Naslovna » Magazin » Arhiva » #86 » ....

Neprolazna reč

Aleksandar Birviš
"Nebo i zemlja će proći, ali moje reči neće proći." (Mk. 13:31 EČ)

Gospod Isus kaže da Njegova reč neće proći. Hristove reči su večne reči. One su došle u uši propadljivih ljudi, zapisuju se na građi koja se može pocepati, koja može izgoreti - ali ipak ta reč ostaje. Ona je data i ona deluje. Nema sile koja će je odstraniti ili uništiti.


Ko govori neprolaznu reč?

Neprolaznu reč saopštava Gospod Isus Hristos. Ona je došla od živoga Boga. Evanđelje nije čovečiji izum. Svevišnji je postao potpun čovek. Primio je na sebe ljudsko telo, imao je ljudsko lice. Njegova su usta bila kao što su usta svakog čoveka. Sa Njegovih svetih usana došla je najčistija reč: potpuno otkrivenje Božije.

U Knjizi proroka Isaije stoji zapisano (Isa. 61:1-2):

"Duh je Gospoda Boga na meni,
jer me Gospod pomaza
da nevoljnima dobre glase javljam;
posla me da zavijem u srcu ranjene,
da oglasim sužnjima slobodu a zarobljenima izbavljenje;
da oglasim godinu milosti Gospodnje,
dan osvete Boga našega;
da utešim sve žalosne".

Pomazanik Božiji (Hristos) je došao i sa potpunom vlašću objavio je reč radi koje je bio poslan. Ko je slušao Hrista, čuo je Boga. Ko danas sluša Hristovu reč, taj takođe čuje Božiji glas.


Od koga potiče neprolazna reč?

Hristove reči potiču od Boga, zato su neprolazne. Iz navedenih reči proroka Isaije uviđamo da su to reči Gospodnjeg Duha. Sveti Duh je božanski izvor neprolazne reči. Božija reč se saopštava jezikom tvorevine. Ona ipak ima sve osobine nepropadljivosti. Duh je održava nasuprot svim osobinama tvorevina preko kojih je Hristova reč doprla do nas.

Božansko poreklo Božije reči obavezuje nas na sopstvenu pobožnost. Njeno duhovno poreklo zahteva vlastitu duhovnost svakog čoveka koji je sluša ili čita. Neprolazna reč vodi u neprolaznost. Njeno poreklo je u večnom životu, jer Duh Sveti daje život svakom stvorenju. Evanđeoski spisi namenjeni su ozbiljnim ljudima. Oni određuju čovekovo ponašanje i usmeravaju ga ka veri. U Hristovim rečima leži najdublja sila koja iz osnova menja čoveka: moć kojom Duh Božiji menja ljude.

Spasiteljeva propoved o poslednjim vremenima nije namenjena zastrašivanju. Ona saopštava niz jednostavnih istina. Opasnost je u čovekovom pogrešnom stavu. Mora li taj stav da bude pogrešan? Naravno, ne mora. Zašto čovek zauzima pogrešne stavove prema Božijoj reči? Zašto čovek ne shvata Hrista? Jednostavno zato što čovek postupa prema ukusu (ogrehovljenom i prevrtljivom), a ne prema istini. Gospod Isus to ovako objašnjava:

"Jer Bog ne posla Sina svoga na svet da sudi svetu, nego da svet spase sinovljevim posredstvom. Koji u njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova imenu jedinorođenoga Sina Božijega. A sud je u tom što svetlost dođe na svet, a ljudi zavoleše više tamu nego svetlost, jer njihova dela bejahu zla. Jer svaki koji zlo čini, mrzi na svetlost i ne ide k svetlosti, da se ne otkriju dela njegova; ali ko po istini radi, ide k svetlosti, da se vide dela njegova, jer su po Bogu učinjena." (Jn. 3:17-21)

Posebno je potrebno da hrišćani znaju šta im Duh Sveti otkriva o Gospodu Isusu. Duh je jedini ovlašćeni donosilac i nosilac saopštenja o Hristu. Spasitelj je rekao: "Kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, on će svedočiti za mene, i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa mnom" (Jn. 15:26-27). Prihvatanje Spasitelja moguće je upravo zato što je to duboki i sveobuhvatni rad Svetog Duha. Protiviti se tom dejstvovanju predstavlja, blago rečeno, tešku uvredu upućenu Gospodu.


Šta govori neprolazna reč?

P r v o. Hristova neprolazna reč je reč o budućnosti i večnosti. Gospod želi da nas obavesti o onom što nas očekuje. Svet nije osuđen da tapka u mraku. Bog mu nudi izvesnost. Zato je tokom vekova podizao proroke i učitelje, a nama je podario svog jedinorođenog Sina, Isusa Hrista. Gospod i Spasitelj je spreman da nam život učini jasnim i da nas oslobodi lutanja. Ako neko želi da luta i ako namerno hoće da živi van svetlosti Sina Božijeg - niko ga neće primoravati. Neprolazna reč ostaje i njena važnost i značaj ne prestaju.

D r u g o. Hristova reč je radosna vest, Evanđelje. Gospod saopštava neprijatne istine. One ipak nisu tu da nas ožaloste, nego da nas obraduju. Spasitelj nam obećava jedno vreme za koje govori o sebi: "Tada će on poslati anđele svoje i sabraće izabrane svoje od četiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba " (Mk. 13:27). Svet će propasti. Njegov smak će biti strašan. Ipak, deca Božija treba da se raduju: oni će ugledati svog Izbavitelja i biće zajedno sa Njim. Treba li narodu Božijem nešto više ili bolje? Sin Božiji nam donosi najbolje. Treba li biti žalostan zbog Njegove dobrote?

T r e ć e. Hristova neprolazna reč je objavljena reč. Gospod ne krije (osim onog što bi moglo da bude bez prave vrednosti ili na pogibao). Što treba znati On je saopštio. Reč je objavljena da bi se dalje širila. Evanđelje je knjiga namenjena svim narodima i svim oblicima društva. Gospod Isus nije govorio samo za neku povlašćenu grupu ljudi i žena. Njegova vest je javna i valja je stalno objavljivati. Objavljivanje reči je zadatak pojedinih hrišćana, zadatak hrišćanskih porodica, zadatak mesnih zajednica, zadatak celokupnog hrišćanstva. Ova reč je tvoj zadatak. "Reč Hristova da se obilno useli u vas: učite i savetujte jedan drugog u svakoj mudrosti, psalmima i pojenjem i pesmama duhovnim, pevajući u srcima svojim Gospodu po nadahnuću milosti. I sve sto činite rečju ili delom, sve činite u ime Gospoda Isusa Hrista, hvaleći Boga Oca kroza nj" (Kol. 3:16-17).


Spasitelj je dao reč

Hristos je sklopio savez na Golgoti. Krstom, tj. svojom krvlju, umiranjem i smrću, kao i svojim slavnim vaskrsom, On je potvrdio savez. Dao je reč i tu reč će ispuniti. Budućnost nije neizvesna. Ona je zasnovana na jedinoj pouzdanoj reči, na reči, našega Gospoda.

Ispuniće se reč o ponovnom dolasku našeg Gospoda . Predznaci se već ispunjavaju. Svaki novi dan donosi neke nove znake onima koji žele da razumeju vreme u kom živimo. Događaji deluju kao strašila onima koji ih ne razumeju. Onima koji hoće da shvate Božiju volju vreme je kao knjiga: čitaju je i uvek nešto nauče.

Bog će ispuniti reč o tvom spasenju. Izbavitelj to radi svesrdno, najpozvanije i bez odlaganja. Rokove On postavlja, ne postavljaš ih ti. Vrlo dobro znaš da je potrebno da veruješ. Istraj u veri bez obzira što te mnoge okolnosti gone na neko neverovanje. Okolnosti se menjaju, tvoja vera mora da ostane vezana za neizmenljivog Gospoda. Njegov ponovni dolazak biće potvrda tvoje vere, ali i dokaz tvog spasenja. Bog drži svoju reč. Blago tebi ako i ti budeš držao i ispunjavao reč istine.

Izvor: ISKRE, 4/1989.
Tagged: reč_božja| isus|
"Jedino Bog je čovekovo istinsko dobro; i otkako ga je čovek napustio, čudna je stvar da nema ničeg u prirodi što je u stanju da ga zameni. Jedni ga traže u vlasti, drugi u žudnji za neobičnim stvarima (kao što su astrologija, alhemija i umetnost) i u naukama, treći u čulnim slastima."
- Blaise Pascal

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

-

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 258
Ukupno: 6288611
Generisano za: 0.001''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/086/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.