19. Zašto verni istrajavaju
Nadu, koja ispunjava Pavlovo srce za vernike u Korintu, već smo videli kao potpunu utehu onima koji strahuju za svoju budućnost. Ali zašto je on verovao da će vernici istrajati do kraja?
Želim da obratite pažnju na ove razloge koje nam on daje:
"Veranje Bog koji vas pozva u zajednicu sina svojega Isusa Hrista Gospoda našega". (2. Kor. 1:9)
Apostol ne kaže: "Ti si veran". Ne! ljudska vernost je veoma nestabilna stvar: to je ispraznost. On ne kaže: "Ti imaš verne pastore da te vode i uče, i zbog toga verujem da ćeš biti bezbedan". O, ne! Ako nas čuvaju ljudi onda ćemo biti loše sačuvani. On kaže: "Bog je veran". Ako smo mi proglašeni vernima, to je zbog toga što je Bog veran. Na vernosti našeg zavetnog Boga ceo teret našeg spasenja mora počivati. Sve zavisi od uzvišenog Božijeg karaktera. Mi smo promenljivi kao vetar, tanki kao paukova mreža, nepostojani kao voda. Ne smemo se uzdati u naše sposobnosti ili duhovna dostignuća jer je Bog veran. On je veran u svojoj ljubavi: On ne zna za promenu, niti za odustajanje. On je veran svom cilju: On ne započinje posao a onda ga ne završi. On je veran svojim vezama: kao Otac on se neće odreći svoje dece, kao prijatelj neće zapostaviti svoj narod, kao Stvoritelj neće zapostaviti delo svojih ruku. On je veran svojim obećanjima, i nikada neće dozvoliti da ijednom verniku bude prekršeno obećanje. On je veran svom zavetu koji je načinio sa Isusom Hristom i overio ga krvlju Njegove žrtve. On je veran svom Sinu, i neće dozvoliti da Njegova dragocena krv bude prolivena uzaludno. On je veran svom narodu kome je obećao večni život, od čega neće odustati.
Ova Božija vernost je osnova i kamen temeljac naše nade istrajavanja do kraja. Verni će istrajati u svetosti, jer je Bog istrajao u milosti. On istrajava da blagosilja i zbog toga verni istrajavaju u blagoslovima. On drži svoj narod, i zbog toga oni nastavljaju da drže Njegove zapovesti. Ovo je zaista dobro, čvrsto tlo na kome trebamo stajati i zaista je marljivo i postojano načelo ove knjižice koja se zove "SVE PO BLAGODATI". Zbog toga je milost besplatna i neograničena usluga koja okružuje zoru spasenja, a ista prijatna muzika može se čuti tokom celog dana milosti.
Vidiš da jedini razlozi za nadu da ćemo istrajati do kraja, i biti besprekorni, nalaze se u našem Bogu: ali su u Njemu ovi razlozi zaista mnogobrojni.
Oni počivaju prvo u onome šta je Bog učinio. On je otišao toliko daleko sa blagoslovima da nije moguće da se vrati nazad. Pavle nas podseća da nas je On: "pozvao u zajednicu njegovog Sina Isusa Hrista". Da li nas je pozvao? Onda se poziv ne može povući zbog toga što se "Bog neće pokajati za svoje darove i zvanje" (Rim. 11:29). Od samog poziva milosti Gospod ne odustaje. "A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi" (Rim. 8:30): ovo je nepromenljivo božansko pravilo. Postoji poziv za sve, koji kaže: "Jer su mnogi zvani ali je malo izabranih" (Mt. 22:14); ali ovaj poziv o kome govorimo je druga vrsta poziva koji pokazuje posebnu ljubav i zbog koga je neophodno ono za šta smo pozvani. Ovakav je slučaj sa pozvanima kao što je Avramovo seme, o kome je Gospod rekao: "Pozvao sam te sa kraja sveta, i kažem ti: Ti si moj sluga, ja sam te izabrao i neću te oterati".
U onome šta je Gospod učinio vidimo jake razloge za naše očuvanje i buduću slavu, zato što nas je Gospod pozvao u zajednicu njegovog sina Isusa Hrista. To znači u partnerstvo sa Isusom Hristom, i hteo bih da pažljivo pogledamo šta to znači. Ako si zaista pozvan božanskom milošću, onda moraš doći u zajedništvo sa Gospodom Isusom Hristom kako bi bio zajedno sa Njim naslednik svih stvari. Zbog toga si jedno sa Njim u očima Svevišnje ga. Gospod Isus je odneo tvoje grehe na sopstvenom telu na krst, i bio je proklet zbog tebe; a u isto vreme je postao tvoja pravednost, tako da si opravdan u Njemu. Ti si Hristov i Hristos je tvoj. Kao što je Adam bio predstavnik svojih potomaka tako je i Isus predstavnik svih koji su u Njemu. Kao što su muž i žena jedno, tako je Isus jedno sa svima koji su ujedinjeni u Njemu verom; a to je toliko čvrsto jedinstvo da se ne može prekinuti. Više od ovoga, verni su članovi Hristovog tela, tako da su jedno sa Njim u jedinstvu ljubavi, života i večnosti. Bog nas je pozvao u to zajedništvo, ovu zajednicu, ovo partnerstvo, i ovom činjenicom nam je dao zavet i znak da smo utvrđeni do kraja. Ako se odvojimo od Hrista onda ćemo biti jadni i smrtni pojedinci, koji će uskoro umreti i podleći uništenju. Ali, kao jedno sa Hristom mi učestvujemo u Njegovoj prirodi i dobili smo Njegov besmrtni život. Naša sudbina je povezana sa našim Gospodom, i sve dok On ne može biti uništen takođe nije moguće ni nas uništiti.
Razmišljaj puno o ovom partnerstvu sa Sinom Božijim koji teje pozvao: jer se sva tvoja nada nalazi u Njemu. Nikada ne možeš biti siromašan dokje Isus bogat, jer si ti jedno sa Njim. Nedostatak te nikada ne može napasti jer si ti suvlasnik sa Njim koji je Vlasnik neba i zemlje. Nikada ne možeš propasti;jer iako je jedan od partnera u firmi siromašan kao crkveni miš, i iako je na ivici bankrotstva da ne može platiti ni delić svog duga; ipak je onaj drugi partner nezamislivo i neshvatljivo bogat. U ovakvom partnerstvu ti si podignut iznad svih briga na ovome svetu, promenama u budućnosti i strahotama kraja sveta. Gospod te je pozvao u zajedništvo sa svojim Sinom Isusom Hristom, i time te postavio na večno bezbedno mesto.
Ako si zaista vernik onda si jedno sa Isusom, i zbog toga si na sigurnom. Zar ne vidiš da ovo mora biti tako? Moraš biti utvrđen do dana Njegovog ponovnog dolaska, ako si zaista jedno sa Isusom neopozivim delom Božijim. Hristos i verni grešnik su u istom čamcu: ukoliko Isus ne potone, vernik se nikada neće udaviti. Hristos je uzeo svoje otkupljene ljude u ovakvu zajednicu sa sobom, da je prvo morao biti ubijen, savladan i obeščašćen kako i poslednji od njegovih otkupljenih ne bi bio povređen. Njegovo ime je na čelu firme, i sve dok to nije obeščašćeno mi smo sigurni da nećemo propasti.
Zato, sa krajnjom sigurnošću, hajdemo napred u nepoznatu budućnost, večno povezani sa Isusom. Ako ljudi iz sveta viču: "Ko je ona što ide gore iz pustinje naslanjajući se na dragoga svoga?" (Pesma 8:5), mi ćemo radosno priznati da se mi oslanjamo na Isusa, i da se mislimo oslanjati na Njega sve više i više. Naš verni Bog je nepresušan izvor užitka, i naše zajedništvo sa Sinom Božijim je reka puna radosti. Znajući ove veličanstvene stvari mi ne možemo biti obeshrabreni: naprotiv, vikaćemo kao Apostol: "Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije koja je u Hristu Isusu Gospodu našemu" (Rim. 8:39).
