Glava III.
Hrišćanin sišao s puta
Dok je Hrišćanin tako sam išao,(1) ugledao je u daljini jednog čoveka koji mu se približavao preko polja. Pošto su im se putevi ukrštali, uskoro su se sreli. Čovek se zvao Svetan Mudrijašević,(2) i stanovao je u mestu Plotskom,(3) jako velikom gradu koji se nalazio nedaleko od mesta gde je Hrišćanin bio rođen. Kada je čovek ugledao Hrišćanina, i pošto je već nešto čuo o njemu, jer se Hrišćaninov polazak iz grada Propada mnogo razglasio ne samo u njegovom mestu, nego i po drugim mestima,(4) i kada je primetio kako teško hoda, uzdiše i jeca,(5) otpoče razgovor sa njim.
- Kuda si naumio, dobri prijatelju, sa tolikim teretom? - upita Mudrijašević.
- Da, - reče Hrišćanin, - čini mi se da niko nije vukao toliki teret. A pošto me pitaš kuda sam pošao, kazaću ti. Idem prema onim vratima, jer mi je rečeno da će mi tamo kazati kako da se oslobodim ovog teškog tereta.
- Imaš li ženu i decu?(6)
- Imam, ali sam toliko opterećen da više ne mogu da se radujem sa njima kao ranije. Čini mi se kao da ih i nemam. - Odvrati Hrišćanin.
- Ako me poslušaš, daću ti dobar savet. - Reče Svetan Mudrijašević.
- Ako je dobar, hoću; jer mi je baš dobar savet i potreban.
- Ja bih ti preporučio da se ti što pre oslobodiš tog tereta,(7) - poče Mudrijašević da ga savetuje, - jer sve dok to ne učiniš nećeš imati mira u srcu, niti ćeš moći da uživaš u blagoslovu koji ti je Bog podario.
- To je upravo ono što tražim - da se oslobodim ovog tereta; - reče Hrišćanin, - ali sam nikako ne mogu da ga zbacim, a ni u našem kraju nije bilo nikoga ko bi mogao da mi ga skine. Zato sam pošao ovamo da bih ga se oslobodio.
- Ko ti je rekao da pođeš ovim putem da se oslobodiš tereta? - upita Mudrijašević.
- Jedan čovek koji mi je izgledao veoma velik i pošten. Koliko mi je poznato ime mu je Evanđelista. - Odgovori Hrišćanin.
- Mani se ti tog njegovog saveta! - reče Mudrijašević.
- Nema opasnijeg i mučnijeg puta od onoga na koji te je on uputio. Ako budeš sledio njegov savet, to ćeš i sam uvideti. Eto već te je nešto zadesilo, koliko vidim. Izgleda mi da si se iskaljao u močvari Očajnici. Ali to je tek početak nevolja koje vrebaju sve one koji idu tim putem. Poslušaj ti mene starijeg, na putu kojim ideš spopašće te još mnoge nevolje: umor, bol, glad, opasnosti, golotinja, mač, lavovi, zmajevi, tama, ukratko - smrt, i ko zna šta još? To je istina, jer mnogi o tome svedoče. Što da čovek tako nemarno propadne slušajući savet nepoznatog čoveka.(8)
- E, moj gospodine, teret na mojim leđima mi je gori od svega što si mi nabrojao. Meni se čini da mi je svejedno šta me čeka na putu; samo da se jednom oslobodim ovog tereta.(9)
- A odakle ti taj teret? - upita Mudrijašević.(10)
- Čitao sam ovu knjigu što mi je u ruci.
- Tako sam i mislio, - nastavi Mudrijašević, - i tebi se desilo kao i drugim slabićima koji se mešaju u ono što ne razumeju te zapadaju u pometnju. Ta pometnja ne samo da obeshrabruje čoveka, kao što mi se čini da se tebi dogodilo, nego ga navodi na razne opasnosti da bi dobio ni sam ne zna šta.
- Ja znam šta tražim! Oslobođenje od ovog tereta.
- A zašto tražiš olakšanje tamo gde vrebaju tolike opasnosti? - reče Mudrijašević. - Kad bi imao strpljenja da mene saslušaš, objasnio bih ti kako da nađeš ono što tražiš i bez opasnosti s kojima ćeš se suočiti na ovom putu. Da, lek je pri ruci. Pored toga, moram da dodam da ćeš umesto opasnosti naći sigurnost, prijateljstvo i zadovoljstvo.
- O, molim te gospodine, otkri mi tu tajnu!(11) - uskliknu Hrišćanin.
- Tamo u onom selu, - poče Mudrijašević oduševljeno, - koje se zove Poštenica, stanuje čovek po imenu Zakonski - veoma obazriv čovek, jako dobar na glasu, koji ume da skida ljudima terete kao što je tvoj. Koliko je meni poznato, on je već mnogima tako pomogao. On čak može da izleči i one kojima je malo udarilo u glavu zbog tog njihovog tereta. Bolje ti idi njemu da ti on pomogne. Kuća mu nije mnogo daleko odavde, a ako nije kod kuće, on ima jako dobrog sina po imenu Učtivko, koji je isto tako vešt kao i stari gazda. Tamo ćeš se otarasiti tereta. Pa i ako nemaš nameru da se vratiš u svoj stari kraj, što ti ja ne bih ni preporučio, mogao bi da pošalješ po ženu i decu da dođu, jer tamo ima puno praznih kuća koje se mogu jako jeftino dobita. Tamo je život jeftin i prijatan, a pored toga imaćeš poštene susede.(12)
Hrišćanin se sada našao u nedoumici; no ubrzo je odlučio. "Ako je to istina što mi ovaj čovek kaže, najpametnije bi mi bilo da ga poslušam." Zato reče:
- Gospodine, a kako ću doći do kuće tog dobrog čoveka?
- Da li vidiš ono brdo?(13)
- Vidim!
- Moraš preko toga brda. Prva kuća na koju naiđeš je njegova. - Reče Svetan Mudrijašević.
Pod brdom
Tako je Hrišćanin skrenuo sa svoga puta da bi potražio pomoć od Zakonskog.(14) Ali kada se približio brdu, ono mu se učinilo tako veliko i toliko se bilo nadvilo nad put, da se Hrišćanin uplašio da će mu se sručiti na glavu. Zato je zastao i nije znao šta da radi. Teret mu je sada bio još teži nego kad je išao putem. Iz brda je tada počelo da seva, (2. Moj. 19:16; Jev. 12:18-21), tako da se Hrišćanin uplašio da bi još mogao i da pogine. Spopade ga znoj i drhat.(15)
Kad hrišćane svet sa puta vraća,
To se onda jako skupo plaća;
Jer gazda Svetan može samo dati,
U ropstvu greha, vazda da se pati.
Kako je tek sada počeo da se kaje što je slušao savet Svetana Mudrijaševića.(16) Zatim ugleda Evanđelistu kako mu se približava, te pocrvene od sramote.(17) Evanđelista je prilazio sve bliže i kada mu je sasvim prišao, pogleda ga oštro i ovako mu reče:
- Otkuda ti ovde Hrišćanine? Hrišćanin nije znao šta da kaže, jer je ostao bez reči pred njim.(18) Evanđelista je tada nastavio:
- Zar ti nisi onaj isti čovek koga sam našao izvan grada Propada kako plače?
- Da, dragi gospodine, ja sam. - Priznade Hrišćanin.
- Zar te nisam uputio da pođeš prema uskim vratima?
- Jesi, dragi prijatelju.
- Kako to da si tako brzo skrenuo sa puta? Sada eto lutaš.(19) - reče Evanđelista.
- Čim sam izišao iz močvare Očajnice, sreo sam čoveka koji me je ubedio da ću u onom tamo selu naći čoveka koji će me osloboditi tereta. - Reče Hrišćanin.
- Ko je to bio?
- Izgledao je pošten(20) i mnogo me je nagovarao sve dok na kraju nisam pristao i uputio se ovamo; ali kada sam ugledao ovo brdo i video kako se nadvilo nad put, odmah sam stao da mi se ne bi sručilo na glavu.
- Šta ti je taj rekao? - upita Evanđelista.
- Rekao mi je da se što pre rešim ovog tereta. Ja sam mu odgovorio da to baš i hoću i da upravo zato idem prema onim vratima da bih primio dalja uputstva kako da dođem do mesta izbavljenja. A on reče da će mi pokazati bolji i kraći put na kome nema toliko opasnosti kao na onom na koji si me ti, prijatelju, uputio.(21) "Ovim putem," reče on, "doći ćeš do kuće jednog čoveka koji ume da skida takve terete," a ja mu poverovah(22) i skrenuh ovamo ne bih li našao oslobođenje od svoga tereta. No kad sam dovde stigao i video kako je, stao sam u strahu od opasnosti i sada ne znam šta da radim.
- Stani malo da ti pokažem reči Božije. - Reče Evanđelista. Hrišćanin je stajao sav drhteći, a Evanđelista nastavi:
- "Gledajte da ne odbijete onoga koji govori. Jer ako ne utekoše oni što odbiše onoga koji je prorokovao na zemlji, još manje ćemo uteći mi kad se uklanjamo od onoga koji govori sa nebesa... (Jev. 12:25). A pravednik moj živeće od vere, ako li ustukne, moja duša neće uživati u njemu." (Jev. 10:38; Rim. 1:17). - Zatim je to ovako protumačio: - Ti si taj koji trčiš u propast. Počeo si da odbacuješ savet Svevišnjega i da skrećeš sa puta mira, tako da si u opasnosti da propadneš.
Hrišćanin je tada pao na zemlju kao mrtav i povikao:
- Bedan li sam čovek, sad ću poginuti. (Isa. 6:5). Kad je Evanđelista to video, uhvati ga za ruku i reče:
- Svaki greh i hula oprostiće se ljudima. (Mt. 12:31; 1. Jn. 5:16). Ne budi neveran - nego veran. (Jn. 20:27).
Hrišćanin se malo oporavio i ustao drhteći pred Evanđelistom.(23) Evanđelista je tada nastavio:
- Slušaj pažljivo šta ću ti reći. Sada ću ti pokazati ko te je prevario i ko je taj kome te je poslao. Čovek koga si sreo zove se Svetan Mudrijašević i to mu ime dobro pristaje, prvo što mari samo za učenje ovoga sveta (1. Jn. 4:5); zato uvek i odlazi u crkvu u gradu Poštenicu(24), i drugo, što najviše voli to učenje, jer ga ono najbolje čuva od krsta. (Gal. 6:12). Pošto ide samo za telesnim, gleda da kvari moj put mada je on jedini pravi put. Postoje tri stvari u njegovom učenju kojih treba strogo da se čuvaš:
1. Odvukao te je sa pravoga puta,
2. Trudio se da učini da ti omrzne krst,
3. Skrenuo ti je noge na put koji vodi u smrt.(25)
Dakle, prvo treba da ti bude žao što te je odvukao sa puta i što si ti na to pristao. Time si odbacio savet Božiji i sledio savet Svetana Mudrijaševića. Gospod kaže: "Borite se da uđete na uska vrata," to jest, na vrata na koja sam te ja uputio, jer su uska vrata i uzani put koji vode u život i malo ih je koji ga nalaze. (Lk. 13:24; Mt. 7:13-14). Ovaj zao čovek te je odvratio od tih vrata i od puta koji tamo vodi i zamalo što te nije odveo u propast. Dakle, neka ti bude mrsko što te je on odvratio od puta i što si ga poslušao.
- Drugo, čuvaj se toga što on želi da ti omrazi krst, jer on treba da ti bude slađi od sveg blaga egipatskog. (Jev. 11:25-26). Pored toga, Car slave ti je rekao: "Ko hoće da spase svoj život - izgubiće ga; (Mt. 10:39; Mk. 8:35) i ako ko dođe k meni, i nije mu mrzak njegov otac, i majka, i žena, i deca, i braća, i sestre, pa i sopstveni život, ne može da bude moj učenik." (Lk. 14:26; Jn. 12:25). Kažem ti dakle, da bi trebalo da se čuvaš kad te neko nagovara da skreneš sa puta pravde i da te on neće odvesti u večni život. Gnušaj se takvog učenja.
- Treće, čuvaj se da ti ne zavede noge na put koji vodi u smrt. Seti se kome te je slao i kako taj nije mogao da te oslobodi tvoga tereta. Onaj kome te je poslao zove se Zakonski. On je sin jedne robinje koja još uvek robuje sa svojom decom, a koja je u stvari ova gora Sinaj od koje se bojiš da ti ne padne na glavu. Sada, ako su ona i njena deca u ropstvu, kako misliš da će te osloboditi? (Gal. 4:22-25). Ovaj Zakonski, dakle, ne može da te izbavi od tvoga tereta. Nikoga još nije oslobodio niti će ikada to moći, "jer ne možete da se opravdate delima zakona." Delima zakona niko živ ne može da se oslobodi svoga tereta. Gospodin Svetan Mudrijašević je neprijatelj, a gospodin Zakonski varalica. Što se tiče njegovog sina Učtivka, bez obzira što je tako ljubazan, licemer je koji ne može da ti pomogne. Veruj ti meni, ti nesretnici samo gledaju svojim praznim rečima da ti ukradu spasenje i da te odvuku sa puta na koji sam te ja poslao.(26)
Posle toga, Evanđelista se glasno pomolio da Bog potvrdi ono što je rekao. Na to se začuo glas i počelo tako da seva iz brda pod kojim je siromah Hrišćanin stajao, da se sav naježio. Začule su se sledeće reči: "Koji čine dela zakona - pod kletvom su; napisano je, naime: Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu što je napisano u knjizi zakona - da to čini."(27) (Gal. 3:10; 5. Moj. 27:26).
Sada Hrišćaninu nije bilo ni do čega više nego da umre, te zaplaka gorko, proklinjući čas u koji se sreo sa Svetanom Mudrijaševićem. Nazivao je sebe po hiljadu puta budalom što je poslušao njegov savet. Bilo ga je jako sramota, jer su saveti toga gospodina poticali od tela, te ga preovladali i odvukli sa pravoga puta. Posle toga se okrenuo Evanđelisti i ovako rekao:
- Šta ti misliš, gospodine? Da li ima još nade? Mogu li da se vratim i nastavim do uskih vrata? Da li ću zbog ovoga biti odbačen i isteran u sramoti? Kajem se što sam slušao savet toga čoveka, ali da li može da mi se oprosti moj greh?(28)
Evanđelista mu reče:
- Grdno si zgrešio, jer si učinio dva zla. Skrenuo si sa pravoga puta da bi išao zabranjenim stazama, no čuvar vrata će ipak da te primi, jer je pun dobre volje prema ljudima. Samo pazi da više ne skrećeš i ne pogineš ako mu se raspali gnev. (Ps. 2:12).
Tada se Hrišćanin uputio natrag. Evanđelista se poljubio s njim, nasmešio mu se i poželeo srećan put.(29)
