onoga što vi molite.

Bog tačno zna kada treba da odgovori na vašu molitvu. Isus je svojim učenicima rekao da čekaju u Jerusalimu dok ne prime Očevo obećanje "koje ste", reče im "čuli od mene: Jovan je krstio vodom, a vi ćete za koji dan biti kršteni Duhom Svetim... (primićete silu - kad Duh Sveti siđe na vas, i bićete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i samariji, i sve do kraja zemlje.)"

Izgovorivši ove reči svojim sledbenicima koji stajahu na Maslinskoj gori kod Betanije, Isus bi vaznet na nebo i oblak ga ote njihovom pogledu.

Učenici se vratiše u Jerusalim i uporno i jednodušno se moljahu. Biblija kaže da su se tako molili deset dana čekajući da Bog ispuni obećanje. Da je hteo, Bog je mogao svog Svetog Duha izliti i posle deset minuta, ali je, iz samo njemu znanih razloga, čekao deset dana (Dela 1 i Dela 2).

Koliko dugo vi možete da čekate na odgovor? Jeste li uporni?

Treba moliti dok se odgovor ne dobije.

Neke napomene o molitvi

Pavle nas u Poslanici Kološanima podstiče da "pazimo". Sanjivost je jedna od slabosti našega tela koja se naročito ispoljava dok se molimo. Dok je Isus bio u Getsimanskom vrtu i molio se, njegovi učenici su pozaspali. "Tako ne mogoste ni jedan čas probdeti sa mnom?" (Mt. 26:40). Bog želi da naš um, dok se molimo, bude svež i oštar, uvek budan. Mislim da je uvredljivo Bogu govoriti dok spavamo - to jest kada je naš um samo polu-budan.

Pavle nas podstiče i da u molitvi "bdimo u zahvaljivanju" (Kol. 4:2). Naše molitve uvek treba da sadrže i zahvalnost. Psalmi su idealan primer takvih molitava.

David se, prema onome što čitamo u njegovim psalmima, molio za sve - za sebe, za svoje prijatelje i za svoje neprijatelje. Ispunio je svoje Psalme i zahvaljivanjem Bogu i slavljenjem Boga. U Psalmima je idealan raspored molbi i zahvaljivanja. Često, mada ne i dovoljno često, dolaze mi ljudi i kažu: "Nemam nekakvih posebnih problema za koje bih vas molio da molite. Samo bih želeo da zajedno sa vama slavim Boga. Bog je bio tako dobar prema meni! Želim da vam kažem kako je divno blagoslovio moj život."

To je tako uzbudljivo! Kao pastir i propovednik slušam o tolikim problemima da me prijatno iznenadi kada čujem: "Nemam problema! Samo želim da vam kažem kako je Bog dobar!" Predivno je to slušati.

Sramotno je Boga stalno opterećivati nekim našim problemima. Treba i da mu se zahvaljujemo za ono što je za nas već učinio.

U ranim danima Sjedinjenih Država puritanci su održavali dane molitve i posta. Imali su bar jedan takav dan mesečno. Onda je neko rekao: "Ljudi, dajte da uzmemo jedan dan kada ćemo se posvetiti zahvaljivanju! Nećemo postiti i nećemo kinjiti telo, nego ćemo se radovati i gostiti, i tako Gospodu zahvaljivati za sve što je učinio." Tako je započeo Dan zahvalnosti.

Određene molbe su, svakako, nužne u našim molitvama. No, ako u molitvama uvek spominjem samo probleme, samome sebi oduzimam veliki blagoslov. O, kada bih Bogu dolazio sa više zahvaljivanja i slavljenja!

Pavle nas podstiče da molimo i za služitelje (Kol. 4:3). Uistinu, da Bog pomogne svojim slugama. Nas služitelje ljudi često uzdižu na pijedestal, smatrajući nas onima koji mi nismo. Mi smo i te kako samo ljudi! Želeo bih da sam sličniji svetome čoveku, ali nisam!

Božje sluge imaju probleme kao i svi ostali. Prolazimo kroz ista ako ne i veća iskušenja nego većina drugih hrišćana. Zbog našeg položaja duhovnog autoriteta i uloge vođenja često smo izloženi većim napadima sotone.

Služiteljima je i te kako potrebna vaša molitva. Neko je jednom upitao Čarlsa Spurdžena o razlozima njegovog uspeha. Odgovorio je: "Moji ljudi se mole za mene." Apostol Pavle je rekao: "Molite se za nas."

Za šta to Pavle želi da se molite? "Da nam Bog otvori vrata za reč" (Kol. 4:3). Dok je ovo pisao, Pavle je bio u zatvoru. Prirodno bi bilo da je priželjkivao slobodu. "Molite da Bog otvori vrata tamnice i da me izbavi iz ovog mesta." No, Pavle podstiče vernike da mole za vrata Reči Božje, da može slobodno i u sili Božjoj nagoveštavati Reč.

Molite se da mi Bog pomogne da ne budem služitelj Reči bez njene moći, koji priča mnogo, a ne kaže ništa. Molite se Bogu za mene da ne budem "izvanredan" propovednik koji će ljude zabavljati i uzbuđivati. Molite se da ne budem lenj, besposlen služitelj, neukorenjen u Božjoj Reči. Molite se da se ne ohladim i prestanem da se brinem za potrebe ljudi oko mene.

Molite se da budem i ostanem veran sluga koji obznanjuje tajnu Hristovu, koji uistinu otkriva njegovu ljubav, koji svome stadu može da bude primer poniznog življenja pred Bogom, kako on želi. Molite se za svoje služitelje, propovednike i pastire. Vaše molitve su nam potrebne, a mi ćemo se, zauzvrat, moliti za vas.

"Hristos za sve umre, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umre i vaskrse."
- 2. Korinćanima 5:15

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 206
Ukupno: 2599221
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/delotvorna/002.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.