• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Na jednom muzičkom susretu čuo sam pesmu, koju je moja duša odmah prisvojila. Kao da je govorila upravo meni. Žao mi je da nisam upamtio svaku reč, no, tekst je išao otprilike ovako: "Promeniću ti ime: više se nećeš zvati usamljeni, odbačeni, ostavljeni... Odsad ćeš se zvati nađeni, onaj koji je našao mnoge." Verujem da je autor našao nadahnuće za pesmu u rečima biblijskog proroka Isaije. Ovaj je prorok nagovestio veličanstvenu obnovu Jerusalima, odnosno Božjega naroda, kao plod Božjeg zahvata. Isaija je ulio snažnu nadu svojim proroštvom o Jerusalimu:

"Tada će videti narodi pravdu tvoju i svi carevi slavu tvoju, i prozvaćeš se novim imenom, koje će usta Gospodnja izreći. I bićeš krasan venac u ruci Gospodnjoj i carska kruna u ruci Boga svog. Nećeš se više zvati ostavljena, niti će se zemlja tvoja zvati pustoš, nego ćeš se zvati milina moja i zemlja tvoja udata, jer ćeš biti mio Gospodu i zemlja će tvoja biti udata." (Isa. 62:2-4 RDK)

"Novo ime", kojim će Gospod nazvati svoj narod, uključivalo je korenitu promenu ljudskog srca. Obnovljen rukom Božjom iznutra, narod će Božji u Gospodnjoj ruci biti "krasan venac u ruci Gospodnjoj i carska kruna u ruci Boga svog", (Isa. 62:3) kako piše na početku 62. poglavlja Isaijine knjige.

Znaj da je Božje obećanje Jerusalimu i Božjem narodu u isto vreme i obećanje tebi, ukoliko plačeš u samoći ili u ruševinama svoga srca. "Prozvaćeš se novim imenom, koje će usta Gospodnja izreći", to je Božji način da ti kaže: zahvatiću tvoje srce, učiniću da čezneš za mnom celim svojim bićem, a onda te ispuniti radošću, nadom i verom. Biblija potvrđuje Božje uplive u čovekovo srce i zahvate u njegove spoljašnje okolnosti. Svedok je tome i jedan drugi biblijski prorok - Jeremija. Klicao je od radosti, uprkos kušnjama i trpljenju, zbog svog bliskog odnosa s Bogom. Doživeo je poziv od Boga u blisko zajedništvo. U petnaestom poglavlju svoje knjige, on svedoči o ushićenju nad spoznajom o pripadnosti Bogu, ovako je iz duše svoje rekao: "Kad se nađoše reči Tvoje, pojedoh ih, i reč Tvoja bi mi radost i veselje srcu mom, jer je ime Tvoje prizvano na me, Gospode Bože nad vojskama!" (Jer. 15:16 RDK)

Jakov, o kome Biblija govori u Knjizi Postanja, te od koga potiče 12 izraelskih plemena, je takođe doživeo Božji zahvat. Bog je doslovno promenio njegovo ime i prozvao ga novim imenom. Dogodilo se to uoči susreta s Isavom, bratom njegovim. To je bilo teško razdoblje za Jakova. Nalazio se pred velikim iskušenjem. U mladosti je prevario brata i zamerio se s njim do te mere da mu je ovaj zapretio smrću. Jakov je pobegao. No, nakon mnogo godina boravka u tuđini, vraćao se natrag u svoju zemlju. Putovao je sa porodicom i velikim stadom. Pre nego što će doći onaj trenutak suočenja, Jakov se nakratko povukao u samoću. Bio je pritisnut teskobnom brigom: hoće li se sukobiti s bratom? Hoće li brat iz osvete poubijati žene i decu?

I te noći, iznenada ga je napao neki čovek, u kojem je on kasnije prepoznao Boga u obličju anđela. Nakon hrvanja, koje je trajalo sve do zore, anđeo je izrekao značajne reči: "Više se nećeš zvati Jakov", - rekao mu je - "nego Izrael, jer si se hrabro borio i s Bogom i s ljudima, i nadvladao si." (1. Moj. 32:29) Jakov je dobio novo ime. Za Izraelca ime je označavalo čovekovu ličnost i narav. Imao je novo srce. Tim novim imenom, kao da mu je Bog hteo reći: "Nekada si bio Jakov, varalica. Do svojih si ciljeva stizao prevarom. No, to je vreme sada iza tebe. Sada te nazivam novim imenom: Izrael. Nakon ove borbe i hrvanja, koje je bilo i znak tvoje unutrašnje borbe, tvoje je srce drukčije: ono sada pripada Bogu."

Bog je promenio i moje ime: ono staro ime: Usamljeni i Onaj koji luta, Bog je zamenio novim imenom: Nađeni, Onaj čije korake upravlja Gospod. Nedavno sam sa suprugom Renatom posetio moje prve stanodavce. U kući gospodina Mate i gospođe Zdenke stanovao sam kao podstanar u vreme kada sam kao 22-godišnji momak došao u Zagreb. Ovi su se dragi ljudi vrlo obradovali što me vide nakon mnogo godina. Predstavio sam im svoju suprugu, pričao im o prijateljima koje sam upoznao, o velikim gradovima koje sam posetio. Imao sam osećaj da su me moji bivši stanodavci gledali u čudu. Kao da sam neko priviđenje. Kao da ne mogu verovati svojim očima. Jer, poznavali su me u sasvim drugim okolnostima. Onih prvih godina u Zagrebu, dok sam stanovao kod njih, u dvorišnoj sobici, živeo sam povučeno i usamljeno. Nisam imao punovremeni posao, tako da sam zarađivao nedovoljno za život. Mnoge sam dane proživeo samo na "hlebu i masti". Gospodin Mato i gospođa Zdenka su bili dobri ljudi: često su mi znali doneti varivo u moju sobicu, tek da imam nešto toplo za pojesti. Osećam veliku zahvalnost što su vodili brigu o meni - mršavom mladiću sa dugom kosom. Tri-četiri godine kasnije, sticajem okolnosti, preselio sam se u drugi deo grada. Tim mojim prvim stanodavcima ostao sam u sećanju kao mladić, koji je u svojoj sobici živeo tiho i povučeno. Svakodnevno su mogli zapaziti da su moji jedini prijatelji bile knjige. Možda bi tako ostalo još dugi niz godina da nisam, u međuvremenu, doživeo prekretnicu.

Jedna od mojih teta, nakon rastave braka i preseljenja u Zagreb, iznajmljivala je podrumsku prostoriju u centru grada. Povremeno sam je posećivao. U toj zgradi, tačno iznad njenog stana, nalazile su se prostorije u kojima se sastajala mala hrišćanska zajednica. Moja je teta uskoro odselila, ali ja sam se vratio na to mesto. Kao da je Bog moju tetu stavio na trenutak tamo, samo da mi kroz nju pokaže ono pravo mesto na koje se trebam obratiti. Pozvonio sam na vrata stana, u kojem se grupa ljudi okupljala na molitvu i slavljenje Boga. I to je bio ključni trenutak mog života.

Drage osobe koje sam tamo zatekao, osvojile su moje srce ljubaznošću i toplinom. Njihov mi je ljubazan pristup bio poticaj da zajedno s njima molim, proučavam Bibliju, te učestvujem na mnogim sastancima zajedništva. To je grejalo moju dušu. Spoznao sam i osetio više nego ikad pre: Isus Hrist je došao na ovaj svet iz ljubavi i prema meni: usamljenome, zalutalome i izgubljenome. Ovi su mi ljudi pomogli da u dubini duše, u radosti srca, osetim da je Bog moj Otac a ja njegovo dete. Božje reči svome narodu, izrečene u četrdeset trećem poglavlju Isaijine knjige, i ja sam osetio kao reči upućene meni: ''Ne boj se, jer sam te otkupio" - govorio je Bog kroz Isaiju - "imenom sam te zazvao: ti si moj!' (Isa. 43:1) To je novo ime, "TI SI MOJ", koje mi je Isus dao, meni - otkupljenome njegovom žrtvom na krstu. Uskoro sam postao deo ove male duhovne porodice, predane zajedništvu i molitvi. U godinama koje su sledile, kroz mnoga nova prijateljstva, osetio sam da nisam samo deo ove male već i one velike hrišćanske porodice - nastanjene posvuda u svetu - ujedinjene molitvom i iskrenim predanjem u Isusu Hristu.

Da li i ti čezneš da Bog promeni i tvoje ime? Da te nazove novim imenom, koje glasi: "Ti si moj?" Da od usamljenog i odbačenog, učini onoga koji je našao mnoge? Da od zalutalog i izgubljenog, učini onoga čijim koracima on upravlja? Pozivam te da u svoje ruke uzmeš Bibliju i čitaš o ljudima poput Isaije, Jeremije, Jakova i drugih, čije je živote Bog snažno zahvatio.

U onom delu Biblije, koji se naziva Novi zavet, zapis je o Isusu, dobrome pastiru, koji "ovce svoje zove imenom". (Jn. 10:3) Pripadaš li Hristu, dobrome pastiru, srcem i dušom? Ako je tako, on tvoje ime menja u ono: "Ti si moj!" I kaže ti: "Ne boj se, jer ja sam te otkupio." Dopusti da tvoje srce bude ispunjeno dubokom čežnjom za Božjim uplivom i vodstvom. Neka ti Gospod podari duhovnu porodicu, u kojoj se nikada nećeš osećati usamljenim i izgubljenim. I neka ti na ohrabrenje budu reči još jedne pesme, koja je meni bila poticaj da ustrajem i ne klonem duhom:

"Ne uslišan, da l' misliš uzalud je
kad srce bolno plače dugo već.
Klone li vera, vene duh molitve,
i misliš uzalud je svaka reč!

Ne uslišan ustraj, nade ne gubi!
Moli se Ocu, On zove k sebi.
Kad u bolu ti srce Njemu vapi
On otvara nebo svojoj deci.

Ne uslišan, drži se čvrsto vere,
možda još nije došao tvoj dan;
darove svoje Bog daje bez mere,
i tebi najzad otkriće svoj plan!

Nemoj reći: Bog molbe ne sluša,
On će te jednom ipak uslišat,
on će te jednom ipak uslišat!"


Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr