• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

U mojoj dugogodišnjoj službi, često sam naučavao o Svetom Duhu. Moje je iskustvo, da bolje razumevanje Svetog Duha može da nas učini efikasnijima za Božje carstvo. To je On, Sveti Duh koji nastavlja službu Isusa Hrista u našim životima i kroz naše živote.

Jedna od primarnih službi Svetog Duha jeste da On bude naš vodič. On je poslat od Boga Oca da nas vodi kroz život. U Jovanu 16:13 Isus kaže: "Ali, kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu..." (SSP)

U Rimljanima 8:14, Pavle objašnjava kako praktično možemo živeti kao Božja deca - tako što ćemo biti vođeni Duhom Svetim: "Jer, oni koje vodi Božiji Duh, Božiji su sinovi."

Glagol koji se ovde koristi jeste trajan, u sadašnjem vremenu: Oni koji su konstantno vođeni Duhom Božjim, to su sinovi Božiji. Reč "sin" ovde govori o zrelosti. To nije reč kojom se opisuju bebe, već odraslog sina. Da biste postali Božje dete morate se nanovo roditi od Duha Božijeg. Isus to vrlo jasno naglašava u Jovanovom evanđelju (Jn. 3). No, kada ste se jednom nanovo rodili, potrebno je da odrastete i postanete zrela i potpuna osoba, tj. morate biti redovno vođeni Svetim Duhom.

Tužna je istina da mnogi hrišćani koji su nanovo rođeni nikada nisu stvarno došli do toga da budu vođeni Svetim Duhom. Shodno tome, oni nikad neće dostići duhovnu zrelost. Oni nikada neće postati ona vrsta kompletnih hrišćana koje je Bog nameravao da od njih učini. Zato je od vitalnog značaja da se ozbiljnije pozabavimo ovom temom - o važnosti vođstva Svetog Duha.


Postizanje pravednosti

Biblija opisuje dve metode po kojima se može postići pravednost pred Bogom: zakon i milost. Međutim, one se međusobno potpuno isključuju. Ako tražite da postignete pravednost po zakonu, ne možete je onda ostvariti po blagodati. A ako nastojite postići pravednost blagodaću, onda to ne možete držeći zakon. Ovo je izuzetno važno naglasiti, jer je moje zapažanje da mnogi hrišćani pokušavaju da mešaju zakon i milost. Oni traže da ostvare dobar odnos sa Bogom delimično zakonom, a delimično po blagodati. Istina je, međutim, da oni stvarno ne razumeju ni milost ni zakon.

Zakon je skup pravila kojih se morate držati. Ako držite sva pravila - i svo vreme - samo onda postižete pravednost. Milost, s druge strane, je nešto što ne možemo nikako i ničim zaraditi. Milost se dobija od Boga na samo jedan način, kao što je opisano u Efescima 2:8: "milošću ste spaseni, kroz veru..." (SSP)

Lično, verujem da samo sam Bog može izmisliti način ostvarivanja pravednosti putem vere. Verujem da je prirodni čovek, da se njega pitalo, nikada ne bi osmislio ovakav način postizanja pravednosti. Po mom razumevanju, sve velike religije zahtevaju od ljudi da ostvare pravednost radeći nešto. Različite religije traže različite zahteve, ali u suštini, sve one misle isto: "Ja ću postati pravedan ako ovo činim i ako ono ne činim."

Ovo znači da hrišćanska vera, ako je razumemo ispravno, jeste apsolutno jedinstvena. Ne postoji nijedna druga religija koja bi čak pokušala da ponudi pravednost na temelju milosti po veri. No, kada prihvatite Božiju blagodat, Bog će vas osnažiti da živite slobodno bez kontrole greha. U Rimljanima 6:14, Pavle govori o ljudima koji su primili blagodat Božiju: "greh neće imati vlast nad vama, pošto niste pod Zakonom, nego pod milošću." (SSP)

Obratite pažnju da se ovo dvoje međusobno isključuje. Ako ste pod zakonom, da niste pod milošću. Ako ste pod milošću, onda niste pod zakonom. Nije moguće biti pod oba u isto vreme.

Takođe, primetio sam da Pavle kaže da greh neće imati vlast nad vama, jer niste pod zakonom. Posledica toga je da ako ste po zakonu, greh će imati vlast nad vama. Ako želimo da postignemo pravednost držeći zakona, nikada nećemo moći da pobegnemo raljama greha.

Hajde da još jednom pogledamo Rimljanima 8:14: "Jer, oni koje vodi Božiji Duh, Božiji su sinovi." (SSP)

Da li živimo kao sinovi Božji držeći se niza pravila? Ne, mi živimo kao sinovi Božji time što nas vodi Sveti Duh. To je jedini način da živimo kao zrela Božja deca.

Sada pogledajmo Galatima 5:18: "... ako vas vodi Duh, niste pod Zakonom." (SSP)

Još jednom, poruka je jasna, da zaključimo: Ti postaješ i ostaješ sin Božiji tako što te rodi i vodi Duh. A ako te vodi Duh, onda nisi pod zakonom.

Za mnoge nominalne hrišćane, međutim, držanje zakona i pravila im dođe kao "pomagalo". Oni hromo hodaju okolo držeći se ovih štaka. No, Bog kaže: "Baci štake dalje od sebe i veruj mi!" Otkrio sam da je za ljude zastrašujuća pomisao da u potpunosti veruju i prepuste se Božjoj milosti. Svi mi želimo da se oslanjamo na neki mali skup pravila kojih ćemo se držati. To je naša štaka. Međutim, to ne funkcioniše! Moramo postati potpuno zavisni od Duha Svetoga.

Božiji način da se postigne pravednost i svetost nije kroz borbu i muku, već kroz poslušnost - poslušnost Svetom Duhu. Dođite do kraja vaših napora i kažite: "Duše Sveti, preuzmi. Ja ne mogu da razrešim ovu situaciju - samo Ti to možeš!" To ne znači da za to ne treba imati snagu volje. To znači da je potrebno da koristite snagu volje na drugačiji način. Morate da koristite snagu volje da to ne radite sami, već da se pouzdate u osobu Svetog Duha.

Po prirodi, ja sam vrlo nezavisan i osoba jake volje. Svaki put kada imam problem, moj prirodni instinkt traži da pronađe rešenje za mene. Meni su trebale godine da dođem do tačke kada ja to više neću raditi. Umesto toga, ja kažem: "Gospode, šta je tvoje rešenje?" Često, Božje rešenje je drugačije od svega onoga šta sam ja mogao ikada pomislili. Hrišćanski život nije život naprezanja, to je život odnosa i poslušnosti Svetom Duhu u nama.

U Rimljanima (Rim. 7), Pavle ovo ilustruje primerom iz braka. Plod vašeg bračnog života neće biti određen iznosom truda koji se u brak ulaže, već od osobe sa kojom ste u braku (u zajedništvu). Ako ste u braku, na nivou vaše telesne prirode, vi ćete imati dela tela. No, ako je vaš nivo - kroz Svetog Duha - vi ste se onda ujedinili sa vaskrslim Hrista, i kroz to zajedništvo vi ćete rađati plod Duha.


Ostani spojen

U Jovanu 15:1 Isus upoređuje naš odnos sa Njim, sa čokotom i lozom: "Ja sam pravi čokot, a moj Otac je vinogradar."

Vinogradar je onaj koji radi na orezivanju loze. U narednim stihovima, Isus dalje kaže svojim učenicima: "Ostanite u meni, i ja ću u vama. Kao što loza ne može da donese rod sama od sebe ako ne ostane na čokotu, ne možete ni vi ako ne ostanete u meni. Ja sam čokot, a vi loze. Ko ostaje u meni, i ja u njemu, mnogo roda donosi jer bez mene ne možete ništa." (Jn. 15:4-5 SSP)

Grane vinove loze ne donose grožđe sa puno truda i muke. Ne prave odluke i ne kažu: "E, sad' ću doneti grožđe, ima da ga bude!" Loze donose grožđe jednostavno tako što su ujedinjene, svezane sa čokotom i koriste sokove koji tu struje - od korena čokota do loze. Dakle, onaj isti život koji je u čokotu protiče i kroz grane, a život u granama rađa odgovarajuću vrstu voća. Isus je rekao: "Ja sam čokot, a vi loze. Ko ostaje u odnosu sa mnom - povezan sa mnom - taj će mnogo roda donosi".

Isus nastavlja da nam govori o rezidbi. Kada vinogradar orezuje vinovu lozu, on je nemilosrdan. On seče grane i odbacuje ih. Pomislili bi ste da se vinova loza od toga nikada neće obnoviti i rađati. Međutim, sledeće godine, ona ima više ploda nego ranije.

Dakle, neke od naših najbolnijih poteškoća ili problema mogu biti Božja priprema da bi mi ubuduće donosili više roda. Upravo sada, Otac te možda orezuje. Zato, nemoj odustajati! Ne govori: "Kako se ovo moglo desiti meni? Zašto Bože?!" Jednostavno ostaj u zajedništvu sa Hristom! Predaj se potpuno vinogradaru.

Sve tri osobe božanstva su uključene u ovaj proces donošenja roda. Otac je vinogradar, Isus je loza a Sveti Duh je taj koji daje život - koji teče od čokota do loze, pa do ploda. Sveti Duh je onaj koji zapravo proizvodi plod. To nije plod koji dolazi zbog naših velikih napora i rada. To nije plod religije. To je plod Duha Svetoga.


Imati mapu ili vodiča?

Dozvolite mi da podelim sa vama jednu malu ilustraciju da vam sve ovo objasnim malo živopisnije, i to je neko moje lično iskustvo. Ja dobro znam šta znači nastojati da se ugodi Bogu svojim vlastitim naporima. Pokušavao sam ponekad da budem više "religiozan." No, na kraju sam samo bivao više frustriran. Nisam znao šta da radim! Ali naučio sam da je ovo samo deo procesa koji treba da učini da moje zajedništvo sa Isusom više oživi.

Ovo je ilustracija o karti i vodiču: Pretpostavite da ste na nekom mestu i potrebno vam je da pronađete put do neke daleke destinacije, gde nikada niste putovali. Bog vam tako daje dve opcije. Možete imati kartu, ili možete imati ličnog vodiča.

Vi ste jaki. Vi ste pametni. Vi ste samostalni. No, Bog vas pita: "Šta želiš, kartu ili vodiča?" Ti odgovoriš: "Ja sam dobar čitač mape. Uzeću mapu." I tako, znajući pravi pravac vi ste krenuli niz put. Sunce sija, ptice pevaju i osećate se srećnim, te kažete sebi: "Ovo je tako lako! Ovo je prosto k'o pasulj!"

Oko tri dana kasnije, vi ste usred džungle. Ponoć je, mrkli mrak. Pada kiša, hladno je. Pljusak! Osim toga, vi ste stigli do ivice provalije. Ne znate da li treba da krenete na sever, jug, istok ili zapad. No, jedan nežan glas vam kaže: "Mogu li da ti pomognem?" A ti odgovoriš, "O, naravno, trebam pomoć! Trebam nekog iskusnijeg!" Vodič kaže: "Daj mi ruku i ja ću te izvući iz ovoga." Malo kasnije, vi i vaš vodič ste odmakli od provalije i ponovo ste na pravom putu, hodate rame uz rame sa vodičem.

Onda vam dođe pomisao: "Bio sam prilično glup da sam se tako uspaničio u toj džungli. Mogao sam i sam da se iz toga izvučem." Tako, onda se okrenete da to objasnite i vašem Vodiču, a Vodiča više pored vas nema! Vi samo slegnete ramenima i kažete:" Pa, dobro, mogu ja uspeti i sam", i krenete dalje putem.

Oko dva dana kasnije, vi ste usred močvare i tonete svakim korakom dublje i dublje u blato. Ne znate šta da radite! Mislite u sebi: "Gde sam opet pogrešio?" Znate da opet trebate pomoć, ali se ustručavate da je tražite, jer prošli put ste je dobili a sada ste opet načinili grešku."

U tom trenutku, na vaše zaprepašćenje otkrivate da je Vodič upravo kraj vas ponovo. On vam kaže: "Dozvoli mi da ti pomognem", i vi pristanete i opet hodate zajedno.

No, u jednom trenutku, setite se mape koja vam je još uvek u džepu. Tako da je izvadite i ponudite je Vodiču govoreći: "Možda bi ti hteo ovo?" Ali Vodič kaže: "Hvala, ja znam put, ne treba mi mapa." Onda on još doda: "Ustvari, ja sam napravio tu mapu."

Mapa je naravno zakon. Ona je savršena. Svaki detalj je potpuno tačan. Svaka pojedinačna stavka u geografiji je ispravno označena. Na vama je da odlučite, i to ono za vas bolje: "Neću mapu, već ću verovati mom vodiču."

Ko je taj lični Vodič? Sveti Duh, naravno!

Koliko često se ovakve stvari trebaju desiti? Koliko puta ćemo se vratiti na to da se oslanjamo na sopstvenu mudrost i na svoju domišljatost i na taj način da odbacimo pomoć Duha Svetoga?


Nevesta koja veruje svom Vodiču

U Prvoj Mojsijevoj 24. postoji vrlo živa priča o tome kako je Avram tražio nevestu za svog sina Isaka. On je poslao svoga slugu natrag u zemlju Mesopotamije, svoju postojbinu, da tamo pronađe mladu ženu istog porekla, što je - prema kulturi tog vremena - bio suštinski uslov.

Ova priča je parabola koja je ubrojana u istoriju. Avram je tip Boga, Oca. Isak je tip Isusa Hrista, Sina. Odabrana nevesta (čije ime je Reveka) jeste tip Crkve. Zatim, tu je još jedan glavni lik koji ostaje bezimen: Sluga. Sluga je tip Duha Svetoga. Mojsijeva 24. sadrži auto portret Svetoga Duha. Karakteristično je da on čak sebe ne imenuje. Sveti Duh nikada ne skreće pažnju na sebe, već uvek čini tako da bi dao slavu Ocu i Sinu.

Sluga kreće na put, da izabere mladu, uzimajući sa sobom deset kamila natovarenih raznim poklonima. Na Bliskom istoku, kad god bi se trebao napravio važan izbor i izgradi neki odnos, onda bi se uvek darivali pokloni. Ako bi vaš poklon bio primljen, onda bi i vi kao osoba bili primljeni. Ako vaš poklon bude odbijen, onda ste i vi odbačeni. Ovo je apsolutno kritičan deo u uspostavljanju bilo kakvog odnosa.

Živeći u tom delu sveta, mogu vam reći da kamila može da nosi ogromnu količinu prtljaga - a sluga kreće na put sa najmanje deset kamila! On dolazi na mesto gde su stada pila vodu i on se moli: "Pitaću jednu od ovih mladih žena da zahvati vode za mene, a neka ona koja je izabrana za nevestu mi kaže: 'Ja ću izvući vodu za tebe i za tvoje kamile.'" (Imajte na umu da jedna kamila može popiti četrdeset litara vode. Dakle, ova izabrana mlada žena je dragovoljno bila spremna da vuče do četiri stotine litara vode.)

Dakle, dolazi Reveka, i sluga je pita: "Daj mi nešto vode da popijem." Reveka odgovara: "Svakako! No, ja ću izvući vode i za tvoje kamile." Tada sluga kaže sebi: "Ovo je ta devojka!" Dozvolite mi da dodam da je Reveka obrazac vere i dela. Potrebno je mnogo rada da se zahvati vode za deset kamila.

Tada sluga vadi lep dragulj i stavlja ga na Revekino čelo. Onog trenutka kada je prihvatila dragulj, ona je označena i imenovana za nevestu. Šta bi se desilo da je Reveka odbila dragulj? Ona nikada ne bi postala nevesta! Razmislite, šta možemo reći o crkvi koja odbija darove Duha Svetoga? Njoj onda nedostaju karakteristične oznake neveste!

Reveka nikada nije imala mapu. Ona nikada nije bila tamo gde ju je vodič vodio. Ona nikada nije videla ni čovek za kojeg je trebalo da se uda ili njegovog oca. Međutim, ona je imala vodiča koji je poznavao put! Takođe, on je poznavao i oca i sina. Mogao ju je snabdeti sa svim informacijama koje su joj bile potrebne.

Tako je to i sa vama i sa mnom. Ne možemo uspeti sa mapom, već moramo imati Vodiča. Mi ne znamo mnogo o mestu koje je naša destinacija. Ali ako dozvolimo Svetom Duhu da nas vodi, On će nam pokazati put. On će takođe biti naš izvor informacija o Ocu i Sinu.

Uzmi danas malo vremena i zahvali se Bogu Ocu za poslatog ti Vodiča - za Svetog Duha!