1. Šta je molitva?
Molitva se može ispoljiti u tri osnovna oblika: kao obožavanje (hvaljenje), kao molba i kao zastupanje, a svaki od tih oblika ima svoje podvrste.
Obožavanje (hvaljenje)
Obožavanje Boga, prvi osnovni oblik molitve, temelji se na spoznaji Božje prisutnosti. Dok saznajem Božju veličinu, sasvim prirodno odgovaram s dubokim unutrašnjim poštovanjem.
Nedavno sam posmatrao neku sitnu mušicu za vreme njenoga leta. Kako je mala, a kako zanimljivo i do detalja skladno oblikovana. Bila je u stanju da pobeđuje zakon zemljine teže, da se uzdiže i ubrzava svoje kretanje u visinama. Pomislih: "Koje li mudrosti Božje!"
Obožavanje Boga i njegovog stvaralačkog uma je jedan oblik molitve - svest o tome ko je On i poštovanje prema Njemu za sve što je stvorio. Ne mogu da obuzdam svoje divljenje i poštovanje kada prepoznajem Božju mudrost, silu i dobrotu. Sasvim spontano iz mene izviru zahvaljivanje i slavljenje dok postajem svestan dobrote Božje prema meni, koju znam da ne zaslužujem.
Hrišćani bi neprestano trebalo da se nalaze u toj vrsti molitve i zajedništva s Bogom. Trebalo bi da smo svesniji Njega dok nam govori kroz prirodu. Vidimo Njegovu silu u oluji i munjama. Mirišemo Njegovu nežnost u ruži. Vidimo Njegov dizajn u cvetiću dan-i-noć... Nekad svoje divljenje izražavamo rečima; nekad ne. Jednostavno, reč je o nekom osećanju koje ispuni naša srca, osećanju koje nastaje kada posmatramo mnogovrsna Božja samoispoljavanja. Samo kažemo: "O, kako je Bog dobar!" Dok prepoznajemo Njegovu ljubav i milost, mi ga obožavamo i ostvarujemo odnos s njim.
Molba
Drugi oblik molitve je molba. Kazujem Bogu svoje potrebe i molim ga da mi pomogne. Iz dana u dan vapim Bogu da mi podari mudrost, da me vodi, da mi da snagu i pobrine se za moje potrebe.
Neki ljudi smatraju da nije u redu da iznose pred Boga svoje lične potrebe, jer je to izraz sebičnosti. Kažu da je pogrešno bilo šta moliti za sebe i da bi hrišćani trebalo da misle samo na druge. To zvuči veoma lepo, ali ne predstavlja nužno i dobru teologiju. Svakako da treba da se molim za druge ljude i njihove potrebe, ali je prirodno da se interesujem i za svoje vlastite potrebe. Možete to nazvati kako hoćete, ali lično ja imam sasvim određene potrebe, i od male sam koristi drugima sve dok se moje lične potrebe pravilno ne zadovolje.
Biblija kaže: "Težak koji se trudi treba prvi da okusi od plodova" (2. Tim. 2:6). Drugim rečima, ne možete drugome dati ono što ni sami nemate. Ne možete na nekog preneti ospice ako ih sami nemate. Stoga najpre ja moram primiti Božju milost, ljubav, snagu i moć. Primajući od Boga ja imam šta da dam drugima.
Jedan Isusov učenik je rekao: "Gospode, nauči nas da se molimo Bogu, kao što je i Jovan poučio svoje učenike." Tada je Isus postavio model molitve ili uzornu molitvu: "Oče, neka se sveti ime tvoje; neka dođe carstvo tvoje" (Lk. 11:1-2). Prvi deo molitve upućen je Bogu - to je veličanje Boga za ono što je on: "Neka se sveti ime tvoje". Zatim sledi molitva za carstvo Božje: "neka dođe carstvo tvoje." Trebamo najpre tražiti carstvo Božje i njegovu pravednost.
Deo molitve koji sledi glasi: "hleb nas nasušni daj nam svaki dan... i ne uvedi nas u iskušenje" (Lk. 11:3-4). A reč je o ličnim molbama. Imam mnogo potreba i Bog želi da mu o njima govorim. Ničega lošeg nema u tome ako od Boga zatražimo da se pobrine za naše stanarske takse ili za bilo koju drugu potrebu.
Zastupnička molitva
Treći oblik molitve, zastupanje, je vrsta molitve koja bi se mogla nazvati posao. Poštovanje Boga nije rad. Ono je doživljavanje slave! Ono je spontano, divno zajedništvo s Bogom. Nije ni izlaganje svojih potreba Bogu, ni "posao", jer sam za zadovoljavanje svojih potreba zainteresovan toliko da se u takvu molitvu lako uključujem. Ali, uključivanjem u zastupničku molitvu ja počinjem raditi.
Pavle je pri kraju svoga pisma crkvi u Kolosi pomenuo Epafrasa, jednog svog saradnika: "Pozdravlja vas vas zemljak, Epafras, služitelj Hrista Isusa koji se jednako bori za vas u molitvama" (Kol. 4:12). Molitva se ovde označava kao borba ili kao rad (Karadžićev prevod).
Zastupničkom molitvom ja dodirujem stvari koje su izvan mog malog sveta. U takvoj molitvi ne molim se za svoje, nego za potrebe ljudi oko mene. Molim za svoju porodicu, prijatelje i susede koji još ne poznaju Isusa Hrista. Molim za one koji su u telu Hristovom. Iznosim pred Boga sve raznovrsne potrebe drugih ljudi koje sam zapazio, ili sam s njima upoznat.
Borba
Oko nas je u toku neprestani sukob. Reč je o duhovnom sukobu. Postoji duhovni svet koji ne možemo uočiti našim telesnim očima. On se deli na dve suprotstavljene kategorije: sile dobra i sile zla. Ove sile su u neprestanom međusobnom sukobu. Zastupničkom molitvom, ja stupam na područje duhovne borbe i započinjem svoju bitku u tom ratu.
Apostol Pavle je rekao da ne ratujemo protiv tela i krvi, nego protiv poglavarstva, vlasti, vladara i zlih duhova na nebesima. Prema tome, treba da se "naoružamo" i odgovarajućom Božjom opremom. Pavle zatim u tom poglavlju, Efescima 6, daje spisak celokupne Božje opreme koju hrišćanin u tom duhovnom sukobu može i mora koristiti.
Naime, apostol dalje kaže da oružje naše borbe nije telesno, jer se i ne borimo u fizičkoj borbi u materijalnom svetu. Kad bismo vodili tu vrstu bitke, koristili bismo svetovno oružje. Pošto smo u duhovnoj borbi, oružje i oprema naše borbe je duhovno oružje i duhovna oprema. Ta Božja oprema ima božansku moć za rušenje neprijateljskih utvrđenja (2. Kor. 10:4).
Šta ćete raditi kada se obučete u sve to duhovno oružje? Da li ćete samo stajati? Nećete! Uključićete se u bitku! Kako? "Svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u Duhu svakom prilikom" (Ef. 6:18). Opremili ste se - krenite u boj.
Područje borbe
Područje duhovne borbe je na ovoj našoj zemlji. Cilj borbe je kontrola zemlje i pojedinačnih ljudskih života na njoj.
Zemlja s pravom pripada Isusu Hristu, koji ju je i stvorio i zatim je dao čoveku. Čovek ju je, međutim, prepustio sotoni. Isus je došao na zemlju i otkupio je za sebe. Otkupio je i nas i svet svojom krvlju prolivenom na krstu. Sotona je kratko vreme - dok je Isus visio na krstu - mislio da je pobednik, ali trećega dana Isus je ustao iz groba, pobedivši smrt, pakao, grob i sotonu.
Pisma kažu da je Isus došao da razori đavolska dela, što je i učinio na krstu (Jev. 2:14). Pobedio je sotonske vojske, uništio vlasti i sile koje su bile protiv nas, pribio ih na svoj krst, dotukao ih tamo i zatim ih pokazao kao pobeđene, objavivši svima svoju pobedu. Danas svet s punim pravom pripada Isusu Hristu. Ipak, Sotona silom nastoji ponovo zadobiti vlast i kontrolu nad zemljom.
Isus Hrist takođe ima taktiku kojom osvaja svet. On, svakako, ne primenjuje nasilje i silu. Isus nastoji ljubavlju da privuče ljude sebi i u svoje carstvo. Na zemlji se, prema tome, nastavlja borba za kontrolu pojedinačnih ljudskih života. Kako bi ljude zadržao u svom taboru, sotona koristi svu svoju moć i sve vrste pritiska. Isus, pak, svojom ljubavlju blago i nežno podstiče ljude da mu se predaju i podrede mu svoje živote.
Zastupnička molitva će vas uvesti direktno u sam vrh borbe. Ona postaje posao jer se postavljate protiv sila mračnoga sveta i pakla. Tom molitvom jurišate na neprijateljske tvrđave. Razobličujete inače nevidljivu moć koju sotona ima nad životima ljudi oko nas. Molitvom rušite bedeme i razarate neprijateljska uporišta oko života ljudi za koje se molite. Oslobađate ih sile koja ih drži u zarobljeništvu.
Takva vrsta molitve - ratovanje molitvom u Duhu - uistinu postaje pravi i naporan rad. Počinjete shvatati šta je Pavle mislio kada je rekao da se Epafras "mnogo trudi" u molitvama (Kol. 4:13). Slavno je otkriće da je molitva odlučujući činilac u toj duhovnoj borbi.
Sotona je izuzetno tvrdoglav i uporan ratnik, koji svoju žrtvu napušta samo kada je na to primoran. Stoga vaša molitva mora biti vrlo određena. Uopštene i prazne molitve kao što su "Bože, spasi svet" neprijatelj neće ni osetiti. Ali, kad pred Boga donesete život nekog pojedinca i kada ga tražite za Isusa Hrista, vi ćete ući u žestok duhovni boj.
"Gospode, Đorđe je vezan sotonskom silom. Njegov život je ruševina. On ne zna šta treba da radi. Ustajem protiv tog dela sotone u ime Isusa Hrista i u ime pobede Isusa Hrista na krstu. Oče, oslobodi ga sotonske sile koja ga danas drži zarobljenog. Oslobodi ga da bi mogao da upozna ljubav Isusa Hrista. Gospode, neka tvoj Duh govori njegovom srcu i neka prekine sotonska dela koja su ga zarobila." Na ovaj način mi, dakle, oslobađamo ljude sotonskih zamki koje ih drže zarobljene.
Dalje, važno je shvatiti da je sotona vrlo uporan. Morate nastaviti da molite čak i kada već vidite neku pobedu, da biste održali već osvojeno. Onog trenutka kad budete osvojili neko "područje" sotona će se okrenuti i napasti vas ne bi li povratio ono što je izgubio. Morate očuvati područje koje ste tražili u ime Isusa Hrista. Treba da budemo istrajni u molitvi. Područje koje je kroz molitvu zadobijeno od neprijatelja mora se i držati molitvom. Mnogo puta činimo veliku grešku kada počnemo zapažati neke znake pobede u životu osobe za koju se molimo. Možda je prihvatila Hrista ili je počela čitati Bibliju, pa mi prestajemo moliti za nju. Ali često seme još nije pustilo koren i neprijatelj dolazi da ga uzme. Treba da nastavimo moliti čak i kada već vidimo neke znake pobede.
Divna i slavna je činjenica da je sotona već izgubio rat. Mi se spremamo za borbu čiji je ishod već poznat. Isus je već pobedio sotonu koji se mora povući kada na njega pođemo u sili i autoritetu Isusa Hrista. Zahtevajte pobedu u Isusu Hristu i ljudski životi će se - jedan po jedan - oslobađati sotonske vlasti. Slavnim oružjem molitve rušite tvrđave neprijatelja ljudi.
Dodajmo da je Bog omogućio molitvu i svojoj najslabijoj deci. Može da se moli svaki hrišćanin, bez obzira na svoje duhovno stanje. Da biste se uključili u duhovni rat ne morate biti duhovni div. Ne treba da se plašite neprijatelja - on je već poražen.
Sotona dobro zna da molitva obznanjuje njegov poraz. On će se više truditi da se vi ne molite, nego za bilo šta drugo u vašem životu. Preduzeće sve da vam moljenje "izmakne". Navodiće vas ponekad na neke druge aktivnosti, jer zna koliko su one nedelotvorne ako nisu potpomognute molitvom.
Iznenadićete se koliko će vas raznih stvari uznemiravati kada budete kleknuli da se molite. Zazvoniće telefon. Doći će vam neko na vrata. Odjednom ćete se setiti da nešto treba da uradite. Stoga, kada se molim, uzmem olovku i papir, i zapisujem sve čega god se setim. Inače sam u iskušenju da prekinem molitvu, ustanem i počnem odmah rešavati sve čega sam se setio. Sotona će učiniti sve da se vi ne biste molili.
Zastupnička molitva je stvaran posao. Ona je stvarni sukob u ratu protiv sotone. Ona je odlučujući činilac, i zbog toga se sotona toliko bori protiv vaše molitve.
Zamislite da vas neko napadne u nekoj mračnoj ulici. Počinje rvačka borba. Ako napadač dograbi nož, cela će se borba usredsrediti na to da se nož dobije pod kontrolu. Prirodno je što zaboravite da napadača udarite u nos. Hvataćete njegov zglob pokušavajući da mu izbijete nož iz ruke, jer je nož postao odlučujući činilac u borbi.
Sotona zna da vam molitva omogućuje pobedu i obznanjuje njegov poraz. On zna da je to odlučujući činilac duhovne borbe. Sve će učiniti da bi vas obeshrabrio da postanete malodušni i da se ne molite.
Upornost
Ne odustajte ako odgovor na vašu molitvu ne dođe odmah! Pavle kaže da se Eprafras "mnogo trudi" u molitvi za Kološane (Kol. 4:13). Mislim da Epafras nije rekao: "O Bože, blagoslovi crkvu u Kolosi! U Isusovo ime, amin." Ne, on je čekao pred Bogom, revnosno zastupajući dobrobit i blagoslov toj crkvi; činio je to neumorno, iz dana u dan.
Mi često odustajemo baš kada bi trebalo da izdržimo još samo malo. Kad god sotona počinje da gubi kontrolu nad nekim čovekom ili u nekoj situaciji, on preduzima svoj poslednji, očajnički napad. A mi često baš u tim momentima postajemo umorni i odustajemo, napuštajući borbu neposredno pre nego što bismo pobedili.
Neki gospodin Darbi bio je vlasnik razgranatog osiguravajućeg zavoda na Istočnoj obali Sjedinjenih Država kada ga je zadesila tzv. "zlatna groznica". Ostavio je na neko vreme svoj posao i otišao u Kolorado. Izvršio je neka istraživanja i pronašao veoma bogatu zlatnu žilu u brdima. Vratio se na Istočnu obalu i ubedio prijatelje da investiraju svoj novac u kopanje zlata. Osnovali su svoju korporaciju, kupili potrebnu opremu i počeli da kopaju tu bogatu žilu zlata.
U trenutku kada su otprilike otplatili sve svoje dugove, izgubila se žila zlata. Zlata je bilo sve manje i bilo je sve slabijeg kvaliteta. Investitori su kopali i dalje, ali su se vremenom ponovo zadužili. Gospodin Darbi je jednog dana napokon odustao. Zatvorio je rudnik i obustavio kopanje. Rudnik i opremu prodao je uskoro nekom trgovcu svega i svačega i otišao u Denver. Dobio je svega nekoliko stotina dolara. Gospodin Darbi je požurio kući.
Sitni trgovac pozove nekog geologa da istraži rudnik i područje oko njega. Geolog se vratio s izveštajem: "Ako počnete kopati jedan metar dalje od mesta do kojeg je kopajući stigao gospodin Darbi, naići ćete na nastavak te iste bogate žile zlata." Trgovac je postao najbogatiji vlasnik rudnika u državi Kolorado. Samo jedan metar! Pitam se koliko puta mi odustajemo samo jedan metar pre izvojevane pobede!
Pozivajte se na Božja obećanja
Isus Hrist nam je dao mnoga velika obećanja u vezi s molitvom. "Zaista, kažem vam, što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu... ako se dvojica od vas na zemlji slože u svakoj stvari koju zamole, daće im Otac moj koji je na nebesima" (Mt. 18:18-19). Broj molilaca: dvojica od vas. Mesto moljenja: na zemlji. Predmet molitve: u svakoj stvari. "Daće im Otac moj koji je na nebesima." To je sveobuhvatno i slavno obećanje!
Isus je takođe obećao: "Imajte veru u Boga. Zaista, kažem vam, ko kaže ovoj gori: digni se i baci se u more, a ne posumnja u svome srcu, nego veruje da će biti ono što govori, biće mu" (Mk. 11:22-24). Kakvo veliko obećanje!
Isus je rekao i sledeće: "Što god zaištete u moje ime, to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. Ako me što zamolite u moje ime, ja ću učiniti" (Jn. 14:13-14). Što god!
Još jedno obećanje: "Ako ostanete u meni i moje reči ostanu u vama, ištite što god hoćete, i biće vam" (Jn. 15:7). Takođe, "Zaista, zaista, kažem vam, ako u moje ime zatražite što od Oca, daće vam. Do sada niste ništa tražili u moje ime; tražite i dobićete, da vaša radost bude potpuna" (Jn. 16:23-24). Gospod vas ovom prilikom podstiče da ga za štogod molite i pri tom daje obećanje da će molitvu uslišiti.
Sve ovo su veoma široka obećanja u vezi s molitvom. Kome su ona upućena? Isus ovde nije govorio velikim masama. U svakom od pomenutih slučajeva Isus je govorio svojim učenicima. Ko se može označiti kao učenik Isusa Hrista? Isus je rekao: "Ako ko hoće da pođe za mnom, neka se odreče sebe samoga, uzme krst svoj i ide za mnom" (Mt. 16:24). Isusovu molitvu obećanja može uzeti za sebe ličnost koja je porekla sebe, uzela svoj krst i sledi Isusa Hrista. Što god takva ličnost zamoli, zaželi ili priželjkuje dobiće.
Sama činjenica da je ta ličnost - Isusov učenik - porekla sebe svakako govori da ona neće tražiti stvari za zadovoljavanje njene telesnosti. Činjenica da je uzela da nosi svoj krst kazuje da neće tražiti svoju slavu. Ona će sebe smatrati mrtvom sa Hristom. Hristov učenik se identifikuje samo u stvarima koje Bog želi: on potpuno predaje sebe, svoje ambicije i ceo svoj život Isusu Hristu. Pravi stav u molitvi uvek je: "ali neka ne bude moja volja nego tvoja."
Pravo na Božja snažna obećanja u vezi s vašim molitvama dobijate samo ako se odreknete sebe, ako uzmete svoj krst i ako idete za Isusom Hristom.
Kada je odgovor ne
Gospod nam ne mora dati ono što molimo ako za nas i naše živote ima neku uzvišeniju nameru ili neki viši zadatak.
Mojsije je molio da mu Bog dozvoli ulazak u Obećanu zemlju. Bog je odgovorio: "Što mi ne vjerovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, zato nećete odvesti zbora toga u zemlju koju sam im dao." Mojsije, iako veliki duhovni vođa koji je s Bogom razgovarao licem u lice, nije mogao da uđe u Obećanu zemlju (4. Moj. 20:7-12).
Od tada kroz sve protekle vekove roditelji su uzimali decu na kolena i pričali im o veličanstvenom Božjem činu oslobođenja dece Izrailja iz Egipta i kako ih je Bog uveo u njihovu vlastitu zemlju. Pričali su im o Mojsiju koji se uspeo na brdo i usred ognja i oluje dobio Božji zakon; čije je lice zatim sjalo tako da ga je morao pokriti; o Mojsiju koji je ispružio svoj štap i tako razdvojio vodu mora. A onda bi, skoro šapatom, rekli svojoj deci: "Ali Mojsije nije mogao ući uz zemlju jer nije poslušao Boga." Bog nije potvrdno odgovorio na Mojsijevu molitvu da bi mogao izraelski narod učiti lekciju o potpunoj poslušnosti.
Razmišljam o Pavlovom trnu u telu. Rekao je: "Tri puta sam molio Gospoda da (trn) odstupi od mene." Ali Bog ga nije oslobodio te nevolje. Zbog čega? Bog je Pavlu dao čitavo obilje objava, i taj trn u telu bio je potreban da ga na zemlji drži poniznog. "Dat mi je trn u telu, satanin anđeo, da me ćuška - da se ne ponosim." Da bi mi Bog mogao dati više, veli Pavle, "stoga ću se najradije hvaliti svojim slabostima, da se Hristova sila nastani u meni" (2. Kor. 12:7-10). Pavle se, u stvari, naučio radovati tom nevoljnom trnu, jer je zbog te slabosti doživljavao Božju silnu snagu.
Pogledajte Isusovu molitvu koja nije bila uslišena. Mada je tri puta molio - "Oče moj! Ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša" - ipak ju je ispio. Zato što je Bog želeo da ponudi spasenje svakome od nas. Svakako treba zapaziti da je Isus, i kada je Ocu iznosio svoju želju, ipak dodao ono što je nužno da se pridoda svakoj molitvi: "Ali neka ne bude moja volja nego tvoja" (Lk. 22:42). To je ključ poslušnosti i molitve. "Gospode, evo ovo te molim. Ovo želim. Ali, ne kako ja hoću. Neka bude kako ti hoćeš." Ima li veće i uzvišenije molitve
Nedelotvorne molitve
Mnoge molitve su nedelotvorne. Uzdižu se, ne spuštajući ništa. A Bog ipak odgovara na molitve. Reč je o nadahnuću koje stoji iza svake molitve; jer ako Bog nikada ne bi odgovorio, niko se više ne bi molio. Ali zašto toliko mnogo molitava ne postiže ono radi čega se izgovaraju?
Plodotvornosti vaših molitava mogu smetati neke određene stvari. Pre svega, ne možete očekivati odgovor od Boga ako tolerišete neki greh u svom životu. Isaija je objavio: "Gle, nije okraćala ruka Gospodnja da ne može spasti, niti je otežalo uho njegovo da ne može čuti. Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i grijesi vaši zakloniše lice njegovo od vas, da ne čuje" (Isa. 59:1-2). Želim često da optužim Boga kada na svoje molitve ne dobijam odgovor. Ali, greška je moja. Ima neki greh koji ne želim da priznam. David je rekao da mu Bog ne bi uslišio molitvu kada bi u srcu na zlo mislio (Ps. 66:18).
Kako je Isaija iskazao, greh prekida vaš odnos s Bogom. Kao kad se prekida telefonska žica. Možete vrteti koji god broj hoćete. Možete govoriti vrlo revnosno i ubedljivo, ali - nemate "vezu". Poruka nigde ne stiže.
Molitva u takvom slučaju postaje velika obmana. Mnogi ljudi govore. "Znam da ne živim kako bi trebalo, ali ja i dalje molim." No, njihove molitve nemaju nikakvu vrednost. Greh u njihovom životu ozbiljno je poremetio njihov odnos s Bogom. Njihov greh ih je odvojio od njihovog Boga.
Sledeći razlog zbog kojeg su molitve često nedelotvorne je stav nepraštanja. Isus je puno govorio o praštanju. Pred kraj uzor-molitve Isus je posebno istakao jednu stvar. Ako nećete ljudima opraštati njihovih pogrešaka, Otac ni vama neće oprostiti vaše prijestupe (Mt. 6:15). Važno je opraštati. Ne možete doći k Bogu dok prema nekom bratu gajite zamerke. Vaš nepraštajući duh učiniće da vaše molitve budu nedelotvorne.
Sebičnost je takođe razlog nedelotvornosti molitve. Jakov je rekao: "Nemate zato što ne ištete" (Jak. 4:2). Često mi dolaze ljudi da bi mi izneli mnoge duge priče o svojim problemima. Pitam ih: "Jeste li se molili?" Pa, nisam još..." A baš molitvom valja započeti! Nemate zato što ne molite. No, Jakov ima još nešto da kaže: "Vi ištete i ne primate," - evo naše poteškoće - "zato što zlo ištete, - da u svojim slastima potrošite" (Jak. 4:3). Stvarni motiv mnogih molitvi možemo okarakterisati kao sebičan ponos.
Još kao student, jednom sam molio Boga da mi da lepi mali kabriolet Ford '36. O, kako sam želeo da imam taj automobil! Rekao sam Bogu koja dobra dela ću činiti za njega tim autom, koliko ću dece dovoziti u crkvu u Nedeljnu školu - samo da mi Bog da Ford '36! Od kabrioleta nije bilo ništa i ja sam razmišljao - kako je Bog mogao tako da pogreši!?
Znam zbog čega ga nisam dobio. Bog je mogao da vidi kako u svojoj mašti vidim sebe u vožnji ulicama oko škole, kako pretičem "obične starudije" i plenim poglede svih zgodnih devojaka iz škole. Bog je znao da bih se ja uobrazio zbog lepog kabrioleta Forda '36. Tako sam dobio Model A, koji je bio sličan traktoru.
Veliki deo naših molitava je sebičan, usmeren na zadovoljavanje našeg egoizma. Kao što sam već istakao, postoje stvarne potrebe o kojima Bog želi da se brine. Za njih treba da se molim. Moram, međutim, biti oprezan da ne bi sve moje molitve bile usmerene na zadovoljavanje samo mojih potreba.
Par pomoćnih saveta
Evo nekih plodotvornih molitvenih "pravila" do kojih sam došao na osnovu svog iskustva. Pre svega, Božju volju učinite svojom molitvom. Kako? Otkrijte Božju volju iz Božje Reči. Bog vam je u Bibliji objavio svoju volju i nameru. Dajte Pismu mesta u svojim molitvama. Molitva je često puki monolog i vi ste strana koja stalno govori, a to nije pravi odnos i pravo zajedništvo. Odnos je uvek dijalog: govorenje, ali i slušanje onoga što vam Bog govori u svojoj Reči.
Recite Bogu svoje potrebe i potrebe ljudi oko vas. Iskažite mu šta vidite, osećate i želite, a zatim se okrenite ka Reči i Bog će govoriti vama. Poslužiće vam i pokazati svoj plan i njegovu volju za vaš život.
Zatim mu dođite ponovo: "Dobro, Gospode, evo to je ovde u tvojoj Reči. Shvatio sam šta želiš i molim za to u ime Isusa Hrista." Uči da slušaš i slušaj glas Božji dok ti govori Duhom svojim. U Prvoj Mojsijevoj 32, kada je Jakov čuo da njegov brat Ezav, koji teži da ga ubije, dolazi da ga susretne sa četiri stotine ljudi, jako se uplašio. To ga je navelo da moli, a u svojoj molitvi Jakov je podsetio Boga na obećanje koje mu je dao. Rekao je: "Bože oca mojega Abrama i Bože oca mojega Izaka, Gospode, koji si mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja ću ti biti dobrotvor!" Jakov se molio na osnovu Božje reči date njemu.
Molitva treba da je upućena Ocu, sa autoritetom Isusovog imena. Vi kao takvi, u stvari, i nemate pravo da dođete na prijem kod Boga. I ne postoji način da steknete to pravo. Jedini put da dođete na razgovor kod Oca je kroz Isusa Hrista. Isus je rekao: "Ja sam put i istina i život; niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene" (Jn. 14:6).
Zamolite Oca da vam pomogne u zadovoljavanju vaših potreba, ali ga molite u ime Isusa Hrista. Samo kroz Isusa i po njemu imate pravo da dođete Ocu. Otac će vas saslušati i bićete prihvaćeni zbog Isusa. Kada kucate - koristite ime Isusovo. Ako mu kucam na vratima i kažem: "Oče, ovde je Čak. Želeo bih da razgovaram s tobom." On bi verovatno upitao: "Ko je taj Čak? S kakvim pravom kucaš na moja vrata?" Ali kad kucam i kažem: "Oče, ovde je Čak, a dolazim u ime Isusovo", odgovor će biti: "Uđi, Čak! Toliko si mi nedostajao!"
Koristi svoje oružje
Molitvom se postiže više nego bilo kojim drugim posredovanjem. Zaprepašćuje nas što čovek toliko često gubi bitke, iako mu je Bog dao tako snažno oružje - drži ga u svojim rukama, ali ga ne koristi.
Hrišćani često brane svoje oružje. Na primer, kada ljudi napadaju istinitost Biblije, mi je branimo. Nemojte braniti Bibliju koja je veliko oružje. Koristite ga! Učestvujete u tuči. Napadaču nećete reći. "Gledaj! Pazi čoveče! Ovaj mač ima najoštrije sečivo u gradu. Čak je dobio i nagradu!" Nećete braniti svoj mač! Koristićete ga!
Isto tako mi neprestano govorimo o molitvi kao našem oružju. Ne govorite i ne razglabajte o molitvi. Molite. Koristite oružje koje vam je Bog dao i pobedite svog protivnika!
