18. Utvrđenje
Želim da obratiš pažnju na sigurnost koju Pavle sa sigurnošću očekuje za sve verne. On kaže: "Koji će vas i utvrditi do samoga kraja da budete pravi na dan Gospoda našega Isusa Hrista" (1. Kor. 1:8). Ovo je vrsta utvrđivanja koje je iznad svih stvari koje se mogu poželeti. Vidiš da pretpostavlja da su osobe pravedne i predlaže da budu utvrđene u pravednosti. Zaista bi bilo užasno utvrditi čoveka u gresima i pogreškama. Zamisli utvrđenog pijanca, ili lopova ili lažova. Bilo bi žalosno za čoveka da bude utvrđen u svom neverovanju i bezbožnosti. Božansko utvrđivanje mogu uživati samo oni kojima se pokazala milost Božija. To je delo Svetog Duha. Onaj koji daje veru jača je i utvrđuje; Onaj koji rasplamsava ljubav u nama čuva je i uvećava njen plamen. Ono što nas On uči prvim učenjem, Sveti Duh čini to nama jasnijim i sigurnijim dalje nas učeći. Sveta dela se utvrđuju sve dok ne postanu navike, a sveta osećanja se utvrđuju sve dok ne postanu svakodnevno stanje. Iskustvo i praksa utvrđuju naša verovanja i naše odluke. Naša radost i bol, naši uspesi i padovi posvećeni su istom završetku; kao što je drvo pomognuto da se ukoreni nežnim kišama i jakim vetrovima. Um je naučen i raste u znanju sakupljajući razloge kako bi mi istrajali na dobrom putu: srce je utešeno, tako da se sve više pripija utešujućoj istini. Zagrljaj postaje čvršći, nit postaje jača, a sam čovek postaje čvršći i postojaniji.
Ovo nije samo prirodan rast, već je posebno delo Svetog Duha isto kao i obraćenje. Gospod će ga sigurno dati onima koji se oslanjaju na Njega za večni život. Ovim unutrašnjim delovanjem On će nas osloboditi od toga da budemo "nepostojani kao voda" i čini da budemo ukorenjeni i utemeljeni. To je deo metode kojom nas On spašava - ovo nas izgrađuje u Hristu Isusu i čini da ostanemo u Njemu. Dragi čitaoče, možeš svakodnevno tražiti ovo i nećeš se razočarati. Onaj kome veruješ će učiniti da budeš kao drvo posađeno blizu reke, tako sačuvan da ti nijedan list neće požuteti.
Kakva je snaga crkvi utvrđeni vernik! On je uteha tužnima i pomoć slabima. Zar ne želiš biti ovakav? Utvrđeni vernici su stubovi Doma Gospodnjeg! Njih ne zanosi svaki vetar doktrine niti su obuzeti iznenadnim iskušenjem. Oni su velika uteha drugima, i oni su sidra za vreme nevolja u crkvi. Ti koji započinješ sveti život jedva se nadaš da ćeš postati kao oni. Ali se ne trebaš bojati: dobri Gospod će raditi u tebi kao što je u njima. Jednog dana ćeš ti, koji si sada beba u Hristu, biti otac u crkvi. Nadaj se ovoj velikoj stvari; ali se nadaj njoj kao daru milosti a ne kao zaslugu zbog rada, ili kao proizvod sopstvenog napora.
Inspirisani Apostol Pavle govori o ovim ljudima da su utvrđeni do kraja. On očekuje od milosti Božije da ih lično sačuva do kraja njihovih života ili dok Gospod Isus ne dođe. Zaista, on je očekivao da cela crkva Božija u svakom mestu i sve vreme bude sačuvana do kraja, dok Gospod Isus ne dođe kao Mladoženja, da proslavi venčanje sa svojom savršenom Nevestom. Svi koji su u Hristu biće utvrđeni u Njemu do tog uzvišenog dana. Zar On nije rekao: "Jer ja živim, i vi ćete živeti" (Jn. 14:19)? On je takođe rekao: "I ja ću im dati život večni i nikada neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje" (Jn. 10: 28). Onaj koji je započeo dobro delo u tebi će te takođe utvrditi na dan Hristov. Delo milosti u duši nije veštački preobražaj; život dat prilikom nanovorođenja dolazi iz živog i nepokvarenog semena, koje živi i ostaje zauvek. Božija obećanja data vernicima nisu prolazna već uključuju, da bi se ispunila, vernika koji se drži svog puta prema večnoj slavi. Nas održava sila Božija, kroz veru za spasenjem. "Pravednik će se držati svog puta". Ne zbog naših zasluga ili snage već zbog toga što je to besplatan i nezaslužen dar onima koji veruju, jer su oni "održani Isusom Hristom" (Juda 1). Isus neće izgubiti ni jednu ovcu iz svog stada, nijedan deo Njegovog tela neće umreti, nijedan dragulj iz njegovog blaga neće nedostajati onoga dana kada bude gledao svoje blago. Dragi čitaoče, spasenje koje se dobija verom nije stvar koja traje mesecima ili godinama; jer je naš Gospod Isus "uzrok spasenja večnog za nas" (Jev. 5:9), a ono što je večno ne može se završiti.
Pavle takođe govori o ovom iščekivanju da će vernici iz Korinta biti: "pravi na dan Gospoda našega Isusa Hrista" (1. Kor. 1:8). Ova reč "pravi" ili bez mane je dragoceni deo našeg očuvanja. Biti sačuvan svetim je bolje nego samo biti sačuvan na sigurnom. Zaista je užasan prizor videti religiozne ljude kako srljaju iz jednog greha u drugi: oni nisu poverovali u moć našeg Gospoda da ih učini bez krivice. Životi nekih samozvanih Hrišćana su nizovi greha: nikada zaista nisu na dnu ali su veoma retko na svojim nogama. Ovo nije dobro za vernika: on je pozvan da hoda sa Bogom, i verom on može dostići čvrsto istrajavanje u svetosti; i on bi trebalo da to učini. Gospod može ne samo da nas spasi od pakla, već da nas spreči da padnemo. Mi se ne smemo predati iskušenju. Zar nije napisano: "Jer greh neće vama ovladati" (Rim. 6:14)? Gospod može sačuvati svoje verne; i On će to učiniti ako mu verujemo da može. Mi ne smemo uprljati naše odelo, već ga moramo uz pomoć Njegove milosti sačuvati da se ne uprlja od sveta: mi moramo ovo učiniti, "Mir imajte i svetinju sa svima, jer bez ovoga niko neće videti Gospoda" (Jev. 12:14).
Apostol je prorokovao za ove vernike ono za čime mi treba da težimo - da budemo sačuvani "da budemo pravi na dan Gospoda našega Isusa Hrista". Drugi prevod sadrži reč "bez mane" umesto "pravi". Možda bi najbolja reč za ovo bila "besprekoran". Bog će nam dati da poslednjeg dana mi možemo stajati bez osude, da se niko na celom svetu ne može usuditi da nas optuži i porekne da nas je Gospod otkupio. Mi imamo puno greha i nečistoće da žalimo, ali ovo nisu pogreške koje će dokazati da ne pripadamo Hristu; jer ćemo biti oslobođeni licemerja, prevare, mržnje i uživanja u grehu; jer bi ove stvari bile smrtna presuda. Uprkos našim nesavršenstvima, Sveti Duh može raditi u nama i izgraditi besprekoran karakter pred ljudima, tako da, kao Danilo, nećemo dati priliku ljudima da nas optuže za bilo kakav greh, osim za našu veru. Mnoštvo pobožnih ljudi i žena su živeli tako prozirnim životima, dosledno do kraja, da ih niko nije mogao optužiti. Gospod može reći mnogim vernima kao što je rekao Jovu, kada je Sotona stao pred Njega: "Jesi li video slugu mojega Jova? Nema onakvog čoveka na zemlji, dobra i pravedna, koji se boji Boga i uklanja se od zla" (Jov 1:8). Ovo je na šta moj čitalac mora ciljati i tražiti od Gospoda.
Ovo je pobeda vernih - da nastave da slede Jagnje Božije gde god da idu, ostajući verni pred živim Bogom. Nikada se ne smemo vratiti zlim putevima i dati razlog neprijatelju da nas optuži. Napisano je o istinskom verniku: "I nečastivi se ne dohvata do njega" (1. Jn. 5:18). Kada bi ovo bilo napisano i o nama!
Prijatelju, iako si tek na početku vernog života, Gospod ti može dati besprekoran karakter. Iako si u prošlosti puno grešio, Gospod te može osloboditi od sile pređašnje navike i može te učiniti primerom. Ne samo da te može učiniti moralnim, već može učiniti da napustiš svaku laž kako bi sledio sve što je sveto. Ne sumnjaj u ovo. I najveći grešnik može postati najsvetiji vernik. Veruj u ovo, i dobićeš po svojoj veri.
Oh, koja će radost biti besprekoran na Sudnji dan! Mi pevamo iz sveg srca, radosno pesmu:
Stajaću hrabro tog velikog dana,
Jer ko će me optužiti,
Jer sam krvlju očišćen.
Od užasnog prokletstva i srama greha?
Kako će samo divno biti kada ćemo moći da uživamo u ovoj neustrašivoj hrabrosti, kada će nebo i zemlja nestati pred licem Sudije nad sudijama! Biće divno svima koji se uzdaju samo u milost Božiju u Hristu Isusu, i tom svetom silom vode rat protiv svakog greha.