• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Zovem se Ivana i imam 21 godinu. Udata sam, a u Hrista sam poverovala malo pre udaje, tj. nakon veridbe. Do tog dana kada sam prvi put čula živu Božiju Reč, malo ili ništa nisam znala o veri, Bogu i Bibliji. Čak nisam ni znala zašto je Hrist došao na Zemlju. I ako živim na pravoslavnom području (čak mi je Pravoslavna crkva bila na nekih 100 m od kuće), nisam išla često tamo. Plašila sam se popova u dugim crnim mantijama, mislila sam da su oni mnogo drugačiji od nas ostalih. Ipak, verovala sam "u nešto". Tako je moja majka govorila i ja sam to tako prihvatila. Još kao mala sam se molila. Uvek sam se na putu do škole (prolazila sam pored te crkve) molila kada sam imala pismeni iz matematike. Molila sam se da Bog učini da to bude makar dvojka. I uvek je bila! (Imala sam dosta problema sa matematikom, iako sam bila odličan đak.)

Potraga

Veoma rano sam počela da razmišljam o svrsi života. Kao mala nisam shvatala bukvalno šta je to, ali sam bila svesna neke praznine u sebi, kao konstantna tiha i uporna tuga. Onda, u osnovnoj školi sam tu prazninu popunjavala raznim knjigama. Shvatila sam da ti likovi u knjigama imaju svrhu, da znaju za šta se bore, i čitajući i ja sam imala svrhu. Jednom prilikom sam postala svesna, prema nekim mojim tadašnjim saznanjima, kako se život svodi na:"živiš, radiš, umreš". Bila sam duboko potaknuta veličinom ispraznosti koju sam videla u sebi i u životu drugih ljudi. Izlazeći na terasu, podigla sam glavu ka nebu i viknula: "Daj mi svrhu!" Nisam znala tada kome sam to rekla, nisam znala da li sam uslišena.

Tako sam neko vreme "gutala" knjige. Onda pred kraj osnovne i početak srednje škole, zakoračila sam u "stvarni" svet. Više se nisam molila. Bila sam još više tužna, sa kratkim periodima zablude ili nade kako postoji nešto stvarno i nešto važno. Kao na primer, brak. Verovala sam u ljubav. U iskrenu ljubav muškarca i žene, ali i ta nada u "svrhu" je bila srušena, kada su mi razne žene predočile da je brak "prve dve-tri godine ljubav, a posle navika". Ne bi to toliko bolelo, da nije bila istina. Svaki brak koji sam videla nije imao u sebi ništa što i naliči ljubavi. A znala sam da je ljubav nešto posebno. Međutim, kako su godine u srednjoj školi polako prolazile, gubila sam se sve više i više. Tražila sam tu ljubav i iznova shvatala da je nigde nema. Pred završetak srednje škole sam zapala u depresiju i zagazila u okultizam. To je bilo vreme kada sam znala da stvarno ništa što sam do sada upoznala nije vredno.

Obraćenje

Nakon završetka srednje škole sam se zaposlila u gradskom hotelu, a posle u lokalnoj televiziji. Između ta dva posla, upoznala sam mog sadašnjeg supruga. Već izranjavana svetom i životom, nisam osećala nikakvu ljubav, osim blage naklonosti prema njemu. Bila sam ubeđena da će me svakog trenutka povrediti ili ostaviti. Ali nije. Krenuli smo ozbiljnim smerom i posle nekoliko meseci zabavljanja smo se verili. Nisam bila sigurna u taj brak, a videla sam da su ta događanja izvan mog domašaja. Nisam znala kuda idem, da li je sve ovo dobro, mrak je bio ogroman oko mene. Jednom je moja svekrva (koja je verna) počela da priča sa mnom o Bogu. Pogledala sam je začuđeno i odbila da slušam. Onda je muževljeva tetka jednom došla i iznela neko svoje gledište kako je divno ući u brak čist. Sećam se da sam tada pomislila: "Sa koje li je planete ova žena?"

Onda, jedne večeri je ta tetka bila kod nas. Nekako sam se našla pored nje u sobi kod muževljeve sestre, gde je na kompjuteru gledala sajt "Sionska truba" (www.siont.net). Pohvalila je kako je to baš dobar sajt, ja sam onako letimice bacila pogled. Zatim je krenula da mi priča svoje svedočanstvo i razna dešavanja u njenom životu gde se Bog proslavio. Sedela sam kao prikovana pored nje. Dok je u meni nešto vikalo: "SEKTA! SEKTA! BEŽI! BEŽI!", bila sam svesna da neću da se pomerim odatle. Te večeri, 22. ili 23. februara 2012. godine, pričala mi je četiri sata o Gospodu i njenom životu. Ustala sam odatle, popela se gore kod muža (tadašnjeg verenika) i nisam ništa shvatala, ništa nisam razumela. "Ko je taj Bog? Isus, gresi? Oproštaj? Nanovo rođenje?" Doduše, jedno sam u dubini srca znala. Ništa više neće biti isto. Znala sam još te prve večeri da nema nazad. To je bilo jer sam u njoj te večeri videla ono za šta sam celog života tragala - videla sam svrhu. Pravu svrhu življenja.

Sledećeg dana sam od nje tražila Bibliju, jer sam iz razgovora razumela da je ona baš bitna. I ona mi je dala neku ogromnu i odnela je kod mojih (tih nekoliko meseci sam živela na relaciji moji i muževljev dom). Dok sam sedela u svojoj sobi, otvorila sam Bibliju i krenula da čitam Evanđelje po Jovanu, jer mi je tetka tako rekla. Čitajući, stigla sam do poglavlja gde su Isusu doveli preljubnicu... na kraju tog poglavlja stajao je stih: "Oprošteno ti je ženo. Ne greši više!" (Jn. 8:1-11) Tada sam upoznala Gospoda lično. Tog trenutka mi je oprostio, znala sam jasno kao dan da mi je oprošteno. Nakon toga sam našla na sajtu "Sionske trube" i deo "Upoznaj Boga" (www.siont.net/upoznaj/) gde sam prihvatila Hrista kao Spasitelja.

Sada

Od tada Gospod vodi moj put. Oslobodio me je zavisnosti od cigareta - nisam imala nijednu krizu! A otprilike tri meseca nakon nanovo rođenja sam čitajući neku knjigu shvatila da je krštenje u Duhu Svetom verovatno najbitniji deo hrišćanskog života, tako sam i zatražila to krštenje. Nakon nekoliko dana govorila sam novim jezikom i tim jezikom i danas proslavljam Gospoda nad vojskama.

Ovom prilikom, zahvaljujem timu Sionske Trube, jer su imali direktnu ulogu u mom obraćenju. Ja znam da je blagoslov Božiji nad vama! Svako dobro od Gospoda.