9. Kako možemo opisati veru?
Kako bi malo pojasnili veru, daću ti nekoliko primera. Iako samo Sveti Duh može učiniti da moj čitalac progleda, moja je dužnost i radost da obezbedim koliko god mogu svetla, i da se molim da uzvišeni Gospod otvori slepe oči. O, kada bi moj čitalac molio istu molitvu za sebe!
Vera koja spasava ima sličnosti sa ljudskim osobinama.
To je oko koje vidi. Mi okom približavamo ono što je daleko; mi možemo približiti sunce i daleke zvezde našem umu samo jednim pogledom. Tako i verom mi dovodimo Gospoda Isusa blizu nas; i iako je On daleko na nebu, On ulazi u naše srce. Samo pogledaj u Isusa; ova pesma je zaista istinita:
Ima života u pogledu na onog koji je Raspet,
Ima života ovog trenutka za tebe.
Vera je ruka koja dohvata. Kada se naša ruka dohvati nečega, ona tačno radi ono što vera čini kada prisvaja Hrista i blagoslove Njegovog otkupljenja. Vera kaže: "Isus je moj". Vera čuje o krvi koja prašta i viče: "Prihvatam te da me opravdaš". Vera uzima nasledstvo Isusa koji je umro za tebe; i ono zaista pripada veri, jer je vera Hristov naslednik; On je dao sebe i sve što ima veri. Uzmi, prijatelju, ono što je milost obezbedila za tebe. Nećeš biti lopov, jer imaš božansku dozvolu: "Koji god želi, neka slobodno uzme vodu života". Onaj koji može imati bogatstvo da ga jednostavno uzme zaista bi bio budala kada bi ostao siromašan.
Vera su usta koja se hrane Hristom. Pre nego nas hrana može nahraniti moramo je prvo uzeti. Ovo je jednostavna stvar - jesti i piti. Mi voljno primamo u usta ono što je naša hrana, i onda se slažemo da to ode dole, gde će se svariti i kasnije apsorbovati u našem telu. Pavle kaže, u njegovoj poslanici Rimljanima 10:8: "Blizu ti je reč u ustima tvojim i u srcu tvojemu". Sada, sve što bi trebalo da uradimo je da to progutamo, kako bi otišlo u dušu.
O, kada bi ljudi imali apetit! Jer onaj ko je gladan koji vidi meso pred sobom ne mora učiti kako da ga pojede. "Daj mi", rekao bi, "nož i viljušku, i šansu". On je u potpunosti bio spreman da učini sve ostalo. Zaista, srce koje je gladno i žedno za Hristom treba samo da zna da je On besplatan, i odmah će ga primiti. Da je moj čitalac u takvoj prilici, ne sme oklevati da primi Isusa, jer može biti siguran da ga niko neće kriviti zbog toga jer "koji ga god primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji" (Jn. 1:12). On nikada ne odbija ljude, već prima sve koji dođu i postaju Njegovi sinovi zauvek.
Potrage za životom oslikavaju veru na mnogo načina.On veruje u zavetni dogovor, da vreme sejanja i žetve neće prestati, i on dobija nagradu za svoju veru.
Trgovac stavlja svoj novac u banku, i veruje u iskrenost i verodostojnost banke. On poverava svoj kapital u ruke drugog čoveka, i oseća se lagodnije tako nego da mu novac stoji u gvozdenom sefu.
Mornar se predaje moru. Kada pliva on sklanja svoje stopalo sa dna i oslanja se na more koje ga nosi. On ne bi mogao da pliva a da se u potpunosti nije predao vodi.
Kovač stavlja dragoceni metal u vatru koja izgleda kao da će ga proždreti, ali ga on ponovo dobija natrag iz peći očišćenog zbog toplote.
Ti se nikamo ne možeš okrenuti u životu a da ne vidiš veru kako radi između dvoje ljudi, ili između čoveka i zakona prirode. Sada, kao što verujemo u svakodnevnom životu, tako moramo verovati Bogu koji se otkrio u Hristu Isusu.
Vera postoji u različitim osobama u različitim oblicima, u zavisnosti od stepena njihovog znanja, ili rasta u milosti. Kada si dole na obali mora videćeš jednu vrstu školjke, prilepak, prilepljene za stene. Ako bi prešao nežnom tkaninom preko stena; onda udariš u školjku brzo svojim štapom, školjka će se odlepiti. Ali, probaj da to uradiš sa sledećom: jer si im dao upozorenje. One su čule udarac kada si udario njihovog komšiju, tako da će se sada prilepiti svom svojom snagom. Nikada ih nećeš moći skinuti! Udaraj koliko god želiš, ali ćeš uskoro slomiti kamen. Naš mali prijatelj, školjka, ne zna puno, ali se lepi.Ona ne zna geološki sastav stena i kamenja, ali se prilepljuje. Ona može da se lepi jer je našla nešto za šta može da se uhvati: to je svo znanje koje školjke imaju, i to koriste radi svoje sigurnosti i spasenja. Život jedne školjke je da se prilepljuje na kamen, a grešnikov život je da se prilepljuje Hristu. Na hiljade Božijih ljudi nemaju veću veru od ovoga; oni znaju dovoljno da se prilepe Hristu svim svojim srcem i dušom, i ovo je dovoljno za mir i večnu bezbednost. Isus Hristos je njihov Spasitelj jak i moćan, nepokretna i nepromenjiva stena; oni idu k Njemu po život, i ovo ih prilepljavanje spašava. Čitaoče, zar se ne možeš prilepiti? Učini to odmah!
Vera se vidi kada se jedan čovek oslanja na drugog zbog saznanja daje ovaj superiorniji od njega. Ovo je viša vera; vera koja zna razlog zavisnosti, i tako i deluje. Ja mislim da školjka ne zna puno o steni; ali kako njena vera raste ona postaje sve pametnija. Slepac veruje svom vodiču zato što zna da njegov prijatelj vidi, i verujući, on hoda tamo gde ga njegov vodič vodi. Ako je taj nesrećni čovek rođen slep on ne zna šta je vid; ali zna da vid prstoji, i da ga njegov prijatelj ima, i zbog toga slobodno stavlja svoju ruku u ruku onoga koji vidi, i sledi njegovo vođstvo. "Jer po veri živimo ne po gledanju" (2. Kor. 5:7). "Blago onima koji ne videše i verovaše" (Jn. 20:29). Ovo je najbolji prikaz vere koji postoji; mi znamo da Isus ima u sebi zasluge, silu i blagoslov koje mi nemamo, i zbog toga mu se rado predajemo da nam bude ono što mi ne možemo sami biti. Mi mu verujemo kao što slepac veruje svom vodiču. On nikada nije izdao naše poverenje; već nam je "postao premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje" (2. Kor. 1:30).
Svako dete koje ide u školu mora da upotrebi veru prilikom učenja. Njegov učitelj mu predaje geografiju i uči ga o obliku zemlje, i o postojanju nekih velikih gradova i carstava. Samo dete ne zna da li je ovo zaista istina, osim što veruje svom učitelju i knjigama koje čita. To je isto šta i ti trebaš činiti sa Hristom, ako želiš biti spašen. Jednostavno moraš to znati, jer ti On to kaže, moraš verovati jer te On uverava da je tako, i moraš mu se predati jer je obećao da će te spasiti. Skoro sve što ti i ja znamo je došlo uz pomoć vere. Naučno otkriće je postignuto, i mi smo sigurni u to. Na osnovu čega mi verujemo u to? Zbog autoriteta nekog veoma poznatog naučnika koji ima dobru reputaciju. Mi nikada nismo to isprobali ili videli njihove eksperimente, ali mi verujemo njihovom svedočanstvu. Ti moraš učiniti istu stvar sa Isusom: jer te On uči određenim istinama, ti moraš biti Njegov učenik i moraš verovati Njegovim rečima. Jer je On učinio nešto, ti moraš biti njegov klijent, i predati se Njemu. On je bezgranično superiorniji od tebe, i predstavlja se tvom poverenju kao tvoj Gospodar i Gospod. Ako primiš Njega i Njegove reči bićeš spašen.
Drugi i uzvišeniji oblik vere je vera koja raste iz ljubavi. Zašto sin veruje svom ocu? Razlog zašto sin veruje svom ocu je zato što ga voli. Srećni su i blagosloveni oni koji imaju dragu veru u Isusa, prepletenu dubokom ljubavlju prema Njemu, jer je ovo mirno poverenje. Ovi zaljubljenici u Isusa su očarani Njegovim karakterom, i uživaju u Njegovoj misiji, zaneti su odanošću koju je prikazao, i zbog toga oni ne mogu a da mu ne veruju, jer mu se toliko dive, poštuju ga i vole ga.
Ovako možemo prikazati taj način vere u ljubavi prema Spasitelju. Jedna gospođa je supruga najuglednijeg doktora u to vreme. Ona se susreće sa opakim bolestima, i preplašena je njihovom moći; ali je ipak savršeno mirna i tiha, jer je njen suprug prostudirao tu bolest, i izlečio je na hiljade ljudi koji su bili njome zahvaćeni. Ona nije ni najmanje uzbuđena, jer se oseća savršeno mirnom u rukama svog dragog, čije su veštine i ljubav spojene u najuzvišenijem obliku. Njena vera je razumna i prirodna; njen suprug, sa svake tačke gledišta, zaslužuje to od nje. Ovo je vrsta vere koju najsrećniji vernici imaju prema Hristu. Ne postoji doktor kao što je On, niko ne može spašavati kao što to On može; mi ga volimo, i On voli nas, i zbog toga se prepuštamo Njegovim rukama, prihvatamo šta god nam On prepiše, i činimo šta god On traži. Osećamo da ništa ne može biti pogrešno sve dok On upravlja našim poslovima; jer nas previše voli da nam dopusti da umremo, ili patimo zbog jednog jedinog nepotrebnog bola.
Vera je koren poslušnosti, i ovo se jasno može videti u svakodnevnom životu. Kada kapetan poveri mornaru da dovede njegov brod u luku, on to radi po njegovim uputstvima. Kada putnik poveri svom vodiču da ga provede kroz tešku deonicu, on sledi put koji mu je vodič pokazao. Kada pacijent veruje svom doktoru, on pažljivo sledi recepte i uputstva. Vera koja odbija da posluša zapovesti Spasitelja je samo pretvaranje, i nikada neće spasiti dušu. Mi verujemo Isusu da nas spasi: On nam daje uputstva za put spasenja: mi sledimo ta uputstva i spašeni smo. Nijedan moj čitalac ne sme da zaboravi ovo. Veruj Isusu, i dokaži svoju veru čineći šta god On od tebe traži.
Primećeni oblik vere nastaje usled sigurnog saznanja; ovo dolazi zbog rasta u milosti, i veri koja veruje Hristu jer ga poznaje, i veruje mu jer je dokazao da je nepogrešivo veran. Jedna starija Hrišćanka je imala naviku da piše slova P i D na margini svoje Biblije kada god je probala i dokazala obećanje. Kako je samo lako verovati isprobanom i dokazanom Spasitelju! Ti to još uvek ne možeš učiniti, ali ćeš moći. Sve mora imati svoj početak. Ti ćeš imati jaku veru u pravo vreme. Ova zrela vera ne traži znake ili sredstva, već hrabro veruje. Pogledaj veru kapetana broda - ja mu se zaista divim. On odvezuje svoje sidreno uže i plovi od kopna. Danima, nedeljama ili čak mesecima, on ne vidi obalu ili drugi brod, ali on ipak plovi dan i noć bez straha, sve dok se jednog jutra ne nađe tačno suprotno luki odakle je pošao, gde je želeo da otputuje. Kako se je on snašao u tom besputnom moru? Verovao je svom kompasu, svojim nautičkim kartama, svom dvogledu i nebeskim telima; sledio je njihovo vođstvo, bez da je video kopno, upravljao je tačno da nije morao menjati tačku ulaska u luku. Predivna je stvar upravljati ili voziti bez pregleda. Duhovno je blagoslovena stvar napustiti obale koje vidiš, obale osećanja i reći: "Zbogom" unutrašnjim osećanjima, hrani na vreme, znakovima, predskazanjima, i tako dalje. Zaista je divno biti daleko u okeanu božanske ljubavi, verujući u Boga, i upravljajući prema luci po uputstvima iz Reči Božije. "Blago onima koji ne videše i verovaše" (Jn. 20:29): njima će biti omogućen ulazak na kraju, i bezbedan put. Zar moj čitalac neće poverovati u Boga u Hristu Isusu? Ovde ću stati sa radosnom sigurnošću. Brate, dođi samnom, i veruj našem Ocu i Spasitelju. Dođi odmah.
